Strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva do 2031. godine počela je da broji prve dane u desetogodišnjoj primeni. Dokument je usvojila Vlada Srbije na isteku prošle godine i on zapravo predstavlja Program razvoja vinarstva i vinogrararstva u narednoj deceniji, koji treba da doprinese da Srbija dostigne površine pod vinogradima kao i zemlje u okruženju, poveća udeo domaćeg vina na ovdašnjem tržištu više od 30 procenata, izvoz vina u EU i u treće zemlje i stvori uslove za razvoj vinskog i seoskog turizma

Program je nastao na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije i Ministarstva za poljoprivredu – Sektor za ruralni razvoj, a doprinos u stvaranju Strategije dali su i ministarstva za trgovinu i turizam i za finansije, poljoprivredni fakulteti i Privredna komora Srbije.

Polazeći od činjenice da se čokot vinove loze razvija do tridesetak godina, autori su smatrali da Strategija treba da obuhvati desetogodišnji period razvoja te grane privrede jer se prva berba računa od treće godine starosti loze, a tek formirana loza daje solidan prinos za rentabilnu proizvodnju vina visokog kvaliteta. Program čine smernice razvoja vinogradarsko-vinskog sektora kao dela poljoprivredne proizvodnje, trgovine, turizma i ruralnog razvoja.

Poznato je da naša zemlja proizvodi najmanje količine vina i ima najmanje aktivnih vinograda u odnosu na zemlje u okruženju, premda ima uslove, klimu i zemlju za gajenje vinove loze. Mada su potencijali tu, parcele pod vinovom lozom su usitnjene, a udeo uvoznih vina na srpskom tržištu iznosi više od 60 odsto.

Zna se da imamo tri vinogrararska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja, i da je Srbija, po podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2018. godine, pod vinogradima imala 20.466 hektara, ali svega 6.700 hektara aktivnih vinograda. Zato je u Strategiji razvoja vinarstva i vinogradarstva izložen plan kojim tempom treba da se šire vinogradi i raste proizvodnja vina. Lanjska vrednost tržišta vina iznosila je 967 miliona evra, a dokumentom je predviđeno da za deceniju poraste na 1,187 milijardu evra, da površine pod autohtonim sortama sa sadašnjih osam odsto zasada zazumu 20 odsto, a organska proizvodnja s današnjih 45 ari za deset godina bude na deset odsto ukupnih površina pod vinovom lozim, a učešće proizvodnje vina s geografskim poreklom sa sadašnjih 12 procenata da naraste na 30 odsto,

Strategija predviđa i da do 2031. godine broj aktivnih vinograda zauzme 25.000 hektara, prosečna površina vinograda da bude pola hektara (34 ara sada), a da broj novih vinarija svake godine bude pet do deset odsto veći u odnosu na postojeće.Poželjno je da u procesu proizvodnje vina učešće mladih i žena bude do 20 odsto u odnosu na broj novih vinarija.

Planove je moguće ostvari, kaže se u Strategiji, donošenjem novog zakona o vinu, koji treba da bude usklađen s regulativom EU. Trenutno je na snazi Zakon o vinu iz 2009. godine, koji je poslednji put imao izmene 2012. Nova regulativa u prvom redu treba da bude prilagođena malim vinarima i specifičnim potrebama i vinara i vinogradara. Treba, posebno u delu administracije, da omogući digitalni upis u Vinogradarski registar i dozvoli poljoprivrednim gazdinstvima prodaju vina s kućnog praga. Ujedno, potrebno je da uredi i aktuelne trendove u industriji vina, poput alternativnih načina proizvodnje, na prvom mestu organsku proizvodnju.

Za ambiciozne planove iz Strategije nije potreban samo novi zakon već, kaže se u dokumentu, i donošenje dugoročnog programa razvoja vinskog turizma, izrada programa razvoja eno-gastro turizma kao posebnog dokumenta u skladu sa zakonom koji uređuje oblast turizma. Potom treba razvijati turističku vinsku infrastrukturu i kreirati podsticajni ambijet za razvoj, otvarati vinske muzeje, hotele, osmišljavati vinske turističke rute, raditi na stvaranju osnovnih uslova za prijem i rad s turistima, obezbediti podsticajne mere za razvoj smeštaja u vinarijama i vinogradima i oko njih. Osim ministarstva za poljoprivredu i za turizam, aktivnu ulogu u svemu tome treba da imaju i gradovi i opštine i turističke organizacijem u saradnji s centralnom organizacijom vinara i vinogradara.
IPARD najznačajniji izvor finansiranja
Razvoj vinarstva i vinogradarstva neće moći bez novčanih podsticaja, pa se tako u Strategiji računa na novac iz IPARD projekata i drugih fondova koji treba da budu otvoreni tokom trajanja Strategije.

