Prema procenama stručnjaka jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od dva hektara borovnice, 2,5 do tri hektara jagoda i trešanja, 3,5 do četiri hektara malina. Takođe, ako recimo zasadi kupine, jabuke i kruške na pet hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara.

"Velike šanse za finansijski uspeh postoje i u gajenju jagodastih voćnih vrsta u plastenicima", rekao je ministar za regionalni razvoj Milan Кrkobabić posle konsultacija sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. On je ocenio da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije ali i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.Stručnjaci preporučuju neke kulture koje je isplativo saditi u Srbiji.

Borovnica

Po podacima Privredne komore Srbije, povećavanje površina pod zasadima borovnice je konstantno iz godine u godinu, pre svega zbog posledica stabilne cene koja se kreće od 700 do 800 dinara po kilogramu. Prvi veći rod borovnice očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje. Prinosi varijaju i kreću se od jedne, dve, tri, pet, 12 tona po hektaru, pa sve i do više od 25 tona po hektaru.

"Cena po kilogramu nije manja od 700 dinara. Ono što ljude odbija su velika ulaganja u početku, potrebna je protivgradna mreža, odličan kvalitet vode, priprema zemljišta i kvalitetan sadni materijal. Ali sa druge strane, sa cenom otkupa zasad ste više nego sigurni", kazao je Aleksandar, voćar iz okoline Loznice.

Trešnja

Druga voćna kultura koja može biti dobar biznis u Srbiji je trešnja. Reč je o ogromnom potencijalu koji je neiskorišćen jer je trešnja deficitarna na evropskom i svetskom tržistu, kaže stručnjak za voće Miloš Pavlović iz Centra za rasadničarstvo Šabac, koji ističe da savremeno voćarstvo zahteva noviji sortiment.

"Broj sadnica po hektaru je od 800 do 1.200. Prinos se povećava tri do četiri puta u odnosu na trešnju koja se sad gaji. Trešnje koje se kod nas gaje imaju 4-6 grama, a novije sorte su težine 10-14 grama i to je ogromna razlika. U novim sistemima uzgoja, sa novim podlogama iz serije Gizela, cena sadnica je 7-8 evra, tako da u startu treba uložiti minimum 6.000 evra. Optimalni prinos je 20 tona po hektaru, a cena ide od 1,8 do 2 evra", objašnjava Pavlović.Prvi komercijalni rod se može očekivati u trećoj godini, a pun rod od četvrte do pete godine uz primenu svih agro i pomotehničkih mera. Od četvrte godine uložena sredstva se vraćaju i ostvaruje se dobit, rekao je Pavlović.

Orah

Ulaganje u podizanje plantaže oraha su oko 1.400 evra po hektaru, orah donosi dobru zaradu, lak je za uzgoj i održavanje, ali na prihod mora da se sačeka nekoliko godina.

"Obično se uzimaju dvogodišnje kalemljene sadnice čija cena je negde oko 1.500 dinara. Prosek je, zapravo, od 12 do 15 evra. Dakle, u startu je potrebno između 1.100 i 1.400 evra. Sistem za zalivanje nije potreban jer orah ima jak korenov sistem. Proizvodnja je veoma jeftina jer iziskuje mali broj zaštitnih prskanja i orah nije probirač po pitanju zemljišta. Tome treba dodati troškove sadnje. Još jedna od prednosti jeste to što država subvencioniše ovu proizvodnju, a povraćaj je 50 odsto na sadni materijal", objašnjava stručnjak za voće Miloš Pavlović.Orah, kako kaže, daje oko četiri tone po hektaru, a od prinosa ostaje 45 do 55 odsto jezgra, odnosno oko dve tone. Cene su različite i kreću se od 5 do 10 evra, tako da se može zaraditi optimalno godišnje oko 11.000 evra, ali treba imati u vidu da su godišnji rashodi koji podrazumevaju održavanje i ubiranje plodova samo 16 odsto što je povoljno u odnosu na drugo voće, objasnio je Pavlović.

Šta treba gajiti u kom delu u Srbiji

U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja. Fruškogorski region je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja. Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija.

Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške, smatraju stručnjaci. Takođe, Zapadnomoravski rejon Кraljevo, Čačak i Užice pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu, a u Južnomoravskom regionu – u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju višnja, jagoda kruška i borovnica.

Koje sorte su najbolje za naša podneblja

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučio je recimo za gajenje sortu šljiva "čačansku lepoticu", "čačansku rodnu", "stenlej" i "požegaču" kao najbolju sortu za preradu, a "crvenu ranku" kao veoma pogodnu za proizvodnju rakija, i od novih sorti "toptejst" i "prezenta". Od jabuka su predlaže sortu "zlatni delišes" i "gala" sa svojim klonovima, "greni smit", "fudži". Među višnjama prepoznatljiva u Evropi kao najbolja za preradu je "oblačinska", ali treba saditi i krupnoplodne sorte kao što je "šumadinka" stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, kao i mađarske sorte "erdi botermo", "erdi jubileum" i "ujfertoška grozdasta", poručio je Nacionalni tim za preporod sela.

