Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da su se nakon otvaranja tržišta Turske i Kine javili veći zahtevi za proizvodnjom govedjeg mesa u Srbiji, pa će ministarstvo koje vodi dodatno ohrabriti i podržati proizvodjače koji se bave tovnim govedarstvom.

„Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je kada su u pitanju mere podške u ovoj godini kao nikada do sada pružilo snažnu podršku sektoru stočarstva, pogotovo tovnog govedarstva. Za tovnu junad uvećali smo podsticaje sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu. Povećan je iznos za krave dojilje sa 20.000 na 30.000 dinara po grlu, kao i za krave za uzgoj teladi za tov sa 10.000 na 20.000 dinara po grlu“, rekao je Nedimović u intervjuu za poljoprivredni portal Agrosmart.

On je kazao da će pored ovih uvećanja ministarstvo nastaviti sa podsticajima po grlu stoke za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu, kao i sa drugim merama podrške koje se odnose i na bespovratna sredstva u primarnu proizvodnju i preradu mesa i mleka u iznosu od 50 do 65 odsto ukupnog iznosa investicije.

„I u narednoj godini nastavitićemo sa snažnom podrškom sektoru stočarstva i na najbolji mogući način izvršiti preraspodelu sredstava agrarnog budžeta“, rekao je on.

Ministar je naveo da je na dosadašnjih pet javnih poziva za dodelu sredstava iz IPARD fondova EU odobren 241 projekat, dok je 170 korisnika realizovalo svoju investiciju – nabavilo traktor ili mehanizaciju i poslalo zahtev za isplatu.

„Novac je već dobilo 111 poljoprivrednika kojima je isplaćeno pet miliona evra. Ovo su u svakom slučaju ohrabrujuće brojke, veoma dobre za početak realizacije programa i očekujemo da uz dodatni napor i jačanje kapaciteta Uprave za agrarna plaćanja posao privedemo kraju uspešno“, kazao je Nedimović.

Prema njegovim rečima, u toku je i obuka zaposlenih za rad na softveru za elektronsku obradu IPARD zahteva kako bi sledeće godine Uprava za agrarna plaćanja prešla na ovaj način rada, i tako stvorila mogućnost za razvoj elektronskog poslovanja.

Dodao je da će u narednom periodu jedan od najvažnijih prioriteta Ministarstva biti uskladjivanje sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, odnosno relevantnim politikama u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, kao i u oblasti ribarstva.

„Cilj je blagovremeno prilagodjavanje nacionalne politike i postepeno prihvatanje složenih pravila i zahteva politika EU u oblasti Poglavlja 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj), Poglavlja 12 (Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja) i Poglavlja 13 (Ribarstvo). Očekuje nas usvajanje velikog broja propisa i uspostavljanje potrebnih mehanizama za buduću implementaciju pravila i mera uskladjenih sa evropskim politikama, što zahteva angažovanje značajnih administrativnih kapaciteta na čijem jačanju ćemo raditi“, rekao je Nedimović za Agrosmart.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/nedimovic-nastavitcemo-sa-snaznim-podsticajima-za-stocarstvo/

Na teritoriji Vojvodine ima svega sedam pašnjaka koji su samoodrživi i na kojima stočari mogu napasati svoje stado od proleća do jeseni. To su najčešće površine pored reka. Suša je jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju oni koji održavaju pašnjake, ali i propisi, za koje u Ministarstvu poljoprivrede kažu da su zastareli.Pašnjak se najbolje održava ako na njemu pase stado, kaže Adam Bugar koji napasa oko sto grla rase hereford na pašnjaku u ritu Lukinog Sela kod Zrenjanina. Ostale agrotehničke mere danas stočari malo primenjuju, jer iziskuju dodatna ulaganja.

"Mere koje su još na snazi, a donešene su pre 40 godina, to je neko redovno đubrenje veštačkim đubrivima, kultivacija, košenje da se ne zakorovi, da se ne pošumi", kaže Adam Bugar, stočar iz Ečke.

U Ministarstvu poljoprivrede pripremaju zakon kojim bi se regulisalo ko je odgovoran za održavanje pašnjaka. Najavljuju popis svih pašnjaka u Srbiji.

