Organska poljoprivreda je budućnost srpske poljoprivrede i zato će država sledeće godine nekoliko puta povećati subvencije za proizvodnju organske hrane, rekao je ministar poljoprivrede na proslavi desetogodišnjice Asocijacije "Serbia organika". Najavio je otvaranje tržišta za zdravu hranu iz Srbije u skandinavskim zemljama, na Bliskom i Dalekom istoku.Muke i radosti organske poljoprivrede te 2009. godine delilo je 108 proizvođača. Danas su površine pod organskom hranom deset puta veće. Šest hiljada farmi se bavi tom proizvodnjom, a najviše njih u posao ušlo je zahvaljujući grupnoj sertifikaciji.Nosioci sertifikata su izvoznici koji ubiraju veći deo profita, ali i snose troškove proizvodnje i kontrole. Poljoprivrednici mogu da računaju na besplatno znanje, siguran plasman i subvencije.

"Postojimo već 12 godina i kako smo rasli tako se i posao širio. Mislim da je mnogo teže poslovati kada ste veliki, jer imate mnogo više problema", kaže Gordana Šokšić, poljoprivrednica iz Taraša.

Za organske proizvođače kažu da su ljudi više svesti i savesti. Čuvaju životnu sredinu i zdravlje potrošača. Važe za branšu u kojoj nema sujete i saplitanja.

"Čini mi se najvažniji rezultat u ovoj deceniji jeste ta baza podataka proizvođača gde smo mi na neki način počeli da povezujemo ljude elektronskim putem, gde smo imali pregleda naše baze iz više od sto zemalja", navodi prof. dr Snežana Oljača, iz "Serbia organike".

Mnogi su tako došli i do kupaca iz inostranstva iako su cene organske hrane i na domaćem tržištu stimulativne i mogu da budu i tri puta veće od cena konvencionalne hrane. Osim što značajno utiče na povećanje vrednosti izvoza srpske poljoprivrede, organska proizvodnja je malim proizvođačima najbolja šansa da bolje zarade.

"Meni je ideja da nekoliko puta, dobro ste čuli nekoliko puta povećamo subvencije za organsku poljoprivrednu proizvodnju iz prostog razloga moramo što više ljudi da uključimo u ovo, jer ne postoji bolja priča da se napravi veća dodata vrednost", ističe Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Za deset godina "Serbia organike" u poljoprivredne škole i na fakultete je uveden predmet organska proizvodnja, privredna komora i Ministarstvo su formirali savete za organsku proizvodnju, otvorena je i organska pijaca.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3672728/organska-hrana-sansa-za-male-proizvodjace.html

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetio je poljoprivredna gazdinstva sa teritorije Srednjeg Banata, gde je sa proizvođačima razgovarao o aktuelnim pitanjima i konkursima.

Braća Bokić poljoprivredno gazdinstvo su nasledili od roditelja, a svojim radom se trude da unapređuju i šire poljoprivrednu proizvodnju. Trenutno obrađuju oko 600 hektara zemlje, a korisnici su i podsticajnih sredstava Ministarstva poljoprivrede.

Stefan Bokić, poljoprivrednik: "Tražili smo ove godine novac za navigaciju, za prskalicu i za malčer za voćnjak, a pre toga smo koristili za još dve sejalice, za još jednu prskalicu, tako da sve nam je bilo vraćeno i hvala im na tome. 

Cilj ministra poljoprivrede jeste da obiđe sva mesta u Srednjem Banatu, jer je ovde samo tokom 2018. godine Ministarstvo kroz razne subvencije uložilo oko 5 miliona evra, te ovi poljoprivrednici mogu poslužiti za primer kako iskoristiti državne subvencije".

 

Ratarima višegodišnji zakup državne zemlje

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: "Ono što je prvo pitanje svih pitanja to je višegodišnji zakup državnog poljoprivrednog zemljišta i neke od lokalnih samouprava su već iskoristile pravo desetogodišnjeg zakupa za stočare, Zrenjanin će to uraditi sledeće godine, ali imamo još jedan novitet, sledeće godine ćemo omogućiti i ratarima višegodišnji zakup na najmanje četiri godine".

