Pravilnikom se bliže propisuju vrste podsticaja za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje vina, uslovi, način ostvarivanja prava na podsticaje, obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje kao i maksimalni iznosi podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere.

Predmet podsticaja u skladu saovim pravilnikom jesu prihvatljive investicije i troškovi u sektoru proizvodnje vina koji se odnose na izgradnju objekata vinarije, opšti trošak i/ili kupovinu nove opreme, uređaja i mašina, u funkciji proizvodnje vina. Precizniji podaci o prihvatljivim investicijama mogu se naći u tabeli koja je sastavni deo ovog Pravilnika.

Troškovi koji se odnose na građenje i/ili dogradnju objekta vinarije smatraju se prihvatljivim do iznosa od 60.000 dinara po kvadratnom metru predmetnog objekta, a troškovi koji se odnose na rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju postojećeg objekta smatraju se prihvatljivim do iznosa od 35.000 dinara po kvadratnom metru predmetnog objekta.
Troškovi koji se odnose na izgradnju objekta vinarije prihvatljivi su do ukupno 1.000 m² bruto građevinske površine objekata, a troškovi izgradnje degustacione sale prihvatljivi su do 30% ukupne površine ovih objekata.

Pravo na podsticaje može se ostvariti za prihvatljive investicije i koji su u potpunosti realizovani u periodu od 1. septembra prethodne godine u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i za one koji budu realizovani pod uslovima, na način i u roku određenim rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova, a za opšte troškove pravo na podsticaje može se ostvariti ako su realizovani i u periodu od 1. januara 2018. godine, pa do isteka roka određenog rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, i to: preduzetnik; privredno društvo; zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu i zadužbina registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju zadužbine i fondacije.

Uprava za agrarna plaćanja raspisuje javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, koji se objavljuje na zvaničnoj internet stranici Uprave.
Javni poziv sadrži podatke o: licima koja ostvaruju pravo na podsticaje, uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje, obrascu zahteva, kao i o maksimalnim iznosima podsticaja po korisniku podsticaja i po pojedinoj vrsti podsticaja, u skladu sa ovim pravilnikom, visini ukupnih raspoloživih sredstava po javnom pozivu, rokovima za podnošenje zahteva i dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev, kao i druge podatke potrebne za sprovođenje javnog poziva.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj vrsti podsticaja jesu:
1) za investicije u izgradnju objekata vinarije – 30.000.000 dinara;
2) za nabavku nove opreme, uređaja i mašina u funkciji proizvodnje vina – 10.000.000 dinara;
3) za opšte troškove – 1.000.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 41.000.000 dinara.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o podsticajima za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva za nabavku opreme u sektoru mleka, mesa, voća, povrća, vina, piva i jakih alkoholnih pića („Službeni glasnik RSˮ, br. 35/19 i 25/20) u delu koji se odnosi na podsticaje podrške programu za investicije u proizvodnju vina.

Izvor:http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-preradu-i-marketing-poljoprivrednih-i-prehrambenih-proizvoda-u-sektoru-proizvodnje-vina/

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u prethodne četiri godine u plasteničku proizvodnju uložio je više od pola milijarde dinara, tako da je u Vojvodini pod plastenicima više od 720.000 kvadratnih metara nove proizvodnje. Resorni sekretar obišao je domaćinstva u Čoki i Iđošu kod Kikinde.
Poljoprivredno gazdinstvo Vorgić u opštini Čoka već decenijama proizvodi ruže, a svoje proizvode plasira po celoj Vojvodini, Beogradu i nekim delovima Centralne Srbije. Na svom posedu oko 60 različitih sorti ruža proizvode na oko 3.000 kvadratnih metara pod plastenicima i na oko 5.000 kvadrata na otvorenom. Ulaganja su velika, troškovi svakodnevni, tako da im je subvencionisanje proizvodnje veoma značajno u čemu najveću ulogu ima Pokrajinska Vlada.''Puno se radi, troškovi su ogromni, a ono što je nama najteže su naplate i finansije. Ali, uz subvencije brže i lakše napredujemo. Godinama smo radili i nismo ni konkurisali, napredovali smo, ali sporo. Sada imamo 3.000 kvadrata plastenika'', kaže Igor Vorgić, proizvođač ruža iz Čoke.