Račun je da sa sadašnjih 3,4 miliona evra, projektovana vrednost bude 148 miliona evra – u proseku 15 miliona evra godišnje.

Dodatni izvori prihoda vinarima treba da budu i otvaranje vinarija za turiste, ali i novčani podsticaji od lokalnih samouprava.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/sta-donosi-strategija-razvoja-vinogradarstva-do-2031-godine-23-01-2021

Za rešavanje velikog broja problema u vinogradarstvu država je procenila da je potrebno 10 godina, a nakon toga očekuje se da će se površine pod grožđem utrostručiti u odnosu na sadašnje, koje su samo 6.700 hektara. Pored toga, preduslov za veću proizvodnju grožđa je i ukrupnjavanje vinograda, čija je površina sada samo 28 ari.

Vlada Srbije nedavno je usvojila i Strategiju razvoja vinogradarstva i vinarstva u narednih deset godina, kojom je predviđeno da se za mere podsticaja iz republičkog budžeta i IPARD fondova izdvoji blizu 500 miliona evra, kako bi se unapredila proizvodnja i na svetskom tržištu napravio prepoznatljiv brend.

Da bi se do toga došlo potrebno je vreme ali i novac kako bi se uočeni nedostaci iz Analize postojećeg stanja, koju je uradilo Ministarstvo poljoprivrede zajedno sa Udruženjem vinogradara vinara Srbije, otklonili. A tih nedostataka je mnogo a da bi se otklonili Srbija će iz budžeta izdvojiti 215 miliona evra a pomoć od 285 miliona evra pružiće EU preko IPARD fondova.Taj novac uložiće se u povećanje površine za uzgoj vinove loze, koje su nesrazmerno male u poređenju sa izuzetno povoljnim agroekološkim i geomorfološkim karakteristikama za razvoj vinogradarstva, školovanje kadrova ali zaštitu srpskog tržišta od nekontrolisanog uvoza grožđa i vina. Pored toga, pet miliona evra na godišnjem nivou, biće usmereno i na marketinšku prezentaciju domaćih vina, koja je do sada bila neadekvatna zbog čega su izuzetno kvalitetna srpska vina ostajala neprepoznatljiva na mapi vinopija u svetu.

Realizacijom ovih ali i drugih mera prevazišla bi se siva slika u ovoj oblasti koja je evidentirana u Analizi postojećeg stanja.

- Na godišnjem nivou od 2014. godine proizvodnja vina se smanjuje za tri posto. Srbija je 2018. godine proizvela 291.000 hektolitar vina što je od 1,3 do čak 9 i po puta manje nego što je u zemljama regiona. Prisutan je i nekontrolisan uvoz vina koja na srpskom tržištu imaju udela blizu 60 posto i neadekvatan marketing za domaća vina zbog čegadomaća vina nisu prepoznata na širem evropskom tržištu. Ta neprepoznatljivost se odražava i na cenu koja na svetskom tržištu niska i u proseku iznosi 1,59 evra po litru. Primera radi, prosečna izvozna cena crnogorskih vina je 2,35 evra a hrvatskih čak 3,03 evra- stoji u Analizi stanja.Vinari kažu da su zadovoljni što je usvojena Strategija razvoja vinogradarstva i vinarstva jer će se ovim dokumentom značajno otkloniti nedostaci u ovoj oblasti.

- Strategija je vrlo obiman dokument koji se kroz osamnaest “poluga” dotiče svake sfere vinskog života, od povećavanja površina pod vinovom lozom, ukrupnjavanja vinograda, komasacije, unapređenja školstva u kome su uočeni mnogi nedostaci, marketinškog nastupa, isticanja geografskog porekla. Ima još mnogo posla, ali u novu godinu ulazimo rasterećeniji. Usvajanje strategije u ovoj godini omogućava planiranje aktivnosti i budžeta za 2021. - navodi Marko Malićanin predsednik Saveza vinogradara i vinara Srbije.

On dodaje da će rezultati biti vidljivi u narednih nekoliko godina.