"Od iduće agroekonomske godine od 1. novembra ja očekujem jednu potpuno drugačiju situaciju, gde ćemo pašnjake potpuno staviti pod kontrolu. Država će njima kontrolisati preko lokalnih samouprava", navodi Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

U zemljama u okruženju se sa mlečnog sve više prelazi na tovno govedarstvo na pašnjaku. Time se smanjuju troškovi, a sistemom krava-tele se omogućava da grlo brže stigne do kilaže koja mu je neophodna za početak tova. Pošto cena domaće junadi isključivo zavisi od izvoza, bitna su ulaganja u ovu oblast jer tržišta postoje.

"Nama će Turska uzeti pet hiljada tona sa mogućnošću da bude još dve hiljade tona. Naša šansa je Kina, kinesko tržište", smatra Čedomir Keco iz proizvodne grupe "Agroprofit".

U Vojvodini ima pašnjaka na oko 115 hiljada hektara. U postupcima vraćanja pašnjaka selima rešio se jedan problem, ali je nastalo niz novih. Pašnjački odbori u selima teško uspevaju da sačuvaju pašnjake od korovljenja ili od nelegalnog pretvaranja u oranice.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3670782/kako-sacuvati-vojvodjanske-pasnjake.html

Markus Đurđević iz Kušiljeva kod Svilajnca treća je generacija stočara u porodici, čija su goveda najodlikovanija na Novosadskom i Resavskom sajmu. Porodica radi po principu zadruge, u kojoj svako ima svoj posao: majka Vukosava, supruga Jelena, ćerke Kristina i Marina i sin Stefan. Đurđevići se isključivo bave stočarstvom, a žive od prodaje mleka, koja je na godišnjem nivou od 65.000 do 80.000 litara. Obrađuju 45 hektara zemlje, ali se ratarstvom bave samo da bi proizveli hranu za svoja goveda. Imaju 30 grla, od kojih je trenutno 12 muznih krava. - Kontinuitet u stočarstvu je veoma važan. Neki koji sada počinju, odmah bi da budu bolji od nas. Posle dve-tri godine batale posao. Stočarstvom je 1949. godine počeo da se bavi deda Života, a nastavio moj otac Petar. Od 1963. godine izlažemo goveda na Međunarodnom sajmu u Novom Sadu, na kome su naša grla bila apsolutni šampioni. Grla su kvalitetna, jer pratimo genetiku, a da bismo pomešali krv, uvezli smo telad iz Austrije, Švajcarske i Nemačke. Ali sve to košta - kaže Đurđević. Dodaje da se starije generacije vraćaju poljoprivredi, jer Opština pomaže proizvođače. Obezbeđuje kratkoročne beskamatne kredite, besplatna studijska putovanja, a vođenje Matične službe naplaćuje 1.000 dinara, dok se u ostalim opštinama plaća od 4.000 do 5.000 po matičnom grlu. - Kušiljevo ima 2.200 hektara obradivog zemljišta. Godine 1945. bilo je 5.000 stanovnika, samo 500 manje od Svilajnca. Sada imamo 2.350 žitelja. Zahvaljujući podršci Opštine, ali i kompaniji Panasonic, u kojoj radi mnogo ljudi, a mladi u toj firmi realizuju dualno obrazovanje, život se vraća u naše selo, a deca se ponovo rađaju - kaže Đurđević.

