Tokom posete zasadima voćaka u Rumi kod gospodina Zorana Kovačevića ministri poljoprivrede Slovenije i Srbije Dejan Židan i Branislav Nedimović osvrnuli su se i na situaciju u stočarstvu,  naročito na proizvodnju mleka. Oni su ovom prilikom izrazili očekivanje da će se tržište mleka narednih meseci stabilizovati, a da je potvrda toga rast tražnje za mlekom u poslednji nekoliko nedelja. Nedimović se ovom prilikom osvrnuo i na mere koje je preduzela Vlada Srbije povodom pojačanog uvoza mleka rekavši da su ove mere dale rezultate, ali da je bilo i kritika od strane EU. On je  naglasio da je između ostalog partnerima u EU rečeno da se ovom administrativnom merom ne štite samo primarni prozvođači već i prerađivači odnosno industrija mleka u Srbiji koju uglavnom drže velike kompanije iz EU. „Mi smo zaštitili koliko god smo mogli mlekarski sektor“ naglasio je Nedimović. Na pitanje urednika Agrobiznis magazina kada će ispuniti dato obećanje da će konačno početi sa radom referentna laboratrija za kontrolu mleka ministar Nedimović je odgovorio da se u najskorije vreme može očekivati početak analiza i da će to svakako biti pre kraja godine, kao i da će analza biti moguća na više lokacija u Srbiji. „Poljoprivrednici će moći da donose uzorke na analizu“ pojasnio je resorni ministar rekavši da na srednji rok možemo da očekujemo bolju situaciju u sektoru, a najavio je i da će 4. novembra razgovarati u Briselu o merama koje je Srbija preduzela u vezi sa mlekom, podsetivši da je EU dala 350 miliona evra za svoje mere u proteklih 6 meseci.

Imamo ideju da u 2018. godini subvencije uspostavimo na osnovu kontrole kvaliteta, da ono što je kvaitetnije više plaćamo i tako razvijamoo konkurentnost. „Moramo se osloboditi demagogije da plaćamo u poljoprivredi sve isto, onda tu nema razvoja. Meni je to ideja i daću sve od sebe, ako ne uspem daću ostavku i baviti se nečim drugim“ rekao je Branislav Nedimović pred brojnim novinarima. Moramo da donesemo i neke propise koji uređuju plaćanje u poljoprivredi podsetio je resorni ministar.

Ministri Nedimović i Židan su ovom prilikom istakli da će u obe zemlje posebna pažnja biti posvećena mladim poljoprivrednicima i da će im se omogućiti dopunske mere kako bi se stimulisali da žive i rade na selu.

Nedimović je rekao da će se mere agrarne politike sprovoditi kroz subvencije i kreditnu podršku. Sa EBRD se radi na START UP kreditima. On je najavio da će mere agrarne politke biti poznate za 20 dana nakon sastanka sa MMF-om. „Ja ću se boriti da dobijemo one mere koje pojačati konkurentnost“  zaključio je Nenedimović.

Novinari nekoliko redakcija iz Srbije boravili su u šestodnevnoj radnoj poseti Kraljevini Španiji na poziv tamošnjih Ministarstava poljoprvrede i ekonomije. Pored Madrida posetili su Sevilju, Kordobu, Almeriju i Mursiju. Ova poseta realizovana je uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS i Trgovinskog odeljenja ambasade Španije u Srbiji. Među izveštačima su bili novinari RTS-a, AGROSMART-a i AGROBIZNIS MAGAZINA.

Opšti utisak svih učesnika ovog studijskog putivanja je da je Španija uprkos brojnim preprekama u pogledu klime i zemljišta uspela da se pozicionira kao jak svetski ugrač u pogledu poljoprivredne proizvodnje i prerade, ali i da iskorsiti maksimalno pogodnosti članstva u EU.

Kako je za Agrobiznis magazin rekla direktorka Direktorata za biljnu proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede Španije Elena M. Cores Garcia, poljoprivrednici ove zemlje moći će godišnje do 2020. godine da računaju na 4,85 milijardi evra. Sav novac prema novoj zajedničkoj poljoprivrednoj politici ide iz fondova Evropske unije, a Španija je za razliku od situacije do 2014. godine prešla u kategoriju zemalja koje više uplaćuju u zajedničku kasu nego što dobijaju.

