Šumadijska opština Knić već drugu godinu za redom daje bespovratna sredstva mladim porodicama, bračnim parovima koji su ostali na selu i žive od poljoprivredne proizvodnje. Ove godine 31 porodica koju čine mladi ljudi dobila je novac u iznosu od 100 do 400 hiljada dinara za proširenje svoje proizvodnje i kupovinu opreme i mašina.
Andrija Jovanović sa svojom porodicom živi u selu Grivac kod Knića. Obrađuje 20 hektara zemlje, bavi se proizvodnjom pšenice, soje i kupusa. Najveću zaradu donosi mu prodaja kupusa kojeg gaji na tri hektara a prosečan prinos po hektaru iznosi između 80 i 90 tona. Za dodatna sredstva konkurisao je u opštini Knić i od toga kupio tanjiraču."Konkurisali smo prvi put ove godine, dobili smo maksimalni iznos koji je opština davala, to je 400 000 dinara i uzeli smo vučnu tanjiraču za obradu zemlje i mislim da je to najbolji potez što se opštine same tičem, da daju te neke subvencije i da pomaže pri kupovini opreme, mašina i nabavke tih sredstava jer je to najbolji način da se pomogne poljoprivrednicima da dođu do nove opreme. Kupus je dobar izvor prihoda, radimo veću površinu i tu su prinosi dosta veći i imamo ugovoren otkup koji je siguran. Kupus zahteva dosta navodnjavanja i opreme za navodnjavanje tako da ko ima uslova da može da zaliva taj kupus može da se bavi time", rekao je Andrija Jovanović, poljoprivrednik, selo Grivac, opština Knić.

Branko Zlatić je takođe konkurisao za bespovratna sredstva opštine Knić. U selu Čestin se već pet godina bavi odgojem pilića. Kapacitet njegove farme iznosi oko 8 000 pilića a u planu mu je i proširenje proizvodnje na čak 14 000.

"Od opštine Knić smo dobili bespovratna sredstva u iznosu od 400 000 dinara i imamo u planu da napravimo još jedan objekat i uskoro krećemo sa njegovom izgradnjom. Pilići ovde stižu starosti od jednog dana i tu budu od 42 do 45 dana, u tovu su, automatski sistem hranjenja je i pojenja, automatsko je i hlađenje i sve uslove imaju koji su potrebni i odavde idu na klanje. Sva zarada se dobija tako što se pazi na detalje, svaka manja greška može dosta da košta i tu mogu biti i finansijski gubici em možete imati i gubitak u tovu", izjavio je Branko Zlatić, poljoprivrednik, selo Čestin, Opština Knić.Opština Knić već drugu godinu sprovodi programe bespovratnih sredstava za mlade bračne parove koji su izabrali da osnuju porodicu i žive na selu baveći se ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom.

"Ono što je bitno za 2020. je da smo mi izdvojili ista sredstva, isti iznos kao i za prošlu godinu, dakle četiri miliona ali smo uz podršku Vlade Srbije i ministarstva za demografiju i populacionu politiku ta sredstva više nego duplirali i ukupan iznos za ovu godinu je devet i po miliona. Imali smo 107 zahteva što pokazuje ogromno interesovanje mladih ljudi da učestvuju na konkursu. Prema iznosu koji smo opredelili za ovu godinu 31 porodica je ostvarila to pravo. Mislim da je ovo neki pravac u kome mi treba dugoročno da idemo i da u težimo kako bi ojačali mlade porodice", izjavio je Srećko Ilić, član opštinskog veća za razvoj mesnih zajednica.