Ministar poljoprivrede je u pratnji gradonačelnika Zrenjanina obišao više gazdinstva sa teritorije grada Zrenjanina, a kao glavna potreba izdvojila se obnova mehanizacije.

Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina: "Vidimo da poljoprivreda ima perspektivu na našoj teritoriji, pogotovo kad znamo za šta mi ulažemo, da pomognemo poljoprivrednicima sa teritorije grada Zrenjanina, znamo šta i Pokrajina i šta Republika ulažu u sve to, tako da sam veliki optimista i mislim da će sve više ovako mladih preduzetnika pre svega biti na našoj teritoriji". 

Sredstva koja su putem subvencija i podsticaja stigla u Zrenjanin i okolna mesta iz Ministarstva poljoprivrede bila su uglavnom namenjena za kupovinu mašina i opreme, dok je jedan deo uložen i u tovno i mlečno govedarstvo.

 

Izvor: www.rtv.rs 

Proizvodnja meda u Srbiji manja je za 30% do 80% zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja, koja izaziva pomor pčela, a taj trend traje već četiri godine.

- Osim klimatskih, ozbiljan problem je i nelegalni tretman semena suncokreta insekticidima, što je zabranjeno i Srbiji i u EU. Ove godine, pčele su najviše stradale baš na suncokretu - kaže za Novosti predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Dodaje da država radi na povećanju broja fitoinspektora, ali da to neće rešiti problem, jer je neophodno da se poljoprivrednici obrazuju.

Naveo je i da je prošle nedelje dogovoreno da se od sledeće godine povećaju subvencije po košnici sa 720 dinara na 800 dinara.

Pčelari iz Požarevca, koji su među najproduktivnijima u zemlji, slažu se da prinos meda opada. To tvrdi i Branko Pavlović, koji pčelari 30 godina, a sada ima 200 košnica.

- Ove godine je posebno bio nepovoljan maj, zbog čestih kiša, pa nisu mogle da se koriste bagremove šume i prinos tog meda je znantno smanjen. Onda je nastupila suša i ubrzala vegetaciju, što je za biljke bilo veoma stresno - objašnjava Pavlović.

Ovi uzroci mogu da dovedu do poskupljenja meda, iako ima i onih pčelara koji nude svoje zalihe, kako bi cena ostala ista.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2617521/proizvodnja-meda-u-srbiji-manja-i-za-80-od-sledece-godine-subvencije

Predstavnici grada Čačka uručili su danas 160 ugovora poljoprivrendicima koji su konkurisali za sredstva kako bi nabavili neohodnu opremu za dalji i lakši rad.Zamenica gradonačelnika Čačka Milica Dačić rekla je da će ovog puta biti utrošeno više od 28 miliona dinara, od ukupno 42 miliona koliko je opredeljeno za podstivajna sredstva u poljoprivredi.

– Sada se sredstva dodeljuju poljoprivrednicima koji su zahteve podneli u maju, a ugovori za zahteve koji su predati u junu, njih 94, naknadno će biti potpisati. Time bi bila iscrpljena sredstva što se tiče podsticaja – objasnila je Dačić.

Prema njenim rečima, ove godine su uručene subvencije za 13 traktora u iznosu od po 500.000 dinara.

– To je mera koju prošle godine nismo imali, a sada smo se ponovo vratili. Zaključeno je i pet ugovora za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, a moram istaći da se radi o dva mlada poljoprivrednika. Dodeli smo po četiri ugovora za protivgradnu mrežu i opremu u hladnjačama – navela je ona.

Budžet za poljoprivredu u ovoj godini je veći od 60 miliona dinara.Dragana Rajić iz Ježevice dobila je sredstva za nabavku protivgradne mreže, kako bi zaštitipla plantažu jabuka.

