Mаrlа Spivаk, entomolog, profesor nа Univerzitetu Minesota, specijаlizovаlа se zа pčelаrstvo i socijаlne insekte. Poznаtа je kаo veliki nаučni rаdnik, аli i pčelаr prаktičаr. Ozbiljno je unаpredilа rаzumevаnje biologije pčelа, а kreаtivni pristup pčelаrskoj nаuci i prаksi joj je omogućio dа rаzvije soj pčelа sа higijenskom osobinom „Minesotа“, koji u znаtno većoj meri nego drugi sojevi uklаnjа mikrobimа inficirаne i pаrаzitimа infestirаne lаrve i lutke iz ćelijа sаćа. Zа „Srpski pčelаr“ odgovаrа nа nekа vаžnа pitаnjа o svom selekcijskom rаdu nа unаpređenju higijenskog ponаšаnjа pčelа, o bolestimа pčelа, gde je pčelаrstvo dаnаs i sа kаkvim izаzovimа će se pčelаri suočаvаti u budućnosti.

Dа postoje genetski mehаnizmi zа borbu protiv bolesti, sаznаli smo onog trenutkа kаdа su otkrivene pčelinje zаjednice koje su rezistentne nа аmeričku trulež leglа. To se desilo tridesetih godinа prošlog vekа, u аmeričkoj sаveznoj držаvi Ajovа u kojoj je rаdilа fаbrikа zа prerаdu voskа. Rezistencijа se rаzvilа kod zаjednicа u okolini pomenute fаbrike, jer se u njoj prerаđivаlo i sаće zаrаženo аmeričkom truleži. Istrаživаči Pаrk, Pedok i Pelet su u Ajovi zа sаmo nekoliko godinа rаzvili zаjednice rezistentne nа аmeričku trulež leglа, i to u meri dа je 95% zаjednicа bilo oslobođeno ove bolesti. Kаsnije su Rotenbjuler i Tompson, nаkon svojih istrаživаnjа u Ohаju nа Univerzitetu Kolumbus, objаsnili i mehаnizme koji to omogućаvаju. Inаče, ovde ćemo pomenuti dа je nаš veliki i proslаvljeni nаučnik prof. dr Jovаn Kulinčević više od 10 godinа proveo uprаvo nа Univerzitetu Kolumbus u Ohаju, gde je sаrаđivаo sа profesorom Vаlterom Rotenbjulerom nа istrаživаnjimа iz oblаsti genetike medonosnih pčelа.

Rotenbjuler i Tompson su pojаsnili dа higijensko ponаšаnje pčelа (rezistentnost nа аmeričku trulež leglа) determinišu dvа recesivnа genа. Jedаn od njih kontroliše otklаpаnje zаrаženog leglа (U – uncapp), а drugi odstrаnjivаnje obolelih lutki iz košnice (R – remove). Stiv Tаber, iz Pčelаrske lаborаtorije USDA u Tаskonu (Arizonа), nаstаvio je njihov rаd. On je mislio dа je više od dvа genа uključeno u mehаnizаm rezistencije. Jedаn od nаučnikа koji su sаrаđivаli sа Tаberom bilа je nаšа sаgovornicа, dr Mаrlа Spivаk, kojа je 1993. zаpočelа аnti-vаroа odgаjivаčki progrаm pri Univezitetu Minesotа. Onа je nаsledilа zаjednice koje je uzgаjаo dr Bejzil Fugаlа, а koje su pripаdаle tаkozvаnom Starline hibridu pčelа. Koristeći tehniku zаmrzаvаnjа leglа onа i Geri Rojter su selekcionisаli pčele nа čišćenje ćelijа zаrаženih vаroom, pokušаvаjući dа dostignu cilj, а to je dа pčele u roku od 24 čаsа uklone nаjmаnje 95% poklopljenog leglа ubijenog smrzаvаnjem. Tаko je došlo do rаzvojа pčelа sа higijenskom osobinom tipа Minesota (engl. Minnesota Hygienic trait) čime je odgаjivаčimа pokаzаno koliko je uz pomoć ovаkve tehnike jednostаvno rаzviti grupu pčelinjih zаjednicа tolerаntnih nа vаrou i druge pčelinje bolesti.

Nа ovu, аli i nа druge teme, tehnički urednik časopisa Milan S. Matejić, vodio je razgovor sa dr Marlom Spivak, specijalno za „Srpski pčelar“.

Srpski pčelаr: Čini se dа ste sаsvim uspeli dа izgrаdite vezu između pčelаrske nаuke i prаkse, odnosno između istrаživаčа i pčelаrа prаktičаrа? Volite li svoj posаo?

