Od milion dinara, koliko je prošle godine opština obezbjedila za podsticaj pčelarstva, utrošeno samo 130 hiljada dinara. Pčelarstvo, kao sve masovnija grana poljoprivrede koju podstiče država, može biti unosno, ali samo ako pčelar početnik poštuje nekoliko pravila te profesije. Najpre da prelomi da li se pčelarstvu posvećuje kao hobiju, od koga može da ućari med za sebe, ili biznisu od koga može da se živi.

Iz Ministarstva poljoprivrede najavljuju da pčelare u Srbiji ove godine čekaju povoljnije subvencije nego lani: državnu pomoć dobiće svi pčelari koji imaju 20 do 1.000 košnica, a ne kao prošle godine kada je trebalo konkurisati sa 30 do 200 košnica

Nadoknada po košnici je 720 dinara. Registrovani pčelari treba jedino da podnesu obrazac za podsticaje i to od 15. aprila do 31. maja.

Sem novca postoje i druge pomoći: podsticaji za kupovinu pčelinjih matica, kupovinu opreme, kao i za organsku proizvodnju, za preradu i marketing i za mlade poljoprivrednike.

Podsticaji za kupovinu opreme za pčelarstvo mogu dobiti gazdinstva koja imaju između pet i 500 registrovanih košnica. Prema trenutno važećem Pravilniku, pravo na podsticaje se ostvaruje i ukoliko je vrednost investicija u opremu minimum 100.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu minimum 50.000 dinara. U Pravilniku za 2019. minimalna vrednost investicija biće 50.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu najmanje 20.000 dinara, pri čemu će oprema moći da se kombinuje.

U cilju uključivanja mladih u ovaj posao, posebno onih u ruralnim sredinama, država nudi podsticaj koji bi mogao unaprediti njihov kvalitet života. Podrška obuhvata kupovinu nove opreme i mašina za pčelarstvo i nabavku selekcionisanih pčelinjih matica.

Pravo na podsticaje ostvaruju pčelari od 18 do 40 godina života i ima najmanje pet, a najviše 500 prijavljenih košnica.

Pored ovih subvencija pčelari će moći da računaju i na subvenciji za energente, odnosno gorivo za selidbu pčela i obračunavaće se po košnici.

Kada je reč o podsticajima lokalne samouprave, u okviru mera ruralnog razvoja opština je prošle godine za razvoj pčelarstva obezbedila milion dinara. Za ova sredstva konkurisala su svega tri pčelara kojima je ukupno podeljeno 130 hiljada dinara. Ostatak sredstava utrošen je za druge mere i podsticaje i prvenstveno su bili usmereni za nabavku sitne mehanizacije u poljoprivrednim gazdinstvima.

Izvor:https://sandzakpress.net/povoljne-subvencije-za-pcelarstvo

U poljoprivredi je najvažnije da postoji kontinuitet u merama koje se sprovode u okviru agrarne politike, što država i čini radi razvoja te grane privrede, najznačajnije za ekonomski razvitak svake zemlje, rečeno pred oko 120 zemljoradnika na tematskom skupu „Finansiranje poljoprivrede uz podršku države u 2019. godini”.Pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije dr Nenad Katanić kazao je da će, kao i prošle godine, u pogledu finasiranja poljoprivrede subvencije biti usmeravane ka onim poljoprivrednicima čije se investicije tiču prerade poljoprivrednih proizvoda.

Kada je stočarstvo u pitanju, istakao je, najvažnije je da je produženo važenje ugovora o slobodnoj trgovini s Turskom podizanjem izvozne kvote s 5.000 tona junetine na gotovo 10.000 hiljada tona.

Značajnu sumu novca opredelili smo za subvencionisanje u govedarstvu, i to za tovno govedarstvo, uveli nove mere i povećali iznos subvencija pa su, na primer, subvencije za umatičene krmače 15.000 dinara, za tovljenike je i dalje 1.000 dinara, kod tovnih junadi je subvencija podignuta s 10.000 dinara na 15.000, kod ovaca i koza ostala je 7.000 dinara za umatičena grla, 2.000 dinara za jagnjad i jarad isporučenu klanici, istakao je Katanić.Na insistiranje poljoprivrednika, izjavio je da će Uprava za agrarna plaćanja slati 1.200 dinara za dizel-gorivo zajedno s iznosom od 4.000 dinara po hektaru koje dobijaju za biljnu proizvodnju.

