Tokom uzgoja tovne jagnjadi, ovčari se sreću sa brojnim problemima. Agrobiznis magazin, vam predstavlja neke od najčešćih bolesti abdomena i kako prepoznati simptome pojedini  bolesti?

Koje su najčešće bolesti?

Nadun,  je jedna od najčešćih bolesti tovne jagnjadi, a nastaje kao posledica zadržavanja i nagomilavanja gasova u buragu.

Nadutost odnosno nadun buraga – predželuca, oboljenje je brzog toka, pa stoga zahteva brzu i spretnu stručnu intervenciju, a oklevanje, ili pak zakašnjenje u terapiji može da ima za posledicu i smrtni ishod.

Do pojave naduna,  dolazi usled složene interakcije biljaka, životinje i mikroorganizama prisutnih u buragu. Ukoliko se bolest ne leči na vreme,  i adekvatnim lekovima može doći do uginuća životinje,  što dovodi do velike ekonomske štete i gubitka u ovčarskoj proizvodnji.

Poznato je nekoliko vrsta naduna: Penušavi nadun, koji izaziva, zelena lucerka i crvena detelina. Simptomi se obično pojavljuju nekoliko sati nakon uzimanja hrane,  koja dovodi do nadimanja životinje. Intraruminalni pritisak dovodi do nadimanja čitavog abdomena,  i ovu bolest je lako lečiti u ranoj fazi.

Nadun,  izazvan senom leguminozom nastaje kada se životinja hrani celom, seckanom ili mlevenom lucerkom ili senom crvene dateline. Problem nastaje kada je u pitanju visok procenat lisne mase,  nedovljno osušene koja čini deset odsto u obroku.

Nadun,  može da izazove i smeša žitarica koje utiču na preterano širenje buraga, i nastaje pri ishrani životinje sa zrnom ječma, kukuruza i sojine sačme. Gas nastaje kao posledica rastorenih bikarbonata i mikrobiološke fermentacije. Ako se formira veća količina gasa, stvara se i više pene koja zatvara kardiju želuca, te onemogućava podrigivanje. Prošireni burag utiče na dijafragmu,  što dovodi do delimičnog kolapsa pluća, naglog slabljenja životinje i uginuća. Nadun pogađa sve vrste ovaca,  bez obzira na starost, rasu i pol. Broj obolelih životinja u stadu dostiže 25 odsto, a broj uginuća je i do 50 procenata.

Tretiranje bolesti zavisi od tipa obolele životinje. Jedan od načina je uvođenje želudačne sonde u dorzalni deo buraga, u cilju smanjenja i odstranjivanja gasova ili unošenje mineralnih ili biljnih ulja i antifermenata.

Acidoza mlečne kiseline i kako nastaje

Acidoza mlečne kiseline,  je akutno metaboličko oboljenje ovaca koje karakteriše gubitak apetita, depresija, šepavost i na kraju koma. Uzrok može biti naglo uzimanje suvišnih količina žitarica (pšenice, ječma, kukuruza, raži).  i drugih lako fermentirajućih hraniva,  od strane životinje koja nije navikla na to. Ovo oboljenje najčešće se javlja u farmskim uslovima držanja životnja i češče se javlja kod jagnjadi,  starosti od tri do devet meseci. Bolest dovodi do brojnih promena u rumenu i krvi ovaca. Simptomi se javljaju u roku od jednog do tri dana,  nakon naglog uzimanja ugljenohidrantnih hraniva, disanje i puls kod obolele životinje je ubrzano, rumen prestaje sa funkcijom a koža je dehidrirana.

Napredovanjem bolesti dolazi do pojave dijareje,  a bolovi u stomaku se pojačavaju. Već sa prvim znacima ovog oboljenja,  životinji treba davati obroke od kabastih hraniva i obavezno obolelu životinju izdvojiti od ostatka stada.

Rumenitis

Rumenitis, je akutna ili hronična upala buraga izazvana nadražajima, patogenim mikroorganizmima. Od ove bolesti oboljevaju sve rase ovaca, a najčešće pogađa jagnjad,  od četiri do devet meseci starosti, a obično se pojavljuje u toku rane faze tova. Najveći broj slučajeva se javlja krajem leta ili početkom jeseni,  kada jagnjad odlaze u tov.

Rumenitis izaziva mlečna kiselina ili virusi, a nekad dođe do trovanja ovaca teškim metalima. Za razliku od goveda,  ovce tokom konzumiranja hrane izbegavaju uzimanje hrane,  u kojoj se slučajno nalaze metalni otpaci kao što je žica ili ekseri. Ukoliko je rumenitis malog do srednjeg inteziteta, simptomi bolesti mogu izostati, ali prisustvo većih lezija dovodi do pojave anoreksije, depresije, odsustva motorike rumena i gubitka telesne mase.

