Kroz Programe podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, protekle godine 58 zadruga dobilo je od države bespovratno 667 miliona dinara. RTS je istraživao na šta su potrošili novac i jesu li unapredili proizvodnju, ali i život u svojim selima.Stočari u podrudničkom selu Vojkovci kod Topole za bolju poziciju na tržištu od sada se bore udruženi.Sedmorica, mahom dvadesetogodišnjaka, obrađuje oko 120 hektara zemlje, gaje voće, predaju 300 litara mleka dnevno. Bespovratnim sredstvima države kupili su 25 junica simentalske rase.

"Poboljšali smo genetski potencijal našeg stada, konkurentniji smo na tržištu tako, većom količinom mleka. Planiramo neku preradu u sir i kajmak", objašnjava direktor zadruge u Vojkovcima Nikola Mihailović.

Jedan od zadrugara Marko Mijajlović kaže da pokušavaju da poboljšaju uslove života, što sebi, što drugim mladima u selu.

"Našli smo tu neku računicu u mleku", navodi Mijajlović.

A domaćini u Gornjem Milanovcu šansu vide u povrtarskoj proizvodnji. Pored države, pomaže i opština. Zadrugari iz Davidovice i okolnih sela uložiće u plastenike oko 7,5 miliona dinara.

"Računamo da će ta deca krenuti sa nama, da se bave plasteničkom proizvodnjom, da će imati od toga zarade", ističe direktor zadruge "Davidovica" Milan Aleksić.

Milka Nedeljković iz Kancelarije za poljoprivredu opštine Gornji Milanovac napominje da su svaku zadrugu pomogli tehnički - prilikom popunjavanja obrazaca, pripreme tehničke dokumentacije, saradnje sa Ministarstvom.

Koje su i kolike prednosti udruživanja, najbolje znaju u Konjuhu kod Kruševca.

Zadruga "Kalemar", osnovana još 1904. sa 75 zadrugara i 34 kooperanta, ove godine u Rusiju će izvesti 640.000 loznih kalemova.

"Ova zadruga je dobila sredstva u visini od blizu deset miliona, jedan traktor savremeni sa devet priključnih mašina", kaže direktor zadruge Dragan Vulić.

Kooperant zadruge Đurđe Žarković objašnjava da im je udruživanje za sada donelo mašine koje su za manje proizvođače nedostižne i po ceni i po kvalitetu. Računaju da ćemo sa njima da povećaju proizvodnju.

Veća proizvodnja i prerada, uz primenu novih tehnoligija i znanja, donose boljitak domaćinima. Zadruge postaju, ne samo ekonomski, već i demografski stožeri čitavih regiona.

"Poljoprivrednici udruženi nastupaju bolje, standardizuju svoju proizvodnju, ali i lakše mogu primene sve ono što smo preuzeli kao novu regulativu Evropske unije", ocenjuje Dušan Petković iz Privredne komore Srbije.

U Srbiji je registrovano oko 560.000 poljoprivrednih gazdinstava. Da bi, prvenstveno mladi ostali da žive na selu, u protekle tri godine osnovano je više od 600 zadruga koje je država pomogla sa 1,7 milijardi dinara.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3813339/na-sta-su-zadrugari-potrosili-novac-dobijen-od-drzave.html

Od ukupno 100 milijardi dinara subvencija za narednu godinu, 41,5 milijardi biće izdvojeno za davanja u poljoprivredi, što je za sedam milijardi dinara više nego što je budžetom bilo predviđeno za ovu godinu.Predlogom budžeta za 2019, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri, najviše novca planirano je za Upravu za agrarna plaćanja – 37,2 milijarde dinara. Uprava je ove godine na raspolaganju imala 29,8 milijardi, a za „skok“ od sedam milijardi najzaslužnije su mere ruralnog razvoja za koje će u 2019. država izdvojiti osam milijardi (u 2018. bile 5,2). Za direktna plaćanja subvencije su 22 milijarde dinara, dok je za posebne podsticaje izdvojeno 250 miliona dinara. Iznosi za ove dve poslednje stavke nisu se mnogo menjale u odnosu na ovu godinu.

Ali zato jeste davanje za IPARD, prošle godine subvencije su za ovaj program bile 2,4 milijarde, a ove čak šest milijardi dinara.

