Rezidba voćnih stabala je obavezna mera održavanja koja će nam pomoći da imamo zdrava stabla, dobar i kvalitetan rod. Započinje sadnjom voćnih sadnica i tokom tri do pet godina ima za cilj formiranje uzgojnog oblika. Posle tog perioda, orezivanje nam omogućava da održavamo zadani uzgojni oblik, da regulišemo odnos između rasta i rodnosti, kao i da obavimo sanitarnu rezidbu kada je potrebno.

Redovno orezivanje će omogućiti krošnji "da diše", odnosno orezana lisna masa će imati bolju ventilaciju i prolazak svetlosti kroz centralni deo. Na taj način ćemo smanjiti pojavu oboljenja i napad štetočina, a omogućiti obilnije formiranje rodnih pupoljaka i veći rod.

Kod novozosađenih voćnih sadnica, rezidba se obavlja neposredno posle sadnje, bilo da se radi o prikraćivanju sadnice ili bočnih grana. Kakav zahvat ćemo napraviti zavisi od vrste voća, sorte i uzgojnog oblika.U pravilu, sa ovom agrotehničkom merom možemo započeti kada opadne lišće. Međutim, ukoliko imate manji broj drveća bolje je pričekati proleće i trenutak neposredno pre kretanja vegetacije. Velike plantaže orezuju se tokom jeseni jer je to obiman posao. Za vlasnike amaterskih voćnjaka ili samo nekoliko stabala na okućnici, najbolje je da pričekaju početak proleća. Tokom jeseni se može odraditi sanitarna rezidba koja će doprineti zdravlju drveća. Uklanjaju se sve suve i slomljene grane, kao i one sa vidljivim simptomima oboljenja ili oštećenja od štetočina.Zimsku rezidbu najbolje je obaviti krajem februara ili tokom marta, pre kretanja vegetacije. Mi ne znamo kakva će zima da bude, da li će doći do izmrzavanja rodnih pupoljaka i grana. Može se desiti da se odreže sve što je suvišno, a zima bude veoma hladna. U tom slučaju kao posledicu imamo izmrzavanje grana i rodnih pupoljaka, a nema rezervnih grana ni pupoljke. Bolje je sa ovom operacijom sačekati do ranog proleća. Tada možemo proveriti koliko je pupoljaka i grana izmrzlo, koliku dužinu grane ćemo ukloniti. Obično izmrzavaju vršni pupoljci i vršni deo grane. Na taj način može se spasiti rodni potencijal voćnog stabla i održati uzgojni oblik.

Prilikom njenog obavljanja, važno je ukloniti sve vodopije, vertikalne grane. Vodopije su vegetativni prirast i na njima neće doći do razvoja rodnih pupoljaka. One su snažne i oduzimaju hranu i vodu na uštrb manjeg formiranja rodnih pupoljaka i samim tim umanjuju rodni potencijal. Uklanjaju se i grane koje se preklapaju, odnosno zasenjuju ostale. One koje rastu prema unutra odrežite jer će one da dovedu da zagušenosti središnjag dela krošnje.Alat koji se koristi mora biti naoštren kako ne bi došlo do cepanja grana. Kod svakog stabla pre rezidbe potrebno je uraditi dezinfekciju alata. To možemo obaviti pomoću alkohola ili upaljača. Dovoljno je da njegovim plamenom pređemo preko oštrica i sečiva. Na taj način ćemo sprečiti prenošenje prouzrokovača oboljenja sa jednog stabla na drugo, posebno kada je reč o virusnim i bakterijskim zarazama.Prilikom orezivanja debljih grana potrebno je rez premazati voćarskim voskom. Svaki rez je ujedno rana i što pre ona zaraste ili bude premazana voskom, sprečiće se prodor patogena i napad štetočina.

Sa navedenom agrotehničkom operacijom ne treba zakasniti i pristupiti joj kada je već vegetacija krenula jer će to izazvati šok voćnog stabla.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/kada-je-pravo-vreme-za-rezidbu-voca-i-kako-se-ona-obavlja/63034/

U zavisnosti od područja i sorti koje se gaje, berba grožđa u Srbiji je u toku, a profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragoslav Ivanišević, jedan od vodećih domaćih stručnjaka za vinogradarstvo, u razgovoru za "Blic" objašnjava da je vinovoj lozi pogodovala sezona bez ekstremnih temperatura i većih vremenskih neprilika.- Pojedini delovi Srbije, međutim, pre svega Župa, dosta su stradali od grada u maju i junu, ali ako izuzmeno te ekstremne slučajeve i ako uzmemo u obrzir vinograde gde su vinogradari uspeli da se izbore sa gljivičnim oboljenjima i na vreme sprovedu potrebne agrotehničke mere, grožđe deluje zasad dosta lepo. Bitno je da u narednom periodu ostanu ovakvi vremenski uslovi, bez obilnih padavina, kako bi uspelo lepo da sazri i ne truli - kaže dr Ivanišević.