Istaknuto je da je dunja "veoma perspektivna", a trebalo bi saditi "leskovačku" i "vranjsku" ali i bugarske sorte "asenica", "hemis" i “trijumf”, kao i da bi više prostora trebalo posvetiti čuvenoj autohtonoj sorti – "kruški karamanki", ali bi svakako trebalo saditi "viljamovku", australijsku sortu "pakams trijumf" i italijanske "turandot" i "karmen". Od sorti jagoda "kleri" je vodeća, dok su za plasteničku proizvodnju odlične "alba" i "džol".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/jedna-porodica-moze-da-zivi-od-dva-hektara-borovnice-isplativo-gajiti-i-tresnje-i/xvsdlt3

Kruškina buva i ervinija spadaju u najznačajnije neprijatelje u proizvodnji kruške. U pojedinim godinama mogu prouzrokovati gotovo stopostotne gubitke. Ove godine je prvo poleganje jaja primećeno sredinom marta. Kasni sneg neće doprineti smanjenom uticaju brojnosti ove štetočine, jer minus nije toliko
veliki. O ovim temama odgovor smo potražili u Poljoprivredno savetodavnoj stručnoj službi Kraljevo.
U zasadima se kruškina buva svake godine pojavljuje u različitom intezitetu. Na njenu pojavu utiču mnogi faktori, među kojima i preterano đubrenje azotom, bujnost zasada, gustina sklopa (do 10000 sadnica/ha), osetljivost sorti, jačina rezidbe, navodnjavanje, uništavanje korova, uništavanje prirodnih neprijatelja i brzo prilagođavanje pesticidima. Nažalost, kruškinu buvu praktično favorizuje čovek, u cilju da ostvari što veći profit. U takvim uslovima proizvodnje povećava se reproduktivnost kruškine buve, koja više proizvodi mednu rosu.
„Na našem području pronađene su tri vrste kruškine buve: obična (Psylla piri), velika (Psylla pirisuga) i mala (Psylla piricola). Ekonomski najznačajnija štetočina u intenzivnoj proizvodnji kruške je obična kruškina buva. Ova štetočina kod nas ima 4-5 generacija godišnje i veliki potencijal razmnožavanja. Štete nanose larve sisajući sokove na mladom lišću i mladarima, pupoljcima i plodovima, usled čega može doći do žućenja i uvijanja listova, opadanja cvetnih, lisnih pupoljaka i mladih plodova. Odrasle jedinke kruškine buve su prenosioci fitoplazme Pear decline, prouzrokovača iznenadnog propadanja kruške.
Svake godine pravi štete na lokalitetima gde se kruška gaji“ - pojašnjava dipl.inž Vladimir Kostić, iz PSSS Kraljevo.Larve kruškine buve prave i indirektne štete, jer se na izlučenu mednu rosu naseljava gljiva čađavica, usled čega lišće i plodovi postaju crni. Kruškina buva prezimljava u odraslom stanju u pukotinama kore, ili drugim pogodnim skrovištima.
„Vizuelnim pregledom zasada kruške uočeno je značajno prisustvo ima ga obične kruškine buve. Pogodni su uslovi za razvoj, pa treba preduzeti odgovarajuće
mere suzbijanja oveštetočine. Ukoliko je moguće što pre i odmah, jer ukoliko prva generacija uspe da opstane brojčano, bojim se da će sve dalje mere biti polovično uspešne“ - kaže ovaj stručnjak.
Suzbijanje kruškine buve tokom vegetacije je veoma teško. S jedne strane zbog malog broja efikasnih preparata, a s druge strane zbog mogućnosti nastajanja rezistentnih sojeva upotrebom preparata istih, ili sličnih mehanizama delovanja. U kasnijoj fazi (maj-avgust) prirodni neprijatelji ove štetočine mogu u značajnoj meri da redukuju njen broj.
„U ovom periodu neki insekticidi, koji se koriste za subijanje kruškinog smotavca, deluju i na prirodne neprijatelje kruškine buve. Zbog toga je preporučljivo da se za suzbijanje kruškinog smotavca u ovakim zasadima koriste prvenstveno preparati Dimilin ili Zolon. Potrebno je suzbiti odrasle, prezimele insekte u jesen i proleće, pre opadanja lišća i kretanja vegetacije radi smanjenja populacije u narednoj sezoni. Pre polaganja jaja koristiti neki od piretroida uz dodatak mineralnog ulja, jer ženke kruškine buve ne polažu jaja na uljnu podlogu“- savetuje Kostić.S obzirom da je u svim zasadima kruške gde je vegetacija pri kraju, zabeležena jača pojava kruškine buve, treba primeniti piretroide u kombinaciji sa mineralnim uljima. Time se brojnost ove štetočine redukuje pre njenog odlaska na prezimljavanje. Tretman treba sprovesti po sunčanom danu, u najtoplijem delu dana.