– Ova sredstva su od velikog značaja, reč je oko 500.000 dinara povratnih sredstava. Ovo je drugi put da konkurišemo, prošle godine smo dobili sredstva za sadnice – rekla je Rajić.

Bojan Niketić iz Kukića konkurisao je za sredstva kako bi kupio traktor.

– Bavim se proizvodnjom povrća, kupusa, krompira, kao i detelije i zbog toga je potrebna nova mehanizacija – istakao je Niketić.

Izvor:http://moravainfo.rs/2019/08/ugovori-o-subvencijama-za-160-cacanskih-poljoprivrednika/

Sve više mladih ljudi odlučuje se za ostanak na selu i da se bavi poljoprivredom. Ovim vrednim radnicima ništa ne pada sa neba, pa onoliko koliko oni zavrnu rukave -toliko će i zaraditi. Međutim, ono što im itekako znači jeste pomoć države i subvencije uz koje jedino mogu da obnove svoju mehanizaciju.
Predrag Kozoder živi sa porodicom u selu Teočin, obrađuje oko 20 hekatara zemlje i na njivi je od jutra do sutra. U svojoj garaži već ima dva mala traktora, ali kako bi ubrzao svoju proizvodnju bio mu je neophodan novi i veći.

"Odlučili smo da pokušamo i apliciramo za subvencije u opštini Gornji Milanovac, kojoj naše selo pripada. Dobili smo maksimalnu sumu od 400 hiljada dinara i tako uspeli da kupimo traktor koji vredi oko 30 hiljada, toliku količinu novca nikad ne bi mogli da izdvojimo iz našeg novačanika. Nov, moderan traktor će nam mnogo pomoći da smanjimo troškove i povećamo prihode u našem seoskom domaćinstvu", rekao je Predrag. Kako kaže ovaj seoski domaćin, subvencione mere su od izuzetnog značaja za razvoj poljoprivrede, jer stimulišu srpskog seljaka da radi i ostane na svom ogljištu. Dobiti subvencije od države za mnoge je bauk i komplikovana procedura, ali Predrag to demantuje i preporučuje proizvođačima da apliciraju, jer nije nemoguće dobiti podsticajna sredtsva od države kako to mnogi smatraju.
"Ja sam svu dokumentaciju predao u opštinu i za dvadeset dana, 400 hiljada dinara je bilo prebačeno na moj račun. Svi su bili izuzetno ljubazni i pristupačni i nisam imao nikakvo loše iskustvo", kaže Predrag.
Opština Gornji Milanovac iz godine u godinu ulaže sve više novca za razvoj poljoprirede. U toku 2019. godine izdvojeno je 50 miliona dinara.

"Razvoj poljoprivrede jeste jedan od ključnih faktora za razvoj cele opštine. Mi imamo mnogo mogućnosti i potencijala u toj oblasti i zato ćemo se i dalje truditi da ih maksimalno iskoristimo i da pomažemo naše sugrađane. Znamo koliko je im pottrebna nova, savremena mehanizacija kako bi poboljšali uslove u kojima rade i zato su ove subvencije za dodelu traktora pun pogadak", rekao je predsednik opštine Dejan Kovačević.

 