Saradnja Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i porodice Vorgić traje već godinama, tako da je proizvodnja unapređena zahvaljujući kupovini sistema za navodnjavanje, plastenika i ostale opreme, za šta je resorni Sekretarijat obezbedio sredstva.

''Meni je drago što na ovaj način pokazujemo iz Čoke ostalim mladim ljudima koje mogućnosti im stoje na raspolaganju i kako mogu na malom prostoru da organizuju intenzivnu proizvodnju i da pokušaju da ostvare egzistenciju za svoju porodicu. Mi sa porodicom Vorgić sarađujemo četiri godine i ostvarili su oko četiri miliona dinara, a subvencionisali smo ih sa skoro tri miliona'', ističe Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.

Dobru saradnju sa Pokrajinskom Vladom ima i porodica Lagundžin u Iđošu kod Kikinde koja se bavi proizvodnjom šumskog rastinja. Prodaja ide dobro, imajući u vidu da je pošumljavanje intenzivirano prethodnih godina, ali je neophodna dodatna oprema.''Ono što nama koji se bavimo rasadnicima treba jeste novac za nabavku opreme za proširenje proizvodnje. Mi nismo visoko profitabilna grana da bi mogli da prodajemo na širem tržištu, tako da moramo da konstantno unapređujemo proizvodnju i podrška Vlade Vojvodine dobro dođe'', dodaje Radivoj Lagundžin, vlasnik rasadnika u Iđošu.

Podizanje proizvodnje na viši nivo rezultat je zajedničke saradnje Pokrajine i poljoprivrednika. Zato je važno da se prate konkursi, koji posebno treba da pomognu poljoprivrednicima na severu Banata.

''To su pare koje su namenjene poljoprivrenicima Vojvodine. Ukoliko ih ne iskoriste u sevenom Banatu, iskoristiće ih negde drugde. Dakle, pozivam poljoprivrednike da učestvuju u pozivu, a mi ćemo obezbediti sredstva da unaprede svoju proizvodnju'', nadovezao se Radojević.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u prethodne četiri godine obezbedio je više od pola milijarde dinara preko konkursa za plasteničku proizvodnju, tako da Vojvodina sada ima oko 720.000 kvadratnih metara nove prozvodnje u zaštićenom prostoru.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/u-vojvodini-pod-plastenicima-vise-od-720.000-kvadratnih-metara_1134084.html

Premijerka Srbije Ana Brnabić i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetili su danas farmu "Pušin" u Bačkom Dušanovu, nadomak Subotice, a koja je, subvencijama države, kupila dva robota za automatsku mužu krava."Država je platila svoj deo, 65 odsto od ovoga. Za dva robota država je isplatila 15 miliona dinara", rekao je ministar Nedimović.

Ovo je važno, kaže on, jer svi imamo problem za pronalaženje radne snage za ovakve poslove, naročito na farmi.

"Roboti, gde je sve digitalizovano, možete da pratite jedno grlo od početka do kraja, svaku litru mleka, šta se dešava s njim, kog je kvaliteta, imate laboratoriju instaliranu u samog robota. Ovde samo neko treba da prima podatke na mobilni telefon i da, eventualno, ako se nešto pokvari, zove servisera", objasnio je Nedimović.

On je naglasio da roboti nisu stigli samo na farme u Vojvodini, već da ih je isporučeno ukupno u 14 mesta u Srbiji.

Ministar je najavio da će u drugoj polovini godine biti drugi poziv za poljoprivrednike, na koji će moći da se javljaju za subvencije za kupovinu ovakvih robota.

"Svako ko ima farmu od maksimalno 200 grla ima pravo da konkuriše. Ovakva vrsta digitalizacije farmi značajno će spustiti troškove farmi", objasnio je Nedimović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nedimovic-digitalizacija-farmi-stedi-novac-domacinstvima-10-06-2020

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je danas da je objavljen prvi javni poziv za sredstva iz programa EU IPARD Mera 7, kojom je predviđena pomoć za razvoj seoskog turizma od 20 miliona evra, odnosno 2,3 milijardi dinara.IPARD Mera 7 ima za cilj podsticanje bavljenja nepoljoprivrednim aktivnostima na selu I akreditovana je krajem marta ove godine, arok za podnošenje zahteva je od 1. jula do 1. oktobra, objavljeno je u biltenu „IPARD na dlanu“ Ministarstva poljoprivrede.

Navedeno je i je krajem maja usvojen je Pravilnik o IPARD podsticajima za diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, kojim su bliže utvrđeni korisnici, uslovi i dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava na IPARD podsticaje.

