Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović rekao je da očekuje da do kraja godine počnu prve isporuke meda iz pogona za pakovanje u Rači i najavio nastavak podrške države pčelarima.

Na konferenciji za novinare u ambasadi Slovenije organizovanoj povodom Svetskog dana pčela kojoj je prisutvovao i ambasador Slovenije Istok Jarc i slovenačka ministarka poljoprivrede Aleksandra Pivec, Nedimović je rekao da je izgradnja pogona za pakovanje meda u Rači incijativa samih pčelara čiju realizaciju je pomogla država.Zahvalan je, kaže, Vladi Slovenije i slovenačkom Ministarstvu poljoprivrede što su Srbiji ukazali čast da na drugu godišnjicu obeležavanja Svetskog dana pčela organizuju skup u Srbiji, kao i na prisustvu Slovenije na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, koji se sutra otvara.

"Pčelarska delatnost je jako važna za Sbriju. Srbija ima najveći broj košnica po glavi stanovnika na svetu, možda ne proizvodima najviše meda na svetu, ali imamo najviše košnica", rekao je Nedimović.

Naveo je da država svake godine ima različite programe podrške pčelarima, koji će biti nastavljeni."Postoje dve stvari koje su obeležile dve, tri godine mog mandata, jedno su pčele, drugo su maline", rekao je Nedimović i naveo da se u Sbiji ranije na pčelarstvo gledalo kao na hobi, ali da su danas pčelari najjačce i najbolje oganizovana grupa pojedinaca u sektoru poljoprivrede.

"Nema upornijih od pčelara, njima morate biti 24 sata sedam dana u nedelji na rapolaganju. Voleo bih da su nam takve i sve druge organizacije u poljoprovredu kao organizacije pčelara", rekao je Nedimović.

Svetski dan pčela proglasile su UN pre dve godine na incijativu Slovenije, a ministar Nedimović kaže da će Srbija uvek biti snažna podrška incijativama Vlade Slovenije, uključujući i program za mlade poljoprivrednike.

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i hrane Slovenije Aleksandra Pivec rekla je da se na Svetski dan pčela ukazuje na važnost očuvanja pčela i nihov značaj za celo čovečanstvo."Pčele su jedan od najvažniji oprašivača, podržavaju poljoprivredu, raznolikost i doprinose ublažavanju klimatskih pormena", rekla je slovenačka ministarka i navela da je u maju prošle godine u Slovenije u sardnji sa organizacijom FAO na Brdu kod Kranja organizovana međunarodna minarska konferencija o značaju pčela na kojoj su učetvovali predstavnici 18 zemalja sa svih kontinenata.

Zahvalila je Srbiji i ministru Nedimoviću na podršci toj incijativi Slovenije i prisustvu na prošlogodišnjoj konferenciji kojom je prvi put obeležen Svetski dan pčela.

"Raduje me to što Srbija naglašava značaj pčela i pčelarstva", rekla je Pivec i dodala da postoji izuzetno dobra saradnja između pčelarskih saveza Slovenije i Srbije.

Navela je da je slovenačka vlada upravo ove nedelje pripremila i potvrdila akcioni plan sa mnogim aktivnostima do 2022. kada je reč o očuvanju pčela.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović rekao je da država za pčelare u Srbiji izdvojila oko sedam miliona evra, da njih muče iste problemi kao i sve pčelare na svetu, a to su sve veće zagađenje prirode i trovanje pčela.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/subvencije-po-kosnici-nisu-jedina-pomoc-drzava-pcelarima-obecala-jos-benefita/57srcg1

Sve više mladih razmišlja o povratku na selo i o započinjanju poljoprivredne proizvodnje. Kako je za ovako nešto najčešće potrebno dosta novca, budući poljoprivrednici često se pitaju gde mogu da dobiju podršku za započinjanje posla, bilo da je ona u novcu ili olakšicama za nabavku mehanicije.Kako bi podstaklo oživljavanje ruralnih područja, kroz povratak mladih na selo, kao i razvoj novoosnovanih gazdinstava Ministarsvo poljoprivrede je 2017. godine pokrenulo program podsticaja za mlade kroz izvesnu formu start ap podrške.