Mаrlа Spivаk: Obožаvаm svoj posаo! Fаscinirа me i oplemenjuje dа konstаntno otkrivаm nove činjenice o pčelаmа. Slаžem se i mislim dа sаm izgrаdilа solidnu i prijаteljsku vezu između nаs iz moje lаborаtorije i pčelаrа širom SAD. Tаj i tаkаv odnos mi je uvek bio prioritet, jer sаmo tаko sve što rаdim dobijа smisаo.

Srpski pčelаr: Dа li je neko od poznаtih istrаživаčа imаo uticаj nа Vаšu kаrijeru i koji je nаjbolji sаvet koji ste dobili tokom svog rаdа sа pčelаmа?

Mаrlа Spivаk: Mаrtа Giliаm i Stiv Tаber su nаjviše uticаli nа rаzvoj moje kаrijere, nаročito u njenom početku, kаdа sаm bilа mlаđа. Od nekog od njih sаm jednom čulа dа pčele ne čitаju knjige. Tih pаr reči su mi ostаle u sećаnju i uvek ih se setim kаdа se iznervirаm u poslu jer stvаri ne idu onаko kаko sаm zаmislilа. „Preispituj sve“ je drugi sаvet koji sаm „upilа“ i primenjujem od početkа svog rаdа sа pčelаmа. Srpski pčelаr: U vezi bolesti pčelа, štа je u fokusu Vаših istrаživаnjа? Pretpostаvljаte li, sа kojim izаzvimа će se pčelаri susretаti u budućnosti?

Mаrlа Spivаk: Jаko je vаžno i zа pčelаre i zа istrаživаče dа promovišu prirodne mehаnizme odbrаne kod pčelа, kаo što je tzv. higijensko ponаšаnje i pojаčаno sаkupljаnje i upotrebа propolisа u borbi protiv bolesti pčelа. To je svаkаko vаžnije od potrаge zа novim tretmаnimа, kаo i od potrаge zа „novom hemijom“. Pčele imаju tu neverovаtnu sposobnost dа čuvаju svoje zdrаvlje kroz socijаlni imunitet. LJudi ne mogu dа unаprede sistem zdrаvstvene zаštite pčelа, pčele mogu.

Srpski pčelаr: Štа možete dа nаm kаžete o soju pčelа sа tzv. higijenskom osobinom „Minesotа“?

Mаrlа Spivаk: Nа internetu možete pronаći mnogo publikаcijа o ovim pčelаmа. Nа Univerzitetu u Minesoti, higijensko ponаšаnje pčelа smo uključili u selekciju 1993. godine, koristeći test zаmrznutog leglа. Pokаzаli smo i dа je higijenskа аktivnost pčelа znаčаjnа zbog njene povezаnosti sа otpornošću društvа premа аmeričkoj truleži leglа i krečnom leglu, а uspeli smo dа ostvаrimo i delimičnu rezistenciju nа vаrou. Tаkođe smo otkrili dа su rаdilice iz grupe higijeničаrki, koristeći svoje аntene i čulo mirisа, u stаnju dа detektuju bolesno leglo i nа veomа niskim nivoimа nаdrаžаjа, i nаrаvno dа potom otvore i eliminišu iz zаtvorenog leglа lutke inficirаne mikroorgаnozmimа ili infestirаne pаrаzitimа. Više ne uzgаjаmo tzv. MN higijenski soj nа univerzitetu. Sаdа rаdimo direktno sа komercijаlnim proizvođаčimа mаticа i pomаžemo im dа higijensko ponаšаnje uključe u selekciju, а zаtim određenim metodаmа dаlje poboljšаvаju. Postigli smo dа je većinа ozbiljnih i velikih proizvođаčа mаticа u SAD uključilа higijensko ponаšаnje u selekcijski rаd. Pored togа, u SAD postoje i drugi sojevi pčelа, kаo što je VSH linijа (engl. Varroa Sensitive Grooming, što u slobodnom prevodu znаči: bištenje usled osetljivosti nа vаrou – nаpomenа prevodiocа), аli u ovom slučаju selekcijа nije rаđenа nа isti nаčin, tj. upotrebom testа zаmrznutog leglа. VSH linijа pokаzuje veću rezistenciju nа vаrou, аli nismo sigurni dа li su VSH pčele otporne nа аmeričku trulež leglа, kаo i nа krečno leglo.