Najbolja preventive od ove bolesti je kontrola hrane jagnjadi koja su stavljena u tov. Tokom prvih deset dana,  treba postepeno prelaziti sa kabastih hraniva na obrok sa 90 odsto koncentrata. Preporučuje se i uključivanje oksitetraciklina u obrok i to 50 mg po grlu na dan,  radi preventive od rumenitisa i apscesa jetre kod ovaca.

Uslove za korišćenje subvencija u oblastima pčelarstva i stočarstva ispunilo je 57 korisnika, i to 39 u pčelarstvu i 18 u stočarstvu, pokazuju podaci Službe za poljoprivredu Gradske uprave i nadležne komisije u Vranju. Novac od subvencija oni će dobiti na osnovu javnog poziva Grada Vranja,.

Prema rečima načelnika Gradske uprave Dušana Aritonovića, u narednom periodu sledi donošenje rešenja i potpisivanje ugovora sa korisnicima odobrenih subvencija.

“Očekuje se i podrška Grada za subvencije u oblasti sistema za navodnjavanje i iskopa bunara, a osnovni uslov za dobijanje podsticajnih sredstava je da je poljoprivedno gazdinstvo registrovano na teritoriji Grada Vranja, sa uredno izmirenim poreskim obavezama”, rekao je Aritonović za zvaničan gradski sajt.

Gradsko veće Vranja u junu je dalo saglasnost za raspisivanje konkursa za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi iz budžeta grada u tekućoj godini u iznosu od 16,4 miliona dinara, a sredstva za podsticanje razvoja poljoprivrede mogu da se koriste kao finansijska podrška u unapređenju i proširenju poljoprivredne proizvodnje za investiranje, za nabavku priplodnih grla, nabavku opreme za pčelarstvo.

Izvor: http://jugmedia.rs/subvencije-za-stocarstvo-i-pcelarstvo-za-57-domacinstava/

Ako spadate među one ljude za koje se kaže da su pristalice pesimizma i da život posmatraju kroz crno – beli okvir, sigurno ćete reći da su srpska sela pusta i prazna i da svaki mladi čovek iz ruralnog kraja jedva čeka da se dokopa velegradskog načina života. Međutim, ako se, poput nas, ubrajte u one koji život gledaju sa njegove svetlije strane i vole da ga oboje u šarene, vesele boje, vaša slika mladih na selu će verovatno biti drugačija. Setićete se barem nekoliko mladih i vrednih ljudi koji svoju budućnost i sreću nalaze na starim porodičnim imanjima. Oni zaista postoje i ima ih širom naše lepe Srbije, a bave se najrazličitijim granama poljoprivrede. Mi smo u ovom broju časopisa odlučili da vam predstavimo nekoliko njih.

 

Prvi mladi poljoprivrednik koji je na nas ostavio veliki utisak jeste dvadesetogodišnji Milan Stamenković, iz sela Dešilovo, u opštini Merošina. On je prošle godine, sa svega 19 godina bio najmlađi među svima koji su konkurisali za podsticaje za mlade preko Ministarstva poljoprivrede, pa je zato privukao pažnju mnogih ljudi iz agrara, savetnika, ministara, agronoma i raznih stručnjaka. Milan se bavi stočarstvom. Završio je Srednju veterinarsku školu u Prokuplju i upisao Visoku poljoprivrednu na smeru stočarstvo. Kaže da je zahvaljujući znanju koju stiče od svojih profesora uspeo mnogo da unapredi proizvodnju na svom imanju.

Opširnije u novom broju magazina Agrobiznis

Malo ko može da se pohvali brojnošću stoke, kao što su to opštine na Pešteru, poput Novog Pazara, Sjenice i Tutina. Ovde je stočarstvo najrazvijeniji sektor poljoprivrede, a značajne količine hrane se upravo prerade ovde u prelepim krajevima Srbije, gde ovce i krave možete videti na svakom koraku. Posetili smo nekoliko farmi i videli sa koliko ljubavi i pažnje ovde gaje životinje.

Naši domaćini su bili Rajko iz Štavlja koji proizvodi sjenički sir i član je Udruženja koje je izvršilo zašitu geografskog porekla ovog specijaliteta, zatim gospodin Turković, koji je svima dobro poznat kao vlasnik klanice, gde se proizvode specijaliteti od mesa, poput sjeničkog pršuta, sudžuka, i naravno mlečnim proizvodima.