Iz budžeta Ministarstva poljoprivrede naredne godine biće izdvojeno i 600 miliona dinara kreditne podrške za podsticanje poljoprivrede, za 200 miliona dinara više nego što je predviđeno za ovu godinu. Tri milijarde dinara namenjene su zaštiti zdravlja životinja kojim rukovodi Uprava za veterinu, dok će za subvencije u bezbednost hrane životinjskog porekla biti izdvojeno 100 miliona dinara. Za fitosanitarni sistem bezbednosti hrane planirano je 120 miliona, za unapređenje šumarstva 750 miliona i 110 miliona dinara za lovstvo.

Za podršku unapređenju poljoprivrednog zemljišta država će naredne godine izdvojiti 340 miliona, a za zaštitu i korišćenje zemljišta 40 miliona dinara, što je više nego ove godine kada je za obe stavke ukupno planirano 300 miliona dinara.

Ukupan budžet Ministarstva poljoprivrede za narednu godinu je 51,7 milijardi, opšti prihodi su 45,5 milijardi, dok je 4,8 milijardi pomoć od EU. Država je budžetom za 2019. planirala 100 milijardi dinara subvencija, nepunih 11 milijardi više nego ove, a najviše sredstava planirano je za poljoprivredu. Subvencije u privredu u 2019. biće 17,7 milijardi dinara, železnicu 14,6, puteve 9,4, za kulturu se izdvaja 3,1 milijarda, a 1,27 milijardi dinara za turizam. Na sve ostale subvencije biće potrošeno 12,5 milijardi dinara.

 

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/najvise-za-mere-ruralnog-razvoja-i-ipard/

Gostujući na TV Happy ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će budžet poljoprivrede Srbije biti veći 13 do 14% nego što je bio prethodne godine i da će većina subvencija za poljoprivrednu proizvodnju ostati na istom nivou ili veća. On je ovom prilikom demantovao špekulacije pojedinih medija da će doći do smanjenja ili ukidanja nekih subvencija poput onih za ovce i koze. Odgovarajući na pitanje gledalaca emisije koju uređuje i vodi Snežana Dakić rekao je da će subvencije za stočarstvo pa i za ovčarastvo i kozarstvo i dalje biti iste i da nikada nije ni razmišljao o ukidanju ovih mera koje je ocenio kao efikasne i dobre. Takođe on je rekao da će država podsticati dodatnim merama i to kako bi se i ovaj vid proizvodnje podstakao.

Nedimović je ovom prilikom izjavio da je u petak 11. januara podnet prvi zahtev za podsticaje iz IPARD programa dodavši da se redi o meri jedan, odnosno nabavci poljoprivredne mehanizacije.

Urednik Agrobiznis magazina dipl. inž. Goran Đaković u istoj emisiji naglasio je važnost podsticanja mladih u poljoprivrednihi i rekao da čak 90% ispitanika na društvenim mrežama, gde je Agrobiznis magazin veoma popularan, reklo da bi želelo da se bavi poljoprivredom što je izuzetno dobar trend. On je naglasio da mladi inženjeri poljoprivrede treba da budu dodatno motivisani za bavljenje poljoprivredom.

U emisiji je gostovao i Miloš Margan iz Crepaje, mladi proizvođač koji sa svojom porodicom obrađuje skoro 250 hektara. On je rekao da zajedno sa ocem i bratom uspevaju da organizuju  kompletnu proizvodnju i da se uglavnom bave ratarstvom, a u budućnosti planiraju širenje u povrtarskoj proizvodnji.  Miloš ima svega 25 godina i zajedno sa svojim bratom živi na selu. To mu ne smeta da se kao dodatnim poslom bavi manekenstvom i vodi život možda čak i bolje nego „gradski momcI“.

U poljoprivredi je najvažnije da radite, a država daje novac za mlade poljoprivrednike. Kada je reč o subvencijama za stočarstvo za prethodnu godinu, ministar Nedimović je napomenuo da su svi zahtevi koju su bili uredni i podneti do kraja septembra 2017. godine već isplaćeni, oni zahtevi koje je potrebno doraditi,  kada budu uređeni biće isplaćeni u celosti, a najkasnije do kraja marta 2018. godine.

Moramo da menjamo tehnologije, kako bi smo bili konkurentni, moramo da menjamo i sebe da bi smo bili najbolji zaključio je ministar Branislav Nedimović.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31