Početkom ove godine, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za poljoprivredu povećali su subvencije za svinje nazimice sa 10 na 15 hiljada dinara. To je neke farmere podstaklo da se ozbiljnije bave tovom svinja, budući da su mnogi, zbog promenjive cene živog mesa, odustali od tog posla. Josip Skendesrović farmer tovljenika iz Subotice, duže od 15 godina bavi se ovom proizvodnjom. Godišnje na tržište plasira oko hiljadu tovljenika, a u rasplodu trenutno ima četrdeset krmača.

"Cena je sada dobra,korektna,posle zimskog pada što je bijo,sada mislim da je to ok, sada je to nekih 150 plus PDV pa dostižemo nekih 170, 180 dinara to je korektno i u redu", kaže Josip Skenderović iz Subotice.

Dušan Brčin iz Bačke Topole nedavno se počeo baviti ovom proizvodnjom na šta su najviše uticale najnovije subvencije.

"Trenutno imam trideset dve krmače i idem na četrdeset krmača. To je negde oko sedamstotina tovljenika, trenutno. Krajnji plan za sad ono što planiram nekih osamdeset do stotinu krmača, pa videćemo koliko budemo uspeli oko tih subvencija i pomoći države", navodi Dušan Brčin.

Da su najnovije mere vlade Srbije oko povećanja subvencija dale dobre rezultate, potvrđuju nam i na jednoj od naših većih farmi za uzgoj nazimica i tovljenika u Ruskom Krsturu.

"Naš godišnji kapacitet je nekih dve hiljade nazimica priplodnih i oko 5.000 prasadi za tov, mogu da se pohvalim da smo do kraja septembra prodali sve količine", navodi Danilo Jakovljević, direktor "Nukleus agrara F1" u Ruskom Krsturu.

U Srbiji se godišnje proizvede oko tri miliona tovljenika od toga dvadeset odsto ide u izvoz, a pitanje je može li više i šta bi trebalo uraditi.

"Mi moramo shvatiti ovu mogućnost za izvoz veoma ozbiljno, sa tim ne smijemo da se igramo, da proizvođači svinja ne prođu kao proizvođači malina, višanja i trešanja i tome slično, tako da u principu svi akteri u ovoj proizvodnji počev od primarne proizvodnje, do klanične industrije do eksportnih firmi, moraju da budu vrlo ozbiljni, jer ako propustimo ovakvu šansu, postavimo se kao neozbiljni dobavljači svinjskog mesa na rusko tržište i sutra na kinesko tržište mislim da nećemo imati perspektivu u ovom poslu", smatra profesor dr Ivan Radović.

Prema rečima stručnjaka sledeći korak koji treba da uradi ministarstvo poljoprivrede to je uvođenje ocene mesnatosti svinjskih polutki na liniji klanja, a to znači da će se tovljenici plaćati na osnovu mesnatosti, time ćemo dobiti da pravi farmer dobiju bolju cenu dok će se eliminisati povremeni proizvođači i preprodavci.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3594082/subvencije-za-tov-svinja.html

Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja, biće do 2023. godine evidentirane, a to će biti osnov za dobijanje državnih subvencija.

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.

Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...Šef odseka Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS) u Upravi za agrarna plaćanja, Zoran Knežević, kaže da će na osnovu grafičkog evidentiranja zemljišta, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednici u budućnosti dobijati podsticaje po hektaru za sva direktna plaćanja kao i za određene mere iz ruralnog razvoja.

"Podsticaji za poljoprivrednike treba da se povećavaju. S druge strane, dobijaće ih samo oni poljoprivrednici koji stvarno koriste poljoprivredno zemljište, bilo da je to obradiva površina ili su trajni travnjaci, livade i pašnjaci", rekao je Knežević za Tanjug.Projekat Uspostavljanje sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) počeo je da se sprovodi u Srbiji početkom godine u saradnji sa EU.Proveri stvarnog stanja na terenu u okviru prve faze ovog projekte, prethodilo je snimanje iz aviona svog zemljišta u Srbiji, digitalizacija na osnovu ortofoto snimaka, a kako bi se utvrdilo koje poljoprivredne parcele se na terenu zaista obrađuju.

Uspostavljanje ovog Sistema treba da omogući lakši i jednostavniji način podnošenja zahteva za podsticaje, transparentno korišćenje državnih podsticaja, ali i bolju kontrolu podataka i praćenje (monitoring) korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

"Danas se na terenu proverava GPS-om, da li su granice dobro iscrtane i da li je na tom zemljištu kultura koju su poljoprivrednici prijavili da uzgajaju", navodi Knežević.