Najčešće se mladi bračni parovi u Kniću opredeljuju za stočarsku, plasteničku i povrtarsku proizvodnju a zbog velikog interesovanja ovakav vid programa nastaviće se i narednih godina.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/pomoc-za-poljoprivredna-domacinstva-u-opstini-knic-za-prosirenje-proizvodnje-i-kupovinu-oprema_1143209.html

U Vojvodini ima između 150.000 i 160.000 hiljada teladi, a proizvodnja nije dovoljno razvijena. Porodica Kucurski iz Stapara pedeset godina je u agraru, a od 2012. godine bave se govedarstvom. Obrađuju oko 2.000 hektara zemlje i ističu da su decenijama mukotrpno i planski ulagali u posao kako bi zaokružili nus proces proizvodnje.
Odgajivači teladi za tov iz Stapara ističu da za tov koriste telad koja su izašla iz sistema paše sa prosečnom težinom od 200 do 260 kilograma, a junce od 550 do 600 kilograma prodaju velikim kompanijama za dalju preradu. Godišnja proizvodnja muške teladi je 180.000 do 200.000 komada, ali govedarstvo su važni podsticaji. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je tokom prethodne četiri godine putem konkursa za dodelu bespovratnih sredstava za opremanje stočarskih farmi uloženo preko 81.000.000 dinara i potpisano 108 ugovora sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.U Ministarstvu poljoprivrede ističu da je do jula ove godine direktnim podsticajima, koji se isplaćuju po grlu krava za uzgoj teladi za tov odobreno 99.960.000 dinara, po osnovu 1.827 zahteva, a da se zahtevi i dalje obrađuju. Očekivani broj je isti kao i 2019. godine, a tada je odobreno 12.417 u iznosu od 886.560.000 dinara.

Porodica Kucurski iz Stapara na farmi uzgaja 140 grla teladi za tov, a prednost uzgoja je taj što sve nus produkte poljoprivredne proizvodnje sa 2.000 hektara oranica, na kojima seju šećernu repu, kukuruz i pšenicu iskoriste kao prostirke za stoku do upotrebe stajnjaka za ratarske kulture.

"Kupujemo uglavnom junad od 250 do 300 kilograma težine i tovimo ih do 550 i 600 kilograma i tada ih isporučujemo lokalnim i velikim klanicama na dalju preradu. Koristimo subvenciju za isporučeno grlo od 15.000 dinara, a one bi mogle biti veće", objašnjava Pavle Kucurski, PP "Agroplod" Stapar .

"Pre pedeset godina smo krenuli sa ratarstvom i kupovali jutro po jutro zemlje. Uvek smo ulagali u zemlju i mehanizaciju, a i danas ulažemo. Godinama smo sticali, a 2012. godine smo od prve vojvođanske bivše Zadruge u Staparu kupili ovu upravu i farmu. U nekoj prvoj fazi zatekli smo devastiran objekat, koji smo sredili tako da možemo naseliti prvu junad", kaže Radojka Kucurski, direktor PP "Agroplod" Stapar.

Kucurski ističu da se gazdinstvom upravlja planski, jer je cela porodica uključena u posao, a planiraju izgradnju stacionarnih zalivnih sistema.

"U 2.000 hektara obradive zemlje spadaju i naši kooperanti sa kojim zajedno odlučujemo šta ćemo sejati. Na žalost tržište je takvo da ne možemo imati garantovane cene", kaže Pavle Kucurski.

Proizvodnja teladi za tov nije dovoljno razvijena i ima potencijal, kažu u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu i navode da je tokom prethodne dve godine nabavljeno 360 grla teladi i goveda, u vrednosti preko 57.000.000 dinara, a za isti period je po konkursima za mlade dodeljeno više od 47.500.000 dinara. U 2019. godini na ime podsticaja za uzgoj junadi za tov odobreno 2.381.125.654 dinara i to na osnovu 24.178 zahteva poljoprivrednih proizvođača. Za istu meru je do 01. jula ove godine odobreno 9.620 zahteva od preko 1.237.000.000 dinara, kažu za RTV u Ministarstvu poljoprivrede.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/porodicno-gazdinstvo-iz-stapara-maksimalno-iskoristilo-potencijale-govedarstva_1143088.html

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze u ovoj godini.