Kada je u pitanju ervinija, tu je stanje čini se još kritičnije. Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća u Srbiji. Prouzrokovač je bakterija Erwinia, čije je prisustvo do sada zabeleženo u skoro svim većim voćarskim rejonima kod nas. Podaci sa terena slikom govore da su problem preliveni i na ovu godinu. Najznačajnije su mehaničke mere – uklanjanje obolelih delova biljke, koje treba sprovoditi kako u vegetaciji, tako i u periodu mirovanja.
Češćim pregledom voćnjaka tokom vegetacije omogućuje blagovremeno otkrivanje zaraze. Interesantno je da ervinija lakše živi u odgajanim voćnjacima,
posebno tamo gde je đubrenje intenzivno. Najčešce napada jabuku, krušku, dunju, mušmulu i glog, prouzrokujuci štete i do 100%. Suzbijanje ervinije prvenstveno se bazira na nepesticidnim merama iz razloga nedostatka dovoljno efikasnih baktericida. Samo ime bolesti ukazuje da su oboleli
delovi sprženi i sasušeni. Nekroza zahvata cvetove, plodove, stablo, lišće i drvensate biljne delove i spoljavanje simptoma na plodovima zavisi od načina na koji su oni zaraženi. Ako su zaraženi savim mladi plodovi oni ostaju sitni, smežurani i ostaju pričvršćeni za cvast, kada je već kasno.
Kora zaraženih grana je vlažna i tamnija nego kod zdravih biljaka. Nedoumica voćara je šta uraditi sa mladim zasadima koji su napadnuti, jer sa starijim voćnjacima, gotovo da niko nema dilemu da ih se treba rešiti.Na iskrčenim površinama ne treba podizati mlad zasad sa voćnim vrstama koje su podložne ovoj bolesti. Rezidba je još jedna od mogućih mera zaustavljanja ervinije.
„Zelenom rezidbom treba odstranjivati sve zaražene delove, spaliti ih, da bi se smanjio izvor zaraze. Alat za orezivanje treba dezinfikovati posle svakog prereza
zaraženog tkiva da bi se smanjilo eventialno preneošenje bakterija alatom. Pravilna primena baktericida u vreme početka vegetacije može biti veoma efikasna“, kaže Kostić.
Prema rečima, našeg sagovornika poslednjih nekoliko godina bolesti kruškina buva i ervinija znatno su uticale na brojnost stabala kruške u čačansko-kraljevačkom kraju. Potrebno je i obratiti pažnju na eventualno prisustvo obolelih biljaka gloga, vatrenog trna i dunjarice u blizini zasada i ukloniti ih. Zbog ervinije pojedini voćnjaci će morati na potpuno vađenje sadnica.
Jedan od primera smo imali u Bukovici, poznatom voćarskom kraju. Mladi voćar, inače poljoprivredni tehničar, moraće ove godine da iskrči hektar viljamovke, jer nije uspeo da se izbori sa problemom. Ovajposao je trebao da uradi još lane, međutim obolela stable su morala ostati na parceli jer je za podizanje istog dobio subvencije od lokalne samouprave. Tako se dogodilo da je slovo zakona važnije od problema na terenu. Iz svih navedenih razloga naročito
je važno konsultovati struku. Svaka greška je kobna, jer u vremenski lošim godinama, koje prati i prilično loša cena voća, ekonomski gledano gubici su više nego ogromni. Od 2016. godine u kraljevačkom kraju ervinija je prisutna naročito u zasadima kruške i dunje. Ako ovome dodamo da je Tavnik, selo sa najvećom proizvodnjom dunja u Srbiji ali i šire, treba zaista shvatiti da imamo ozbiljnog neprijatelja. U svakom slučaju preventiva i upornost su majka uspeha u svakom poslu, pa i ovom.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Potencijal srpske rakije je veliki, kvaltet se podiže, a do kraja ove godine trebalo bi da se formira Nacionalna strategija za rakiju, navodi predsednik Upravnog odbora Saveza proizvođača rakije u Srbiji dr Ivan Urošević.