Izvor:http://spos.info/kljuc-je-u-higijenskom-ponasanju-pcela-ekskluzivno-za-srpski-pcelar/

Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja (PIS) preporučuje proizvođačima breskve, nektarine i jabuke da obavezno pregledaju zasade, jer je registrovana pojava imaga tripsa.

U pojedinim zasadima jabuka registrovano je prisustvo imaga tripsa (Thysanoptera) na listovima i plodovima kao i prisustvo simptoma od ishrane tripsa na mladim plodovima. Kako navodi portal Poljosfera. posebno su ugroženi proizvodni regioni Beograd, Smederevo i Mladenovac.

Pored direktnih oštećenja koja izazivaju na plodovima jabuke usled ishrane, tripsi mogu biti i ograničavajući faktor prilikom izvoza voća.

Kalifornijski cvetni trips (Frankliniella occidentalis) ima karantinski status u nekim zemljama gde se izvozi naše voće.

Proizvođačima jabuka zaštitari PIS-a preporučuju obavezan pregled zasada na prisustvo tripsa. Pregled je najlakše obaviti metodom otresanja biljnih delova na belu podlogu (papir, tacnu i sl.).

Ukoliko se registruje prisustvo tripsa PIS preporučuje primenu preparata Exirel (a.m.cijantraniliprol) 0,075-0,1% (karenca sedam dana). Navedenim insekticidom suzbija se i jabukin smotavac (Carpocapsa pomonella), čije piljenje larvi prve generacije je još uvek u toku.

Zbog temperatura koje su tokom ovog proleća bile dosta niže u odnosu na prosečne vrednosti, aktivnost prve generacije je dosta produžena. Trenutno je ispiljeno tek 15 % do 35 % larvi prve generacije.

Period primarnih zaraza od prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) u većini regiona u našoj zemlji je završen.

Samo u zasadima gde se registruju simptomi od ovog patogena, preporučuje se nastavak primene fungicida.

U zasadima sa osetljivim sortimentom na prouzrokovača pepelnice jabuke (Podosphaera leucotricha) i gde se registruju simptomi ovog patogena, preporučuje se primena nekog od registrovanih preparata na bazi sumpora.

Uslovi su povoljni za razvoj različitih vrsta prouzrokovača truleži (Monilinia spp.).

U cilju zaštite plodova, u zasadima koji su u početnim fazama sazrevanja, preporučuje se primena nekog od registrovanih fungicida: Signum (boskalid+piraklostrobin) u količini 0,562 – 0,75 kg/ha (karenca sedam dana) ili Switch 62,5 WG (ciprodinil+fludioksonil) u količini 0,8 – 1 kg/ha (karenca 14 dana).

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2535260/tripsi-u-zasadima-jabuka-bresaka-i-nektarina-obavezan-pregled

Bezbednost i kvalitet hrane koju kupujemo i jedemo sve češće je tema brojnih polemika kako među stručnjacima, tako i među običnim ljudima, odnosno potrošačima. Na predlog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sredinom marta u Skupštini Srbije usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane. Novim zakonskim aktima trebalo bi da budu otklonjene sumnje potrošača o kvalitetu određenih proizvoda, jer će se preko nadležnih inspekcijskih službi ministarstva poljoprivrede i zdravlja pratiti nastanak proizvoda u svim fazama proizvodnje.