- Rezultat implementacije ove strategije treba da bude povećanje kvaliteta vina, povećanje potrošnje, edukacija potrošača, suzbijanje sive ekonomije, postavljanje zdrave osnove za stvaranje našeg kvalitetnog sadnog materijala, i uopšte pretvaranje vinarstva u ozbiljnu, veliku privrednu granu. Potencijali su ogromni. Država je to prepoznala i mi sa velikim zadovoljstvom možemo da kažemo da sada idemo napred u jedan nezaustavljiv razvoj. Razvoj vinske kulture inplicira i razvoj kulture jedne zemlje. Vino je oduvek bilo i predstavljalo kamen međaš između kulturnih civilizacija i varvara - kaže Malićanin.I Ljubinka O Konor, vinogradarka iz Rajca ima sličan stav.

- Zaštita domaćeg tržišta mora da bude još uređenija jer 60 odsto konzumacije vina u Srbiji su strana. Država jeste preduzela mere za regulisanje uvoza od 2021. godine, ali poželjno je da one budu i oštrije i da se po ugledu na francusku i druge države, prodaja domaćih vina konsekventno podržava -kaže O Konor.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/litar-vina-iz-srbije-u-svetu-kosta-manje-od-2-evra-a-iz-hrvatske-vise-od-3-svake/9b9pg6m

Uprava Ministarstva poljoprivrede za poljoprivredno zemljište nedavno je objavila da je identifikovala blizu 1.000 hektara napuštenog državnog zemljišta u 13 lokalnih samouprava, od kojih su dve u našoj Pokrajini, u Velikom Središtu, na području grada Vršca, i u Irigu.Posao je rađen u saradnji s Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), što je podrazumevalo terensku proveru 1.398 parcela u državnom vlasništvu površine od oko 2.200 hektara. Pronađeno je napuštenih i neobrađenih 546 parcela, ukupne površine od 948 hektara, dok se 852 parcele površine 1.228 hektara koriste, što praktično znači da gotovo polovina od 2.200 hektara poljoprivrednoig zemljišta stoji zaparloženo bez namene.

Koliko još imamo oranica koje ničemu ne služe postoji različite procene jer Uprava za poljoprivredno zemljište smatra da svake godine ostaje neobrađeno između 200.000 i 350.000 hektara oranica, dok drugi smatraju da taj podatak nije ni približan onom od oko 700.000 hektara do kojeg se dolazi prostom računicom, sabirajući koliko imamo obradive površine zemlje i koliko od toga koristimo.

– Od ukupno 4,1milion hektara poljoprivrednog zemljišta, obrađuje se svega 3,4 miliona, što znači da je najmanje bar pola miliona hektara do 600.000 neiskorišćeno, a razlika do 700.000 hektara su livade i pašnjaci, koje se ne koriste jer nemamo stoke – ističe za „Dnevnik” analitičar i publicista iz Novog Sada Branislav Gulan.

Po njegovim rečima, najviše neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta ima u pograničnim područjima naše zemlje, pa njive treba staviti u upotrebu što pre, ali nam za to ne trebaju strategije već akcije, odmah vidljive.

– Dobar primer za to kako se neobrađene državne njive odmah mogu iskoristiti davanjem na upotrebu do 50 hektara mladim ljudima zainteresovanim da od poljoprivrede krenu u stvaranje lične egzistencije nam stiže iz Ministarstva za brigu o selu – ističe Gulan.Za neobrađenu zemlju, napominje on, svakako treba utvrditi kakvog je kvaliteta zemlja i na osnovu tog ispitivanja odrediti namenu, šta je najbolje sejati ili je koristiti za druge vidove poljoprivredne proizvodnje.

– Već decenijama se hvalimo time da ovdašnja poljoprivreda može da nahrani stanovništo i da još deo te poljoprivredne proizvodnje prodamo u izvoz. Odavno nam nije potrebna samodovoljnost već i znatno više od toga. Na primer, od kukuruza, kojeg godišnje izvozimo više od tri miliona tona, možemo napraviti čak 1.300 proizvoda u višim fazama prerade, pa eto prilike da razvijamo prerađivačku poljoprivrednu delatnost na napuštenim njivama – zaključuje Gulan, i dodaje da se samo efikasnom upotrebom resursa stiže do još bolje produktivnosti i konkurentnosti na tržištu nego što smo sada.Naša zemlja zbog bogatih zemljišnih resursa i povoljne klime ima dobre uslove za poljoprivrednu proizvodnju, pa poljoprivreda zauzima važno mesto u razvoju domaće privrede. Učešće poljoprivrede u nacionalnom BDP-u u 2018. godini iznosio je 6,2 odsto, a spoljnotrgovinska rzamena u istoj godini dostigla je 4,2 milijarde evra, što je 15,8 odsto više od petogodišnjeg proseka, dok je 15,9 odsto ukupne radne snage zaposleno u poljoprivredi.