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest218193.html

Krajem juna 2019. godine objavljen je Pravilnik kojim se bliže propisuju podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne proizvodnje, kao i uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje.Vodite računa o tome da Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnet od strane lica koje ne ostvaruje pravo na podsticaje, preuranjen i neblagovremen zahtev, zahtev poslat faksom, zahtev sa dokumentacijom koja ne glasi na podnosioca zahteva, odnosno koja je izdata posle podnošenja zahteva, kao i svaki naredni zahtev istog podnosioca u tekućoj godine biće odbijeni.
Ko donosi odluku?
Direktor Uprave za agrarna plaćanja, rešenjem utvrđuje pravo na korišćenje podsticaja i iznos podsticaja i nalaže isplatu podsticaja na vaš namenski račun
koji je upisan u Registar. Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na
ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Procentualni iznos podsticaja za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi utvrđuje se prema mestu prebivališta, odnosno sedišta podnosioca zahteva u skladu sa posebnim propisom koji određu - je područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Ako je korisnik podsticaja sam izvršio uvoz predmeta investicije, vrednost realizovane prihvatljive investicije predstavlja statistička vrednost robe u dinarima utvrđena u jedinstvenoj carinskoj ispravi.
Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 15.000.000 dinara. Kao korisnik podsticaja morate da koristite opremu namenski, ne smete otuđiti, i ne omogućavati drugom licu korišćenje predmeta podsticaja (prodati ili pozajmljivati), u roku od pet godina od dana nabavke. Otuđenjem predmeta podsticaja se ne smatra gubitak svojstva preduzetnika i nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva. Dakle, vaše gazdinstvo može postati firma, bez ikakvih problema što se tiče subvencija.
Koji su uslovi?
- Da ste u potpunosti realizovali investiciju za koju podnosite zahtev (važe računi od
15. oktobra 2018. godine do dana podnošenja zahteva)
- Da nemate nerealizovanih investicija za koje su vam već odobrena podsticajna sredstva, na osnovu Zakona kojim se uređuje poljoprivreda i podsticaji u poljoprivredi i
ruralnom razvoju;
- Da nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede, po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija
i kredita;
- Za investiciju za koju podnosite zahtev ne smete koristi druge podsticaje, osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kreditna podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima (možete finansirati projekat iz subvencionisanog kredita;
- Da niste primilo bespovratna sredstva iz javnih sredstava za nabavku mlekomata,
odnosno robota za mužu u prethodnoj ili tekućoj godini;
- Da ste izmirili dospele obaveze po osnovu javnih prihoda, odnosno platili porez;
- Onaj od koga ste kupili opremu ne smeju biti povezana lica (rodbina i slično);
- Da u Registru imate prijavljen odgovarajući stočni fond (podatke o vrsti životinja i
broju gazdinstva (HID), na kojem se drže ili uzgajaju životinje);
- Da na gazdinstvu imate od 20 do 200 mlečnih krava;
- Isplata ide po redosledu podnošenja zahteva, dok ima novca za ove namene;
- Dokumentacija se dostavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni
postupak. Uverenja i potvrde koja se dostavljaju uz zahtev za ostvarivanje prava na
podsticaje, ne mogu biti starija od 30 dana, od dana podnošenja zahteva. Sva dokumenta koja se dostavljaju uz zahtev moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili overenoj kopiji, ako ovim pravilnikom nije propisano drugačije.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Raspisan je drugi konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini.

Cilj je ulaganje u novu opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva. Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu namenjena su za nabavku: opreme za primarnu preradu grožđa; opreme za fermentaciju za bela i crvena vina; opreme za čuvanje i negovanje vina; opreme za punjenje vina i opreme za rakiju.

Konkursom je predviđeno ukupno 15.576.273,80 dinara. Bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 50% od
vrednosti ukupno prihvatljivih troškova, odnosno 60% za posebne kategorije.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno sa 9. septembrom 2019. godine.

Više informacija i obrazac prijave možete naći na sledćem linku: http://www.psp.vojvodina.gov.rs/Vesti.aspx?Id=22165

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2599203/raspisan-drugi-konkurs-za-nabavku-opreme-za-proizvodnju-vina-i-rakije-na

Da organska poljoprivredna proizvodnja dobija sve veću podršku Grada Novog Sada potvrđuje i podatak da je za subvencije u toj prosperitetnoj oblasti agrara u ovogodišnjem gradskom budžetu obezbeđeno ukupno pet miliona dinara, što je znatno više nego prethodnih godina.

Ta finansijska podrška biće raspoređena proizvođačima koji imaju zemljište i registrovano gazdinstvo na teritoriji grada, nakon konkursa na koji zainteresovani mogu da podnesu prijave, sa odgovarajućom dokumentacijom, do 15. avgusta.