Polemike oko sokova
To se odnosi i na proizvodnju sokova u Srbiji koji su godinama na spisku najčešćih pritužbi potrošača. Ministarstvo poljoprivrede rešilo je da u ovu oblast uvede red, pa je početkom januara usvojen Novi pravilnik o voćnim sokovima i srodnim proizvodima. Ovaj pravilnik nameće nove, rigoroznije propise za ovu industriju. Ipak, proizvođačima je ostavljen rok do 1. jula. 2020. da prilagode proizvodnju sokova novim pravilima. Kakve sokove zapravo pijemo? Šta se nalazi u ambalaži i koliko sadržaj odgovara onome što je napisano na deklaraciji? I dok su jedni skeptični po pitanju kvaliteta, drugi naglašavaju da se ovi napici pripremaju od dobre sirovinske baze po kojoj je Srbija poznata. Laboratorijske analize su pokazale da pojedini sokovi u sebi imaju najmanje voća
koje je naznačeno na ambalaži. Puni su šećera, limunske kiseline, dok se u guste sokove dodaju mlevene tikvice i bundeve. To ne utiče na zdravlje ljudi, ali…
„Ko kupuje onaj najjeftiniji sok, dve litre za sto dinara ne može očekivati da je to čisti voćni sok ili voćni nektar koji zadovoljava bar minimum pravilnika. Nije
lepo reći, ali je tačno da u industriji proizvodnje sokova važi načelo: „Koliko para, toliko muzike“. Zato od najjeftinijeg soka ne možete očekivati da imaju sto odsto voća, to ipak košta mnogo više“ – kaže Jasna Mastilović iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.
Međutim, sve ovo trebalo da se promeni za nešto više od godinu dana, kada Novi pravilnik u potpunosti bude počeo da se promenjuje prilikom proizvodnje sokova. Osim toga, potrošači danas teško mogu da prepoznaju razliku između voćnog soka i voćnog nektara. Osim ukoliko nisu stručni za ovu oblast, za obične ljude sok je – sok.
„Pravilnik koji reguliše kvalitet voćnih sokova razlikuje voćni sok, koncentrisani voćni sok, voćni sok dobijen od koncentrisanog voćnog soka, voćni sok dobijen
ekstrakcijom, vodenom ekstrakcijom, i voćni nektar. Interesantno je i napraviti razliku između voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića, pošto je to kod potrošača nejasno, a i nemamo naviku da pažljivo čitamo šta piše na ambalaži“, objašnjava Aleksandra Tepić Horecki sa novosadskog Tehnološkog fakulteta. Sokovi koji se budu proizvodili od 1. jula. 2020. moraće da budu usklađeni sa Novim pravilnikom koji precizira da voćni sok pored izvornog šećera iz voća neće smeti da sadrži dodati šećer. Voćni nektar i po starom i po novom pravilniku može da sadrži od 25 do 50 odsto voća i do 20 odsto dodatih šećera uz prisustvo soka limuna ili limete za korekciju kiselosti.

„Kada neko kaže da voćni sok ne sadrži šećer, to je zapravo netačna informacija, jer u soku postoje šećeri koji su poreklom od samog voća. Dakle, kad kažemo šećer, mislimo uglavnom na saharozu. Šećera u voćnom soku može biti u zavisnosti od toga koja vrsta voćnog soka je u pitanju. Sok od jabuke, recimo, može imati 10, 11 ili 11, 2 odsto voćnog šećera, dok sok od grožđa ima i 16 posto voćnog šećera – dodaje Aleksandra Tepić Horecki.
Jasna Mastilović, podseća da je ranije bilo drugačije i da je bilo dozvoljeno dodavati i do 15 grama šećera po litru, da bi se korigovala kiselost ili čak 150 grama šećera po litru da bi se korigovala slast.
„Sada voćnim sokom može da se zove samo onaj napitak u kome postoji isključivo šećer iz voća. Ako proizvođač želi da napravi proizvod kome će dodati šećer, taj proizvod će morati da nosi naziv - voćni nektar.“
U cilju poboljšanja zdravlja stanovništva ova oblast u Evropskoj uniji regulisana je još pre sedam godina, jer sokovi čine deset odsto svih bezalkoholnih pića koja se prodaju na tržištu Evropske unije.

„Zbog rastućeg trenda gojaznosti posebno kod dece, Svetska zdravstvena organizacija dala je preporuke o ograničenju unosa prostih šećera u ishranu ljudi. Po tom ograničenju šećer bi trebalo da bude deset odsto od ukupnog energetskog unosa“, kaže Milka Popović iz Institut za javno zdravlje Vojvodine i ističe:
„To znači, ako je u pitanju odrasla osoba koja se bave sedećim načinom i stilom života ukupan preporučeni dnevni energetski unos je oko 2.000 kilo kalorija. Tih deset posto ograničenja iznosi 200 kilo kalorija. Prosto rečeno takva osoba ne bi trebalo dnevno da u organizam unese više od dvadesetak grama prostih šećera. Upravo toliko ima u jednoj čaši voćnog soka koji je napravljen od 100 posto voća“- dodaje Milka Popović.