Uz ove podatke, dodajmo i da je sve više žena zainteresovno da se bavi poljoprivredom, što u proteklim decenijama nije bilo tako.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/napustene-nive-dati-mladima-da-rade-i-zarade-26-12-2020

Vinogradarstvo i vinarstvo u Srbiji postaju sve značajnije privredne grane.To je prepoznala i država koja kroz subvencije podstiče njihov razvoj. Nedavno je Vlada Srbije usvojila i Strategiju razvoja tog sektora u narednih deset godina.Strategija predviđa da se u narednoj deceniji površina pod vinogradima i količina proizvedenog vina utrostruči.Preduslov za intenzivniju proizvodnju grožđa je i ukrupnjavanje vinograda koji su danas u proseku površine od svega 28 ari.

Srbija ima dobre agroekološke i geomorfološke karakteristike za razvoj vinarstva.

"Potencijali su ogromni. Država je to prepoznala i mi sa velikim zadovoljstvom možemo da kažemo da sada idemo napred u jedan nezaustavljiv razvoj. Razvoj vinske kulture inplicira i razvoj kulture jedne zemlje. Vino je oduvek bilo i predstavljalo kamen međaš između kulturnih civilizacija i varvara", kaže Marko Malićanin, predsednik UO Saveza vinara i vinogradara Srbije.

Stručnjaci u oblasti vinarstava i vinogradarstva se školuluju na beogradskom, niškom i novosadskom univerzitetu, ali su svi oni uskostručno obrazovani.

Strategija predviđa školovanje kadrova koji će se vinom baviti od vinograda do polica vinarija i supermarketa širom sveta.

U proizvodnji vina marketing je presudno važan i u njega će se svake godine ulagati pet miliona evra.

Vinarstvo snažno podstiče i turistički razvoj jer taj vid turizma poslednjih godina doživljava ekspanziju.

"Kroz ovu strategiju ćemo i zadržati mlade ljude, edukovane, da im stvorimo uslove da mogu da nastave da žive i da rade, da se ovde razvijaju i kroz taj razvoj školstva smo želeli da na svakom području mladi ljudi dobiju šansu i naravno da ćemo u tome uspeti", ističe Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije.

U Srbiji danas postoji nekoliko desetina vinarija koje prozvodne odlična vina.

Vlasnici najpoznatijih beogradskih restorana kažu da kada je vino u pitanju, naši ljudi najradije biraju domaće.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4196010/vino-vinogradarstvo-srbija-strategija-razvoj.html

U Privrednoj komori Vojvodine održana je onlajn konferencija „Vinarstvo i vinogradarstvo kao privredni potencijal u Srbiji”. Nacionalna strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva, mogućnost osnivanja instituta za vinogradarstvo i aktuelni podsticaji države samo su neke od tema o kojima se razgovaralo.U ime organizatora konferencije, sekretar Udruženja poljoprivrede u Privrednoj komori Vojvodine Mladen Petković istako je da će PKV biti partner u procesu razvoja i sprovođenja te strategije.

Pozdravljajući učesnike, predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević istakao je da je Komora mesto okupljanja privrednika i da će i dalje pomagati razvoj i promociju vojvođanskih vinara.

Govoreći o Strategiji o vinarstvu i vinogradarstvu – dokumentu koji je Vlada Srbije usvojila prošle sedmice, Dragan Krgović iz Vinarije „Krgović”, koji je i sam dao doprinos u njenom kreiranju, istakao je da je taj dokumenat važan jer se donosi prvi put, a vinarstvo je prepoznato kao strateška grana.

Predesednik Saveza vinara i vinogradara Srbije Marko Malićanin istako je da je usvojena strategija obradovala sve one koji pripadaju toj branši jer je godina na izmaku teška, a kako je istakao, čeka nas i težak oporavak. Upravo Strategija je definisala i set mera – Pravilnik o podsticajima koji su već u primeni i značajno su olakšali vinogradarima čitavu godinu. Posebni ciljevi u Startegiji određeni su prema razvoju proizvoda koji se odnose na identitet. Utvrđeni je potreba i za prilagođavanjem obrazovnog kao i naučnog segmenta prema usmerenom proučavanju te grane.