www.ekapija.com 

Krajem juna 2019. godine objavljen je Pravilnik kojim se bliže propisuju podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne proizvodnje, kao i uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje.Vodite računa o tome da Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnet od strane lica koje ne ostvaruje pravo na podsticaje, preuranjen i neblagovremen zahtev, zahtev poslat faksom, zahtev sa dokumentacijom koja ne glasi na podnosioca zahteva, odnosno koja je izdata posle podnošenja zahteva, kao i svaki naredni zahtev istog podnosioca u tekućoj godine biće odbijeni.
Ko donosi odluku?
Direktor Uprave za agrarna plaćanja, rešenjem utvrđuje pravo na korišćenje podsticaja i iznos podsticaja i nalaže isplatu podsticaja na vaš namenski račun
koji je upisan u Registar. Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na
ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Procentualni iznos podsticaja za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi utvrđuje se prema mestu prebivališta, odnosno sedišta podnosioca zahteva u skladu sa posebnim propisom koji određu - je područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Ako je korisnik podsticaja sam izvršio uvoz predmeta investicije, vrednost realizovane prihvatljive investicije predstavlja statistička vrednost robe u dinarima utvrđena u jedinstvenoj carinskoj ispravi.
Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 15.000.000 dinara. Kao korisnik podsticaja morate da koristite opremu namenski, ne smete otuđiti, i ne omogućavati drugom licu korišćenje predmeta podsticaja (prodati ili pozajmljivati), u roku od pet godina od dana nabavke. Otuđenjem predmeta podsticaja se ne smatra gubitak svojstva preduzetnika i nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva. Dakle, vaše gazdinstvo može postati firma, bez ikakvih problema što se tiče subvencija.
Koji su uslovi?
- Da ste u potpunosti realizovali investiciju za koju podnosite zahtev (važe računi od
15. oktobra 2018. godine do dana podnošenja zahteva)
- Da nemate nerealizovanih investicija za koje su vam već odobrena podsticajna sredstva, na osnovu Zakona kojim se uređuje poljoprivreda i podsticaji u poljoprivredi i
ruralnom razvoju;
- Da nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede, po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija
i kredita;
- Za investiciju za koju podnosite zahtev ne smete koristi druge podsticaje, osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kreditna podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima (možete finansirati projekat iz subvencionisanog kredita;
- Da niste primilo bespovratna sredstva iz javnih sredstava za nabavku mlekomata,
odnosno robota za mužu u prethodnoj ili tekućoj godini;
- Da ste izmirili dospele obaveze po osnovu javnih prihoda, odnosno platili porez;
- Onaj od koga ste kupili opremu ne smeju biti povezana lica (rodbina i slično);
- Da u Registru imate prijavljen odgovarajući stočni fond (podatke o vrsti životinja i
broju gazdinstva (HID), na kojem se drže ili uzgajaju životinje);
- Da na gazdinstvu imate od 20 do 200 mlečnih krava;
- Isplata ide po redosledu podnošenja zahteva, dok ima novca za ove namene;
- Dokumentacija se dostavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni
postupak. Uverenja i potvrde koja se dostavljaju uz zahtev za ostvarivanje prava na
podsticaje, ne mogu biti starija od 30 dana, od dana podnošenja zahteva. Sva dokumenta koja se dostavljaju uz zahtev moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili overenoj kopiji, ako ovim pravilnikom nije propisano drugačije.

Izvor: Agrobiznis magazin

U opštini Novi Kneževac uskoro bi trebalo da bude započeta realizacija projekta vodosnabdevanja vrednog dva miliona evra. Pored toga, u Nakovu kod Kikinde, do kraja godine biće sproveden prvi slučaj digitalizacije u stočarstvu, poručio je ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, prilikom posete Severnobanatskom okrugu. Nedimović je istakao da je agrarni budžet višestruko veći nego prethodnih godina što omogućava dodatna ulaganja u proizvodnju.
Poljoprivrednike u Novom Kneževcu, u kom je isključivo zastupljena ratarska proizvodnja, najviše brine otkupna cena žita. Žetva je u toku, prosečan rod za sada je oko četiri tone po hektaru, a država je započela otkup po ceni od 20 dinara za kilogram. U razgovoru sa resornim ministrom, paori su ponovo istakli važnost države u kreiranju tržišta. Najavljen je i projekat Abu Dabi fonda vredan dva miliona evra za navodnjavanje i odvodnjavanje.''Uređenje atarskih puteva može bez problema da se reši. Obećana nam je nabavka mašina za uređenje atarskih puteva, na Tisi će raditi dve nove pumpe, koje bi trebalo da puno pomognu'', kaže Slavko Janjatov, poljoprivrednik iz Novog Kneževca

U Nakovu kod Kikinde ministar je najavio i početak digitalizacije u stočarstvu što podrazumeva kupovinu robota za mužu krava. Do kraja godine to bi trebalo da bude realizovano na farmi Olivere Latinović.

''To je u Evropi u zadnjih 10 godina veoma aktuelno, investicija iznosi oko 150.000 evra, u zavisnosti od opreme, a 60 odsto je jako velika pomoć koja nam se vraća od države jer ne možemo sve sami da priuštimo'', smatra Olivera Latinović, poljoprivrednica iz Nakova.

Projekat vodosnabdevanja u Novom Kneževcu, digitalizacija stočarstva, kao i novi uslovi za izdavanje državne zemlje u zakup, koji podrazumevaju izdavanje stočarima na 10 godina, rezultat su višestruko većeg agrarnog budžeta.