Posetili smo i mlekaru, koja će prva staviti markice zaštite geografskog kvaliteta na sjenički sir. Dočekao nas je Nikola, vlasnik mlekare Beni Komerc u Sjenici, a bili smo i kod Sulejmana, koji pravi ograničene količine mesnih specijaliteta ovog kraja, namenjenih onima koji vole dobar zalogaj. Sve ovo ne bi bilo moguće bez prirode kakva je na Pešteru, vazduh čist, voda čista, ljudi vredni, a pomogla je i država, ističe većina naših sagovornika.

 

Jedni ističu da pored Ministarstva poljoprivrede, koje daje subvencije, kako za ovce tako i za krave, značajnu ulogu ima i Ministarstvo trgovine, kojim rukovodi ministar Rasim Ljajić, turizam na Pešteru dobija na zamahu. Sve to potvrđuje i činjenica, da zaista ovo mesto postaje značajna turistička destinacija. Možda ćete i pogoditi da ovde Vojvođani najviše dolaze, ali

nećete siguran sam, znati da su po brojnosti, Poljaci na drugom mestu. O svemu ovome u narednim redovima, ali počnimo od početka, odnosno farme.

Mesari iz ovog kraja ističu, da kupuju stoku legalno od seljaka, kolju i nose u hladnjaču. Meso i prerađevine su sa svim deklaracijama, jer ih svuda i traže. A što se tiče kapaciteta, on može svaki dan u Novom Pazaru da proizvodi, međutim zbog problema sa švercerima on proizvede samo 5 do 6 bikova mesečno. Za sada razmišlja da se proširi na još prostorija, kako bi unapredio svoj biznis, na ćevape. Ovim poslom se bavi već 15 godina. Sa približavanjem EU i novim propisima moramo da ispunjavamo mnogo više uslova iz godine u godinu, ističe naš sagovornik. Požalio nam se da ne može da počne da proizvodi ćevape za kojima ima potražnje, jer prema propisima se traži, da za taj vid proizvodnje ima 19 prostorija, što on ima, ali traže novu prostoriju jer se navodno ne mogu u istoj prostoriji proizvoditi i ćevapi i sudžuk.

Takođe ih koči švercovana nekvalitetna roba, i smatraju da treba unaprediti Zakon o stočarstvu, jer nema nijedan član koji se odnosi na trgovanje stokom. Dozvoljen je promet stoke seljacima preko stočne pijace, ali ne i švercerima. Stočna pijaca je trenutno zatvorena, jer nema ko da dođe sa legalnom robom, da bi mogao da je proda. U Novom Pazaru imaju kapacitete mesečno 2 t i 800kg, ali to se ne može prodati. Pijaca je puna robe bez deklaracije, trgovci bez tezge, koji su konkurencija i koju niko ne kontroliše. Trenutno ima tri prijavljena radnika i porodicu koja mu pomaže, sam je finansirao uvođenje HACCAP standarda.

 

Trenutna cena sudžuka je 580 dinara. Inače, postupak proizvodnje je takav da se od 100 kg mesa sušenjem 40% mase izgubi, dakle od ove količine dobije 60 kilograma vrhunskih specijaliteta koji ovde prave, a to su goveđa pršuta i sudžuk kaže za naš list, Nizir Fijuljanin vlasnik sjeničke proizvodnje mesa SZR Mesoprodukt. Za pršutu pored mesa, dodaje se još samo začin, potrebno je da odleži u salamuri do 25 dana, a potom se suši 7-10 dana, što znači da je ceo proces proizvodnje 30- 35 dana. Međutim, oni nemaju svaki dan proizvodnju, što i, otežava poslovanje.

Opširnije u...

Agrobiznis magazinu, maj 2018.

www.agrobiznis.rs 

Međunarodni poljoprivredni sajam je najveća i najznačajnija smotra agrara u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Već 85 godina je vrhunski reprezent Novog Sada, Vojvodine i Srbije. Mnogo je više od priredbe. Modernim konceptom podstiče međudržavnu i privrednu saradnju, integriše unapređenje znanja, proizvodnje i razvoj nauke. Uz to, promoviše značaj inovacija i predstavlja sintezu iskustva i dostignuća u srpskoj poljoprivredi, snažna je podrška privredi Srbije, a njegov doprinos i značaj mere se uspesima izlagača koje ostvaruju pod krovom Novosadskog sajma.

Za direktan nastup na Sajmu prijavile su se firme i kompanije koje dolaze iz 28 zemalja. U odnosu na prethodnu godinu biće značajno više firmi iz Turske, Ukrajine i Italije, a predstaviće se i kompanije iz Rusije, Velike Britanije i Luksemburga, koje prošle godine nisu bile prisutne. Ponudu će promovisati i firme iz Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Češke, Francuske, Grčke, Holandije, Hrvatske, Indije, Izraela, Kine, Mađarske, Makedonije, Nemačke, Rumunije, Rusije, Slovačke, Slovenije, Španije i Švajcarske.