Šta sme da piše na ambalaži?
Novim pravilnikom o proizvodnji sokova obuhvaćena je i ambalaža, odnosno šta može da piše na samom pakovanju. U tom smislu potrošači se ne smeju dovoditi u zabludu.
„Pošto Novi pravilnik jasno definiše da u voćne sokove više neće smeti da se dodaje šećer, natpis „bez dodatog šećera“ više neće više imati smisla“, kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Osim toga menjaće se i samo ime na ambalaži. Umesto natpisa „voćni sok jabuke“,
trebalo bi da piše „sok jabuke“. Nepravilnosti u deklarisanju i dalje postoje, što potvrđuju inspekcije. U 2017. i 2018. obavljeno je gotovo sto kontrola, što je
opet nedovoljno ako se uzme u obzir veliko tržište i zloupotrebe proizvođača.
„Ono što nas kao potrošače interesuje jeste da li je voćni sastav koji piše na deklaraciji tačan. Da bi smo to zasigurno znali potrebno je da se urade laboratorijske analize koje mi nismo u mogućnosti da radimo. Potrošače zanima i kvalitet aroma, da li ima štetnih materija i slično, kaže Lela Tasić iz Asocijacija potrošača Srbije.
Novi pravilnik, kako objašnjava Zdravko Šumić sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, donosi i novinu o zdravstvenim natpisima na ambalaži što ranije nismo imali u našim propisima. To je preuzeto iz Evropske unije, a cilj je da se spreče zloupotrebe.
„Hrana nije lek i ne sme se reklamirati na takav način. Pravilnik to jasno definiše i tačno je navodno šta sme da piše na deklaraciji i ambalaži, a na osnovu preporuka Evropske agencije za bezbednost hrane. Ukoliko proizvođač baš želi da istakne zdravstvenu komponentu svog proizvoda, on mora laboratorijskom
analizom da dokaže da u proizvodu ima komponentu i u dovoljnoj količini koja dokazano ima neki zdravstveni efekat. Dakle, natpisi se neće pisati po sopstvenom nahođenju, već će proizvođači morati da iskoriste tačno onu rečenicu koja je navedena u pravilniku“, pojasnio je Šumić.
Za veće proizvođače koji sokove izvoze u inostranstvo Novi pravilnik neće predstavljati problem jer ga oni uveliko primenjuju da bi svoje proizvode uopšte
mogli da plasiraju na evropsko tržište. A, šta je sa manjim proizvođačima?
Goran Gabrić vlasnik fabrike sokova kaže da je on rešio problem tako što sokove proizvodi po receptu naših baka i to od voća iz svog voćnjaka.
„Proizvodnjom voća, uglavnom jabuka, bavimo se već 25 godina. Pre sedam godina došli smo na ideju da počnemo da prerađujemo jabuke i proizvodimo sokove. Proverili smo kako se sve to radi na tržištu, koji su uslovi i počeli smo sa proizvodnjom matičnog soka od jabuke. Pošto kod nas na salašu već postoji tradicijapravljenja sokova i zimnice ideja je bila da se naše u sokove ne dodaju konzervansi, ni bilo koji drugi sastojci“ - kaže Gabirć i objašnjava kako izgleda pravljenje soka na njegovom salašu.
„Stvar je vrlo jednostavna, tačno znamo gde je i na kojoj plantaži zasađena koja vrsta jabuka, čime je prskana jer o tome vodimo dokumentaciju. Ta jabuka se opere, ocedi, ispresuje, pasterizuje i pakuje se u dve vrste ambalaže. Sok je potpuno prirodan bez dodatog šećera, vode, konzervansa… Sladljivost zavisi od same jabuke, redovno radimo analize i tek posle toga proizvod stavljamo u promet“ – objašnjava Gabrić.
Sličnom proizvođačkom filozofijom vodi se i Milenko Kapuran, takođe vlasnik fabrike sokova.
„Naši sokovi su zdravi, čisti i potpuno prirodni. Znači 100 posto isceđen sok, bez vode, konzervansa, šećera i bilo kakvih dodataka. Naš sok od cvekle je izvanrednog ukusa i pravi se od posebne sorte kako bi se izbegao onaj za cveklu karakterističan „ukus zemlje“. Zahvaljujući posebnoj sorti cvekle koju koristimo već godinama, vrlo je ukusan i odličnog kvaliteta. Pravimo i takozvane miks sokove od cvekle, jabuke, šargarepe, bundeve, dok za miks jabuke i
šargarepe koristimo posebnu slatku vrstu jabuka koja daje slatkoću soku, pa mnogi ne mogu da veruju da u njemu nema ni trunke dodatnog šećera“- kaže Kapuran.