Govoreći o biljnoj proizvodnji, Katanić je predočio da su pravilnici ostali identični, ali je najavio da postoji mogućnost da subvencije u voćarskoj proizvodnji budu veće i da se tim povodom pravi računica u pogledu iznosa.Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković najavio je da će u narednih desetak dana biti objavljeni konkursi za start-ap podršku mladima u ruralnim područjima, za organsku proizvodnju, za srednje poljoprivredne škole i naučno-istraživačke institucije, a da su juče zatvoreni konkursi koji su se odnosili za podizanja voćarskih zasada, opreme za podizanje protivgradnih mreža, sisteme za navodnjavanje, za proizvodnju u zaštićenom prostoru i za opremanje stočarskih farmi.

Vladalo je veliko interesovanje, a naredne sedmice znaćemo koliko ih je ukupno bilo, kazao je Petković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/drzavni-novci-za-nivu-i-za-staju-i-za-preradu-16-03-2019

Za srpsko stočarstvo je izuzetno važan produžetak važenja ugovora o slobodnoj trgovini sa Turskom, podizanjem kvote sa pet na skoro 10 hiljada tona za juneće meso, smatra pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Katanić.
"Mi smo značajna sredstva i način subvencionisanja u govedarstvu opredelili za tovno govedarstvo, uveli nove mere i povećali iznos subvencija. Očekujemo da će rezultati ove godine u tom delu biti značajno bolji", rekao je Katanić novinarima u Novom Sadu, gde je danas održan skup "Finansiranje poljoprivrede uz podršku države u 2019".Prema njegovim rečima, povećane su subvencije za umatičene krmače sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu, za tovljenike ostaje 1.000 dinara, kod tovnih junadi je podignuto sa 10.000 na 15.000 dinara, kod ovaca i koza ostaje 7.000 dinara za umatičena grla, i 2.000 dinara za isporučenu jagnjad i jarad klanici.

"Na insistiranje poljoprivrednika, kako bi se ubrzao ceo proces, a prepoznajući dizel gorivo kao veoma važan input u poljoprivrednoj proizvodnji, nismo se vraćali na Pravilnik o regresiranom dizel gorivu. Mi smo tih 1.200 dinara prebacili na hektare, tako da će ove godine sa četiri, taj iznos sredstava biti povećan na 5.200 dinara po hektaru", rekao je Katanić.

Kada je biljna proizvodnja u pitanju, naveo je da su pravilnici za voćarsku prozivodnju ostali identični, ali je najavio da postoji šansa da bude mnogo veći iznos subvencija ukoliko bude bilo dovoljno sredstava.

U organskom sistemu proizvodnje, istakao je da je iznos subvencija po hektaru povećan sa 70 na 120 procenata.

Katanić je ponovio da, kao i prošle godine, Ministarstvo insistira pre svega na preradi poljoprivrednih proizvoda, odnosno, na dodatoj vrednosti, i da su odvojena značajna sredstva za one mere koje se tiču investicija u preradu.

Predsednik Privredne komora Vojvodine (PKV), Boško Vučurević, istakao je na skupu, koji je organizovala PKV, da su mere Vlade Srbije i Pokrajinske vlade koordinisane, tako da se jedinstvena agrarna politika sprovodi na teritoriji cele Srbije.

"I republička i pokrajinska vlada, čine značajne napore da pomognu poljoprivrednim gazdinstvima da se obezbedi bolja konkurentnost naših proizvođača na domaćem kao i na svetskom tržištu", rekao je Vučurević.

Privrednim subjektima u agraru, kako je ocenio, potrebna je podrška države u cilju daljeg jačanja njihove konkurentnosti na tržištu.