U pilot projektu učestvuje 10 opština i 147 poljoprivrednika.

Poljoprivrednici iz sela Mali Izvor i Valakonje u opštini Boljevac, Miroljub Stojadinović i Ljubiša Janošević očekuju da će se digitalizacijom stvarnih pracela koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju omogućiti pravednija raspodela sredstava i veće subvencije države. "Nadam se da će se povećati subvencije i tako više unaprediti ulaganje u poljoprivredu", kaže Miroljub Stojadinović iz Malog Izvora koji na nešto više od pet hektara gaji pšenicu, kukuruz...Ljubiša Janošević iz sela Valakonje, na čijim parcelama su bili nadležni iz Uprave za agrarna plaćanja i stručnjaci za implementaciju projekta na terenu iz Slovenije, smatra da se poljoprivrednicima koji su se uključili u projekat omogućava da dokažu da ono što rade zaista zaslužuje pomoć države.

Ekspert za LPIS iz Slovenije, gde je ceo sistem zaživeo pre 15 godina, Aleš Znidarko iz Geodetskog zavoda Celja, kaže za Tanjug da je u EU subvencionisanje zasnovano na površini zemljišta koje se obrađuje, a ne na osnovu površine parcele koju poljoprivrednici poseduju.

"To je osnova za traženje podsticaja. Tako se dobije realna situacija na terenu i to se kasnije može proveriti kontrolom na terenu", kaže Znidarko. Kompletan projekat u Srbiji, kažu nadležni, trebalo bi da zaživi do 2023. godine. U projektu učestvuju opštine Novi Kneževac, Sečanj, Irig, Sremska Mitrovica, Gornji Milanovac, Požarevac, Golubac, Boljevac, Vlasotince i Leskovac.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-osnov-za-subvencije-snimanje-poljoprivrednih-parcela-do-2023-godine/mlvz90q

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu u 2019. godini.

Podsticaji obuhvataju podsticaje za investicije u nabavku novih mašina i opreme za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane; za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka; kojom se štiti dobrobit životinja; za vaganje, usmeravanje i obuzdavanje životinja; za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja; za pčelarstvo.

Pravo na podsticaj ostvaruje podnosilac, koji je između ostalog, u potpunosti realizovalo investicije za koje podnosi zahtev u periodu od 1. januara tekuće godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem Zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstava za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura u 2019. godini u periodu od 10. jula do 30. avgusta 2019. godine preko Pisarnice republičkih organa uprave u Beogradu, ulica Nemanjina broj 22-26, Beograd, ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra br. 84, 11050 Beograd.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 % od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Za ostvarivanje prava na podsticaje i za isplatu podsticaja za realizovane investicije u skladu sa ovim Javnim pozivom opredeljuju se sredstva u ukupnom iznosu od 420.000.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara, osim podsticaja za investicije u nabavku novih mašina i opreme za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja za koje najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini iznosi 3.000.000 dinara.

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Tekst javnog poziva i obrasce zahteva možete preuzeti na ovaj link: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-fizicku-imovinu-poljoprivrednog-gazdinstva-za-nabavku-novih-masina-i-opreme-za-unapredjenje-primarne-poljoprivredne-proizvodnje-u-stocarstvu/

Izvor:http://uap.gov.rs/vesti/vesti-2019/objavljen-javni-poziv-za-ostvarivanje-prava-na-podtsicaje-za-nabavku-novih-masina-i-opreme-u-stocarskoj-proizvodnji/