Iako je u vinogradarstvu na prvom mestu kvalitet a ne prinos, naš sagovornik konstatuje da je on u prosečnim granicama, ali bolji nego prošle godine. S obzirom na dosta dobar kvalitet grožđa, kako napominje, kasnije se očekuju i dobra vina ovogodišnje berbe.

- Kada su u pitanju poznije crne vinske sorte, naredni period od 15 do 20 dana će biti ključan. Ako posmatramo područje Vojvodine, recimo, neke ranije sorte, poput "belog sovinjona" ili aromatičnijih sorti, već su obrane i dosta su dobre. Na Fruškoj gori u toku je berba "grašca", koji isto izgleda jako dobro - navodi dr Ivanišević.I u zapadnoj Srbiji, gde je nakon decenija pauze vinogradarstvo opet u ekspanziji, prvi rezultati berbe svedoče o dobrom kvalitetu grožđa, a Milovan Stojković, koji je pre 24 godine prvi zasadio vinovu lozu u Mrčiću kod Valjeva, očekuje se rod na nivou prošlogodišnjeg od osam tona po hektaru.Kako je godina bila zahtevna što se tiče zaštite vinograda, zadovoljni smo. Grožđe će u našem kraju biti kvalitetno, nismo imali grada niti drugih nepogoda kao u drugim delovima Srbije. Bilo je uslova za pojavu grinja, pepelnice i plamenjače, međutim, jako dobro smo odradili hemijsku zaštitu i rane bele vinske sorte su stigle na berbu. Plodovi sadrže 21 jedinicu šećera, što je znak da treba da ih skidamo i prerađujemo, što je kod belog grožđa optimalan sadržaj da bi i vino bilo optimalno i sveže. Potpuno ista situacija je i kod crnih sorti - kaže Stojković.

Kada je reč o prodaji, cena vinskog grožđa varira od sorte do sortea.

Na oglasima mogu se pronaći ponude od 45 do 60 dinara po kilogramu kada su veće količine otkupa u pitanju.Prijatno iznenađenje, kako dodaje, jeste da su prve količine obranog "šardonea" od dve tone po kvantitetu dobro pokazale i da su nakon prerade bacile dosta soka, što je, kako kaže, dobra preteča budućeg vina.- Ove godine pozitivno me je iznenadilo da su pored zasada od pet hektara, koji je ovog proleća podignut u Mrčiću, javila još tri čoveka koji pripremaju po hektar zemljišta za sadnju vinove loze. U odnosu na stidljivu proizvodnju i zasade iz 1994. godine, to je sada izuzetno dobar pomak - ocenjuje Milovan Stojković, proizvođač kod Valjeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/obrase-se-vinogradi-dobra-godina-za-grozde-i-vino-u-zapadnoj-srbiji-ocekuju-osam-tona/nflpw63

U uzgoju paradajza, bio on na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru, često se javljaju različita fiziološka oštećenja ploda, tokom njegovog razvića, a koji nisu posledica bolesti već su nastali usled promena u samom razvoju biljke. Te promene su često temperaturnog karaktera, ali uzrok je i vodni stres.

Za paradajz, kao i za većinu plodonosnog povrća, najćešći problem je trulež vrha ploda, ali pažnju treba obratiti i na pucanje plodova, pege koje se javljaju na njegovoj površini, šupljikovost ploda, kao i na poremećaje u njegovom rastu, savetuju u PSSRS.Trulež plodova paradajza uzrokuje trajno oštećenje pa iz tog razloga, takvo povrće gubi tržišnu vrednost. Simptomi su slični kao i kod pojave plamenjače, s tom razlikom što što se trulež pojavljuje isključivo od vrha ploda, a plamenjača zahvata i deo oko peteljke. Do promena dolazi jer je onemogućeno usvajanje hraniva, pre svega kalcijuma (Ca). Ovaj element neophodan je za pravilan razvoj korena, ali i nadzemnog dela useva. Samim tim, utiče na kvalitet plodova, a indirektno i na veću otpornost biljke na manjak vode. Kritičan period javljanja oboljenja je faza intenzivnog porasta. Tada može dosta faktora da utiče na ograničeno usvajanje Ca.

U cilju preventivnog delovanja, važno je obezbediti dobro snabdevanje vodom, đubrenje kalcijum hranivima i kontrolisati azot u zemljištu kako bi se izbegla preterana bujnost zelene mase.