Ugostitelji koji žele da unaprede svoju turističku ponudu ili tek započnu bavljenje ovom delatnošću u ruralnim područjima Srbije, na ovaj način moći će da dobiju podršku u okviru IPARD Mere 7.

Korisnici ove meru mogu biti fizička lica, preduzetnici i mikro i mala privredna društva.

Za jedan projekat, koji može biti sačinjen od više različitih investicija, korisnici IPARD Mere 7 će iz IPARD fonda moći da povrate i do 65 odsto iznosa investicije i tako ostvare podršku između 5.000 i 300.000 evra po projektu.

Investicije koje su prihvatljive su raznolike i odnose se na sve od izgradnje i rekonstrukcije objekata za smeštaj do pejzažnog uređenja dvorišta, izgradnje terena za rekreaciju, prostora za degustaciju i prodaju hrane i pića, nabavku bicikala, izradu veb-sajta za prikaz turističke ponude, nabavku opreme za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Navedeno je da je izrada vodiča za korisnike IPARD Mere 7 u elektronskoj i papirnoj formi u toku.

Ovaj vodič će na razumljiv način prikazati korisnicima korake koje treba da preduzmu na putu do IPARD podsticaja za Meru 7 i omogućiti im da se bolje pripreme za podnošenje zahteva.

Najavljeno je da će biti organizovane i radionice u prostorijama Upravljačkog tela, na kojima će svi zainteresovani moći da dobiju odgovore od Upravljačkog tela, IPARD Agencije i turističke inspekcije.

Korisnik sredstava IPARD-a ne mora da ima prebivalište u ruralnom području, već može da ima prebivalište na bilo kom delu teritorije Srbije, ali mesto investicije mora biti u ruralnom području.

Podnosilac zahteva ne mora, ali može, biti lice koje se već bavi pružanjem usluge smeštaja u ugostiteljskom objektu.

Uz pomoć IPARD Mere 7 moguće je investirati u bilo koji tip ugostiteljskog objekta za smeštaj koji se kategoriše, tako da nije obavezno imati seosko turističko domaćinstvo.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/raspisan-konkurs-za-pomoc-eu-za-razvoj-seoskog-turizma-u-srbiji/

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević posetio je danas dva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Silbašu i Despotovu, u opštini Bačka Palanka, koja su korisnici pokrajinskih subvencija. Reč je o gazdinstvima Dragana Guljaša u Silbašu "Guljaš agrar" i Sandre Gajić iz Despotova, koja u oblastima gajenja povrtarskih i ratarskih kultura i stočarstva ostvaruju izuzetan kvalitet i prinos.Sekretar Radojević, nakon obilaska ovih gazdinstva sa domaćinima i predsednikom Opštine Bačka Palanka Branislavom Šušnicom, je istakao da ove dve porodice predstavljaju primer kako da se baveći poljoprivredom se može ostati i opstati na selu.

Radojević je naglasio da je u protekle četiri godine, kao i tokom 2020, u investicije realizovane na poljoprivrednom gazdinstvu Dragana Guljaša u Silbašu, u sisteme za navodnjavanje i fizičku imovinu uloženo oko 33 miliona dinara, od čega su bespovratne subvencije Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu 20,5 miliona dinara.

"Ove godine, uprkos epidemiji virusa korona, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu uspešno je realizovao gotovo sve najznačajnije mere agrarne politike na pokrajinskom nivou. Potpisano je više od 500 ugovora, u ukupnoj vrednosti blizu 750 miliona dinara, za nabavku sistema i opreme za navodnjavanje", rekao je Radojević i naglasio da je za vreme četvorogodišnjeg mandata 3,6 milijardi dinara uloženo u nabavku sistema i opreme za navodnjavanje, te da je na taj način obezbeđeno navodnjavanje novih 21.000 hektara pod tim sistemima.

Govoreći o fizičkoj imovini kojom se poboljšava tehničko-tehnološka opremljenost poljoprivrednih gazdinstava, Radojević je izjavio da su ove godine potpisani ugovori vredni 210 miliona dinara, ili, ako se gleda ceo mandat ove Pokrajinske vlade, preko 1,07 milijardi dinara, čime je poljoprivrednicima omogućeno da nabave sortirke, klasirke, pakerice, dži-pi-es navigaciju i boks-palete i tako osavremene svoju proizvodnju.