U Srbiji postoje realne mogućnosti za razvoj poljoprivrede, a da je moguće otkloniti brojna ograničenja, koja taj razvoj koče, dokazuju primeri uspešnog individualnog poslovanja. Ne treba zanemariti ni značaj podrške koju lokalne samouprave mogu pružiti poljoprivredi, zbog geografskih karakteristika Srbije, jer je veliki broj njih upravo ruralnog karaktera. Kao primer dobre prakse u tom smislu, izdvaja se Grad Zrenjanin koji potvrđuje da je moguće biti uspešan i u oblasti poljoprivrede. Od 84.000 hektara obradivog zemljišta koje Zrenjanin ima, obrađuje se čak 76 odsto, a oblast agrara ovaj grad prepoznaje kao osnovu za razvoj poljoprivrede.
Cene kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta, kako onog koje se daje u zakup tako i onog koje se prodaje, iz godinu u godinu sve su veće, što je odličan pokazatelj jer se cena formira na osnovu ponude i tražnje. U prethodnom periodu rađeno je na izgradnji i uređenju atarskih puteva, izgrađeno je 40 km puteva, čime je poljoprivrednicima znatno olakšan pristup parcelama. Finansirano je i bušenje bunara u atarima, namenjenih navodnjavanju obradivih površina. Navodnjavanje je poboljšano i kroz program održavanja kanalske mreže hidrosistema Dunav-TisaDunav kojim je obuhvaćeno ukupno 550 km kanala i sanacija 50 hidrograđevinskih objekta.
Za dobre rezultate u poljoprivredi pored vrednog rada i povoljnih uslova i podrške, neophodna je i edukacija. Upravo zbog toga sprovodi se projekat Poljoprivredno-preduzetnički inkubator za mlade. U okviru tog projekta podignuto je 15 plastenika, sa zalivnim sistemima. Kroz proces edukacije koji prethodi useljenju u plastenike prošlo je više od 80 polaznika. Podršku poljoprivrednicima sa područja Zrenjanina, Grad je pružio i kroz konkurs za subvencionisanje dela kamate na bankarske gotovinske kredite namenjen registrovanim gazdinstvima , a tu mogućnost iskoristilo je 355 poljoprivrednih proizvođača. Za tu namenu u prethodne 2 godine izdvojeno je 125 miliona dinara. Iako je u skorijoj prošlosti jedna od asocijacija na ovaj grad bila Ečka i ribarstvo, koje je i danas u manjem obimu no tada prisutno, danas se ovaj grad prepoznaje i po već 6. Manifestaciji Dani ovčarstva Kumane.
U pogledu podrške ne samo promociji već i razvoju stočarstva, Zrenjanin se ubrojao među prve lokalne zajednice u Srbiji koje su registrovanim poljoprivrednim domaćinstvima dodelila čak 93 steone junice simentalske rase i to za 75 domaćinstava , bez naknade. Nije zanemarena ni pčelarska proizvodnja, o čemu govor podatak da je u prethodne 2 godine potpisano 80 ugovora sa isto toliko pčelara o nabavci pčelinjih društava i opreme u iznosu od po 100 000 dinara pojedinačno, odnosno 8 miliona ukupno.
Pored poljoprivrede ovaj grad u Banatu u žižu javnosti dovela je i najveća direktna investicija u Srbiji. Kada su u junu 2017. godine prvi put imali priliku da ugoste
prijatelje iz Kine na njivi prilikom obilaska poljoprivrednih kapaciteta, ni sanjali nisu da će jedna od najvećih svetskih kompanija Šandog Linglong Tajr.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ugovore vrednosti 284 miliona dinara danas su u Pokrajinskoj vladi potpisala 204 poljoprivredna proizvođača Vojvodine mlađa od 40 godina.Odabrani su na osnovu godišnjeg konkursa za podršku mladima u seoskim područjima Vojvodine.

Pokrajinska vlada je 2017. godine, preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, uvela ovu novu meru subvencionisanja mladih poljoprivrednih proizvođača da bi podstakla njhov ostanak na selu i njihovo ekonomsko osnaživanje.

U protekle tri godine, iz pokrajinskog budžeta u agrar je investirano više od 20 milijardi dinara, a u proteklih mesec dana, skoro dve milijarde dinara dodeljeno je poljoprivrednim korisnicima u Vojvodini kroz više konkursnih linija Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević naveo da ohrabruje činjenica da od ovih 204 mladih poljoprivrednika, 71 mlađi od 25 godina, a 101 ima od 26 do 35 godina.

„Više od pola korisnika ovih sredstava su žene – čak 108 poljoprivrednica s kojima su danas potpisani ugovori, kao i pet korisnika koji imaju završen poljoprivredni fakultet“, rekao je Radojević.

Sredstva su namenjena za primarnu, prerađivačku i stočarsku proizvodnju, a korisnici će u ovim investicijama učestvovati sa 12 odsto.

Najviše ugovora je potpisano sa korisnicima iz lokalnih samouprava Vrbas, Novi Sad, Bačka Palanka i Sombor, a najveće interesovanje je bilo za nabavku kvalitetnih priplodnih grla stoke.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/vojvodina-za-mlade-poljoprivrednike-na-selu-250-miliona-dinara/

U gradskoj kasi Loznica je ove godine za program mera podrške za sprovođenje poljoprivredne i politike ruralnog razvoja odvojila 20,2 miliona za direktne subvencije.