Podsticaji su namenjeni za fizičko-hemijsku analizu zemljišta sa preporukom đubrenja zemljišta za sadnju, izradu vinogradarskog projekta, pripremu, obradu zemljišta, kopanje jamica za sadnju i sadnju, nabavku sadnica vinove loze, naslona za proizvodne zasade, odnosno radi nabavke kolja kod zasada vinove loze sa odomaćenim sortama koje se gaje sa tradicionalnim uzgojnim oblicima.

Pravo na podsticaje imaju svi koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, fizičko lice koje je nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik, pravno lice i to privredno društvo, zemljoradnička zadruga, zadužbina, srednja škola, naučnoistraživačka organizacija, manastir i crkva.

Zahtev se podnosi do 19. avgusta ove godine, navodi se na sajtu Uprave za agrarna plaćanja. Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 60% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji može da se ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 80 miliona dinara.

Maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj meri su, za analizu zemljišta 200.000 dinara, za izradu vinogradarskog projekta 1.000.000 dinara, za pripremu zemljišta 20 miliona dinara, za nabavku sadnica 30 miliona za nabavku naslona, odnosno kolja 30 miliona dinara.

- Ako se podsticaji odnose na proizvodne zasade sa srpskim domaćim i odomaćenim sortama vinove loze, podsticaji se uvećavaju za 100.000 dinara po hektaru proizvodnog zasada vinove loze - stoji u javnom pozivu.

Takođe, ako se podsticaji odnose na proizvodne zasade vinove loze koji su u potpunosti podignuti na nadmorskim visinama iznad 200 metara, odnosno na južnim ekspozicijama, odnosno na nagibu terena iznad deset stepeni ili na terasiranim površinama, podsticaji se uvećavaju u iznosu od po 100.000 dinara po hektaru podignutog proizvodnog zasada vinove loze.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2938181/raspisan-konkurs-za-subvencije-za-podizanje-zasada-vinove-loze

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje vina u 2020. godini.
Za ovu namenu država je obezbedila 250 miliona dinara.Subvencije su namenjene za proizvođače vina i moći će da se koriste za izgradnju vinarije, troškove i/ili kupovinu nove opreme, uređaja i mašina za proizvodnju vina.

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se do 19. avgusta.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 60 odsto od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.

Maksimalan iznos podsticaja za investicije u izgradnju objekata vinarije je 30.000.000 dinara, za nabavku nove opreme, uređaja i mašina za proizvodnju vina 10.000.000 dinara, dok se za opšte troškove može dobiti 1.000.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 41.000.000 dinara.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/finansije/za-proizvodjace-vina-250-miliona-dinara-raspisan-javni-poziv_1142346.html

Od početka ovog meseca pa sve do 1. oktobra građani, preduzetnici, mikro i mala privredna društva mogu konkurisati za novac iz IPARD programa Mera 7 za razvoj seoskog turizma.Ministarstvo poljoprivrede objavilo je prvi javni poziv za dodelu novca iz programa EU IPARD Mera 7, kojom je predviđena pomoć za razvoj seoskog turizma od ukupno 20 miliona evra, odnosno 2,3 milijardi dinara. Takođe, Uprava za Agrarna plaćanja pri Ministarstvu poljoprivrede objavila je i Pravilnik o IPARD podsticajima za diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.

Najvažnije iz Pravilnika je, da se može ostavriti podsticaj do 65 odsto od vrednosti invesitcije, da korisnik IPARD podsticaja može da ostvari pravo na bespovratan novac u iznosu od najmanje 5.000 evra, a najviše 300.000 evra po zahtevu, bez obzira na ukupnu vrednost investicije.

Istovremeno korisnik može da dobije do 400.000 evra, i to kroz najviše tri projekta, u periodu sprovođenja IPARD programa.