Pre pripreme zemljišta za sadnju, obavezno je odraditi hemijsku analizu, kako bi se utvrdio njegov pH. Ako se zaključi da je ono kiselo, potrebno je odraditi kalcifikaciju, kao meru popravke osobina zemljišta. Preporuke stručnjaka su da se od faze cvetanja pa do kraja plodonošenja, primenjuju kristaloni sa povećanim sadržajem kalijuma dok bi se svako drugo navodnjavanje obavljalo paralelno sa đubrenjem kalcijumom. Primena hraniva trebalo bi da bude folijarnim putem jer ako bi se upotrebila fertigacija, navedeni elementi gradili bi nerastvorljivo jedinjenje, a samim tim i nepristupačno za usvajanje od strane useva. Ukoliko je snabdevanje vodom neravnomerno, dolazi do drugog značajnog poremećaja na paradajzu, a to je pucanje plodova, što takođe smanjuje njegovu upotrebnu vrednost.

Ako se nakon izrazito sušnog perioda biljke previše natapaju, dolazi do radijalnog pucanja plodova, a ako dođe do pojave zadržavanja vode na površini paradajza i istovremeno njihovog izlaganja direktnom suncu, javiće se koncentrično pucanje. Jedna od mera zaštite je upotreba otpornih sorti i vođenje računa da vlažnost bude ujednačena. Kada se na površini pojavi beličasti deo, takozvane sunčane pege, znači da je to povrće neprekidno izloženo intenzivnom osunčavanju (insolaciji) na temperaturi od 30 do 35°C. Ovo dovodi do sprečavanja stvaranja crvenog pigmenta.

Ukoliko je ipak loša osvetljenost, a temperature ekstremne, javiće se šupljikavost plodova koja takođe može biti i posledica nepravilne upotrebe hormonskih sredstava za oplodnju.

Još jedan čest problem u proizvodnji jeste deformisanje plodova i ova promena je fiziološke prirode, nakon koje paradajz nema više tržišnu vrednost. Najčešće do nje dolazi kada su dnevne temperature u fazi cvetanja niske (15-18°C), ali i pri niskim noćnim (10-15°C). Njegovim uzgojem u zaštićenom prostoru i kontrolisanjem temperatura u kritičnim fazama razvoja, značajno se utiče na smanjenje mogućnosti pojave ovog fiziološkog poremećaja. Takođe, poželjno je birati sorte otporne na navedeni poremećaj.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/sprecite-poremecaje-na-paradajzu-jednostavnim-delovanjem/62954/

Iako se mnogi stočari odlučuju za smeštaj telića u pojedinačne staje, istraživanje sprovedeno u Kanadi otkrilo je prednosti držanja u parovima. Docent sa Univerziteta Dalhouzi dr Rebeka Miger i njene kolege ispitivale su uticaj smeštaja na razvoj teladi, dobrobit i dugoročnu produktivnost. Tačnije, istraživači su želeli da vide utiče li povećana društvenost na njihovu sposobnost da istražuju svoj sredinu i uče jedni od drugih, piše dairyglobal. "Mnogo životinja od toga profitira jer se u grupama osećaju sigurnije i mogu da uče jedni od drugih", rekla je Miger. Iako su sva bila sposobna za učenje, fleksibilnost je upitna.

"Ako su se stvari promenile u njihovom okruženju, ona koja su smeštena individualno, nisu se dobro prilagodila", dodala je tvrdeći da bi to moglo da predstavlja problem na farmama na kojima su životinje izložene promenama.Istraživanje je takođe pokazalo da se telad koja se uzgaja u složenijim socijalnim sredinama manje boji noviteta. Ona koja su odrasla u društvu počela su da jedu čvrstu hranu pre nego ona smeštena pojedinačno. To se pripisuje povećanom nivou udobnosti i istraživanja socijalnog kontakta. Na primer, telići koji su dobili socijalnog partnera, ali nakon šest nedelja starosti, jeli su manje čvrste hrane od onih koji su ranije dobili društvo.Dalje, studije pokazuju da će ženska telad koja brže raste u mladosti verovatno proizvoditi više mleka u prvoj laktaciji. Iako istraživači ne znaju kada je tačno najbolje upariti mladunčad, dr Miger smatra da je to važno napraviti pre šeste nedelje starosti.Međutim, ona upozorava da prerano spajanje može predstavljati i rizik, jer je mladunčad osetljiva na bolesti. Stoga je njena preporuka okupljanje telića u vreme kada počnu da jedu čvrstu hranu, negde oko tri do četiri nedelje starosti.

I dr Mihael Šmauzer iz Freising-Pulinga je za agrarheute otkrio da je s držanjem ove mlade stoke u parovima imao samo pozitivna iskustva.