Uz saglasnost resornog ministarstva usvojen je program poljoprivredne politike na nivu grada, a od danas (10.6) su raspisana tri konkursa, koji traju do utroška predviđenog novca, ili do prvog decembra.Objavljeni su konkursi za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, nabavku priključnih poljoprivrednih mašina, staklenika, plastenika, sadnica voća, protivgradnih i mreža za senčenje, opreme u pčelarstvu kao i sistema za navodnjavanje, drugi je dodela podsticajnih sredstava za veštačko osemenjavanje životinja, a treći je za osiguranje useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja.

 Najveće interesovanje je svake godine za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, za koju je lani bilo izdvojeno 15, a ove 16,8 miliona dinara, dok su dva miliona dinara namenjena za osiguranje, a ostatak za osemenjavanje. Za osobe mlađe od 40 godina i žene kao nosioce poljoprivrednih gazdinstava od ove godine će refundacija na osnovicu biti 60 odsto, deset odsto više nego za ostale zahteve.

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva na području Loznice, a jedan od osnovnih uslova je i da su platili porez na imovinu. Prema podacima Odeljenja za privredu ove godine je iz budžeta za ove konkurse izdvojeno oko 15 odsto više novca nego prošle, a poslednjih nekoliko godina traje taj trend povećanja.

 Očekuje se da ove godine bude više od 400 podnetih zahteva. Prošle godine ih je ukupno odobreno 409, 20 više nego prethodne. Inače, Loznica je za ovu godinu odvojila i 3,8 miliona dinara za nabavku 95 protivgradnih raketa.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3266007/podrska-loznickim-poljoprivrednicima-iz-gradske-kase-oko-20-miliona-dinara

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje investicija u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava u sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke), cveće i ostali usevi u Vojvodini za 2019. godinu.

Cilj ovog konkursa, na kojem mogu učestovovati poljoprivrednici sa teritorije Vojvodine, jeste, kako stoji u tekstu konkursa, podizanje tehničko-tehnološke opremljenosti poljoprivrednih gazdinstava.

Ukupna sredstva koja se dodeljuju po konkursu iznose do 133.108.869 dinara, u iznosu do 60% od ukupno prihvatljivih troškova investicije, a maksimalan iznos po jednoj prijavi je 3.500.000 dinara.

Prilikom razmatranja podnetih prijava priznavaće se samo investicije realizovane nakon 01.01.2019. godine.

Bespovratna sredstva namenjena su za sledeće investicije:

- U Sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke) i cveće):

1.Nabavka boks paleta za transport i skladištenje proizvoda;
2.Nabavka opreme-linija za čišćenje i pranje proizvoda;
3.Nabavka opreme-linija za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda;
4.Nabavka opreme-linija za pakovanje i obeležavanje proizvoda;
5.Nabavka opreme za orezivanje, drobljenje, sečenje i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voćnih vrsta;
6.Mašine za ubiranje odnosno skidanje useva;

- U Sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke) i cveće i ostali usevi:

7.Nabavka ostale opreme (GPS navigacija i dr.)
8.Solarni panel sistemi sa pratećom opremom za pokretanjepumpiza navodnjavanje.

Pravo na podsticaje ostvaruju pravna i fizička lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu,

Konkurs je otvoren do 26.06.2019. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2532759/konkurs-za-opremanje-hladnjaca-u-vojvodini-bespovratna-sredstva-u-iznosu-od-133

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije donelo je Pravilnik o izmeni pravilnika o podsticajima programima za unapređenje konkurentnosti za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja.

U ovom Pravilniku izmenjen je član 23. kojim su precizirani maksimalni iznosi podsticaja. Tako se u stavu 2, koji se odnosi na maksimalan iznos po korisniku, reči: "5.000.000 dinara" zamenjuju rečima: "15.000.000 dinara".

Izmenjeni su i maksimalni iznosi podsticaja za podizanje proizvodnih zasada, u zavisnosti od vrste podsticaja, prenosi Agro TV.

Za nabavku sadnica voćaka, vinove loze i hmelja korisnik maksimalno može da dobije 10.000.000 dinara bespovratnih sredstava.

Za nabavku naslona, odnosno kolja, maksimalan iznos je 3.300.000 dinara.

Za pripremu zemljišta, odnosno za nabavku supstrata sa sertifikatom za proizvodne zasade borovnica sa postavljenim sadnicama borovnica u saksijama/vrećama, odnosno za supstrat za klasične zasade borovnica na bankovima odobravaće se do 1.500.000 dinara.