Na sastanku održanom u Ministarstvu poljoprivrede prisustvovali su i najviši zvaničnici drugih sektora pa se tako razgovaralo i o zadrugama kao i o osiguranju u poljoprivredi. Zamenica direktora Direkcije za politiku osiguranja u poljoprivredi Silvija Crespo izjavila je za Agrbiznis magazin da španski poljoprivrednici u velikom broju osigiravaju svoju proizvodnju. Država pokriva troškove štete kada se desi katastrofa, a ukoliko je šteta manja od 20 odsto štetu snose sami proizvođači. U ostalim slučajevima naknada se dobija od osiguranja. Španska Vlada podstiče osigiranje u poljoprivredi i to podjednako za biljnu i životinjsku proizvodnju. Za tu namenu iz agrarnog budžeta godišnje se izdvaja  250 miliona evra. Španija je oblast osiguranja u poljoprivredi uredila još 1978. godine. Zahvaljujući podsticajima i svesti poljoprivrednika da mogu biti uspešni samo ako primenjuju najsavremenije mere agrotehnike i osigurajavaju useve u Španiji je osigurano 60 odsto muznih krava kao i više od dve trećine ratarskih useva. Takođe, velike površine limuna su osigurane - 41 odsto, dok su masline osigurane na svega 10 odsto površina. Gospođa Crespo je ovom prilikom rekla da je vrednost tržišta osiguranja poljoprivrede 2015. godine bila rekordnih 12 milijardi evra. Zaključeno je više od  440.000 polisa i isplaćeno oko 664 miliona evra po osnovu različitih šteta.

Inače u Španiji ima oko 900.000 poljoprivrednika, a živi  47,6 miliona stanovnika. Madrid je najveće domaće tržište sa preko 6 miliona stanovnika. Ovaj grad čuven je po tome što ima najveću tržnicu u Španiji – Merkamadrid, koja ima čak 8.000 prodajnih mesta i nudi profesionalnim kupcima sve vrste ribe, mesa voća i povrća. Osnivač ove tržnice su Grad Madrid sa 52 odsto i Ministarstvo poljoprivrede, kao i Ministarstvo finansija koje zajedno učestvuju sa 48 odsto. Ovakvih tržnica ima još 22 širom Španije.

Dobar primer uspešnog razvoja poljoprivrede je plastenička proizvodnja koja se masovno raširila naročito u regionu Almerije. Bili smo kod braće Gaskez koji se bave proizvodnjom čeri paradajiza na dva hektara. Oni su nam rekli da su zadovoljni i da od ovog posla mogu lepo da žive. Na dva hektara proizvedu 200 tona paradajza koji prodaju na veliko za 1,8 evra po kilogramu. Ulaganje u plastenike bilo je 300.000 evra i isplatilo se za dve godine. Oni su članovi lokalne zadruge, a aktivni su i u udruženju poljoprivrednika. Redovno posećuju sajmove i prate sve što je novo u ovoj proizvodnji.

Zadružni sistem za Španiju je izuzetno važan jer čini 15 odsto ukupnog izvoza poljoprivrede odnosno trećinu ukupne poljoprivredne proizvodnje. Broj zadruga je u blagom padu ali kako je rekao gospodine Clemente Mata Tapia, koji je zamenik direktora za razvoj privrede i inovacije u Ministarstvu poljoprivrede Španije, ovaj trend ne zabrinjava jer se zapravo radi o ukrupnjavanju zadruga. U ovoj zemlji je većina poljoprivrednika član neke od zadruga, a četvrtina zadruga pripada sektoru voćarske proizvodnje.

Detaljnije u narednom Agrobiznis magazinu koji će izaći na kioske 15. novembra 2016. godiene.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, potpisao je ugovore sa 80 poljoprivrednika iz Vojvodine koji su dobili Enlarge bespovratna sredstva na konkursu za sufinansiranje nabavke plastenika i opreme u njima. Vrednost potpisanih ugovora je oko 26,5 miliona dinara, a realizacijom te investicije u Vojvodini će pod plastenicima biti novih 102 hiljade kvadratnih metara. Radojević je izrazio zadovoljstvo činjenicom da su poljoprivrednici u Vojvodini veoma zainteresovani za to da podizanjem plastenika intenziviraju svoju poljoprivrednu proizvodnju. "Od početka 2016. godine do danas, 139 vojvođanskih poljoprivrednika dobilo je bespovratna sredstva za podizanje novih plastenika, na površini od 176 hiljada kvadtarnih metara“, rekao je Radojevic, dodajući da je za tu namenu iz pokrajinskog budžeta izdvojeno 43,4 miliona dinara. Kako su tokom septembra još 42 poljoprivredna proizvođača podnela prijavu za bespovratna sredstva za nabavku plastenika, Radojević je kazao da će, ukoliko dostavljena konkursna dokumentacija bude ispravna, biti potpisani novi ugovori u ukupnoj vrednosti od 8,5 miliona dinara. "To će obezbediti da do kraja godine na teritoriji AP Vojvodine pod novim plastenicima bude preko 200.000 kvadratnih metara", istakao je Radojević. On je na kraju istakao i činjenicu da su gotovo sva poljoprivredna gazdinstva koja su konkurisala za sredstva kod Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i prošla na konkursu, što, kako je naglasio, govori u prilog tome da su uslovi konkursa adekvatni onome što poljoprivrednici mogu i treba da obezbede od neophodne dokumentacije. (Tanjug)

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31