Po ovom konkursu, kako se da videti, može se dobiti značajna suma novca i to bespovratno od 5.000 evra do 300.000 evra. Samo treba imati ideju, biti preduzimljiv, a najbolja je ako uz to, preduzetnik ima dedovinu, očevinu, ili pak neiskorišćenu parcelu na kojoj je dozovoljena gradnja. Svedoci smo da sve češće i više posebno mladi okreću leđa gradskim sredinama i egzistenciju nalaze na seoskim područjima, koja mogu biti i salaši ili mesta u blizini reka i poznatih turističkih destinacija. Pa eto prilike da se IPARD fond iskoristi jer se podsticaj može dobiti do 65 odsto od vrednosti investicije.Novac se može tražiti, a nema razloga zašto ne bi i dobio po jednom projektu za više različitih investicija. Daje se za izgradnju ili rekonstrukciju objekata, njihovo opremanje u svrhu pružanja turističkih i ugostiteljskih usluga, na primer, između ostalog, prenoćišta. Tako se mogu renovirati sobe ili objekti i pretvarati u restorane i druge prostorije, recimo za degustaciju pića i hrane. Mogu se preuređivati ili graditi objekti za rekreaciju, za uređenje ili izgradnju turističkih kampova, poboljšanje objekata na otvorenom za jahanje, ribolov u unutrašnjim vodama, biciklizam, tematske staze, pejzažne radove – na primer za uređenje dvorišta i prilazne puteve ugostiteljskih objekata. IPARD fond daje novac i da se plate troškovi marketinga, kao što su štampanje propagandnog materijala, stvaranje / održavanje sajta, zatim za mašine, mehanizaciju i opremu (osim sitnog ugostiteljskog inventara), i investicije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije radi obavljanja registrovane ugostiteljske, odnosno turističke delatnosti, pa sve do kupovine bicikala, izradu veb-sajta za prikaz turističke ponude…

Ministarstvo poljoprivrede je navelo da je izrada vodiča za korisnike IPARD Mere 7 u elektronskoj i papirnoj formi u toku.

Najavili su da će biti organizovane i radionice, na kojima će zainteresovani moći da dobiju odgovore od Upravljačkog tela, IPARD Agencije i turističke inspekcije.Ono što je važno posebno istaći jeste da zainteresovani za podsticaje IPARD-a ne moraju imati prebivalište u ruralnom području to jest na selu.

Preciznije, onaj ko želi da uloži u seoski turizam može da žive u bilo kom mestu u Srbiji, jedino što mesto gde žele da novac ulažu mora biti na ruralnom području.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/startovao-novi-ipard-program-za-turizam-na-selu-i-salasu-od-5000-do-300000-evra

 

Pravilnikom se bliže propisuju vrste podsticaja za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje vina, uslovi, način ostvarivanja prava na podsticaje, obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje kao i maksimalni iznosi podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere.

Predmet podsticaja u skladu saovim pravilnikom jesu prihvatljive investicije i troškovi u sektoru proizvodnje vina koji se odnose na izgradnju objekata vinarije, opšti trošak i/ili kupovinu nove opreme, uređaja i mašina, u funkciji proizvodnje vina. Precizniji podaci o prihvatljivim investicijama mogu se naći u tabeli koja je sastavni deo ovog Pravilnika.

Troškovi koji se odnose na građenje i/ili dogradnju objekta vinarije smatraju se prihvatljivim do iznosa od 60.000 dinara po kvadratnom metru predmetnog objekta, a troškovi koji se odnose na rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju postojećeg objekta smatraju se prihvatljivim do iznosa od 35.000 dinara po kvadratnom metru predmetnog objekta.
Troškovi koji se odnose na izgradnju objekta vinarije prihvatljivi su do ukupno 1.000 m² bruto građevinske površine objekata, a troškovi izgradnje degustacione sale prihvatljivi su do 30% ukupne površine ovih objekata.