"S druge strane, PKV će i dalje svim svojim resursima nastaviti regionalno povezivanje privrednih subjekata iz agrara i davati im neophodnu podršku za izlazak na nova, treća tržišta”, poručio je Vučurević.

Iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo istaknuto je da je za poljoprivredu najvažnije da postoji kontinuitet u merama koje se sprovode u okviru agrarnih politika.

"Kao i prethodnih godina, i ove godine su raspisane konkursne linije za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega za podizanje voćarskih zasada, za opremu za podizanje protivgradnih mreža, za sisteme za navodnjavanje, za proizvodnju u zaštićenom prostoru i za opremanje stočarskih farmi", rekao je Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

Naveo je da se konkursi završavaju danas, 15. marta, te da postoji veliko interesovanje za ova četiti konkursa.

Petković je dodao da će u narednih desetak dana biti raspisano još nekoliko konkursa - za startap podršku mladima u ruralnim područjima, za organsku proizvodnju, konkurs za srednje poljoprivredne škole i naučno-istraživačke institucije.

Na ovom tematskom događaju, koji je okupio oko 120 poljoprivrednih subjekata, kreditne linije su predstavili Razvojni fond AP Vojvodine, Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede i Garancijski fond AP Vojvodine, navodi se u saopštenju PKV.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/povecane-subvencije-za-tovnu-junad-i-umaticene-krmace_1000653.html

Poljoprivrednici u Srbiji od danas mogu da računaju na subvencije na dizel gorivo, za šta su izdvojene dodatne dve milijarde dinara, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će 60 litara dizel goriva po hektaru biti subvencionisano sa po 20 dinara, prenosi Tanjug.

Nedimović je za RTS naglasio da će novca biti za sve poljoprivrednike.

On je objasnio da jedino što poljoprivrednici treba da urade je da u Upravama za trezor popune zahtev, a za dva-tri dana novac će biti na računu.

Nedimović je dodao da će novac dobiti samo aktivna poljoprivredna gazdinstva, kojih je oko 360.000, ističući da su netačni navodi da će i neaktivna gazdinstva dobiti subvenciju.

„To su priče za malu decu. I kada budemo povećavali mere, biće zamerki. Dobro je kad se vodi živa rasprava”, istakao je ministar.

Uz mnoštvo zastarelih propisa i papirologije koje smo već zaboravili, došao je red da elektronska uprava uđe i u sektor poljoprivrednih subvencija. Prema rečima ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Branislava Nedimovića, u ovoj godini će se raditi na uspostavljanju sistema E-agrar, koji bi trebalo da olakša komunikaciju poljoprivrednika sa resornim ministarstvom.
„Uz pomoć ovog sistema poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i kompanije moći će da se registruju ili obnove status u elektonskom obliku, kao i da dobijaju direktna plaćanja elektonskim putem“, kazao je on na predstavljanju „Sive knjige“ Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u kojoj su preporuke za pojednostavljenje uslova poslovanja i smanjenje sive ekonomije u Srbiji.
Kako je istakao, uvođenjem novog elektronskog sistema poljoprivrednici će sve što je za njih važno moći da urade bez odlaska na šalter i prikupljanja papira. „Pilot mera u okviru ovog projekta počeće
već u aprilu u delu koji se odnosi na stočarsku proizvodnju, kako bi sistem bio testiran“, kazao je Nedimović. On je istakao značaj zakona koji omogućava elektronsko prijavljivanje sezonskih radnika, a koji je u primeni od ove godine. Naveo je da su izdata prva rešenja i da se potvrdilo da sistem funkcioniše.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS“ broj 104/2018 od 28.12.2018 godine). Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja. Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Upravi za agrarna plaćanja na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd. Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla sa specifikacijom grla za koje se podnosi zahtev overena od strane klanice i nadležnog veterinarskog inspektora.
Lice koje podnosi zahtev ostvaruje pravo za na podsticaje u stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu, dok se pravo na podsticaje u stočarstvu za tov svinja ostvaruje za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom pljoprivrednom gazdinstvu u toku jedne kalendarske godine. Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja,tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena
u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine.
U 2019. godini zahtev za podsticaje podnosi se u propisanom roku ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 01. oktobra 2018. godine do 30.juna 2019. godine. Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva u gorenavedenom periodu, a za isto grlo zahtev za podsticaje može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu, po završetku tova. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov
jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS”, br. 111/15, 9/16, 110/16 i 44/18 – dr. zakon).