Pravo na podsticaj imaju punoletni poljoprivrednici koji u godini podnošenja zahteva imaju najviše 40 godina života, a čije je gazdinstvo osnovano posle 1. januara godine koja prethodi godini u kojoj podnosi zahtev.

- Tako će ove godine podsticaj moći da očekuju poljopriverednici koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u bilo kom svojstvu, kao član ili nosilac gazdinstva, posle 1.1.2018. godine i koji do sada nisu ostvarivali podršku za mlade poljoprivrednike - kažu za Telegraf u Ministarstvu poljoprivrede.

Maksimalni iznos podsticaja po gazdinstvu je 1,5 miliona dinara. Sredstva se isplaćuju u visini od 75 odsto od vrednosti prihvatljive investicije, bez PDV-a, na osnovu predračuna, odmah nakon odobravanja prava na podsticaj. Jedini uslov je da mladi poljoprivredni proizvođači nakon ulaganja opravdaju utrošena sredstva.Pored grantova, mladi poljoprivrednici podržani su i kroz kreditnu podršku uz pomoć koje mogu da nabave mašine i opremu, životinje, ali i ostale stvari neophodne za poljoprivrednu proizvodnju.

- Mladi do 40 godina imaju najpovoljnije uslove, jer je za njih fiksna kamatna stopa sa 3 procenta spuštena na jedan - objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.

Mladim poljoprivrednicima je omogućeno da konkurišu za sredstva za investicije koje se odnose na primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju. Pored nabavke nove opreme i mehanizacije za obradu zemljišta, setvu, ubiranje plodova, mladi poljoprivrednici su bili u prilici da, između ostalog, dobiju novac i za nabavku stoke, kao i opreme i mehanizacije za pripremanje stočne hrane, pčelarsku opremu...

- Najveće interesovanje je u protekla dva ciklusa sprovođenja programa pokazano za nabavku atomizera, prskalica, sejalica, drljača, sistema za navodnjavanje, opreme za plastenike, rasturivače stajnjaka, cisterne za osoku, plugove i setvospremače, ali i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem prijave na Konkurs, koji raspisuje i na svojoj zvaničnoj stranici objavljuju Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za agrarna plaćanja za svaku kalendarsku godinu.

- Tekst konkursa, koji uskoro očekujemo, objavljuje se na zvaničnoj internet stranici ministarstva i Uprave. Više informacija mladi poljoprivrednici mogu da pronađu na stranici Uprave za agrarna plaćanja u sekciji Aktuelni podsticaji - objašnjavaju sagovornici Telegrafa.

Interesovanje za meru podrške mladim poljoprivrednicima raste i protekle godine je pristiglo 1.286 uredno podnetih zahteva, što je značajno više u odnosu na 767 zahteva iz 2017. godine.

U 2018. godini su mladi poljoprivrednici podneli i blizu 2300 zahteva (2.260) za kreditnu podršku, a banke su plasirale preko 3,2 milijardi dinara (3.250.000.000).

Izvor:https://www.telegraf.rs/vesti/agro-biz/3056997-vodic-za-buduce-mlade-poljoprivrednike-ako-imate-do-40-godina-i-zelite-da-zapocnete-proizvodnju-ovu-pomoc-mozete-da-dobijete

Poljoprivrednici sa teritorije Leskovca moći će u toku godine da se prijave za dobijanje novca za nabavku novih mašina, uređaja i opreme. Za podsticaj poljoprivrede će u ovoj godini iz gradskog budžeta biti izdvojeno 26 miliona dinara.