Time bi se u našoj zemlji još konkretnije definisala ova proizvodnja, a statusom nacionalnog pića, srpska rakija mogla bi se još bolje pozicionirati u svetu i brže pronaći put do potrošača u inostranstvu. Međutim, iako je kvalitet ovog pića u Srbiji, kako ocenjuje Urošević, na veoma dobrom nivou, primetno je da u dobroj meri srpski proizvođač i dalje robuje starim navikama."Neretko se dešava da se destilacija ne obavi na vreme, često su plodovi za preradu zeleni, bude i lišća i drugih sastojaka koji kvare ukus. Zbog toga je veoma važno ispratiti od početka do kraja proces proizvodnje i sprovesti ga na ispravan način", ukazuje Urošević.Sirovina, higijena voća i sudova i obavljanje destilacije odmah nakon fermentacije, tri su klljučne komponente za dobar kvalitet finalnog proizvoda.

"Sirovina, odnosno voće mora da bude u punoj tehnološkoj zrelosti. Kod kruške i jabuke plodovi mogu biti u konzumnoj zrelosti jer će oni naknadno sazreti do pune tehnološke zrelosti. Voće koje se koristi u proizvodnji uglavnom nije za prodaju, jer počinje da gubi svoju strukturu i da omekšava, ali je to idealno sa stanovišta prerade."Sudovi i svaki destilacioni aparat mora biti čist, napominje naš sagovornik, podsećajući da se u srpskim selima neretko dešava da je higijena fermentacionih sudova nedopustivo loša.

"Ako ne postoji dobra higijena destilacionog aparata, to znači da imamo sloj izolacije između bakra i destilata i automatski nemamo pojavu katalističkog dejstva što znači da će i destilat biti često gorak i bljutav. Zbog toga je neophodno održavati dobru higijenu bakarnih destilacionih uređaja", navodi Urošević.Mnogi proizvođači, nakon fermentacije, ostave kominu da odstoji 21 dan do dva meseca što je potpuno pogrešno.

"U julu kada su povišene temperature, često se dešava da kajsija završi fermentaciju u roku od pet do sedam dana. Proces alkoholne fermentacije nastavlja se u proces sirćetne, što znači da ako za kajsiju, koja završava fermentaciju za sedam dana, mi čekamo 21 dan. Mi smo 14 dana izložili kominu i alkohol sirćetnoj fermentaciji i dobijamo u stvari sirće, smanjuje nam se procenat alkohola i gubimo na kvalitetu i na količini. Dužina fermentacije zavisi najčešće od temperature, a zatim i od zrelosti voća i količine šećera u njemu."Urošević napominje da je bitan i kontinuitet u kvalitetu. Jedna od najvećih grešaka, koju prave početnici je, ukazuje, što od malih količina pređu naglo na veće.

"Kada izađete na tržište, tu nema više kompromisa i ne smete da dozvolite da bude pada u kvalitetu. On ne sme biti promenljiv. Ljudi proizvode, na primer 5.000 litara i odmah sledeće godine proizvedu 20.000 litara što često, zbog neprilagođene infrastrukture i uslova proizvodnje, dovede do pada kvaliteta i teško je vratiti se na stari nivo i povratiti poverenje potrošača", ukazuje Urošević.Poželjno je imati stručni nadzor u vidu tehnologa koji će pomoći u održavanju kvaliteta. U poslednjih nekoliko godina, primećuje, veliki broj mladih ljudi ulazi u proizvodnju voćnih rakija i oni pokazuju volju da nauče, da poslušaju savete struke, nemaju stečene loše navike i nivo opšteg kvaliteta se sve više podiže iz godine u godinu, ocene su našeg sagovornika.Problem u našoj zemlji je, navodi Urošević, što se još uvek ne može u potpunosti imati uvid u tržište jer je do nedavno bio prisutan veliki broj neregistrovanih proizvođača. Ipak, Zakonom o jakim alkoholnim pićima donetim pre četiri godine, olakšani su uslovi proizvodnje, te su mnogi iz nelegalnih ušli u legalne tokove.

"Suštinski imamo zvanične podatke samo registrovanih proizvođača i mislim da ih ima oko 600. Pomenuti zakon se pokazao kao dobar jer oni koji su registrovani više nemaju nikakvo finansijsko opterećenje po pitanju količine proizvodnje, ne moraju da imaju tehnologa ni obavezni broj prostorija i opremu. Lica koja ne žele da se registruju, mogu svoje viškove da prodaju registrovanim destilerijama i da to uđe u legalne tokove", kaže Urošević i dodaje da je sve više onih koji žele da budu u sistemu.Ocenjuje da, iako je srpska rakija poznata u svetu, ima karakteristike lokalnog, a ne globalnog proizvoda i da se potrošači moraju edukovati pre svega o samom piću. Srpska rakija najviše se izvozi u zemlje u okruženju i u Evropu. Pre nekoliko godina, podseća, kao tržište je počela da se otvara i Amerika, a u poslednje dve godine, Kinezi su pokazali veliko interesovanje za rakiju iz Srbije.

"Kinezi su vrlo otvoreni kada je rakija u pitanju, jer je to njima novi proizvod i ta naša nacionalna veza pomaže da se oni pre opredeljuju za rakiju nego za neko drugo alkoholno piće. Proizvodnja koju mi imamo je simbolična količina u odnosu na ono što bismo zaista mogli da proizvedemo i pošaljemo u svet. Oko 90 odsto registrovanih destilerija koristi 30 do 40 odsto kapaciteta za proizvodnju", kaže naš sagovornika i dodaje da bi oni mogli mnogo više da proizvode da imaju jasno definisano tržište i finasijsku podršku, a ukoliko rakija postane nacionalni proizvod, to će i moći da se ostvari.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pre dve godine, ostvarena proizvodnja žestokih pića dobijenih destilacijom iz voća (isključujući likere, džin, klekovaču i vino) iznosila je skoro 31.000 hektolitara, na kraju godine zalihe su bile 14.000 hl, dok je u istoj godini prodato oko 28.000 hl pomenutih pića. Ostala fermentisana pića (jabukovača, kruškovača, medovina), mešavine fermentisanih pića, uključujući mešavine fermentisanih pića i bezalkoholnih pića u 2018. su proizvedena u količini od skoro 29.000 hl, zaliha na kraju godine je bilo 8.300 hl, a prodato je 27.000 hl.