Pravo na podsticaje može se ostvariti za prihvatljive investicije i koji su u potpunosti realizovani u periodu od 1. septembra prethodne godine u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i za one koji budu realizovani pod uslovima, na način i u roku određenim rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova, a za opšte troškove pravo na podsticaje može se ostvariti ako su realizovani i u periodu od 1. januara 2018. godine, pa do isteka roka određenog rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, i to: preduzetnik; privredno društvo; zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu i zadužbina registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju zadužbine i fondacije.

Uprava za agrarna plaćanja raspisuje javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, koji se objavljuje na zvaničnoj internet stranici Uprave.
Javni poziv sadrži podatke o: licima koja ostvaruju pravo na podsticaje, uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje, obrascu zahteva, kao i o maksimalnim iznosima podsticaja po korisniku podsticaja i po pojedinoj vrsti podsticaja, u skladu sa ovim pravilnikom, visini ukupnih raspoloživih sredstava po javnom pozivu, rokovima za podnošenje zahteva i dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev, kao i druge podatke potrebne za sprovođenje javnog poziva.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj vrsti podsticaja jesu:
1) za investicije u izgradnju objekata vinarije – 30.000.000 dinara;
2) za nabavku nove opreme, uređaja i mašina u funkciji proizvodnje vina – 10.000.000 dinara;
3) za opšte troškove – 1.000.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 41.000.000 dinara.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o podsticajima za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva za nabavku opreme u sektoru mleka, mesa, voća, povrća, vina, piva i jakih alkoholnih pića („Službeni glasnik RSˮ, br. 35/19 i 25/20) u delu koji se odnosi na podsticaje podrške programu za investicije u proizvodnju vina.

Izvor:http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-preradu-i-marketing-poljoprivrednih-i-prehrambenih-proizvoda-u-sektoru-proizvodnje-vina/

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u prethodne četiri godine u plasteničku proizvodnju uložio je više od pola milijarde dinara, tako da je u Vojvodini pod plastenicima više od 720.000 kvadratnih metara nove proizvodnje. Resorni sekretar obišao je domaćinstva u Čoki i Iđošu kod Kikinde.
Poljoprivredno gazdinstvo Vorgić u opštini Čoka već decenijama proizvodi ruže, a svoje proizvode plasira po celoj Vojvodini, Beogradu i nekim delovima Centralne Srbije. Na svom posedu oko 60 različitih sorti ruža proizvode na oko 3.000 kvadratnih metara pod plastenicima i na oko 5.000 kvadrata na otvorenom. Ulaganja su velika, troškovi svakodnevni, tako da im je subvencionisanje proizvodnje veoma značajno u čemu najveću ulogu ima Pokrajinska Vlada.''Puno se radi, troškovi su ogromni, a ono što je nama najteže su naplate i finansije. Ali, uz subvencije brže i lakše napredujemo. Godinama smo radili i nismo ni konkurisali, napredovali smo, ali sporo. Sada imamo 3.000 kvadrata plastenika'', kaže Igor Vorgić, proizvođač ruža iz Čoke.

Saradnja Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i porodice Vorgić traje već godinama, tako da je proizvodnja unapređena zahvaljujući kupovini sistema za navodnjavanje, plastenika i ostale opreme, za šta je resorni Sekretarijat obezbedio sredstva.

''Meni je drago što na ovaj način pokazujemo iz Čoke ostalim mladim ljudima koje mogućnosti im stoje na raspolaganju i kako mogu na malom prostoru da organizuju intenzivnu proizvodnju i da pokušaju da ostvare egzistenciju za svoju porodicu. Mi sa porodicom Vorgić sarađujemo četiri godine i ostvarili su oko četiri miliona dinara, a subvencionisali smo ih sa skoro tri miliona'', ističe Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.

Dobru saradnju sa Pokrajinskom Vladom ima i porodica Lagundžin u Iđošu kod Kikinde koja se bavi proizvodnjom šumskog rastinja. Prodaja ide dobro, imajući u vidu da je pošumljavanje intenzivirano prethodnih godina, ali je neophodna dodatna oprema.''Ono što nama koji se bavimo rasadnicima treba jeste novac za nabavku opreme za proširenje proizvodnje. Mi nismo visoko profitabilna grana da bi mogli da prodajemo na širem tržištu, tako da moramo da konstantno unapređujemo proizvodnju i podrška Vlade Vojvodine dobro dođe'', dodaje Radivoj Lagundžin, vlasnik rasadnika u Iđošu.