Za razliku od prošle godine, u 2019. će za leskovačke poljoprivrednike biti izdvojeno milion dinara više, kaže Dejan Ranđelović, predsednik Komisije budžetskog fonda za razvoj poljoprivrede. Najviše novca planirano je za nabavku opreme, a konkursi će biti raspisani u drugom ili trećem kvartalu godine.Skoro 24 miliona predviđeno je za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, jer poljoprivrednici pokazuju najviše interesovanja za ovu meru - kaže Ranđelović.

Za unapređenje ruralne infrastrukture planira se izdvajanje od 300.000 dinara, dok će za promotivne aktivnosti, koje podrazumevaju organizovanje tradicionalnih Dana jagode, višnje, kruške i krompira biti izdvojeno 1,6 miliona dinara.

Ove mere, ističe Ranđelović, imaju za cilj stimulaciju poljoprivrednih delatnosti i segmenata proizvodnje koji su procenjeni kao strateški najznačajniji za očuvanje i unapređenje postojećih kapaciteta u poljoprivredi i stvaranje novih.

Podsetimo, u 2018. godini je za podsticaj poljoprivrede izdvojeno 25 miliona dinara, a subvencije je dobilo 722 poljoprivrednika.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Za-leskovacke-poljoprivrednike-26-miliona-dinara.sr.html

Za ovogodišnje podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji, koje obuhvataju regres za đubrivo i gorivo, podneto je 267.291 zahteva i treba da bude isplaćeno više od 7,5 milijardi dinara.

Do sada je realizovan 263.291 zahtev, a podnošenje zahteva traje do kraja aprila.

Poljoprivrednici dobijaju 4.000 dinara po hektaru i 1.200 dinara za gorivo.

"Svaki novac poljoprivrednicima znači, bilo da su oni zadovoljni ili ne", kaže predsednik Fonda "Žito Srbije". On dodaje da se podsticaji u principu dobijaju na 20 hektara i ko obrađuje toliko zemlje njemu to dođe kao neka vrtsa pomoći za naftu i đubre, da bi mogli da završe setvu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ratarima-4000-dinara-po-hektaru-300000-zahteva-za-subvencije/43bc6b8

Ministarstvo poljoprivrede nastavlja u 2019. godini sa podrškom i sektoru voćarstva, koje smatra jednom od najvažnijih poljoprivrednih grana. Podsticaji u biljnoj proizvodnji povećani su ove godine i iznose 5.200 dinara po hektaru, pošto se na 4.000 dinara, koliko je bilo ranijih godina, isplaćuje dodatnih 1.200 dinara namenjenih kupovini goriva. Subvencije se dodeljuju i za nove zasade voća, osiguranje plodova i zasada, organsku proizvodnju...

Pravo na subvencije ima svako pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Uslov je podnošenje zahteva Upravi za agrarna plaćanja u predviđenom roku, jer su pravilnikom o subvencijama tačno definisani termini u kojima je moguće aplicirati za određena sredstva.

Aktuelne subvencije Ministarstva koje se odnose na primarnu proizvodnju voća dodeljuju se u ukupnom maksimalnom iznosu do 5 miliona dinara, i to:
- za podizanje novih proizvodnih zasada voća do 3,5 miliona dinara

- za postavljanje naslona za zasade voća do milion dinara- za pripremu zemljišta, odnosno nabavku supstrata sa sertifikatom za proizvodne zasade borovnice u saksijama/vrećama - 400.000 dinara

- za analizu zemljišta do 100.000 dinara

Podsticaji se dodeljuju u iznosu od 50 odsto troškova, odnosno 65 odsto za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Minimalna površina zasada za koji se može ostvariti podsticaj je 0,10 hektara za jagodasto i 0,30 hektara za drvenasto voće. Zahtev se podnosi Upravi za agrarna plaćanja, od 1. maja do 31. avgusta, a za jagode do 30. septembra.Podizanje novih matičnih zasada, proizvodnja sadnog materijala, sertifikacija i klonska selekcija podstiču se u cilju unapređenja kompletne rasadničarske proizvodnje kroz tri mere podrške:

- subvencije za podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije voća do 3 miliona dinara

- podsticaji za proizvodnju sadnica voćaka, vinove loze i hmelja do 700.000 dinara

- podrška programima i projektima sertifikacije i klonske selekcije voćaka- do 10 miliona dinara po korisniku

Pravo na subvencije za biljnu proizvodnju imaju sve biljne kulture, osim prirodnih livada, pašnjaka i neobrađenog zemljišta, a zahtevi se podnose od 1. marta do 30. aprila.Za osiguranje plodova i zasada ostvaruje se regres u iznosu od 40 do 45 odsto plaćene premije, a odnosi se na plodove voća, rasadnike i mlade višegodišnje zasade koji još nisu proprodili. Za regione koji su poslednjih godina najviše pogođeni vremenskim i elementarnim nepogodama - Moravički, Zlatiborski, Kolubarski, Podunavski i Šumadijski od ove godine omogućen je regres u iznosu od 70 odsto.

Podrška investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju odnosi se na kupovinu nove opreme i mehanizacije, i to u iznosu od 50 do 65 odsto ulaganja. Maksimalna subvencija koja može da se ostvari po ovom osnovu je 1,5 miliona dinara.Registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da ostvare pravo na podsticaje u organskoj biljnoj proizvodnji u iznosu od 11.440 dinara po hektaru, i oni su 120 odsto uvećani u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

Nacionalne mere u voćarstvu odnose se i na podršku promotivnim aktivnostima, kreditnu podršku, izgradnju i opremanje objekata, uvođenje i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla. Takođe, podržavaju se i mladi poljoprivrednici, investicije za unapređenje kvaliteta vina i rakije, kao i investicije u preradi i marketingu u sektoru vina, piva i jakih alkoholnih pića.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nove-subvencije-i-u-vocarstvu-podsticaj-do-35-miliona-dinara-prijave-do-septembra/qwzpff0

U ponedeljak 15. aprila, kako je i obećano, na sajtu Uprave za agrarna plaćanja (www.uap.gov.rs), omogućeno je slanje elektronskih zahteva za subvencije po košnici.

Za sada sve protiče u najboljem redu, veći broj pčelara je već podneo zahteve i nisu imali nikakvih problema u tome. Da biste podneli potpuno elektronski zahtev, potrebno je da na računaru instalirate čitač ličnih karata, ili da podnošenje obavite sa računara koji to već ima instalirano. Onima koji imaju od 20 do 29 košnica, i imali su i prošle godine, savetujemo da se strpe koji dan sa slanjem zahteva, jer pravno još uvek nije rešeno obećano duplo dobijanje subvencija da bi se pokrila i prošla godina, na tome se još uvek radi.

Pčelari imaju čast da budu prvi u istoriji Srbije koji će zahtev za podsticaje slati elektronskim putem, i ovaj dan ostaće zapisan kao dan početka digitalizacije agrarnih servisa Ministarstva poljoprivrede usmerenih direktno na korisnike, odnosno poljoprivrednike. Na tome se zahvaljujemo ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, a direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović se pobrinula da sve protiče u najboljem redu. Posebnu zahvalnost upućujemo i predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić koja je takođe podržala predlog SPOS-a za digitalizaciju, i evo dočekali smo da ceo sistem bude pokrenut!

Inače, u petak je u Službenom glasniku izašla izmena pravilnika o podsticajima, kojim je raspon prava za konkurisanje sa 30-200 proširen na 20-1000 košnica, čime je i to obećanje ministra poljoprivrede u potpunosti ispunjeno.