"Farma na kojoj sam odrastao već 35 godina bavi se uzgojem i drži telad u parovima. Tako držane životinje su aktivnije od onih pojedinačno smeštenih. I više piju, jer ako pije jedno i drugo će hteti", kazao je.Studije pokazuju da telići koji se drže u parovima od trećeg dana života jedu bolje i imaju veći dnevni prirast te da brže uče.

"Čim uđu u grupu, možete da vidite da se bolje slažu s drugima i novim stvarima, poput automatske hranilice, a to znači manje stresa", napominje veterinar Šmauzer .

Budući da u prostoru imate dve životinje, ne znate koliko je svaki od njih popio. Stoga im je potrebno intenzivno hranjenje. To znači da treba po dva puta dnevno da prime najviše sedam do osam litara zakišeljenog punomasnog mleka ili mlečne dohrane.

"Počnite sa dva do tri litre i čim je ispraznilo kantu, treba dobiti još 0,5 litre više. Ukupno bi ih trebalo hraniti punim kapacitetom šest do osam nedelja, a zatim ga polako smanjivati", savetuje dr Šmauzer.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/zasto-je-dobro-drzati-telad-u-parovima/62921/

Odmah nakon skidanja useva zemljište treba pripremati za sledeću godinu, a prvi korak je duboko oranje. I taj, kao i svi ostali poslovi u poljoprivredi mora biti urađen pravovremeno i kvalitetno. Stručnjaci apeluju na poljoprivrednike da samo sa ispravnom i dobro pripremljenom mehanizacijom obavljaju taj veoma važan posao.

Milan Pupovac, profesor mehanizacije iz Rume podseća da bez dobro pripremljenih mašina nema dobrog posla na njivi. Prilikom izbora pluga, bitno je izabrati plug i pri tome voditi računa i koja je snaga traktora kojim se duboko oranje obavlja.Odmah nakon žetve soje, suncokreta i berbe kukuruza treba obaviti i jesenje, duboko oranje. Ono predstavlja osnovnu obradu zemljišta, a ono što je neophodno je svakako uskladiti pogonsku jedinicu, u ovom slučaju traktor sa plugom koji će se agregatirati sa njim. Ono što je za teren Srema neka orijentaciona vrednost je jedna konjska snaga na jedan centimetar zahvata plužnog dela. Ako je traktor, primera radi 577, ide na plug koji ima širinu zahvata oko 70 centimetara", kaže Pupovac i dodaje da sve širine plugova preko 70 cm mogu da se koriste za neka plića oranja, na primer, garenja.Novi traktori traže i novu poljoprivrednu mehanizaciju. Kada su plugovi novije generacije u pitanju, oni su namenjeni za ravansko oranje, bez razora, imaju hidrauličko okretanje, ali je i kod njih, kao kod onih iz starije generacije potrebno podešavanje.Bitno je da plug bude 'izravnat' po uzdužnoj i poprečnoj osi. To znači da uzdužno, svako plužno telo radi na istoj dubini, a po poprečnoj osi treba da bude ugao od 90 stepeni, kako bi se brazda okrenula za 135 stepeni koliko preporučuje nauka i kako je pravilno. Plug ne sme da bude, kako naš narod kaže - nasađen ni u levu ni u desnu stranu, već da stoji pod pravim uglom u odnosu na zemlju, onda kada je desni točak u brazdi."Ovo se može veoma jednostavno podesiti kod kuće pre samog ulaska u njivu.

"Znaju naši poljoprivrednici da uz pomoć grede koja je približna dubini oranja, a koju podbace pod levu stranu točka, mogu dobro da podese plugove. Kada je traktor nagnut na ravnoj površini dvorišta, plug podesiti da stoji pod uglom od 90 stepeni u odnosu na površinu zemlje, uz napomenu da se podešavanje mora uraditi i na samoj parceli", dodaje Pupovac.

Nakon dubokog oranja plugove treba na adekvatan način spremiti za sledeću godinu. Najvažnije ih je dobro očistiti, oprati, osušiti, a zatim običnim sprejem naneti zaštitnu boju koja će sprečiti oksidaciju.Podsetimo, pravilna obrada zemljišta veoma je važna, zato što ona treba da održi i popravi njegovu strukturu, fizičko-hemijske i mikrobiološke osobine. Duboko zimsko oranje treba obaviti na dubinu od 35-40 cm. Oranični sloj treba prevrnuti i izložiti uticaju vlage, vazduha i mraza. Tako se vlaga preko zime sakuplja u zemljištu, a u proleće brzo suši, pa se blagovremeno mogu sprovesti pripreme za proizvodnju ranog povrća.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/napravite-dobar-izbor-plugova-za-predstojece-oranje/62808/

Umesto burnih rasprava o prosečnim prinosima pšenice u Srbiji i često oprečnih podataka o ukupnom rodu koji se iznose u javnosti, uoči nove setve trebalo bi razmišljati kako da se poboljša kvalitet domaćeg žita.