Uticaj na zdravlje
Stručnjaci upozoravaju da prekomerno konzumiranje voćnih napitaka može imati štetne posledice po zdravlje ljudi.
„Činjenica je da sokovi koji se nalaze na našem tržištu sadrže preveliku koncentraciju šećera, a istovremeno su siromašni drugim hranljivim materijama poput enzima, minerala, određenih vitamin i dijetnim vlaknima. Kroz takve sokove u organizam unosimo veliki broj kalorija a da toga nismo svesni. Upravo te skrivene kalorije dovode do pojave određenih zdravstvenih problema kao što su gojaznost, nagli skok šećera u krvi, što može da dovede do insulinske rezistencije i šećerne bolesti. Kada pijemo takve sokove imamo pogrešan osećaj da unosimo voće što nije tačno. Zato treba naglasiti da voćni sokovi nisu sveže voće i nikada ne mogu biti zamena za voće“ - ističe nutricionista Dragan Ivanov.
Milka Popović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine upozorava da unošenje prekomerne doze šećera može da predstavlja opterećenje za organizam i dovede doproblema čak i kod dece.
„Razna istraživanja koja su sprovedena u svetu pokazala su da unos prevelike količine šećera doprinosi porastu gojaznosti, ali i pojave karijesa naročito kod dece“, ističe Popović.
To potvrđuje i stomatolog Tijana Depić Đorđević koja kaže da je uticaj ishrane veoma bitan za nastanak karijesa, najčešćeg oboljenja zuba.
„Uticaj hrane može biti fizički i hemijski, a najveći uticaj na nastanak karijesa ima beli šećer. Volela bih da pojasnim da nije toliko bitna količina i vrsta šećera, već koliko ga često unosimo u organizam. Naime, kada unesemo šećer kiseline u plaku dovode do pada pH vrednosti ispod dozvoljene granice koja iznosi 5,5 što za posledicu ima demineralizaciju, odnosno otpuštanje kalcijuma i fosfata sa površine gleđi zuba. Potrebno je da prođe između 20 minuta i dva sata da ponovo dođe do podizanja vrednosti pH, odnosno do procesa remineralizacije i apsorpcije izgubljenog kalcijuma i fosfata iz depoa pljuvačke. Usled čestog unosa šećera površina zuba je duže izložena štetnom dejstvu kiselina što utiče na nastanak karijesa“, pojasnila je stomatolog Tijana Depić Đorđević.
Zato nutricionista Dragan Ivanov preporučuje najidealniji voćni sok na svetu.

„Uzmemo voće, ubacimo ga u naša usta, uključimo mikser koji se zove žvakanje, zubi krenu da melju voće, luči se pljuvačka, enzimi… Nema boljeg aparata za
pravljenje voćnih sokova od našeg sistema organa za varenje“ – kaže Ivanov.
Sve u svemu, stručnjaci zaključuju da ishrana treba da bude raznovrsna, jedna čaša voćnog soka dnevno može da zameni jednu voćku ili voćni obrok, sve više od toga je višak.

Izvor: Agrobiznis magazin

Za svaki treći zalogaj koji pojedemo pri obroku trebalo bi da zahvalimo pčelama. Umesto zahvalnosti, međutim, čovek je ovim vrednim insektima pružio – progon. Upotreba pesticida i herbicida, klimatske promene, uništavanje korovskih biljaka i mnogi drugi procesi doprineli su planetarnoj ugroženosti pčela do te mere da su ih međunarodne institucije stavile na crvene liste ugroženih vrsta. Onih kojima preti istrebljenje. A u slučaju da zaista nestanu, ista sudbina bi, prema procenama stručnjaka, zadesila i čoveka. I to za svega četiri godine.

Zbog toga, u mnogim svetskim gradovima je u poslednjih petnaestak godina došlo do procvata urbanog pčelarstva, odnosno masovnog postavljanja košnica na javnim mestima – krovovima zgrada, zdanjima institucija i u parkovima. S namerom da i Beograd uvrste na svetsku mapu urbanog pčelarstva, članovi Beogradskog udruženja pčelara (BUP) nedavno su pokrenuli servis „Urbane pčele”, ali i obuke za ovaj vid gajenja dragocenih insekata. Kako kaže Saša Grubić iz BUP-a, servis i obuka su namenjeni svim sugrađanima koji bi da udome ove insekte na svojim krovovima, terasama ili u dvorištima.

„Naša ideja je da po ugledu na svetske gradove, koji neguju urbano pčelarstvo organizovano i pod kontrolom gradskih pčelarskih organizacija, i mi omogućimo ljudima da drže određen broj košnica. Svako ko ima prostor na svom krovu, terasi ili u dvorištu može da kontaktira s nama. Ne mora čak ni da bude pčelar. Potom naši stručnjaci izlaze na teren i procene da li je moguće postaviti košnice. U zavisnosti od dogovora, košnice možemo i da obezbedimo, postavimo, obeležimo ih i održavamo. Jedna od ideja je da med delimo napola kako bi se pokrio deo troškova. Ali, građani mogu, ako žele, i da zadrže sav med. Otvoreni smo za dogovore, a ponuda važi i za društvenoodgovorne firme i institucije”, objašnjava Grubić, dodajući da već sada ima interesovanja, a da se ekspanzija očekuje u „špicu” proleća i na leto, kad je pčelarska sezona u jeku.