Izvor:http://spos.info/pocelo-podnosenje-elektronskih-zahteva-za-subvencije-po-kosnici/

Biljana Petrović nova je direktorka Uprave za agrarna plaćanja u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Biljana je završila Filozofski fakultet, odsek sociologija, živi u Šapcu. Ima 15 godina iskustva u bankarskom sektoru. Biljana ima bogato iskustvo u radu sa vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava, a na poziciji direktorke Odeljenja za upravljanje prodajom agro biznis u NLB bila je tri godine. Ona je vodila tim od skoro 30 zaposlenih koji su na raspolaganju vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava bez obzira gde se ona nalaze.
Dva meseca ste na čelu Uprave za Agrarna plaćanja. Šta ste zatekli i kako vam se sada čini?
- U Upravi za agrarna plaćanja dočekao me je sistem i način rada državne uprave koji se u dobroj meri razlikuje od načina rada u privatnom, preciznije bankarskom sektoru iz kog dolazim. Nastojim da unapredim sistem rada kroz prenos dobre prakse i duha privatnog sektora u Upravu za agrarna plaćanja.
Pred nama je veliki posao i težimo da ga što efikasnije i transparentnije obavimo i poljoprivrednim proizvođačima na svaki način pomognemo u procesu ostvarivanja prava na podsticaje u poljoprivredi.
Šta se po vama promenilo na bolje od kada ste vi direktorka?
- U ovom trenutku nastojimo da sa kapacitetima kojima raspolažemo rešimo zaostale zahteve i omogućimo prostor za uspostavljanje jednog efikasnijeg sistema isplate podsticaja u kojem će poljoprivrednici odgovore na podnete zahteve dobijati u roku od sedam dana od kompletiranja zahteva. Brzina rada je povećana, pa sada jedan obrađivač zahteva na dnevnom nivou obradi po 40 zahteva, što je dvostruko više u odnosu na dosadašnju praksu. To je slučaj u svim merama po kojima je pristigao veliki broj zahteva, pa samim tim u njima imamo i najviše zaostatka. Takođe, sve više smo okrenuti ka korisnicima i nastojimo da damo odgovor na svako njihovo pitanje i pomognemo im u samom procesu ostvarivanja prava na podsticaj što će voditi većem broju i kvalitetu
zahteva.

Znamo da ima puno zahteva, do kada će oni moći da se reše?
- Uprava za agrarna plaćanja ulaže velike napore da nadoknadi zaostatak u isplati podsticaja i u što kraćem roku isplati zahteve koje su poljoprivredni proizvođači i prerađivači podneli tokom 2017. i 2018. godine. Nastojimo da svi zaostali zahtevi za podsticaje iz nacionalnog budžeta koji ispunjavaju propisane uslove za ostvarivanje prava na podsticaj budu rešeni kako bi bez dugovanja prema poljoprivrednim proizvođačima dočekali podnošenje zahteva za podsticaje u tekućoj godini, koji će u slučaju premije za mleko početi već prvog aprila. Velika efikasnost je pokazana i u isplati osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji,
popularnih podsticaja po hektaru, koje ove godine uključuju i gorivo. Isplaćena je većina zahteva koji se podnose od 1. marta ove godine 177 hiljada gazdinstava je ostvarilo prava na ovaj podsticaj.
Da li u slučaju promene nosioca gazdinstva, pravo na podsticaje zadržava novi nosilac u slučaju da zahtev nije rešen do trenutka promene nosioca?
- Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi se sprovodi u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku (ZUP). Ako se u toku upravnog postupka – posle podnošenja zahteva, a pre donošenja rešenja povodom ovog zahteva, promeni nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji je ujedno i podnosilac zahteva, postupak se obustavlja. Takođe, u skladu sa Zakonom o podsticajima podnosilac zahteva i korisnik podsticaja može biti samo fizičko ili pravno lice – nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva. Ne postoji poljoprivredno gazdinstvo kao pravno lice i pravni subjekat koji bi mogao biti nosilac prava i obaveza, te se i pravo na podsticaje ne može preneti na drugo lice, odnosno novog nosioca gazdinstva.
Da li po vama ima dovoljan broj ljudi koji radi na obradi predmeta i da li tu treba doći do nekih promena?
- Uprava za agrarna plaćanja sprovodi više od 20 mera podsticaja u poljoprivredi koje se isplaćuju iz nacionalnog budžeta, kao i dve mere IPARD programa.
U Registru poljoprivrednih gazdinstava upisano je preko 440 hiljada gazdinstava, a nekih 380.000 je živo, aktivno, komercijalno i ima pravo da koristi subvencije po više osnova. Na godišnjem nivou bude oko 500.000 isplata podsticaja, što preko Uprave za agrarna plaćanja, što preko Uprave za Trezor Ministrastva finansija. Treba imati u vidu i činjenicu da broj podnetih zahteva raste iz godine u godinu, a da su ljudski kapaciteti UAP ograničeni, što će se, nadamo se, promeniti u narednom periodu.