Ovo je ukratko i glavna poruka analize stanja na tržištu pšenice koju su potpisali jedan od naših vodećih stručnjaka za strna žita profesor dr Miroslav Malešević, profesor dr Radivoje Jevtić, dr Vladimir Aćin i dr Milan Mirosavljević s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Kako se navodi u pismu koje je dostavljeno našoj redakciji, do naredne setve ostaje sve manje vremena pa je prilika da se ponovo ukaže na sve slabosti domaće proizvodnje pšenice. Njihovo otklanjanje, dodaju, izvan je mogućnosti ratara, ali su u velikoj meri u nadležnosti države.

– Najmanje što država može da uradi jeste donošenje nedostajućih pravilnika u vezi s upotrebom (ne)deklarisanog semena u proizvodnji strnih žita – piše u saopštenju i ističe se da bi to trebalo uraditi što pre.

Posebno se osvrću na to što se mesec dana po završetku žetve u javnosti iznose tri različite opcije o zasejanim i požnjevenim površinama, kao i različiti podaci o ostvarenim prosečnim prinosima.

Ukupan rod se kreće od 2.565.000 do 2.952.410 tona, već prema prihvaćenoj opciji. Zvanična statistika će biti poznata kasnije, navodi se u ovoj analizi. Stručnjaci su upozorili da niko ne preuzima odgovornost za iznete podatke koji mogu značajno da utiču na cene pšenice, a time i na interesovanje poljoprivrednika za buduću setvu.

Naglašavaju da za to vreme Francuska (najveći proizvođač pšenice u EU) prognozira svoju žetvu kao najmanju u poslednjih 25 godina, odnosno 26 odsto manju u odnosu na 2019. godinu.

Niža je proizvodnja i u Španiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj... Cene pšenice na berzama su stabilne iako je trgovanje utihnulo pošto žetva u EU, Ukrajini, Rusiji i drugim zemljama još traje.

– Dakle, rod pšenice je ispod proseka, daleko od rekordne proizvodnje, a međunarodnu trgovinu ograničava i pandemija kovida 19 – navode oni i dodaju da je jedan od velikih problema za ratare u Srbiji i to što nije potpuno poznato koliki je doprinos sorti koje se seju ostvarenim prinosima.

Rezultate sorti, kako kažu, predstavljaju ili autori sorti ili njihovi zastupnici i kompanije koje ih distribuiraju na tržištu Srbije.

Kome će proizvođači poverovati, zavisi od toga koliko je snažna kampanja, a ne njihova stvarna vrednost.

– Naša preporuka proizvođačima je da se dobro raspitaju o ostvarenim prinosima u njihovom okruženju, u nadležnim stručnim službama (PSS), kod mlinara... – ističu ovi stručnjaci.

Sorte domaćeg porekla i u ovoj godini pokazale su svoje vrednosti: visok potencijal za prinos, vrhunski kvalitet zrna, veoma dobru adaptabilnost na agroekološke uslove i stabilnost po godinama proizvodnje.

Na sortnoj listi Srbije ima više od 180 registrovanih sorti pšenice, ali je oko sto u aktivnom statusu i toliko ih je jesenas posejano na poljima.

– Jedino se kod nas pšenica ne razvrstava i ne plaća po kvalitetu. Svuda u okruženju: u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj… imaju neku vrstu podsticaje za određene vrste kvaliteta. Tako da smo praktično jedino mi od većih izvoznika ostali izvan tog sistema vrednovanja po kvalitetu – rekao je za naš list profesor Miroslav Malešević.

To se, kako dodaje, odražava na cenu naše pšenice na domaćem i stranom tržištu. On kaže da je sada prilika da se izmenom sortimenta to promeni, a ako ima novca, da se podsticajima, čak i manjim, podrže oni koji seju kvalitetnu pšenicu. Malešević ističe da se, po procenama, kod nas seje više od 50 odsto nesertifikovane pšenice i da je to nedopustivo za državu koja pretenduje da bude značajniji izvoznik žita.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/460324/Kvalitet-domaceg-zita-je-neophodno-sto-pre-poboljsati

Nosilje zahtevaju sasvim uravnotežen i dobro izbalansiran obrok da bi održavale maksimalnu proizvodnju jaja. Nedovoljni ili prekomerni nivo energije u obroku će prouzrokovati veću ili manju konzumaciju hrane, ukoliko se živina ne hrani obročno, što dovodi do smanjenog ili preteranog unosa drugih gradijenata i kroz jedan duži period do problema koji organizam kokoške ne može da reši.