Izvor: Agrobiznis magazin

Poljoprivrednici u Srbiji će od 1. marta moći da računaju na subvencije na dizel gorivo, za šta su izdvojene dodatne dve milijarde dinara, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Ministar je objasnio da će 60 litara dizel goriva po hektaru biti subvencinisano sa po 20 dinara, a maksimalan iznos poljoprivrednog zemljišta je 20 hektara. “Ovo će se odnositi  na ratare,  povrtare,  voćare, na sve vrste poljoprivredne proizvodnje”, rekao je Nedimović novinarima nakon sto je obišao gazdinstvo Ignjata Stošića u Crvenoj Crkvi. Ministar je naveo da poljoprivrednicima za subvencije za gorivo neće biti potrebni nikakvi fiskalni računi, već će im država automatski na bazi prijave hektara trezoru od 1. marta do 30. aprila isplaćivati i tu podršku za dizel gorivo, “Ko podnese zahtev u roku od pet dana na njegovom računu će biti novac. Biće prosta metodologija”, dodao je ministar. Kako je rekao, Vlada je pripremila kompletna akta neophodna da se posle nekoliko godina ponovo krene sa subvencionisanjem dizel goriva u poljoprivredi.

“Ovo je posledica finansijske discipline i dobrih finansijskih rezultata koje je Srbija postigla u prethodne tri godine”, poručio je Nedimović i naglasio da će iznos ove podrške biti još veći ukoliko i u 2019. budu postignuti dobri finansijski rezultati. Ministar je naveo da je sa dodatne dve milijarde za subvencije za gorivo budžet Ministarstva poljoprivrede veći od pet odsto. “U ovom trenutku imamo 53,7 milijardi dinara na raspolaganju na podelu  Ministarstva poljoprivrede”, kaže Nedimović i dodaje da podatak da je budžet Pokrajinskog sekretarijarta za poljoprivredu oko 1,2 milijardi dinara govori o tome koliko je veliki iznos od dve milijarde dinara za subvencije samo za gorivo.

Izvor: Tanjug

 Posle više godina čekanja, obećanja i nadanja počelo je da se događa ono o čemu se samo govorilo i to uglavnom u negativnom kontekstu i sa podsmehom. Ne pričamo ni o kontroli mleka u Državnoj laboratoriji niti o budžetu koji je barem 5% od ukupnog, a koristi se za podsticaje u poljoprivredi pa čak ne mislimo ni na to da oni koji uzimaju procenat da bi isplatili subvencije poljoprivrednicma bivaju hapšeni. Sve to se već dogodilo i otišlo u istoriju. Ovo je priča o prvom korisniku direktnih podsticaja Evropske Unije nama poznate kao IPARD. Dragiša Kovačević iz Stejanovaca kod Rume prvi je poljoprivrednik u Srbiji koji je dobio rešenje o isplati novca iz IPARD-a i on će očigledno biti pominjan još dugo. Ovaj voćar kupio je berač višanja koji će mu olakšati proizvodnju i smanjiti troškove. Da bi dobio novac on je prošao put od konkursa do odobrenja preko nabavke i konačno isplate novca koji mu pripada.