''Mislim da je jako važno što sada imamo dosta novca i što više sredstava imamo, mi ćemo više da ulažemo u poljoprivredu. Naš budžet je veći 30 odsto u poslednjih nekoliko godina, ne može da se preko noći sve sredi, a da pre toga nije ulagano 30 godina", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

U razgovoru sa novokneževačkim i nakovačkim paorima, resorni ministar preneo je im je da će cena žita, prema sadašnjim procenama, biti oko 22 dinara. Nedimović je dodao i da svi poljoprivrednici posebnu pažnju treba da usmere na osiguranje useva.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/podrska-poljoprivrednicima-na-severu-banata_1032574.html

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je stočarstvo motor razvoja poljoprivrede i da raste tražnja za goveđim i junećim mesom na svetskom tržištu.Nedimović je za Radio-televiziju Srbije rekao povodom spremanja Srbije za izvoz junećeg mesa u Ujedinjene Arpaske Emirate da je to "jedno od platežno najsposobnijih tržišta i da je to dobro tržište koje Srbija otvorila posle tržišta Turske i Kine".

"Imamo dovoljno novca, obradjujemo zahteve i tamo iza Uskrsa biće doneta rešenja", rekao je Nedimović o subvencijama za tov junadi i dodao da su imali više zahteva za isplatu subvencija nego ranije.On je, govoreći o porastu cena svinja za 50 dinara, kazao da su očekivanja da će se taj trend nastaviti narednih nekoliko meseci jer je "došlo do budjenja tržišta".

Upitan da li će se veći izvoz odraziti i na porast cene na domaćem tržištu, Nedimović je naveo da je to kao "priča o kozi i kupusu" i da je njegov posao da brine o stočarima i poljoprivrednicima.

"Moramo da vodimo računa o potrošačima, ali moramo i ove ljudi koji se svaki dan muče na svojim poljoprivrednim posedima, moraju nekad i oni da zarade novac", rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=17&nav_id=1531329

Stotinak goveda i sve što je neophodno za njihovo opsluživanje ima farma Jožefa Urbana (68) u Horgošu.Urban je pre nego što se upustio u proizvodnju mleka i govedarstvo radio u ovdašnjem Poljoprivrednom preduzeću „Bačka“ kao traktorista, a kada je nastupila propast pre skoro dve i po decenije je kupio jednu kravu.

- U „Bačkoj“ je tada bilo nas puno zaposlenih, a para nije bilo. Krenuo sam sa jednom kravom, tako što sam Mišikom Totom išao u Mol da kupi kravu, pa sam ga odvezao, a pošto sam mu pomagao kod baliranja i prevoza sena, nagovorio me je da kupim jednu krava. Gazde kod kojih smo bili nudili su steonu kravu za 1.250 nemačkih maraka, koja samo što se nije otelila. Nisam hteo da pazarim, nit sam imao gde da je držim, pa sam se šalio, da je jedino mogu smestiti u frizerski salon koji je tada držala supruga Irena - priseća se Jožef Urban.Komšija Miši bači ga je nagovarao, pa je Jožef više iz šale ponudio za kravu 1.100 maraka, pod izgovorom da sigurno neće odmah da se teli. Uveče zazvoni telefon, a gazda iz Mola se raspituje da li je ozbiljno mislio sa ponudom, pa pošto smo se dogovorili, dopremio je obe krave, Miši bačiju i meni.

- Puno sam radio u „Bačkoj“, nosio rol bale traktorom i obavljao druge poslove oko stoke, tako da sam odmah uočio da je krava stvarno pred teljenjem, a Miši bači je bio ubeđen da je tako izgledala zbog transporta. Na sreću, već uveče krava je otelila bičića, a već nakon nedelju dana davala je 28 litara mleka. Šest litara je popilo tele, dve litre smo mi trošili, a 20 smo ispo­ručivali za mlekaru. Isplata mleka je bila krajem svake nedelje, za litar mleka plaćalo se 75 feninga, tako da smo od mleka svakodnevno imali prihod 15 maraka. U to vreme za 336 radnih sati na kombajniranju u vreme žetve u firmi, dobio sam mesečnu platu svega 103 dinara, pa sam ostavio posao i odlučio da razvijam farmu - priča Urban.