Podizanje proizvodnje na viši nivo rezultat je zajedničke saradnje Pokrajine i poljoprivrednika. Zato je važno da se prate konkursi, koji posebno treba da pomognu poljoprivrednicima na severu Banata.

''To su pare koje su namenjene poljoprivrenicima Vojvodine. Ukoliko ih ne iskoriste u sevenom Banatu, iskoristiće ih negde drugde. Dakle, pozivam poljoprivrednike da učestvuju u pozivu, a mi ćemo obezbediti sredstva da unaprede svoju proizvodnju'', nadovezao se Radojević.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u prethodne četiri godine obezbedio je više od pola milijarde dinara preko konkursa za plasteničku proizvodnju, tako da Vojvodina sada ima oko 720.000 kvadratnih metara nove prozvodnje u zaštićenom prostoru.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/u-vojvodini-pod-plastenicima-vise-od-720.000-kvadratnih-metara_1134084.html

Premijerka Srbije Ana Brnabić i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetili su danas farmu "Pušin" u Bačkom Dušanovu, nadomak Subotice, a koja je, subvencijama države, kupila dva robota za automatsku mužu krava."Država je platila svoj deo, 65 odsto od ovoga. Za dva robota država je isplatila 15 miliona dinara", rekao je ministar Nedimović.

Ovo je važno, kaže on, jer svi imamo problem za pronalaženje radne snage za ovakve poslove, naročito na farmi.

"Roboti, gde je sve digitalizovano, možete da pratite jedno grlo od početka do kraja, svaku litru mleka, šta se dešava s njim, kog je kvaliteta, imate laboratoriju instaliranu u samog robota. Ovde samo neko treba da prima podatke na mobilni telefon i da, eventualno, ako se nešto pokvari, zove servisera", objasnio je Nedimović.

On je naglasio da roboti nisu stigli samo na farme u Vojvodini, već da ih je isporučeno ukupno u 14 mesta u Srbiji.

Ministar je najavio da će u drugoj polovini godine biti drugi poziv za poljoprivrednike, na koji će moći da se javljaju za subvencije za kupovinu ovakvih robota.

"Svako ko ima farmu od maksimalno 200 grla ima pravo da konkuriše. Ovakva vrsta digitalizacije farmi značajno će spustiti troškove farmi", objasnio je Nedimović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nedimovic-digitalizacija-farmi-stedi-novac-domacinstvima-10-06-2020

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je danas da je objavljen prvi javni poziv za sredstva iz programa EU IPARD Mera 7, kojom je predviđena pomoć za razvoj seoskog turizma od 20 miliona evra, odnosno 2,3 milijardi dinara.IPARD Mera 7 ima za cilj podsticanje bavljenja nepoljoprivrednim aktivnostima na selu I akreditovana je krajem marta ove godine, arok za podnošenje zahteva je od 1. jula do 1. oktobra, objavljeno je u biltenu „IPARD na dlanu“ Ministarstva poljoprivrede.

Navedeno je i je krajem maja usvojen je Pravilnik o IPARD podsticajima za diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, kojim su bliže utvrđeni korisnici, uslovi i dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava na IPARD podsticaje.

Ugostitelji koji žele da unaprede svoju turističku ponudu ili tek započnu bavljenje ovom delatnošću u ruralnim područjima Srbije, na ovaj način moći će da dobiju podršku u okviru IPARD Mere 7.

Korisnici ove meru mogu biti fizička lica, preduzetnici i mikro i mala privredna društva.

Za jedan projekat, koji može biti sačinjen od više različitih investicija, korisnici IPARD Mere 7 će iz IPARD fonda moći da povrate i do 65 odsto iznosa investicije i tako ostvare podršku između 5.000 i 300.000 evra po projektu.