Važni događaji i predavanja na sajmu su na ovom linku, prijava je obavezna: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3894-zbog-ogrmonog-interesovanja-obavezna-prijava-za-ucesce 

AGROBIZNIS MAGAZIN ĆE IMATI ŠTAND U HALI 2, A ORGANIZUJEMO BROJNE RADIONICE I KONFERENCIJE

Za posetioce štanda brojni pokloni iznenađenja!!!

 

Na Sajmu će biti prisutna i resorna ministarstva, Pokrajinska vlada, kao i privredne komore Srbije i Vojvodine, Grad Novi Sad, Grad Beograd. Sve banke koje posluju na teritoriji naše zemlje i imaju ponudu za poljoprivrednike biće u maju na Novosadskom sajmu, a neće izostati ni lizing kompanije, ni osiguravajuće kuće.

Nacionalna izložba stoke organizuje se uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i prezentovaće najbolje primerke iz domaćeg uzgoja. U Saradnji sa Ministarstvom će, sada na novoj i većoj lokaciji, u Hali 6, biti održane i izložbe organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom georafskog porekla, a biće predstavljene i srpske kraft pivare.

Na Izložbi poljoprivredne mehanizacije, uz članice Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije i firme koje posluju u Srbiji, mašine i opremu predstaviće i švajcarske, nemačke, italijanske, turske, rumunske, ukrajinske i slovenačke kompanije. U 2018. se obeležava i 130 godina ocenjivanja kvaliteta. Proizvodi i usluge se pred Poljoprivredni sajam vrednuju u 30 robnih grupa.

Značaj Međunarodnom poljoprivrednom sajmu daju i brojne kongresne aktivnosti koje se organizuju u saradnji sa izlagačima i stručnom javnošću. Konferencije, poslovni i stručni skupovi, savetovanja, promocije i prezentacije posvećene agraru, u Kongresnom centru „Master“, u stopu će pratiti događaje na izložbenim prostorima 85. međunarodnog poljoprivrednog sajma. Tradicionalno se u Kongresnom centru u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Evropskom preduzetničkom mrežom organizuju AgroB2B susreti, a prijavljivanje je u toku. Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika koje okuplja i zastupa interese mlаdih ljudi koji se bave ili žele da se bave poljoprivredom, takođe će organizovati stručni skup u Kongresnom centru. Događaj priprema i Institut za prehrambene tehnologije. Primenu informacionih tehnologija u poljoprivredi će promovisati Biosense Institut, dok će mogućnosti bespilotnih letelica prezentovati ruska kompanija Poslovna tehnologija. Tokom Poljoprivrednog sajma biće održan i Prolećni festival vina na kojem će 18. i 19. maja oko 100 izlagača promovisati najbolja, najlepša i najkvalitetnija vina i rakije sa ovih prostora.

Posebna čast najuspešnijima na ocenjivanju kvaliteta biće ukazanana Večeri šampiona. Događaje tokom sedam dana Poljoprivrednog sajma organizuju i Generalni sponzor Poljoprivrednog sajma – Generali Osiguranje Srbija i Žita Srbije – Udruženje za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica. U planu su i brojne korporativne prezentacije. Svakodnevno na Poljoprivrednom sajmu, sa centralnim studijom u Auli, biće i Radio televizija Vojvodine, koja će pratiti i najavljivati sajamska dešavanja. 

ODLIČAN ODZIV STOČARA ZA NASTUP NA POLJOPRIVREDNOM SAJMU

 

 

Od kad je Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, Izložba stoke predstavlja jedan od najvažnijih i najinteresantnijih segmenata. Pred jubilarni, 85. međunarodni poljoprivredni sajam, stočari su veoma zainteresani da predstave goveda, konje, koze, ovce, svinje i živinu. Do sada je prijavljeno više od 1.600 živih eksponata. Izložba na Novosadskom sajmu poznata je po temeljnoj i pažljivoj selekciji i izboru primeraka koji će biti klasirani i izloženi, a oni najbolji i nagrađeni laskavim priznanjima i titulama Novosadskog sajma za kvalitet. Sva prijavljena grla prolaze i veterinarske kontrole, a potom će se znati tačan broj onih koja će biti predstavljena na Poljoprivrednom sajmu. Ove godine posetioci će prvi put na Novosadskom sajmu imati priliku da vide belgijsko plavo goveče. Priprema se bogat program, predviđen je Dan stočara, tradicionalni defile stoke na Manježu i aukcija najboljih primeraka domaćeg genofonda. Ni ove godine neće izostati Izložba sitnih životinja. Na Manježu su planirana i konjička takmičenja u preponskom jahanju i vožnji zaprega.