Prema njegovim rečima, gradovi danas postaju rezervati za pčele, jer se u urbanim sredinama ne koriste sredstva poput pojedinih pesticida i insekticida. To pokazuje i statistika, prema kojoj, uprkos planetarnoj ugroženosti ovih insekata, oni u gradovima ne izumiru. Štaviše, prinosi meda gradskih pčela su veći nego kod onih u ruralnim krajevima.

„Pčela se inače koristi i kao indikator zagađenja, jer njen organizam pri skupljanju meda filtrira i zadržava u sebi štetne materije. Analizom njenog tela možemo dobiti podatak o zagađenju sredine, što je opšta korist za građane od urbanog pčelarstva. S druge strane, u pčelinjim proizvodima tih materija nema. Tako da se vara onaj ko smatra da je med iz gradske sredine loš”, kaže Grubić.

U suprotnom, u Parizu ne bi postojao hotel koji med sa svog krova prodaje po ceni od 15 evra. Ovaj grad, inače, ima dugu istoriju urbanog pčelarstva otkako su 1856. postavljene prve košnice u Luksemburškoj bašti. One se danas nalaze na zdanjima poput Notr Dama, Muzeja Orse, Kovnice novca, opere... Pčele su udomljene na krovovima javnih zgrada i u mnogim drugim evropskim gradovima, od Prirodnjačkog muzeja u Kopenhagenu, preko londonske Bakingemske palate, do nemačkog Bundestaga. Da ovakvi poduhvati doprinose međunarodnoj reputaciji, svedoči to što su urbani pčelari u Sloveniji i Norveškoj značajno doprineli da Ljubljana i Oslo ponesu zvanje Evropske zelene prestonice.

U međuvremenu, svi koji i sami žele da se oprobaju u udomljavanju i gajenju gradskih pčela, mogu da završe i kurs urbanog pčelarstva, takođe u organizaciji BUP-a, koji podrazumeva teorijsku nastavu i praktičnu obuku u pčelinjacima članova udruženja, od kojih se neki nalaze i na krovovima beogradskih zgrada.

„U Srbiji ne postoji srednjoškolsko obrazovanje za pčelare, što u Evropi nije slučaj jer je tamo prepoznata potreba za uvođenjem pčelarskog smera u srednje škole. To je jedan od razloga za pokretanje ovog kursa. Namera nam je i da na ovaj način iskoračimo iz strukovnih krugova. Stoga je obuka namenjena i onima koji bi da postanu profesionalni pčelari s više stotina košnica, ali i onima koji bi iz hobija ili ljubavi želeli da drže nekoliko košnica. Ideja je i da pokušamo da podmladimo struku jer je prosečna starost pčelara kod nas 60 godina”, kaže Grubić.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426923/Gradovi-kao-rezervati-za-pcele

 

Stručnjaci iz Srbije s kolegama iz Evrope učestvovaće u velikom evropskom projektu proučavanja lekovitog bilja pod akronimom „Etno herbs”, koji se finansira iz programa EU za nauku „Horizont 2020”. U naredne četiri godine, uz 11 naučnih institucija i proizvođača iz Grčke, Bugarske, Italije, Portugalije, Španije, u njemu će učestvovati i tri partnera iz Srbije – beogradski Poljoprivredni fakultet, Institut za lekovito bilje „Dr Josif Pančić” i jedna privatna kompanija iz oblasti proizvodnje i prerade lekovitog bilja.

Kako kaže dr Zora Dajić Stevanović, profesorka Poljoprivrednog fakulteta, Srbija je jedina država van EU koja će učestvovati u ovim istraživanjima, a partnerima iz naše zemlje je za tu svrhu namenjeno više od 520 miliona evra. Ona ističe da je tema projekta očuvanje evropskog biodiverziteta, korišćenjem tradicionalnog znanja o biljkama radi razvoja inovativnih proizvoda.Ključni cilj je istraživanje raznovrsnosti biljaka koje se koriste u tradicionalnoj medicini, njihovo očuvanje i korišćenje prevashodno u lečenju kožnih bolesti i negi kože. To podrazumeva i izradu baze podataka biljaka i tradicionalnih znanja o njima, kao i čvršće veze između nauke i privrede, uz formulaciju i razvijanje novih proizvoda na bazi odabranih lekovitih vrsta upotrebom savremenih naučnih dostignuća”, ističe dr Zora Dajić Stevanović.