Prekomerno ili nedovoljno unošenje proteina, u prvom redu esencijalnih aminokiselina, ili kalcijuma može prouzrokovati smanjivanje proizvodnje. Preporuke su da smeše za nosilje sadrže 16-18% proteina i adekvatnu količinu energije, kalcijuma, fosfora i čitav niz mikroelemenata i vitamina.

Neadekvatna ishrana prouzrokuje smanjenu nosivost u prvom redu, ali i loš kvalitet jaja, posebno loš kvalitet ljuske. Česti su i prolapsusi usled nošenja krupnih jaja, gubljenje i kljucanje perja, pa čak i hranjenje uginulom kokoškom.

Voda je ta na koju kokoške skoro trenutno reaguju. Količinu i kvalitet vode treba stalno proveravati. Često se dešava, posebno u kaveznom sistemu držanja, da se zapuše pojedine pojilice ili segmenti sistema za napajanje i da to ostane za jedan određeni period neprimećeno. Higijenska ispravnost vode je primarna, ne samo po zdravlje kokošaka nego i ljudi koji konzumiraju ta jaja. Previše hladna ili topla voda značajno utiče na njenu konzumaciju, a time direktno na nosivost. Ukoliko kokoške ostanu jedan dan bez hrane, neće doći do drastičnog pada nosivosti. Ukoliko ostanu jedan dan bez vode, posebno u vreme toplih dana, značajno smanjenje nosivosti je neizbežno, ili pak ako nemaju dovoljno vode samo tri dana, počeće da mitare i u potpunosti će prestati da nose.

Dužina dana ili nedovoljan intenzitet svetla

Kokoši zahtevaju 14-15 sati dužine dana da bi održavale proizvodnju jaja. Ukoliko se kokoškama dužina dana smanji ispod 12 sati u trajanju od dva do tri dana one će vrlo brzo smanjiti nosivost, pa čak i potpuno prestati nositi i početi da mitare. Kokoške reaguju na obdanicu, pa ukoliko se kombinuje prirodno i veštačko svetlo, već od kraja jula treba da im se produžava dužina dana primenom veštačkog osvetljenja.

Pored striktnog sprovođenja preventivne zaštite i maksimalne brige odgajivača bolest može da zahvati jato živine. Postoji niz mera kojih se svaki živinar mora pridržavati da bi njegova živina bila zdrava.

Prva stvar je kupiti zdravu živinu i biti siguran da je zdrava, uveriti se da je ona propisno zaštićena od uobičajenih bolesti.

Drugi uslov je zaštita živine na sopstvenoj farmi. Ona se mora izolovati od kontakta sa drugom živinom, drugim vrstama stoke i zaštititi od ljudi (nepotrebnih poseta).

Treća stvar je besprekorno održavanje higijene u objektu i oko njega.

Sledeći važan momenat je neškodljivo uklanjanje uginule živine.

Momentu starenja jata živinari malo posvećuju pažnje. Biološki kokoške dobro nose dva proizvodna ciklusa. U prvom ciklusu intenzitet nosivosti je najveći, kokoške vrlo brzo dostignu maksimum nosivosti (za 4-6 nedelja), isto tako i odgovarajuću masu jaja.

Bilo koji stres kao, na primer, premeštanje kokošaka, druge manipulacije kokoškama, promene u uslovima ambijenta ili izazivanje panike među kokoškama, može doprineti da kokoške smanje nosivost ili potpuno prestanu da nose. Najčešće stresne situacije su:

nagla promena temperature u objektu (zahlađenje ili otopljenje),

premeštanje i manipulacija,

paraziti (spoljašni i unutrašnji često mogu biti uzrok stresa),

grabljivice (sove, mačke, psi, pacovi itd).

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/08/07/stocarstvo/kako-povecati-nosivost-jaja/

Pored dominatnih i tradicionalnih rakija, sve više do izražaja dolaze fine, aromatične i lepe rakije među kojima je i dunjevača. Od sorti zastupljenih kod nas za delikatesnu rakiju vrhunskog kvaliteta preporučuju se Leskovačka i Vranjska, navodi stručnjak prehrambene tehnologije Poljoprivredno stručne službe Požarevac Ana Đorđević.