Izvor:Agrobiznis magazin

 

Zlatiborski eko agrar je u okviru podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju na području opštine Čajetina i ove godine predvideo subvencije za seoski turizam. Ukupan budžet za ovu meru iznosi dva miliona dinara, a maksimalan iznos povraćaja po korisniku je 400 000 dinara.

Pravo na podsticaje u oblasti seoskog turizma imaju kategorisana seoska turistička domaćinstva sa teritorije opštine Čajetina, koja se nalaze van mesnih zajednica Zlatibor i Čajetina. Subvencije mogu ostvariti lica koja imaju prebivalište na teritoriji opštine Čajetina duže od tri godine.

„Pored investicija u osnovna sredstva seoskih turističkih domaćinstava, kao što su nabavka opreme, mera podržava i određene marketinške aktivnosti, ukoliko se domaćinstva reklamiraju na određenim sajtovima. Tu su izrada promotivnog materijala (brošura i kataloga) seoskih turističkih domaćinstava. Naravno, tu su izgradnja i adaptacija određenog prostora. Međutim, ako korisnik podnese račun za izgradnju ili adaptaciju, mora da priloži i ostala prateća dokumenta kao što su: upotrebna građevinska dozvola, rešenje o odobrenju izvođenja radova i slično“, kaže Miljko Radišić, stručni saradnik za seoski turizam. Dodaje da ove godine dodatnih 10% podsticaja ostvaruju domaćinstva koja su u prošloj godini poslovala rentabilno, odnosno da su imala popunjenost kapaciteta preko 60%, a kao dokaz za to moraju priložiti na uvid popunjenu knjigu gostiju. Prvi konkursni rok traje od 1. do 30. aprila, a prijave se podnose u prostorijama Zlatiborskog eko agrara.

„Ovom prilikom pozivam sve potencijalne korisnike subvencija da iskoriste to svoje pravo, ukoliko su imali realizovane investicije. Prihvataju se računi od 13. jula 2018. godine. Jedan od bitnih uslova jeste i da potencijalni korisnik ima registrivano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu. Bez te potvrde korisnik ne može ostvariti pravo na subvenciju“, dodaje Radišić.

Slične mere podrške bile su zastupljene i u prošloj godini što je doprinelo povećanju broja kategorisanih domaćinstava na selu, za koja se turisti sve više interesuju. U periodu od 2016. zaključno sa krajem 2018. godine na teritoriji opštine Čajetina registrovana su 42 kategorisana seoska turistička domaćinstva.

Izvor:http://www.zlatiborpress.rs/podsticaji-za-razvoj-seoskog-turizma-video/

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetio selo Klenak u rumskoj opštini, gde se sastao sa lokalnim poljoprivrednicima i predsednikom Opštine Ruma Slađanom Mančićem.U domu Vladana Vulića, poljoprivrednika iz Klenka, Nedimović je analizirao učinak državnih mera i subvencija, poručivši da će sve subvencije iz prethodne godine biti isplaćene do 25. aprila i da država nikom neće ostati dužna.