Na plantaži od šest hektara oblačinsku višnju Dragiša Kovačević ove godine braće pomoću samohodnog berača domaće proizvodnje. Novu mašinu platio je oko pedeset hiljada evra, a 60 odsto uloženog novca vraćeno mu je iz pretpristupnih fondova. „Aplicirao sam u januaru 2018. U ovih godinu dana imao sam pet kontrola koje nisu nešto mnogo zahtevne. Ja sam prezadovoljan, ništa to nije nešto što je neostvarivo i nedostižno”, rekao je okupljenim novinarima koji su došli sa ministrom Branislavom Nedimovićem i ambasadorom EU u Srbiji Semom Fabricijem. Nova oprema, mašine i objekti, želja su i potreba svakog srpskog poljoprivrednika. U okviru IPARD-a ove godine biće otvorena ukupno četiri konkursa. „Ovo su prve  evropske pare  koje srpski poljoprivednici, uopšte građani Srbije dobijaju direktno u ruke. Do sada je to išlo preko institucija, a ovo je sada ono što može da se pipne na licu mesta”, navodi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. „Na plantaži Kovačevića on je pokazao da može da se aplicira i da može da se dobije podsticaj i da sa ovim tresačem i beračem koji je kupio može da unapredi i da napravi uštedu u svojoj proizvodnji”, rekao je ovom priliko Slađan Mančić, predsednik Opštine Ruma koji je došao da podrži ovog domaćina i čestita mu na uspešno realizovanoj investiciji. Iz pretpristupnih fondova poljoprivrednicima je namenjeno 175 miliona evra. „To je bespovratna pomoć koju EU dodelje. Procedura jeste složena, ali razlog tome je što EU želi bude sigurna da se postojećim prcedurama  obezbedi transparentnost i da novac zaista stigne onome kome je namenjen”, objašnjava Sem Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji.

 Najveće interesovanje poljoprivrednika vladalo je za kupovinu novog traktora i to onijh koji su iz AP Vojvodina. Uprava za agrarna plaćanja uručila je više od 150 rešenja za odobrenje  projekta. Uprkos sumnjama da će biti slab odziv novca neće biti dovoljno za sve koji su konkurisali, ali će ove godine biti otvoren još jedan konkurs za istu namenu kada treba očekivati još jaču konkurenciju.

Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o podsticajima programima za unapređenje konkurentnosti za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja, koji je objavljen krajem prošle nedelje, po prvi put se uvodi početni rok za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaj po ovoj meri. Zahtevi će se od ove godine podnositi od 1.maja do 31.avgusta.

Novina je i da više nema ograničenja u pogledu maksimalne površine zasada za koji se mogu ostavriti podsticaji, izuzeti su i dodatni podsticaji za knip sadnice, dok su na drugoj strani uvedena dodatna sredstva za nabavku supstrata sa sertifikatom za klasičan zasad borovnice na bankovima.

Povećani su i maksmialni iznosi koje korisnik može da ostvari u toku jedne kalendarske godine i to sa 3.000.000 na 5.000.000 dinara – za nabavku sadnica maksimalni podsticaj je sa 2.000.000 povećan na 3.500.000 dinara, za nabavku naslona, odnosno kolja može ostvariti podsticaj do 1.000.000, dok je maksimalni iznos za pripremu zemljišta odnosno nabavku supstrata 400.000 dinara.

Za više informacija posetite stranicu (http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-programima-za-investicije-u-poljoprivredi-za-unapredjenje-konkurentnosti-i-dostizanje-standarda-kvaliteta-kroz-podrsku-podizanja-visegodisnjih-proizvodnih-zasada-vocaka

http://domacinskakuca.rs 

Vlada Srbije usvojila je niz uredbi o podsticajima i podršci u poljoprivredi, preduzetništvu i poslovnoj infrastrukturi. Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2019. godinu utvrdjene su mere ruralnog razvoja i preraspodele podsticaja, obim sredstava za kreditnu podršku i posebni podsticaji u poljoprivredi. Utvrdjen je i obim sredstava za IPARD. Na taj način je nastavljena postepena transformacija u tim oblastima, kao deo procesa pristupanja Evropskoj uniji. Vlada je usvojila Uredbu o utvrdjivanju programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2019. godini, kako bi bile podstaknute investicije mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u širenju proizvodnje i jačanju konkurentnosti, sa ciljem otvaranja novih radnih mesta. Kako se dodaje, mikro, malim i srednjim privrednim subjektima, preduzetnicima i zadrugama kroz razvojne projekte biće raspodeljeno 500 miliona dinara. (Beta)

Sve promene koje su nastale na gazdinstvu potrebno je prijaviti i to posebno ako je reč o novim poljoprivrednim kulturama na zemljištu, promenama u broju domaćih životinja, zakupu, ali i proširenju zemljišnih poseda. Od prvog marta do 30. aprila vršiće se registrovanje.