"Želim da sa ovog poljoprivrednog gazdinstva pošaljem jasnu poruku da je agrarni budžet AP Vojvodine u ove četiri prethodne godine povećan i kvantitativno i kvalitativno, jer smo unapredili postojeće i uveli nove mere i na taj način prepoznali potrebe poljoprivrednika. U tom periodu ukupno je uloženo oko 18,5 milijardi dinara u agrar. Od toga 11 milijardi dinara investirano je u registrovana poljoprivredna gazdinstva na teritoriji AP Vojvodine, a oko 7,5 milijardi, zajedno sa lokalnim samoupravama, uloženo je pre svega u vodovodnu i kanalizacionu mrežu u kontekstu ruralnog razvoja", rekao je Radojević.

On je naveo da je Opština Bačka Palanka imala šest takvih projekata: tri su se odnosila na vodovodnu i tri na kanalizacionu mrežu.

"Tako smo žiteljima ovih seoskih sredina u opštini Bačka Palanka pokazali da vodimo računa o njima i da želimo da podignemo kvalitet života putem ulaganja u komunalnu infrastrukturu. Ove godine potpisali smo dva ugovora – jedan se odnosi na izgradnju i opremanje bunara u Tovariševu, što je višedecenijski san stanovnika ovog naselja, i drugi, koji se odnosi na treću fazu izgradnje kanalizacione mreže u Mladenovu. U 2018. i 2019. godini započeli smo prvu i drugu fazu ovog projekta i na taj način pokazujemo kako u kontinuitetu tokom mandata možemo da realizujemo kapitalne projekte od značaja za jednu opštinu", kazao je Radojević.

Predsednik Opštine Bačka Palanka Branislav Šušnica je istakao da je u četvorogodišnjem mandatu u opštinu Bačka Palanka uloženo oko 600 miliona dinara, što je izuzetna vrednost za individualne poljoprivredne proizvođače, kao što pokazuje današnji primer gazdinstva Guljaš, koje je iskoristilo sve mogućnosti pokrajinskih subvencija za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

On je naveo da su u toku dve investicije u ovoj opštini - Mladenovu i Tovariševu i da se nada da će do kraja godine svi oni imati zdravu pijaću vodu i da će im Opština pomoći u vodosnabdevanju.

Domaćin gazdinstva Dragan Guljaš objasnio je predočio da se njegovo gazdinstvo "Guljaš agrar" bavi otkupom žitarica i povrća, ugovaranjem proizvodnje, proizvodnjom, prodajom, preradom i pakovanjem povrća, kao i to da rade na ukupno 600 hektara zemlje, od čega 60 hektara čini luk, dok su ostalo soja, pšenica i kukuruz.

"Iznos povraćaja na investiciju je bio do 70 odsto uloženih sredstava, u čemu nam je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu mnogo pomogao", rekao je Guljaš.

On je dodao da su do sada nabavljali opremu za navodnjavanje, agregate kap po kap, tifone, solarne panele, dži-pi-es i boks-palete, a da je njihova naredna investicija opremanje hladnjače.

Na gazdinstvu PG "Sandara Gajić", koju čine dve farme pilića kapaciteta 8.000 tovne živine i farma šilježica od 70 grla priplotkinja i 30 jaganjaca, Radojević je rekao da je od 2017. godine Pokrajina prepoznala potrebe mladih početnika za bavljenje poljoprivredom na selu, kao i da je Sandra Gajić na najbolji način prepoznala svoju šansu. Radojević je podsetio da je ukupna investicja za ovo gazdinstvo namenjeno opremanju farme iznosila 2,3 miliona dinara, u čemi je učešće resornog sekretarijata 1,9 milion dinara.

Ona je rekla da od 2010. godine sa suprugom drži dve farme, a od pre dve godine zahvaljujući subvencijama iz Pokrajine se bavi ovčarstvom.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/gazdinstva-iz-silbasa-i-despotova-uz-pokrajinske-subvencije-ostvaruju-dobar-prinos-i-kvalitet_1131365.html

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je danas Javni poziv za nabavku mašina i opreme
u stočarskoj proizvodnji a ukupno je obezbeđeno 130 miliona dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara, a rok za podnošenje zahteva je od 1. do 15. juna.

Pravo na podsticaje imaju oni koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i aktivno rade, i to fizičko lice (nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva), preduzetnik, privredno društvo, zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge, srednja škola, naučnoistraživačka organizacija u oblasti poljoprivrede, crkva i verska zajednica.