Investicije koje su prihvatljive su raznolike i odnose se na sve od izgradnje i rekonstrukcije objekata za smeštaj do pejzažnog uređenja dvorišta, izgradnje terena za rekreaciju, prostora za degustaciju i prodaju hrane i pića, nabavku bicikala, izradu veb-sajta za prikaz turističke ponude, nabavku opreme za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Navedeno je da je izrada vodiča za korisnike IPARD Mere 7 u elektronskoj i papirnoj formi u toku.

Ovaj vodič će na razumljiv način prikazati korisnicima korake koje treba da preduzmu na putu do IPARD podsticaja za Meru 7 i omogućiti im da se bolje pripreme za podnošenje zahteva.

Najavljeno je da će biti organizovane i radionice u prostorijama Upravljačkog tela, na kojima će svi zainteresovani moći da dobiju odgovore od Upravljačkog tela, IPARD Agencije i turističke inspekcije.

Korisnik sredstava IPARD-a ne mora da ima prebivalište u ruralnom području, već može da ima prebivalište na bilo kom delu teritorije Srbije, ali mesto investicije mora biti u ruralnom području.

Podnosilac zahteva ne mora, ali može, biti lice koje se već bavi pružanjem usluge smeštaja u ugostiteljskom objektu.

Uz pomoć IPARD Mere 7 moguće je investirati u bilo koji tip ugostiteljskog objekta za smeštaj koji se kategoriše, tako da nije obavezno imati seosko turističko domaćinstvo.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/raspisan-konkurs-za-pomoc-eu-za-razvoj-seoskog-turizma-u-srbiji/

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević posetio je danas dva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Silbašu i Despotovu, u opštini Bačka Palanka, koja su korisnici pokrajinskih subvencija. Reč je o gazdinstvima Dragana Guljaša u Silbašu "Guljaš agrar" i Sandre Gajić iz Despotova, koja u oblastima gajenja povrtarskih i ratarskih kultura i stočarstva ostvaruju izuzetan kvalitet i prinos.Sekretar Radojević, nakon obilaska ovih gazdinstva sa domaćinima i predsednikom Opštine Bačka Palanka Branislavom Šušnicom, je istakao da ove dve porodice predstavljaju primer kako da se baveći poljoprivredom se može ostati i opstati na selu.

Radojević je naglasio da je u protekle četiri godine, kao i tokom 2020, u investicije realizovane na poljoprivrednom gazdinstvu Dragana Guljaša u Silbašu, u sisteme za navodnjavanje i fizičku imovinu uloženo oko 33 miliona dinara, od čega su bespovratne subvencije Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu 20,5 miliona dinara.

"Ove godine, uprkos epidemiji virusa korona, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu uspešno je realizovao gotovo sve najznačajnije mere agrarne politike na pokrajinskom nivou. Potpisano je više od 500 ugovora, u ukupnoj vrednosti blizu 750 miliona dinara, za nabavku sistema i opreme za navodnjavanje", rekao je Radojević i naglasio da je za vreme četvorogodišnjeg mandata 3,6 milijardi dinara uloženo u nabavku sistema i opreme za navodnjavanje, te da je na taj način obezbeđeno navodnjavanje novih 21.000 hektara pod tim sistemima.

Govoreći o fizičkoj imovini kojom se poboljšava tehničko-tehnološka opremljenost poljoprivrednih gazdinstava, Radojević je izjavio da su ove godine potpisani ugovori vredni 210 miliona dinara, ili, ako se gleda ceo mandat ove Pokrajinske vlade, preko 1,07 milijardi dinara, čime je poljoprivrednicima omogućeno da nabave sortirke, klasirke, pakerice, dži-pi-es navigaciju i boks-palete i tako osavremene svoju proizvodnju.