"Što se tiče proizvođača koji u svom posedu imaju višegodišnje zasade u obavezi su da svake godine vrše prijavu svojih zasada na datim parcelama i sve promene koje su u međuvremenu došle, a što se tiče proizvođača koji se bave ratarskom proizvodnjom, zbog same proizvodnje koja traje kraće u odnosu na višegodišnje zasade, svake godine su u obavezi da na parcelama na kojima će se vršiti zasejavanje svojih useva prijave tačno određeni usev koji će biti u 2019. godini", kazala je Lidija Vulović, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Kada je reč o stočarskoj proizvodnji mora se tačno prijaviti vrsta domaćih životinja, brojno stanje, a do prvog maja nosioci poljoprivrednih gazdinstava imaće prilike i da prijave promenu na svom imanju ukoliko se desila nakon registracije. Na osnovu tog broja dobijaće i subvencije.

"Treba obratiti pažnju da se nešto ne promaši, treba da se kaže pravo stanje, vrsta stoke, domaćih životinja i broja jer ako se nešto pogreši i ako se utvrdi greška a poljoprivrednik dobija subvencije recimo za pet krava po 25 000 dinara i ako inspekcija utvrdi da je to manji broj krava on može da dobije pasivni status imanja. Onda to donosi sledeće, da naredne tri godine ne može da koristi subvencije , bilo koje vrste ne samo za stoku već i za sve i onda je to muka posle vratiti u aktivni status", saopštio je Goran Joksić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Poljoprivredno gazdinstvo koje je upisano u registar vodi se kao aktivno ali ukoliko se ne izvrši obnova registracije, ako se ne ispune ugovorne obaveze kada je reč o kreditima i ako se daju netačni podaci može da pređe u pasivan status.

"Poljoprivredna gazdinstva koje se nalaze u pasivnom statusu neće moći da koriste podsticaje iz oblasti poljoprivrede a zemljišni fond koji poseduje neće moći da budu predmet upisa drugog poljoprivrednog proizvođača, odnosno gazdinstava. U slučaju kada se ne prijave sve katastarske parcele ili kada se daju neistiniti podaci pasivni status traje tri godine i kada se ne poštuju propisi koji su navedeni onda pasivni status može trajati od tri do pet godina", rekla je Marija Ivanović, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Olakšavajuća okolnost kada je reč o dobijanje dužeg pasivnog statusa koje može da traje od tri do pet godina je ta da se na polovini isteka može poslati zahtev za prestanak pasivnog statusa uz navođenje svih ispunjenih obaveza i mera. Izvor www.ikragujevac.com 

Razvojni fond Autonomne pokrajine Vojvodine raspisao Konkurs za dugoročne kredite za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije s ciljem obezbeđenja finansijskih sredstava radi podrške razvoju i unapređenju poljoprivrede povećanjem nivoa tehničke opremljenosti. Pravo učešća na konkursu imaju fizička lica - nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva na teritoriji AP Vojvodine, koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, sa aktivnim statusom i ima izmirene naknade za odvodnjavanje. Krediti će se dodeljivati za finansiranje nabavke nove poljoprivredne pogonske i priključne mehanizacije. Iznos kredita može biti od 100.000 do 5.000.000 dinara. Kamatna stopa iznosi 1,5% na godišnjem nivou. Sopstveno učešće poljoprivrednika je najmanje 20% predračunske vrednosti u slučaju finansiranja pogonskih mašina, a bez učešća u slučaju finansiranja priključnih mašina. Rok vraćanja kredita je do pet godina u okviru kojih je obuhvaćen grejs period do 6 meseci. Tokom ovog perioda obračunava se i plaća interkalarna kamata mesečno, tromesečno ili šestomesečno u visini ugovorene kamatne stope. Anuiteti se obračunavaju i plaćaju mesečno, tromesečno ili šestomesečno. Naknada za korišćenje usluga Kreditnog biroa za korisnika kredita iznosi 246,00 dinara. Konkurs je otvoren do iskorišćenja sredstava planiranih za njegovu realizaciju ili do donošenja odluke nadležnog organa o zatvaranju Konkursa. Zahtev za kredit sa kompletnom dokumentacijom se podnosi u prostorijama Fonda u Novom Sadu, Bulevar cara Lazara 7a, u Sektoru za kredite, ili se dostavlja poštom na istu adresu.