Aleksandar Vinčić iz Vinarije „Vista Hil” istakao je da su se u stvari vinari skupili oko zajedničke ideje i iz toga je i nastalo Udrženje „Srem – Fruška gora” te se preko pojedinaca i udruženja ideje zaokružuju u Savezu i realizuju u zakonskim okvirima.

Učesnici konferencije govorili su i o aktuelnim podsticajima, kao i novim tržištima i mogućnostima za plasiranje proizvoda na tržišta koja nisu dovoljno eksploatisana.

Predsednik Udruženja „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić govorio je o značaju izvoza domaćih vina na tržište Kine, udruživanju i pronalaženju partnera na tamošnjim tržištima.

Konferenciju održanu u Privrednoj komori Vojvodine pratila je i publika preko platforme expoonline.rs, koja je aktivna i realizuje programe tokom onlajn Međunarodnog sajma poljoprivrede.Posle prepoznavanja značaja razvoja vinarstva, postavlja se pitanje da li je sazrelo vreme da otvaranje instituta za vinarstvo i vinogradarstvo.

Prof. dr Dragoslav Ivanišević istakao je da je ovo vreme, dugoročno gledano, pozitvog trenda za srpsko vinarstvo. Formiranjem Strategije, ističe Ivanišević, krenulo se od polaznih činjenica, a svakako je, kako kaže, potrebno prilagoditi obrazovni sistem toj oblasti.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/vinarstvo-zrelo-da-bude-strateska-grana-18-12-2020

Vlada Republike Srbije usvojila je pre nekoliko dana dugoročnu strategiju razvoja vinskog sektora, koja do detalja pokriva razvoj našeg vinarstva i vinogradarstva do 2030. godine!

Ideja o stvaranju strategije rodila se u saradnji resornih ministarstava poljoprivrede i finansija sa Savezom vinara i vinogradara Srbije (SVVS), a za posao pisanja strategije angažovana je internacionalna konsultantska agencija Horwath HTL, sa velikim iskustvom u izradi strategija za promociju vinskih regija.

Vest o tome da je dokument prihvaćen i da je sve spremno za početak realizacije objavio je Savez vinara i vinogradara Srbije.

- Posle više od godinu dana napornog rada na izradi Strategije, Savez sa ponosom objavljuje da je Vlada Republike Srbije na današnjem redovnom zasedanju usvojila desetogodišnji program razvoj vinarstva i vinogradarstva, čime su postavljeni jaki temelji i otvoren širok put za razvoj našeg sektora - objavio je SVVS.

Marko Malićanin, predsednik Saveza, kaže za Vino & Fino da je značaj usvojene strategije nemerljiv, jer ona pokriva i unapređuje sve aspekte vinskog i vinogradarskog sektora:

- Radili smo duže od godinu dana na ovome, ali je zbog korone sve bilo stalo na neko vreme. No, od marta smo imali niz radnih sastanaka sa predstavnicima Vlade Srbije kao i agencije Horwath HTL. Konkretno, strategija je vrlo obiman dokument koji se kroz osamnaest "poluga" dotiče svake sfere vinskog života, od povećavanja površina pod vinovom lozom, ukrupnjavanja vinograda, komasacije, unapređenja školstva u kome su uočeni mnogi nedostaci, marketinškog nastupa, isticanja geografskog porekla... Ima još mnogo posla, ali u novu godinu ulazimo rasterećeniji. Usvajanje strategije u ovoj godini omogućava planiranje aktivnosti i budžeta za 2021. - govori Marko Malićanin i dodaje:

- Rezultat implementacije ove strategije treba da bude povećanje kvaliteta vina, povećanje potrošnje, edukacija potrošača, suzbijanje sive ekonomije, postavljanje zdrave osnove za stvaranje našeg kvalitetnog sadnog materijala, i uopšte pretvaranje vinarstva u ozbiljnu, veliku privrednu granu - kaže Malićanin.

Izvor:http://www.vinoifino.rs/novosti/novost_usvojena_strategija_za_razvoj_srpskog_vinarstva_vinski_magazin_vino_i_fino_1450

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31