"Želim da sa ovog poljoprivrednog gazdinstva pošaljem jasnu poruku da je agrarni budžet AP Vojvodine u ove četiri prethodne godine povećan i kvantitativno i kvalitativno, jer smo unapredili postojeće i uveli nove mere i na taj način prepoznali potrebe poljoprivrednika. U tom periodu ukupno je uloženo oko 18,5 milijardi dinara u agrar. Od toga 11 milijardi dinara investirano je u registrovana poljoprivredna gazdinstva na teritoriji AP Vojvodine, a oko 7,5 milijardi, zajedno sa lokalnim samoupravama, uloženo je pre svega u vodovodnu i kanalizacionu mrežu u kontekstu ruralnog razvoja", rekao je Radojević.

On je naveo da je Opština Bačka Palanka imala šest takvih projekata: tri su se odnosila na vodovodnu i tri na kanalizacionu mrežu.

"Tako smo žiteljima ovih seoskih sredina u opštini Bačka Palanka pokazali da vodimo računa o njima i da želimo da podignemo kvalitet života putem ulaganja u komunalnu infrastrukturu. Ove godine potpisali smo dva ugovora – jedan se odnosi na izgradnju i opremanje bunara u Tovariševu, što je višedecenijski san stanovnika ovog naselja, i drugi, koji se odnosi na treću fazu izgradnje kanalizacione mreže u Mladenovu. U 2018. i 2019. godini započeli smo prvu i drugu fazu ovog projekta i na taj način pokazujemo kako u kontinuitetu tokom mandata možemo da realizujemo kapitalne projekte od značaja za jednu opštinu", kazao je Radojević.

Predsednik Opštine Bačka Palanka Branislav Šušnica je istakao da je u četvorogodišnjem mandatu u opštinu Bačka Palanka uloženo oko 600 miliona dinara, što je izuzetna vrednost za individualne poljoprivredne proizvođače, kao što pokazuje današnji primer gazdinstva Guljaš, koje je iskoristilo sve mogućnosti pokrajinskih subvencija za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

On je naveo da su u toku dve investicije u ovoj opštini - Mladenovu i Tovariševu i da se nada da će do kraja godine svi oni imati zdravu pijaću vodu i da će im Opština pomoći u vodosnabdevanju.

Domaćin gazdinstva Dragan Guljaš objasnio je predočio da se njegovo gazdinstvo "Guljaš agrar" bavi otkupom žitarica i povrća, ugovaranjem proizvodnje, proizvodnjom, prodajom, preradom i pakovanjem povrća, kao i to da rade na ukupno 600 hektara zemlje, od čega 60 hektara čini luk, dok su ostalo soja, pšenica i kukuruz.

"Iznos povraćaja na investiciju je bio do 70 odsto uloženih sredstava, u čemu nam je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu mnogo pomogao", rekao je Guljaš.

On je dodao da su do sada nabavljali opremu za navodnjavanje, agregate kap po kap, tifone, solarne panele, dži-pi-es i boks-palete, a da je njihova naredna investicija opremanje hladnjače.

Na gazdinstvu PG "Sandara Gajić", koju čine dve farme pilića kapaciteta 8.000 tovne živine i farma šilježica od 70 grla priplotkinja i 30 jaganjaca, Radojević je rekao da je od 2017. godine Pokrajina prepoznala potrebe mladih početnika za bavljenje poljoprivredom na selu, kao i da je Sandra Gajić na najbolji način prepoznala svoju šansu. Radojević je podsetio da je ukupna investicja za ovo gazdinstvo namenjeno opremanju farme iznosila 2,3 miliona dinara, u čemi je učešće resornog sekretarijata 1,9 milion dinara.

Ona je rekla da od 2010. godine sa suprugom drži dve farme, a od pre dve godine zahvaljujući subvencijama iz Pokrajine se bavi ovčarstvom.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/gazdinstva-iz-silbasa-i-despotova-uz-pokrajinske-subvencije-ostvaruju-dobar-prinos-i-kvalitet_1131365.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31