Za hemijsku analizu zemljišta, odnosno ispitivanje mehaničkog sastava zemljišta predviđeno je do 200.000 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2520376/izmenom-pravilnika-trostruko-vise-novca-za-podizanje-visegodisnjih-zasada

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević uručio je juče 124 ugovora korisnicima koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva u okviru tri konkursa, čija je ukupna vrednost viša od 125 miliona dinara, u čemu je resorni sekretarijat učestvovao sa oko 50% sredstava. Radojević je podsetio da je reč o sufinansiranju investicija u pčelarstvo, te da je drugi konkurs namenjen dodeli sredstava za podizanje novih ribnjaka i rekonstrukciji postojećih na teritoriji Vojvodine u 2019. godini.
 
U okviru trećeg konkursa, kako je naveo, sredstva su namenjena za finansiranje intenziviranja korišćenja poljoprivrednog zemljišta kojim raspolažu naučno-istraživačke ustanove, srednje poljoprivredne škole i ostale srednje škole koje obrazuju učenike poljoprivredne struke u Vojvodini.
 
Radojević je precizirao da je najveći broj ugovora, ukupno 108, zaključen sa pčelarima.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović rekao je da očekuje da do kraja godine počnu prve isporuke meda iz pogona za pakovanje u Rači i najavio nastavak podrške države pčelarima.

Na konferenciji za novinare u ambasadi Slovenije organizovanoj povodom Svetskog dana pčela kojoj je prisutvovao i ambasador Slovenije Istok Jarc i slovenačka ministarka poljoprivrede Aleksandra Pivec, Nedimović je rekao da je izgradnja pogona za pakovanje meda u Rači incijativa samih pčelara čiju realizaciju je pomogla država.Zahvalan je, kaže, Vladi Slovenije i slovenačkom Ministarstvu poljoprivrede što su Srbiji ukazali čast da na drugu godišnjicu obeležavanja Svetskog dana pčela organizuju skup u Srbiji, kao i na prisustvu Slovenije na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, koji se sutra otvara.

"Pčelarska delatnost je jako važna za Sbriju. Srbija ima najveći broj košnica po glavi stanovnika na svetu, možda ne proizvodima najviše meda na svetu, ali imamo najviše košnica", rekao je Nedimović.

Naveo je da država svake godine ima različite programe podrške pčelarima, koji će biti nastavljeni."Postoje dve stvari koje su obeležile dve, tri godine mog mandata, jedno su pčele, drugo su maline", rekao je Nedimović i naveo da se u Sbiji ranije na pčelarstvo gledalo kao na hobi, ali da su danas pčelari najjačce i najbolje oganizovana grupa pojedinaca u sektoru poljoprivrede.

"Nema upornijih od pčelara, njima morate biti 24 sata sedam dana u nedelji na rapolaganju. Voleo bih da su nam takve i sve druge organizacije u poljoprovredu kao organizacije pčelara", rekao je Nedimović.

Svetski dan pčela proglasile su UN pre dve godine na incijativu Slovenije, a ministar Nedimović kaže da će Srbija uvek biti snažna podrška incijativama Vlade Slovenije, uključujući i program za mlade poljoprivrednike.

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i hrane Slovenije Aleksandra Pivec rekla je da se na Svetski dan pčela ukazuje na važnost očuvanja pčela i nihov značaj za celo čovečanstvo."Pčele su jedan od najvažniji oprašivača, podržavaju poljoprivredu, raznolikost i doprinose ublažavanju klimatskih pormena", rekla je slovenačka ministarka i navela da je u maju prošle godine u Slovenije u sardnji sa organizacijom FAO na Brdu kod Kranja organizovana međunarodna minarska konferencija o značaju pčela na kojoj su učetvovali predstavnici 18 zemalja sa svih kontinenata.

Zahvalila je Srbiji i ministru Nedimoviću na podršci toj incijativi Slovenije i prisustvu na prošlogodišnjoj konferenciji kojom je prvi put obeležen Svetski dan pčela.

"Raduje me to što Srbija naglašava značaj pčela i pčelarstva", rekla je Pivec i dodala da postoji izuzetno dobra saradnja između pčelarskih saveza Slovenije i Srbije.

Navela je da je slovenačka vlada upravo ove nedelje pripremila i potvrdila akcioni plan sa mnogim aktivnostima do 2022. kada je reč o očuvanju pčela.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović rekao je da država za pčelare u Srbiji izdvojila oko sedam miliona evra, da njih muče iste problemi kao i sve pčelare na svetu, a to su sve veće zagađenje prirode i trovanje pčela.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/subvencije-po-kosnici-nisu-jedina-pomoc-drzava-pcelarima-obecala-jos-benefita/57srcg1

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30