Preko Uprave za agrarna plaćanja, novac će se dodeljivati za investicije u nabavku novih mašina i opreme za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane, za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka, zatim, za zaštitu dobrobiti životinja, za vaganje, usmeravanje i obuzdavanje životinja, proizvodnju konzumnih kokošijih jaja, za pčelarstvo, mužu i držanje, odgoj i tov živine.

Pravo na podsticaj ostvaruje podnosilac, koji je između ostalog, u potpunosti realizovalo investicije za koje podnosi zahtev u periodu od 1. januara 2020., a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Podsticaji se daju u iznosu od 50 odsto od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 odsto od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest841155.html

Fond za razvoj poljoprivrede Grada Pirota tokom 2019. godine raspolagao je sa 54 miliona dinara, ukupno je bilo 1.156 korisnika – poljoprivrednih gazdinstava i ukupno je, računajući i sopstvena sredstva poljoprivrednika – vlasnika poljoprivrednih gazdinstava, u pirotsku poljoprivredu uloženo oko 1.5 miliona evra, kazao je danas pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu Goran Popović. On je istakao da će već sutra, u listu Sloboda biti objavljen novi konkurs za poljoprivrednike, za ovu godinu. -Sa raspisivanjem konkursa malo kasnimo zbog vanredne situacije i epidemije. Ove godine imamo 58 miliona dinara, od čega je 54 namenjeno za direktne subvencije poljoprivrednim proizvođačima, a to znači za investicije u poljoprivrednu proizvodnju, veštačko osemenjavanje, kamate za kredite i za osiguranje rizika i šteta-kazao je Popović.Novina ove godine je da će svi zahtevi moći da se podnose jednom mesečno, i to od 1. do 5. u mesecu, naveo je Popović.

-Ostao je isti minimalni iznos prvog ulaganja a to je 30.000 dinara. To smo uradili zbog poznate situacije sa COVID-om i socijalnog distanciranja. Molimo poljoprivrednike da na jednom zahtevu podnesu zahteve za što više mera kako ne bi morali stalno da dolaze-kazao je Popović.

Izvor:https://www.pirotskevesti.rs/u-prosloj-godini-u-pirotsku-poljoprivredu-ulozeno-1-5-miliona-evra-u-subotu-se-objavljuje-novi-konkurs-za-poljoprivrednike/

Raspisan je konkurs za subvencije u poljoprivredi. Poljoprivrednici sa teritorije Užica će od ponedeljka 18. maja moći da podnesu svoje prijave za refundiranje sredstava, navodi se na sajtu grada.

Zamenik gradonačelnika Užica Ivan Stanisavljević rekao je da je poljoprivrednicima na raspolaganju ukupno 30 miliona dinara, 27 miliona iz gradskog budžeta i 3 miliona dinara kojima se subvencioniše plastenička proizvodanja u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac.

„Subvencije se odnose na nabavku grla u stočarstvu, muzilica, protivgradnih mreža i mreža za zasenu, sistema za navodnjavanje, sadnice voća, za plasteničku i organsku proizvodnju“-rekao je Stanisavljević.

Stanisavljević je naveo da je maksimalan iznos koji se odobrava do 280 hiljada dinara, s tim što poljoprivrednici mogu konkurisati za više subvenicija do tog iznosa, dodavši da će se sredstva na konkursu odobravati po redosledu podnošenja zahteva, sve do njihovog utroška.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest939016.html