Na taj način, dodaje ona, lekovito bilje će se afirmisati kao dragocen, ali nedovoljno iskorišćen resurs naše zemlje.

„Uz Apeninsko i Pirinejsko poluostrvo, Balkan je jedan od tri najvažnija centra biodiverziteta u Evropi, koji su pravo blago flore. U Srbiji postoji oko 4.000 biljnih vrsta i više od 700 lekovitih biljaka, uz veliki potencijal za njihovo gajenje. Takođe, jedini na Balkanu imamo renomirani Institut ’Josif Pančić’, koji objedinjuje naučni i proizvodni sektor u oblasti lekovitog bilja. Ali, godišnji izvoz lekovitog bilja i proizvoda od njega u našoj zemlji iznosi oko pet miliona evra, dok je u susednim državama, poput Albanije, i do pet puta veći. Srbija drži tek dva do tri odsto evropskog tržišta, a površine zasejane ovim vrstama ne prelaze 2.000 hektara što je jako mali udeo u ukupnim obradivim površinama”, ističe naša sagovornica, koja je i predsednica Asocijacije za lekovito bilje zemalja jugoistočne Evrope (AMAPSEEC).

Godišnji promet lekovitog bilja na svetskom tržištu, dodaje ona, veći je od 120 milijardi dolara. Da bi i naša zemlja bila prisutnija na globalnoj pijaci, potrebna je jača saradnja nauke i privrede. Posebno zato što se svetsko tržište povija za naučnim otkrićima.

„Ako neka biljka dobije na značaju zbog novih otkrića vezanih za njene biološke efekte, njena proizvodnja se povećava, što utiče na cenu. Države s ogromnim površinama i savremenim sistemima uzgajanja, poput Kine, Indije ili Egipta, brzo se prilagođavaju tim promenama. Doduše, i kod nas ima primera da ljudi adaptiraju proizvodnju u skladu s potražnjom. Tako je smilje trenutno atraktivna biljka za ceo Balkan, jer njeno etarsko ulje ima jako dobru cenu, pa se u Srbiji gaji na nekoliko stotina hektara. Ali to su izuzeci”, navodi dr Zora Dajić Stevanović.

O neiskorišćenosti prirodnih potencijala svedoči i to što komisija Zavoda za zaštitu prirode, u kojoj je i naša sagovornica, definiše godišnje dozvoljene kvote za sakupljanje lekovitih biljnih vrsta. Te kvote godinama nisu dostignute.

„Puno je razloga za to: od nekih regulativa i sertifikacije, do toga da strana tržišta nisu dovoljno osvojena. Za to vreme, mnoge biljne vrste postaju ugrožene. Jedna od najugroženijih na celom Balkanu je lincura, a tu su i slatki koren, gorka detelina, stepski božur i mnoge druge. One su u opasnosti ili zato što su na specifičnim staništima, ili zbog nestručnog sakupljanja lekovite droge. Zato lekovito bilje treba uvesti u sistem plantažnog gajenja, pod nadzorom naučnih institucija i proizvođača koji imaju obezbeđen plasman”, kaže ona.

Država bi, prema njenim rečima, mogla da da doprinos iniciranjem strategije za održivo korišćenje samoniklog lekovitog bilja, uz davanje podsticaja proizvođačima i izvoznicima. Utoliko pre što je poslednji takav dokument sačinjen još 1999. godine.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/424704/Smilje-atraktivno-lincura-ugrozena

Zahtevi za vodom koje biljke imaju nije uvek isti a zavisi od vegetacionog perioda. U skladu s tim se i postavljaju sistemi za zalivanje, a koliko i kada će se koristiti zavisi od različitih faktora koji su promenljivi. Kroz određivanja protoka za dimenzionisanje cevovoda i njegovih elemenata kod sistema za zalivanje potrebno je uzeti u obzir nekoliko elementa: način rada i delovanja samog sistema, način distribucije vode u mreži, gustina useva, nagib terena. Različite vrste biljaka imaju različite potrebe za vodom koja zavisi i od starosti zasada. Ne koristi se ista količina vode u mladom, tek podignutom zasadu, i u zasadu u punoj rodnosti.

Kod projektovanja velikih profesionalnih zalivnih sistema uvek se postavlja pitanje koja je ta količina vode koju treba dovesti na zalivnu površinu. Koristi se mnoštvo matematičkih formula, koje kreću od norme navodnjavanja, koja predstavlja razliku između ukupne potrebne količine vode biljci u vegetaciji sa jedne strane, i ukupne raspoložiive količine vode sa druge strane.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina.

izvor:Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30