- Želim da ohrabrim ljude, pogotovo mlađe, koji žele da uđu u druge vrste poljoprivredne proizvodnje, ne samo ratarstvo. Iako je teže, može više da se zaradi, a država će pomoći podsticajima, opremom, mehanizacijom, sistemima za navodnjavanje, i za svaku od ovih stvari dajemo pola novca - ističe Nedimović.

Rumske poljoprivrednike je interesovalo da li je teško doći do IPARD fondova, ali i da li će se povećati iznos subvencija po hektaru.

- Pokušao sam kroz praktične primere da objasnim poljoprivrednicima kako doći do novca iz IPARD programa, a ljudi koji su već dobili novac, a među njima ima i voćara iz rumske opštine, kažu da to nije komplikovano i da imaju našu punu podršku za konkurisanje. S druge strane, subvencije neće biti veće po hektaru, ali će biti za podsticanje poljoprivredne proizvodnje kada je u pitanju nabavka opreme, mašina, skladišta, sistema za navodnjavanje- napominje Nedimović.

Prema njegovim rečima, država je izdvojila 53 milijarde dinara za nabavku opreme, što je skoro tri puta više u odnosu na period pre deset godina. Država će uložiti nova sredstva u protivgradnu zaštitu, izgraditi 25 novih lansirnih mesta, ali se nastavlja i podrška pri osiguranju useva u iznosu od 40 odsto od premije osiguranja, potvrdio je Nedimović.

Domaćin Vladan Vulić, čija porodica živi od poljoprivrede, napominje da je njihov posao težak, ali da kroz subvencije može da im se olakša.

- Trenutno radim oko 20 hektara bostana, 30 hektara imam pod ratarskim kulturama, pa voćnjak krušaka i šljiva na nešto više od jednog hektara. Koristim subvencije, osiguravam useve i nadam se boljoj budućnosti - kaže Vulić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/ministar-nedimovic-u-rumi-lanske-subvencije-za-paore-do-praznika-12-04-2019

Ovih dana Gradska uprava Pirot raspisala je Konkurs za korišćenje subvencija u poljoprivredi i razvoju ekonomije ruralnog razvoja na teritoriji grada Pirota za 2019 godinu. Tim povodom Goran Popović, pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, održao je konferenciju za medije i objasnio kako će novac biti raspoređen. "U Fondu za razvoj poljoprivrede ove godine odvojeno je 58 miliona dinara, od čega je 55,2 miliona namenjeno isplatama subvencija za poljoprivredne proizvođače," rekao je Popović.

Ovom prilikom Popović je naveo mere za razvoj poljoprivrede i koliko je novca iz budžeta izdvojeno za njihovu realizaciju.Za subvencije koje se odnose na uvećanje fizičke imovine poljoprivrednih gazdinstva izdvojeno je 42,2 miliona dinara, za upravljanje rizicima ili sufinansiranje osiguranja 4,5 miliona, za veštačko osemenjavanje 3,5 miliona dinara, a iznos subvencije po grlu biće 2.000 dinara. Za sufinansiranje kredita Grad je opredelio 1,5 milion dinara, za kupovinu opreme za preradu mleka i mesa na gazdinstvima poljoprivrednih proizvođača 3,5 miliona i za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i rurtalnom razvoju izdvojeno je 2,8 miliona dinara

Goran Popović je najavio da u ovoj godini planiraju da završe zaštitu geografskog porekla Pirotske peglane kobasice i dobar deo sredstava namenjen je za opremanje malih radionica gde će se ovaj brend proizvoditi.

Izvor:http://www.plusonline.rs/gradska-uprava-pirot-raspisala-konkurs-za-koriscenje-subvencija-u-poljoprivredi-ove-godine-za-ove-namene-izdvojeno-552-miliona-dinara/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30