Opština Gornji Milanovoca danas je odlučila da poveća subvencije za poljoprivrednike. To je bila jedna od važnijih tema sednice gradske skupštine, odnosno razmatranje programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za područje opštine GornjiMilanovac.
Prvobitnim budžetom opštine Gornji Milanovac za 2020. godinu planirano je da uvećanje podsticaja za poljoprivredu bude 10% veći u odnosu na predhodnu godinu, 2019.
„Ovogodišnji budžet za poljoprivredu je 55 miliona i dobijena je saglasnost od Republike Srbije i Ministartsva poljoprivrede a danas i od većnika opštine Gornji Milanovac da sa tim planom nastavimo, i u narednim danima biće raspisan konkurs za poljoprivredne proizvođače kao i svake godine“,rekao je Dejan Kovačević, predsednik opštine Gornji Milanovac i dodao „Mi se trudimo da svake godine uvećavamo iznose za subvencije, pa je tako jedna od podsticajnih mera kada je nabavka novih traktora sa 400 hiljada povećana na 600 hiljada dinara.I dalje imamo uključeno osiguranje što nam je jako bitno, jer svake godine na nekom delu teritorije imamo elementarne nepogode i uvođenje vanrednog stanje zbog toga“, kaže Kovačević i naglašava „Jako nam je bitno da naši poljoprivredni proizvođači osiguraju svoja gazdinstva i svoje proizvode. Nabavili smo oko 51. protivgradnu raketu i odvojili deo sredstava za subvenciju protivrgradnim strelcima za njihov rad. U toku godine očekujemo da počnemo zamenu stanica sa automatskim. Intencija opštine Gornji Milanovac je razvoj poljoprivrede i bez obzira što smo u ovakvoj situaciji kako mi tako i čitava Srbija, moram da naglasim da je naš budžet stabilan i da nema odustajanja od projekata koje smo rešili da radimo ove godine. Biće malo pomeranja rokova, jer dva meseca ništa nije rađeno zbog pandemije ali se nikako ne odustaje“, istakao je Kovačević.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest715472.html

POVRTARIMA u Srbiji na račun su legle pare od države, na ime jednokratne novčane pomoći poljoprivrednim gazdinstvima. Za njihovu pomoć ukupno je isplaćeno oko 410 miliona dinara. Bez ikakvih posebnih prijava, na osnovu podataka o registrovanim gazdinstvima, novac je uplaćen još pre desetak dana. Tokom sledeće nedelje, novčana sredstva dobiće male mlekare i pčelari stariji od 70 godina.

Kako je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, uskoro će posebnom merom biti obuhvaćeni i cvećari. Pare su zasada uplaćene povrtarima, a ostalima bi trebalo tokom sledeće nedelje.

U resornom ministarstvu objasnili su nam da je novac uplaćen svima po automatizmu, svim gazdinstvima koja su ispunila uslove. Država je izdvojila 25 dinara po kvadratnom metru, upisane površine pod gajenjem povrća u plastenicima, a maksimalno do 90.000 dinara po gazdinstvu. Po grlu krave izdvojeno je 3.000, a najviše 30.000 dinara. Za ovce i koze po 500, a maksimalno 20.000 dinara, a pčelari, stariji od 70 godina, dobijaju 800 dinara po košnici, a najviše do 20.000. Pare su mi za plastenike, bez ikakve prijave, legle na račun još pre 10 dana - ispričao nam je Goran Daničić, povrtar iz sela Svoljak kod Uba. - To ću sigurno iskoristiti za nabavku nekog repromaterijala. Neke zaostatke ću nadoknaditi, ali teško sve. Gubitak je veliki. Evo i sad sa cenom mladog kupusa. Prodajemo ga na kvantašu od 10 do 20 dinara za kilogram, a prošle godine je cena bila oko 40 dinara. Ne znam zbog čega je tako niska cena. Teško se i prodaje. Najviše zbog velikih količina uvoznog, koji se prodavao po marketima, dok pijace još nisu radile.

Za realizaciju ove pomoći, država je izdvojila 1,15 miliona dinara. Zajedno sa usvojenom Uredbom o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima, kroz olakšan pristup korišćenja kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije, u vrednosti od 1,45 miliona dinara, poljoprivrednicima će ukupno biti na raspolaganju 2,6 miliona dinara.

Poljoprivrednici u Srbiji nisu morali da budu u sistemu PDV, da bi konkurisali za pomoć države. Bilo je dovoljno samo da su u Registru poljoprivrednih gazdinstava. Čak ni za meru uzimanja kredita.

KREDITI, po povlašćenim uslovima, sa jedan odsto kamate, na tri godine, može da se dobije za razvoj stočarstva, nabavku životinja, plaćanje premije osiguranja ili kupovinu hrane za stoku, mehanizacije, opreme ili razvoj ratarstva, vinogradarstva, cvećarstva i voćarstva. Kako se navodi u Uredbi, pojedinac ili preduzetnik može da uzme kredit do šest miliona dinara, a firma do 18 miliona dinara. Iznos kredita za likvidnost je do tri miliona dinara.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:863735-Drzava-isplatila-410-miliona-povrtlarskim-gazdinstvima-uskoro-pomoc-stocarima-i-pcelarima-Pare-na-racunu-i-bez-prijave

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31