Pravo da učestvuju u tom gradskom programu razvoja poljoprivredne proizvodnje imaju individualni proizvođači i organizacije u oblasti agrara, koji su zainteresovani da započnu organsku proizvodnju, kao i oni koji se time već bave od 2011. godine.

Kako je precizirano u nedavno objavljenom javnom pozivu na sajtu Grada, njima sleduju subvencije za nabavku odgovarajućeg semenskog i sadnog materijala, kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje, kao i za druge investicije u organskoj proizvodnji. Svi ti troškovi će proizvođačima biti plaćeni iz gradske kase u punom iznosu.

- Naše poljoprivredno gazdinstvo koristilo je ranije te subvencije. To je značajna pomoć, pogotovo za mlade proizvođače koji tek počinju da se bave ovom proizvodnjom - kaže za Novosti mladi poljoprivrednik Andrej Vozar iz Kisača, predstavnik treće generacije u familiji koja je pionir na ovim prostorima u organskoj proizvodnji povrća.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2595821/subvencije-za-organsku-proizvodnju-u-novom-sadu-prijave-do-15-avgusta-opredeljeno

Voćnjaci, vinogradi, farme, fabrike pod otvorenim nebom, to je rezultat dosadašnjeg dvoipogodišnjeg trajanja projekta "500 zadruga u 500 sela" koji je ušao u svoju treću konkursnu fazu, poručio je ministar zadužen za regionalni razvoj Srbije Milan Krkobabić.

Vlada je za revitalizaciju zadrugarstva do sada izdvojila gotovo milijardu i sedamsto miliona dinara, a svi dosadašnji projekti dali su efekte. Treći konkursni krug je u toku i zadrugarima je poziv otvoren. U prethodna dva konkursna kruga prošlo je na desetine različitih projekata.

Treći konkursni krug usmeren ka revitalizaciji zadrugarstva i opstanku sela, koji sprovodi kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj Srbije, akademijski odbor za selo SANU-a i zadružni savezi, otvoren je do 15. avgusta za postojeće i novoosnovane zaduge, a za složene zaduge do prvog septembra.

Nove zadruge mogu da računaju na pomoć do 7,5 miliona dinara, stare do 15 miliona, a složene zadruge mogu da dobiju i do 60 miliona dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/fabrike-pod-otvorenim-nebom-projekat-zadrugarstva-usao-u-treci-konkursni-krug/msnkgy3

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u mašine i opremu poljoprivrednih gazdinstava radi unapređenja osnovne proizvodnje u stočarstvu u ovoj godini.
Podsticaji obuhvataju investicije u nabavku novih mašina i opreme za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane, za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka kao i za nabavku opreme kojom se štiti dobrobit životinja.Takođe, sredstva će moći da se dobiju i za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja, pčelarstvo i drugo.

Pravo da konkurišu imaju fizička lica (nosioci poljoprivrednih gazdinstava), preduzetnici, privredna društva, zemljoradničke zadruge, srednje škole i naučnoistraživačke organizacije u oblasti poljoprivrede.

Podnosilac zahteva ostvaruje pravo na podsticaje ako je vrednost investicija za koje se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje jednaka ili veća od 80.000 dinara i ako je iznos pojedinačnog računa jednak ili veći od 25.000 dinara...

Kod investicija u pčelarstvo, ona mora biti jednaka ili veća od 50.000 dinara, a iznos pojedinacnog računa i iznos za svaku pojedinacnu investiciju jednak ili veći od 20.000 dinara.

Zahtev za odobravanje prava na podsticaje podnosi se do 30. avgusta ove godine.

Najviši iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 1,5 miliona dinara, odnosno tri miliona dinara, ukoliko je investicija vezana za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/podsticaj-poljoprivrednicima-proizvodjacima-jaja-do-3-miliona-dinara_1033971.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30