Proizvodnja dunjevače počinje berbom plodova u tehnološkoj zrelosti. Plodovi bi trebalo da su pravilnog oblika, sa što manje neravnina i manjim sadržajem skeletnih ćelija. Potrebno je dezintegrisati plodove uz odvajanje semene lože. Radi tečljivosti, većeg radmana i sprečavanja zagorevanja, prevrelom kljuku dodaje se oko 20 odsto vode. Ukoliko se dodaje šećer njegova količina treba da bude u granicama pet do 10 odsto.Jedno ceđenje komine nije dovoljno za postizanje zadovoljavajućeg radmana, već je potrebno dodatno ekstrahovanje vodom, a mogu se koristiti i pektolitički enzimi. Dunja je veoma podložna oksidaciji, pri čemu kljuk i sok dobijaju žutu boju i gube aromu, te je potrebno da se prerada obavi što brže i bez zastoja.Ukoliko se koriste dunjci treba dodatno obratiti pažnju na usitnjenost plodova, jer naši proizvođači uglavnom nemaju adekvatnu opremu za ovu tehnološku operaciju, a plodovi su veoma tvrdi i imaju mnogo kamenih ćelija u mezokarpu. Ukoliko se ne usitne dovoljno šećer će teže prelaziti u sok, a i ceđenje je znatno otežano u tom slučaju.Kako bi kvasci lakše mogli da pristupe hrani - šećerima, potrebno je dodati 20 do 30 odsto ključale vode, ili da se čak jedan deo mase nakon dodavanja vode zagreje do 50 stepeni. Masa se ostavi da odstoji nekih pet, šest sati, pri čemu dolazi do potpunijeg oslobađanja aromatičnih materija. Kljuk se hladi na oko 25 stepeni i poželjno je dodati selekcioni kvasac, alkoholno vrenje se obavlja na 18 stepeni i tu radnu temperaturu potrebno je održavati do kraja procesa. Završetak vrenja utvrđuje se ručnim refraktometrom, kada procenat neprevrelog šećera bude četiri do čest odsto, naglašava Đorđevićeva.

Kada se koriste jednostavniji aparati, potrebno je obaviti dve uzastopne destilacije, a kod obe neophodno je izdvojiti sporedne frakcije. Koncentracija etanola kod srednje frakcije trebalo bi da je 60 do 65 odsto v/v. Za preticanje meke rakije treba obezbediti oko 10 odsto sveže samlevene dunje koja u njoj odležava najmanje nedelju dana, kako bi se rakiji obezbedila prepoznatljiva aroma.Dunjevača je uglavnom bezbojna do zlatno žute boje, ali za degustaciju je spremna nakon šest meseci odležavanja, kako bi se harmonizovali svi sastojci. Veoma je pogodna za sazrevanje u drvenim sudovima, jer su sastojci dunjevače kompatibilni sa sastojcima koji se ekstrahuju iz hrastovih duga.Kako smo ranije pisali, nakon dužeg odležavanja u kvalitetnim drvenim buradima ili u novije vreme sve češće u staklenim, snižavanja jačine rakije na 42-43 odsto alkohola i odležavanja od najmanje 90 dana, rakija je spremna za konzumiranje.

Najoptimalnija koncentarcija dunjevače je 45 odsto v/v, jer bi jača koncentracija maskirala aromatične sastojke, a slabija bi joj dala bljutav i tup ukus. Rakija dunjevača je puna, teška, impresivna na mirisu i ukusu sa specifičnim aromatičnim svojstvima.

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/kako-ispeci-dobru-rakiju-od-dunje/61989/

Pšenica u Srbiji je rodila i više nego što nama treba, pa će zrna biti i za izvoz. Ovogodišnji rod u Srbiji je oko 2,6 miliona tona. Od toga, za naše potrebe je dovljno 1,5 miliona tona. Uz prelazne zalihe, od oko 500.000 tona, biće sasvim dovoljno i za izvoz.

Agrarni stručnjaci očekuju da će rod kukuruza i soje biti rekordan, ali i da ovi vreli dani, ukoliko ne potraju, neće uticati na useve, pišu "Večernje novosti".Da će ovo biti jedna od uspešnijih, bar ratarskih, godina potvrdio nam je i Vukosav Saković iz Udruženja "Žita Srbije". Kako kaže, na svu sreću ova vrelina proći će bez većih posledica, naročito što se najavljuje da će kratko trajati. Noći su i dalje sa puno rose, što je dobro, da održava vlagu u zemljištu.

- Kukuruz i soja imaju izvanredan potencijal - ističe Saković. - Rod je u dobroj kondiciji, na nivou rekorda. Očekujemo da će biti više od osam tona po hektaru. Vojvođani su navikli čak i da doguraju do 12 tona po hektaru. Svakako, treba još sačekati sa nekim zvaničnim procenama. Neka predviđanja su da bismo mogli da imamo ukupan rod od oko osam miliona tona kukuruza. Zavisi sve od vremenskih uslova koji će biti do kraja berbe.Prema rečima Sakovića, biće svega za izvoz. Žitarice iz Srbije najviše kupuju Makedonci, Rumuni a izvozimo ih i u Albaniju. Kukuruza će biti sigurno nekih tri miliona tona, koje ćemo moći da ponudimo međunarodnom tržištu. Naše potrebe zadovoljava količina od oko 4,5 miliona tona. Prethodne dve godine su bile dobre. Rod je bio do osam milona tona, a sada se očekuje i iznad toga.