Više od 50 odsto rakije koja se proizvede u Srbiji je od šljive, dok ostatak čine kajsija, dunja, kruška, jabuka, zatim malina, višnja i kupina.

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/nacionalna-strategija-za-rakiju-do-kraja-godine-ali-ispraviti-greske-u-proizvodnji/59396/

Uslovi za setvu kukuruza su dobri, izjavio je danas Nemanja Dršić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
"Primakli smo se setvi prolećnih kultura, možda je to jedan od najznačajnijih termina što se tiče poljoprivrede. Kukuruz je broj jedan usev koji se seje na milion hektara i sada su se ostvarili uslovi za njegovu setvu i setvu prolećnih kultura", rekao je Dršić za TV Prva i podsetio da je neophodno da temperatura zemljišta bude oko osam stepeni i da ima dovoljno vode.

On je dodao da je sneg koji je padao obezbedio dovoljnu količinu vlage u zemljištu.

On je napomenuo da se na oko 200.000 hektara seje soja, a nešto manje sunckoret, šećerna repa…

"Vremenski uslovi su za sada dobri i setva može da se odvija bez problema", rekao je Dršić i konstatovao da zbog malih količina padavina jedan od problema može biti nedovoljno vlage u zemljištu, ali je za sada ima dovoljno.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dobri-uslovi-za-setvu-kukuruza-09-04-2020

Prehrambena industrija u Srbiji trenutno nije ugrožena, tražnja je povećana, radi se u tri smene i zalihe sirovina su velike, a jedino što može da negativno da utiče na njihove prihode jeste eventualni skok cena inputa, ocenio je agroekonomista Milan Prostran za eKapiju.

Prema njegovim rečima, zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica proizvođačima neće umanjiti prihode, osim ako ne poskupi gorivo, struja i sredstva za amortizaciju.

- Pritom, nadam se da ovo neće potrajati, jer ako se to desi, mogle bi da stradaju sirovine, naročito kada je reč o voćarima i povrtarima, a koje srećom još nisu prispele – rekao je Prostran za naš portal.

Na pitanje da li ćemo imati problema sa izvozom žitarica s obzirom na pad cena u svetu zbog velikih rezervi, naš sagovornik ocenjuje da situacije kao što je ova sa korona virusom još jednom ukazuju na potrebu reindustrijalizacije prehrambene industrije u Srbiji.

- Srpski prehrambeni sektor je većinom izvoznik sirovina, a svaki zemljotres i krizu na svetskom tržištu hrane prvo osete ovi proizvođači. Naša prehrambena industrija je decenijama uništavana i sporo se oporavlja, ali mora da se okrene finanlnoj preradi – zaključio je Prostran.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2823749/prostran-koronavirus-nece-ubiti-srpsku-prehrambenu-industriju

Posle višemesečnog miholjskog leta umesto jeseni i zime, paori u Srbiji se plaše baba Marte ili prolećnog mraza i prizivaju obilne kiše u aprilu i maju koje bi nadoknadile deficit vlage i spasile poljoprivrednu sezonu.

Malo je reći da su kraj prošle i početak ove godine atipični u Srbiji: visoke, gotovo prolećne temperature, meseci bez kiše, kamoli snega, nezapamćeno zagađenje vazduha skrajnuli su još jedno pitanje od kojeg se živi: kakva će biti rodna godina?

Docent meteorologije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Ana Vuković ističe za "Blic" da su duge suše tokom jeseni i zime stvorile veliki deficit vlage.

- Sneg tokom zime stvara i podzemne rezervoare vode. Manjak snega ove zime uticao je i da bude manje takvih podzemnih rezervoara. Taj deficit mogle bi da nadoknade samo kiše narednih meseci. Za sada ne možemo tačno da znamo kakvo nas proleće očekuje pošto tačne meteorološke prognoze postoje samo za sedam dana unapred - naglašava Vuković.Kako kaže, najveći poljoprivredni strahovi vezani su za naredne dane i nedelje.

- Najveća opasnost preti od ranog i pogotovo kasnog mraza pošto su zbog visokih temperatura biljke već ušle u razvijeni period vagetacije i jako su osetljive čak i na mali mraz. Zato će za poljoprivrednu sezonu pored prolećnih kiša biti značajno i da ne bude mrazeva - objašnjava Vuković.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu na smeru voćarstvo Milovan Veličković ističe da će nepovoljni meteorološki uslovi prethodnih meseci posebno pogoditi voće.- Druga polovina 2019. godine je bila sušna, a zima bez snega što je stvorilo deficit vlage pogoto na imanjima koje nemaju sistem navodnjavanja. Krajnje atipična godina sa visokim temperaturama uslovila je rani početak vegetacije i otvaranje pupoljka već u ovoj fazi kod dženerike, kajsije, breskve, nektarine, badema... Ukoliko dođe do prolećnih mrazeva, to bi moglo da nanese veliku štetu ovom voću. Tako je bilo pre dve-tri godine kada je do mraza došlo polovinom aprila - apostrofira Veličković.