Grad Valjevo i pet opština Kolubarskog okruga za poljoprivredu i ruralni razvoj u 2019. godine opredelili su ukupno 99,7 miliona dinara. Najviše novca za agrar iz gradske kase izdvojio je grad Valjevo, a najmanje opština Ub. Valjevsko preduzeće ”Agrorazvoj – valjevske doline” u raspodeli budžetskih sredstava dobilo je na raspolaganje 54,5 miliona dinara od čega je 40 miliona namenjeno za subvencije. Za rad JP ”Agrorazvoj – valjevske doline” izdvojeno je osam miliona, sa tri miliona biće nabavljene protivgradne rakete, 2,5 miliona za nadoknadu strelcima, dok će milion dinara biti usmereno na promociju voćarsta u valjevskom kraju.

Prema rečima Nikole Radojičića, pomoćnika gradonačelnika Valjevo, i ove godine nastaviće sa merama podrške kod nabavke poljoprivredne mehanizacije, protivgradne zaštite, staklenika, deo sredstava biće usmeren na finansiranje veštačkog osemenjavanja krava i sinhronizaciju estrusa kod ovaca. O trošku grada vlasnici poljoprivrednih gazdinstava moći će da provere hemijski sastav zemljišta. Subvensionisaće i kamate na poljoprivredne kredite a na osnovu karte reonizacije i nabavku voćnih sadnica. Jedan deo novca biće usmeren na projekate od kojih su pojedini već u realizaciji pre svega za organsku proizvodnju.

”Novina od ove godine je mera popravke kvaliteta obradivog zemljišta. U planu je nabavka krečnog materijala koji će poljoprivrednicima biti besplatno podeljen. U planu je da bude obuhvaćeno preko 500 hektara obradivog zemljišta, a prema planu Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo. Deo novca biće izdvojen i za pošumljavanje”, rekao je Radojičić.

Po izdvajanjima za poljoprivredu i ruralni razovj posle Valjeva je Lajkovac. Ova opština je za poljoprivredni sektor opredelila 18,2 miliona. Od deset miliona dinara, koliko iznosi mionički agrarni budzet, tri miliona biće uloženo u zaštitu od elementarnih nepogoda, 2,5 miliona za sajmove, izložbe i stručno osposobljavanje. Dva miliona namenjeno je za podizanje voćnih zasada, dok će dva i po miliona biti upotrebljeno za subvencije i kupovinu priplodnih grla stoke.

Agrarni budžet opštine Osečina iznosi 9,5 miliona dinara neznatno je uvećan u odnosu na prošlogodišnji. Od toga 6,2 miliona biće usmereno za podsticaje pri kupovini nove poljoprivredne mehanizacije, kao i za subvencije za umatičena grla stoke, za šta, kako kažu u ovoj lokalnoj samoupravi, vlade najveće intersovanje poljoprivrednika.

Peta po izdvajanju za poljoprivredu u našem okrugu je opština Ljig sa 5,6 miliona dinara. Sa 4,1 milion finansiraće nabavku priplodnih junica i ovaca, podizanje novih i obnavljanje postojećih zasada voća i veštačko osemenjavanje priplodnih grla stoke..

Najmanje novca ove godine za poljoprivredu namenila je opština Ub, svega dva miliona, kao i 2018. godine.

Izvor: https://patak.co.rs/za-poljoprivredu-skoro-100-miliona-dinara/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31