- Žetva suncokreta krenuće za nekih 10 do 15 dana - ističe Saković. - Tu se ne očekuje neki rekord, ali će prinos biti svakako iznad proseka. Za razliku od suncokreta, kod soje se takođe očekuje obaranje rekorda. Srbija uvek proizvodi više nego što može da potroši.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da smo u jesen 2019. godine posejali 583.000 hektara pšenice. Za razliku od prethodne dve godine, zrno pšenice sada je mnogo kvalitetnije. Bolja je primena agrotehničkih mera, ali veliku ulogu ima i posejano kvalitetno seme. Prinosi pšenice su neujednačeni, ali se vidi da je manje posejano "tavanske" pšenice, koja kasnije može da služi samo za ishranu stoke. Takva je bila, recimo, prošle godine, pa je Srbija morala da uvozi hlebno zrno iz Mađarske, jer nismo imali dovoljno kvalitetnog roda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/ocekuje-nas-dobra-zetva-bice-zita-i-za-izvoz/6db1mf5

Berba šljiva - sorte čačanska lepotica, skoro da je završena, a uskoro će da se bere čačanska rodna i stenlej. Sada je poslednji trenutak za primenu insekticida sa kraćom karencom, odnosno, do 14 dana, protiv šljivinog smotavca (Grapholita funebrana). Berba će, u odnosu na prošlu godinu, kasniti 10 do 15 dana.

Obavezno voditi računa o karenci
Insekticidi sa kraćom karencom, na bazi deltametrina, diflubenzurona i lambda cihalotrina, primenjeni u jačim dozama od preporučenih mogu da izazovu teška trovanja.

Prisustvo smotavca najlakše ćete prepoznati po smoli koja se pojavljuje na površini šljive i prevremenom plavljenju ploda. Ako opazite ove simptome - to je siguran znak da je voće napadnuto i u tom slučaju nema mu spasa, jer se gusenica razvija u unutrašnjosti ploda jedući njegovo meso. Jedino se mogu spasiti voćke na kojima još nije došlo do piljenja larvi.

Ista sredstva deluju i na savijača jabuka i krušaka (Cydia pomonella) koji uzrokuje crvljivost s tim što se, na njihovim plodovima, pojavljuje izmet na površini. U narednom periodu krajnje je vreme za tretman protiv smotavca jer će ubrzo da usledi berba krušaka.Velika vlaga pogoduje razvoju monilije
Povećana vlažnost i kiša u proteklom periodu stvorile su idealne uslove za razvoj gljivice Monilia fructigena, truleži plodova koštičavog voća. Ugrožena je i šljiva, naročito u zasadima u kojima nije obavljena letnja rezidba pa, zbog gustine i slabe provetrenosti u unutrašnjosti krošnji, dolazi do pojave simptoma. Mogu da se koriste preparati sa kraćom karencom kao što su: Switch, Signum, Zato, Teldor, Indar i drugi. Zaražene voćke ostaju mumificirane nakon berbe i predstavljaju izvor zaraze u narednoj godini. Monilia fructigena inficira i voćne vrste oštećene smotavcem.

Kruška traži veću vlažnost zemljišta
I berba krušaka uslediće kasnije u odnosu na prošlu godinu, iako se već mogu pronaći nezreli plodovi na tržištu. S obzirom da bi sorte butira i santa marija kasnije trebalo da se beru, odnosno, biće u tehnološkoj zrelosti 10 do 15 dana kasnije u odnosu na prošlu godinu, ako imate vremena možete još da obavite ručno proređivanje.Preostali plodovi dobiće još više u prečniku što je dobro, jer većina otkupljivača neće platiti višu otkupnu cenu, ukoliko je širina ploda manja od 65 ili 60 mm. Proređivanje je naročito poželjno za santa mariju koja formira mnogo plodova na granama. I kod viljamovke se može uraditi ista mera, a preporučuje se i navodnjavanje zasada, bez obzira što bi, u većini područja, trebalo da bude dosta vlage u zemljištu.

I jabuke je poželjno prorediti
Meru proređivanja nije kasno izvršiti ni u zasadima jabuka, jer dolazi do istiskivanja i opadanja plodova zbog većeg broja istih u krošnji. Ako se između dva veća ploda nalaze manji, za sve njih nema dovoljno mesta i dolazi do opadanja, često i većih plodova što nije dobro jer je, za one manje teže naći kupca i dobru otkupnu cenu na zahtevnom tržištu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/preporuke-strucnjaka-obavite-sto-pre-tretman-protiv-smotavca/61824/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30