Naš sagovornik pak tvrdi da kasni prolećni mraz ne može štetiti svom voću.

- Recimo, jabuka, kruška i šljiva, a pogotovo maline, kupina, dunja i mušmula koje kasnije ulaze u period vegetacije su otpornije na mrazeve - podvlači Veličković.Slične muke ove poljoprivredne sezone očekuju i povrtare, smatra penzionisani profesor na smeru povrtarstva Petar Munćan.

- Sušna zima stvorila je, primera radi, u Banatu deficit vlage od 100 mililitra po kvadratu, što bi morale da nadoknade kiše u aprilu i maju. To znači da bi ovog proleća moralo da padne 100 litara kiše više u odnosu na normalni prosek. Dodatni problem poljoprivrednicima stvara i činjenica da cena semena i đubriva raste - ističe Munćan i dodaje da su pojedini poljoprivrednici poput njega kupili đubrivo još jesenas dok nije poskupelo.

Inače, procene su da će ove poljoprivredne sezone cena semena i đubriva u proseku biti veća za 10 odsto.Na Poljoprivrednom fakultetu ističu da će cenu visokog zagađenja vazduha u Srbiji ove zime platiti animalni, a ne biljni svet.

- Biljke pročišćuju ugljen-dioksid i vazduh. Inače, uzrok zagađenja vazduha i sušne zime je isti. Imali smo stabilnu atmosferu i visok pritisak vazduha zbog čega nije bilo oblaka i padavina - naglašava Ana Vuković, docent meteorologije.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/koliko-ce-godina-biti-rodna-manjak-vlage-i-mraz-mogli-bi-da-stete-vocu/zmgspsh

Selo Slatina se nalazi u Pocerini, 15 km udaljeno od Šapca. Obronci planine Cer koja je oko 35 km udaljena od Šapca, bili su upisani u vinogradarsku kartu još za vreme Rimskog carstva. Pocerski bagremov med spada među najkvalitetnije u svetu.
Područije je pogodno za gajenje jagodičastog i bobičastog voća, kako i ostalog voća, povrća, lekovitog i začinskog bilja. Imajući u vidu klimatske specifičnosti,
oblasti Pocerine, i prepoznajući prednost udruživanja poljoprivrednika sa stručnim kadrom iz oblasti nauke, postala je zemljoradnička zadruga Profi Agrar 2018. Slatina, kao spoj mladih entuzijasta i iskusnih stručnjaka i poljoprivrednih proizvođačima.
Pošto, na tržištu hrane, kako u Srbiji tako u Evropi, Rusiji i svetu, raste potražnja za proizodima koji su konzumirani bez hemijskih sredstava.

„Naša zadruga je razvila ideju o proizvodnji sušenog voća, povrća, lekovitog i začinskog bilja. Takvi proizvodi su stalna preporuka zdrave hrane, jer ne sadrži aditive i dodatni šećer, a takođe su jednostavni za skladištenje, jer ne iziskuju veliki utrošak energije“, istakao je Darko Živanović, direktor zadruge Profi Agrar, koga smo sreli na sajmu AgroBelgrade 2020.
Zemljoradnička zadruga Profi Agrar se za tu vrstu proizvodnje odlučila i zbog pojave na tržištu jedinstvene sušare. Reč je o kondenzacijonoj sušarisa zatvorenim sistemom i toplotnom pumpom.Sušara je jedinstvena po tome što sirove proizvode može osušiti na niskim temperaturama, do 60°C, do veoma niskog procenta vlažnosti, 2 do 4 odsto, sa relativno malim utroškom energije. Tako dobijamo proizvod koji zadržava nutritivna i morfološka svojstva, kao i boju, ukus i miris, istako je Živanović i dodao:
"Prah kao sirovina i baza ima ogroman potencijal u prehrambenoj proizvodnji i industriji. Zadruga u okviru gazdinstva jednog od osnivača, poseduje i registrovan pakeraj voća, povrća i namirnica, životinjskog porekla, po HACCAP standard.
Iako mlada prepoznata je od kooperanata, kojima preko neformiranog ogranka, sva potrebna agro-tehnička sredstva po povoljnim cenama. Ideja za taj način,
udruživanjem i količine sredstava neophodnih za sprovođenje agro- tehničkih mera, pojeftinimo troškove poljoprivredne proizvodnje i zajedničkim izlaskom na domaće i inostrano tržište ostvarimo ekološki interes.
Udruženi u zadruge poljoprivredni proizvođači povećavaju konkuretnost i interesantniji su za tržište, mogu da ostvare brojne benefite, od smanjenja troškova
proizvodnje, do povoljnijeg obezbeđivanja repromaterijala, sredstava za rad, odnosno mašina i opreme. Zadrugari preko zadruge lakše plasiraju svoje proizvode,
koriste usluge zadruge na temelju zajedništva i uzajamne pomoći ostvarujući na taj način svoje socijalne, ekonomske i druge interese.
„Cilj nam je da naše proizvodie plasiramo na domaće tržište u naredne dve godinea kada budemo imali sve sertifikate planiramo da se predstavimo i na ino tržištu. Jedan od zadrugara, pčelar poseduje pogon za pakovanje po HACCP standardu, u procesu smo uvođenja parcela u sistem GLOBAL G.A.P.“ – objašnjava naš sagovnik.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kupina spada u grupu jagodičastih voćnih vrsta, ali prilikom podizanje zasada i sadnju ove voćne kulture ne mora da se pokloni toliko pažnje kao kod jagode i maline, znači voćna kultura skromnijih uslova gajenja. Sam početak prilikom podizanja je veoma bitan da kasnije u toku proizvodnje ne bi imali problema. Uspeh svake voćarske proizvodnje je korišćenje kvalitetnog sortifikovanog startnog sadnog materijala, dobro pripremljeno kvalitetno zemljište i primenjena sva neophodna agrotehnika po fenofazama razvoja. Podizanje kupinjaka može na terenima ako imamo dobru cirkulaciju vazduha, prozračnost, slabije pojave rose i druge otežavajuće okolnosti, izbegavanje uvala depresija i drugo, kao i odabir zemljišta dubokog fiziološkog profila.