Domaćin iz Horgoša napominje da je dok je bio zaposlen imao tri hektara zemlje i proizvodio povrće za hor­gošku Hladnjaču „Higlo“, a da je supruga Irena 33 godine držala frizerski salon, pa su ušteđevinu uložili u razvoj govedarske farme.

Stigla je ova porodična farma do toga da bude i među najuspešnijima u isporuci mleka, ali sada je u fazi prestrojavanja pa je smanjen broj muznih krava, jer je opredlejenje da se posveti tovu junadi. Sada svaki drugi dan ispo­ručuje 700 do 800 litara mleka, a kada je mlekarstvo na farmi porodice Urban bilo na vrhuncu isporučivalo se svaki drugi dan i do 2.800 litara.Farma porodice Urban je na obodu Horgoša pored buduće industrijske zone koja se uređuje, pa se deo stoke tu ispušta na ispašu uz nadzor pastira na struju, a Jožef objašnjava da je inače uzimao u zakup ranije i 194 hektara državne zemlje najviše radi ispaše, ali je smanjio zakup na svega 34 hektara pošto više goveda ne isteruje na ispašu, nego na sopstvenim povr­šinama obezbeđuje stočnu hranu. Urban obrađuje 120 hektara zemlje gde je setvena struktura usklađena za obez­beđenje hrane za farmu, pa je tako na 50 jutara detelina, za prodati suncokret uzima se sačma, a seno obezbeđuje košenjem oko 60 hektara livade. Na farmi pomažu sin, ćerka i zet, jer posla ima dosta.

- Računica u proizvodnji mleka je sve nepovoljnija, posebno od kada je mlekaru preuzeo „Imlek“. Pre četiri godine dobijali smo za litar mleka ekstra klase 53 dinara, a sada za isto tako kvalitetno mleko ekstra klase svega 41 dinar. To nikako ne ide, jer su troškovi sve veći. Svakog seljaka, pojede skupa nafta. Ne može se sa cenom litra nafte od 170 dinara rentabilno zemlja raditi. Drugo je voziti automobil, plaćati skupu registraciju i naftu, jer to je luksuz, a baviti se poljoprivredom nije luksuz, nego mukotrpan i neizvestan posao...

- Kada sam odlučio da se više ne bavim proizvodnjom mleka, u saradnji sa stručnim institucijama počeli smo da na našu farmu uvodimo rasu goveda limuzin i šarole, pristigla su i prva telad tako da orijentišemo na tov goveda koja su pogodnija i daju najbolje rezultate u proizvodnji mesa - kaže Jožef Urban.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-bavlene-poloprivredom-nije-luksuz-07-04-2019

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS“ broj 104/2018 od 28.12.2018 godine).

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Upravi za agrarna plaćanja na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla sa specifikacijom grla za koje se podnosi zahtev overena od strane klanice i naadležnog veterinarskog inspektora.

Lice koje podnosi zahtev ostvaruje pravo za na podsticaje u stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu, dok se pravo na podsticaje u stočarstvu za tov svinja ostvaruje za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom pljoprivrednom gazdinstvu u toku jedne kalendarske godine.

Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine.

U 2019. godini zahtev za podsticaje podnosi se u propisanom roku ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 01. oktobra 2018. godine do 30.juna 2019. godine.

Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva u gorenavedenom periodu, a za isto grlo zahtev za podsticaje može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu, po završetku tova.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS”, br. 111/15, 9/16, 110/16 i 44/18 – dr. zakon).

Izvor: http://uap.gov.rs/

 

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS“ broj 104/2018 od 28.12.2018 godine).

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Upravi za agrarna plaćanja na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla sa specifikacijom grla za koje se podnosi zahtev overena od strane klanice i naadležnog veterinarskog inspektora.

Lice koje podnosi zahtev ostvaruje pravo za na podsticaje u stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu, dok se pravo na podsticaje u stočarstvu za tov svinja ostvaruje za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom pljoprivrednom gazdinstvu u toku jedne kalendarske godine.

Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine.

U 2019. godini zahtev za podsticaje podnosi se u propisanom roku ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 01. oktobra 2018. godine do 30.juna 2019. godine.

Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva u gorenavedenom periodu, a za isto grlo zahtev za podsticaje može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu, po završetku tova.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS”, br. 111/15, 9/16, 110/16 i 44/18 – dr. zakon).