Prilikom podizanja kupinjaka i sadnja kupine mora da se pripremi zemljište na kojoj se planira podići zasad a to podrzumeva čišnjenje od korova i zemljišnih patogena. Gajenje žita kao predkulture unazad nekoliko godina je dobro priprema za podizanje kupinjaka. Prilikom podizanje zasada osnovna obrada za kupinjak se obavlja na dubini od 40 – 50 cm radi stvaranja povoljnih uslova za razvoj korenovog sistema. Pre osnovne obrade može da se uradi meliorativno đubrenje na osnovu agrohemiske analize. Po završetku ovih radova pristupa se postavljanju naslona stubova na rastojanju od 5 do 8 m a potom pripremi zemljišta za sadnju. Sadnja se obavlja na zemljištu umerene vlage gde je izvršeno đubrenje na osnovu agrohemiske analize (startno đubrenje) i pripremaju jamići za sadnju na dubini od 20 do 25 cm. Kopanje jamića može biti sondama ili ašovom, vreme sadnje bolje jesenje nego prolećna sadnja.

Razmak sadnje u mnogome zavisi od primenjene agrotennike i uslova sredine i u našim uslovima se kreće razmak od 2 m do 3 m između trapova, a u redu u zavisnost od sorte od 50 cm do 80 cm. Na parcelama gde može doći zbog obilnih padavina do kraćeg zadržavanja vode preporučuje se formiranje bankova visine 10 do 20 cm i sadnja na bankove. Prilikom sadnje obavezno potapanje korenjaka u sredstva za stimulaciju ožiljavanja i prijem kao i zakraćivanje posađenih izdanaka po sadnji na dva do tri pupoljaka. Uspeh sadnje zavisi od pravo vremene sadnje i primenjene mere nege posle sadnje.

Savetodavac iz voćarstva i vinogradarstva Mitić Aleksandar

Izvor:https://jugpress.com/poljoprivreda-saveti-za-sadnju-kupine/

Prehrambeni stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta po rezultatima među "top 50" u svetu. Visoka pozicija već tri godine, mnogo cenjenih i citiranih naučnih radova. Bolji su od Harvarda i Jejla. Nijedan proizvod koji je namenjen trpezi ne može se naći u rafovima prodavnica ili na meniju restorana bez pečata stručnjaka koji se školuju u Institutu za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Već tri godine Institut je pozicioniran među najboljih 50 u svetu na prestižnoj Šangajskog listi kada je u pitanju rangiranje naučnih rezultata po oblastima. Profesori Instituta, u petogodišnjem periodu koji se računa, objave 130-140 naučnih radova.U godini jubileja, proslave veka postojanja Poljoprivrednog fakulteta, sledeće nedelje će 60. rođendan obeležiti i Institut. Iako je uspeh koji postižu izuzetan i u svetskim razmerama, profesori više nego skromno pričaju o tome. Ne zaboravljaju da ukažu na zasluge koje, za odličan "plasman", imaju i kolege sa drugih fakulteta i instituta. Značajan doprinos, ipak, pripada stručnjacima sa Poljoprivrednog fakulteta. Najmlađi među onima koji prednjače po broju objavljenih radova je profesor dr Igor Tomašević, koji ostvaruje i značajnu saradnju sa kolegama iz Španije, Nemačke, Rusije i drugih zemalja.- U nauci je kao u tenisu. Uspešnost se meri po broju objavljenih radova u časopisima sa SCI liste, ali to nije dovoljno. Potrebno je da rad bude zapažen, samim tim i citiran - objašnjava prof. Tomašević. - Poeni se dobijaju na osnovu ranga časopisa u kome je rad prezentovan, ali i toga koliko puta ste citirani. Uspehu na Šangajskoj listi su, pored nas, doprinele i kolege iz Instituta za biloška istraživanja, Hemijskog fakulteta i Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Svi mi zajedno smo zaslužni za to što se Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju nalazi među "top 50" u svetu.Pod budnim okom svojih profesora, u laboratorijama ovog instituta studenti svakodnevno obave na desetine analiza mleka i mlečnih proizvoda, mesa i prerađevina od mesa, piva, rakija, pekarskih i konditorskih proizvoda... U malim pogonima na Fakultetu, studenti u okviru vežbi proizvode različite vrste sireva, kobasica, čokolade i piva, a na oglednom dobru "Radmilovac" različite rakije i vina.

- Osnovne studije imaju pet modula - tehnologija konzerviranja i vrenja, tehnologija animalnih proizvoda, tehnologija ratarskih proizvoda, upravljanje bezbednošću i kvalitetom u proizvodnji hrane i mikrobiologija hrane - kaže profesor dr Jelena Miočinović.- Studenti biraju neki od modula, ali su zajedničke prve dve godine studija. Najveće interesovanje je za tehnologiju konzerviranja i vrenja, ali i drugi moduli su veoma atraktivni. Svi su usmereni ka istom cilju, a to je kako dobiti kvalitetan i bezbedan proizvod.Na master i doktorskim studijama studenti su uključeni u mnogobrojne domaće i međunarodne projekte koje realizuju profesori, a koji su usmereni na razvoj novih proizvoda sa poboljšanim funkcionalnim svojstvima, primenu savremenih metoda ispitivanja kvaliteta, kao i ispitivanje mišljenja potrošača o kvalitetu palete različitih prehrambenih proizvoda.PoljopriVredni fakultet, poslednjih godina, nije "in" među maturantima. Većina bira menadžment, medicinu, pravo, ekonomiju... Srednjoškolci nisu upućeni u to da ne postoji državna institucija u kojoj nema bar jednog diplomca Poljoprivrednog fakulteta, kao ni u velikim trgovinskim lancima, prehrambenoj industriji, laboratorijama za ispitivanje namirnica... Znanja dobijena tokom školovanja im omogućavaju i započinjanje sopstvenog biznisa, što je aktuelno za generacije koje dolaze.

- Poljoprivreda nije više samo motika - kaže prof. dr Dušan Živković, dekan (na slici). - Mašine, oprema i tehnologije su sofisticirani i zahtevaju znanje i obrazovanje na najvišem nivou. Srbija je agrarna zemlja i ima ogromne mogućnosti za razvoj poljoprivrede.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:831977-Nije-poljoprivreda-samo-motika-Ni-Harvard-nije-ravan-strucnjacima-Instituta-sa-Poljoprivrednog--fakulteta

Neuobičajeno topla jesen donela je i neuobičajene pojave u čačanskim voćnjacima. Rodila je malina u novembru i to ne sporadično. Plod je sazreo i dobrog je kvaliteta, ali mu se voćari ne raduju.Crveni plodovi u novembru iznenadili si i Dobrivoja Radovića, koji je krajem avgusta završio sezonu radova u malinjaku."Radi se o vilametu, nije druga nikakva sorta. Da je to neka sorta jesenja, polka ili nešto drugo, ne. Ovo je, znači, stari vilamet i ovo je stvar neverovatna. Kažu da je to bilo i ranije. Jeste, po jedan plod, dešavalo se, ali ovo...", kaže Dobrivoje Radović, malinar iz Prilika.

Nesvakidašnja je pojava rodnih grančica na kojima ima i cveta i ploda, kao usred leta. Zrele maline na miholjskom suncu punog su ukusa.

"Izgleda mi da je bolja nego kad je prskana. Ovo je neprskana malina i čvrsta je i to nema, nije prskana ni od truleži ni od čega. Lastari su izrasli preko pola metra ima po dvadesetinu na struku", dodaje Radenko Jovanović.

Kod sorti maline koje su zastupljene u našim agroekološkim uslovima, u ovo doba godine, tvrde stručnjaci, moguće je cvetanje i plodonošenje u gornjem delu biljke. Ali kretanje pupoljaka kod drugih voćnih vrsta može uticati na sledeći rod.

"Zbog izuzetno dugog sušnog perioda procesi diferencijacije za plodonošenje za sledeće godine nisu tekli uobičajenim i normalnim uslovima, što svakako može dovesti do problema sledeće godine i do smanjenja prinosa", navodi Aco Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak.

Radovići u Prilikama strahuju da će zbog jesenjeg iznenadnog roda prinos u narednoj berbi biti manji od ovogodišnjeg, koji je iznosio svega šest tona po hektaru.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3745680/malina-rodila-i-slatka-je-kao-usred-leta-zasto-to-nije-dobro.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31