Izvor: http://uap.gov.rs/

Dejan Milošević, predsednik pčelarske organizacije iz Požarevca, za Agrobiznis magazin kaže da svi pčelari u ovoj organizaciji redovno koriste podsticaje kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. „Imamo članove koji ostvaruju podsticaj od trista do četristo hiljada dinara. Tokom prošle godine nabavili smo opremu koju zajednički koristimo kao udruženje a naši članovi redovno konkurišu za mere ministarstva poljoprivrede“ zaključuje Milošević. Ovom prilikom nam je rekao da što se tiče podsticaja za pčelarstvo od strane Ministarstva poljoprivrede 95% je  isplaćeno a ostalih 5% su zahtevi predati u maju i očekujemo da će biti uskoro isplaćeni.

„Odmah na početku želeo bih da naglasim, lokalna samouprava misli na vas podjednako kao i na sve ostale meštane kako gradskih tako i seoskih mesnih zajednica. Želja da u našem kraju razvijamo industriju, turizam i proizvodnju nije umanjila saznanje da je snažna poljoprivreda ovog kraja preduslov bilo kakvog napretka Požarevca i Braničevskog okruga“ rekao je Bane Spasović gradonačelnik Požarevca.“Pitali smo struku, konsultovali vas i došli do mera, pomoći i podsticaja kojima bi osnažili poljoprivrednike i poljoprivredna udruženja. Upravo zahvaljujući konsultacijama sa vama i stručnim službama uvideli smo da je pored ovih 20 miliona potrebno još duplo toliko koje smo već odredili za nove subvencije, izgradnju atarskih puteva, protivgradnu zaštitu ali i edukaciju,“ zaključio je Spasović.

Saša Đorđević Član gradskog veća zadužena za poljoprivredu, je ovom prilikom istakla da je dosta toga urađeno u prethodnom periodu za poljoprivredne proizvođače ali da se tu neće stati već će iz godine u godinu izdvajati sve veća sredstva.

U izjavi za Agrobiznis magazin gradonačelnik Spasović kaže da je grad Požarevac pored direktnih podsticaja u iznosu od sedamdeset miliona dinara podržao poljoprivredu indirektno kroz uređenje atarskih puteva.Zajedno sa sredstvima ministarstva poljoprivrede uređeno je više od 20km puteva. Taj posao nije rađen prethodnih devet godina.

Prema rečima Sanje Bačić, predsednice Udruženja voćara Požarevca, najviše sredstava dobijeno je za potrebe postavljanja sistema za navodnjavanje, nabavku sadnog materijala, plastenika i stočarstva. Najviše korisnika je dobilo po 100.000 a bilo je i onih koji su dobili između 200.000 i 400.000 dinara. Ona nam je objasnila da su sredstva dobijena kroz sufinansiranje investicija i da je procedura još jednostavnija nego na nivou od strane države. „Na primer, za sadni materijal i plastenike povraćaj je bio 60% dok je za stočarstvo 40%“. Ona je za naš časopis rekla da je godina za voćare u ovom kraju bila uspešna kao i da je potencijal voćaka u zasadima gde su pravilno primenjene agrotehničke mere dobar i da se može očekivati takođe dobra godina.

Među korisnicima podsticaja bio je i Ljubiša Petrović iz Kasidola koji ima 3h pod kajsijom. On je zasadio novih 115 ari i kaže da je dobio povraćaj 60%. „Zahvalan sam, to do sada nije bilo. Pored ovoga bavim se ratarstvom i stočarstvom. Nisam imao probleme sa prodajom plodova i već sutradan sam bio isplaćen. Kod mene u zasadu su inače sorte kajsije sa oznakom NS i ovom prilikom želim da pozdravim profesora Keserovića koji nam je poslao pupoljke za razmnožavanje. Pored finansijske pomoći Ljubiša nam je rekao da ima i dobru stručnu pomoć.

Njegov mlađi kolega Dobrica, takođe iz Kasidola, odlučio se za sadnju borovnice a bavi se i ratarstvom i stočarstvom. „Kupio sam 5000 sadnica od SUPERIOR-a iz Velike Plane i zasadio na 1,7 hektara. Proizvodnja je na bankovima. Sorta je DjUK. Ne bih o novcu, ali je sve skupo koštalo“.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30