POKLON IGRA ZA POSETIOCE

U Poklon-igri za posetioce sa kupljenim ulaznicama pripremljena su dva traktora. Darodavac traktora „belarus 622“ i roto freze „hisarlar“ je Agropanonka, a traktora „john deere 5045 d“ firma Kite DOO. Ulaznice za Poljoprivredni sajam koštaju 600 dinara. Za one koji na Novosadski sajam dođu u okviru kolektivne poste, u grupama većim od 15 osoba, cena je 400 dinara. Đaci i studenti, takođe u organizovanim posetama plaćaju 200 dinara, koliko košta i ulaznica za penzionere i decu od 7 do 12 godina.

 

Ishrana goveda, a naročito krava u laktaciji, u savremenoj i intenzivnoj proizvodnji mleka zauzima ključno mesto. Od pravilno izbalansirane ishrane u potpunosti zavisi ispoljavanje genetskog potencijala životinja, pa se zato ovom problemu posvećuje izuzetna pažnja.

Dobro je poznato da troškovi ishrane u proizvodnji mleka mogu da iznose i do 2/3, a ne retko i do 3/4 ukupnih troškova proizvodnje. Većina farmera koji se komercijalno bave proizvodnjom kravljeg mleka posebnu pažnju poklanjaju pravilnoj ishrani svih kategorija goveda, kao i prilagođavanju ishrane životinja njihovom fiziološkom statusu, pri čemu se posebno vodi računa o mlečnosti grla ili njihovom reproduktivnom statusu.

Na osnovu izvedenih anketnih istraživanja, oko 92% farmera sprema sopstvenu stočnu hranu, dok oko 55% farmera koncentrovana hraniva kupuju u fabrikama stočne hrane. Farmeri koji spremaju sopstvenu stočnu hranu, uglavnom, proizvode celokupnu količinu kabaste hrane i jedan deo koncentrovanih hraniva. Od kabastih hraniva farmeri spremaju seno deteline ili lucerke, silažu kukuruza i, sve više, senažu.

Od koncentrovanih hraniva farmeri najčešće proizvode zrnasta hraniva, kao što su kukuruz, soja ili suncokret, dok na tržištu nabavljaju samo aditive ili neophodne premikse. Oko 78% anketiranih farmera kupuje vitaminsko-mineralne dodatke neophodne u ishrani goveda. Ono što se u istraživanjima različitih autora sve više ističe kao mogućnost za dodatnu optimizaciju programa ishrane na farmama muznih krava jeste rešavanje problema usitnjenosti kabastih hraniva, a na prvom mestu silaže cele biljke kukuruza i senaže lucerke, kao i kompletno mešanih obroka (TMR – Total Mixed Ration) za ishranu krava u laktaciji. Na osnovu istraživanja Stojanovića i sar. (2011a, 2011b, i 2011c) i uz primenu “Penn State Particle Separator” sistema od 4 sita, utvrđena su različita odstupanja od optimalno predviđenih vrednosti raspodela pojedinih frakcija čestica kako za kabasta hraniva, tako i za TMR.

 

Što je usitnjenost kabastih hraniva bila neujednačenija, to je i usitnjenost TMR-a varirala. Autori ovih istraživanja ističu da dobijeni rezultati ukazuju na značaj optimizacije fizičke forme kabastih hraniva prilikom njihove pripreme, a sve u cilju postizanja željene fizičke efektivnosti kompletnog obroka. Optimalna fizička efektivnost kabastih hraniva može se postići primenom različitih metoda i postupka kako prilikom usitnjavanja mase, tako i prilikom spremanja silaže cele biljke kukuruza, odnosno senaže lucerke.

 Rezultati ranijih istraživanja ukazuju na to da mogućnost da formulisani obrok podmiri hranidbene potrebe visokoproizvodnih mlečnih krava zavisi ne samo od njegovih hemijskih, već isto tako i od fizičkih karakteristika. Poznavanje stepena usitnjenosti kompletno mešanog obroka, kao i pojedinih kabastih hraniva, značajan je pokazatelj pri formulisanju obroka za mlečne krave, naročito u prvoj fazi laktacije. Ovo iz razloga enormno visokih potreba u energiji sa jedne strane, i istovremeno, ograničenog kapaciteta konzumiranja suve materije (SM) obroka, sa druge strane. Koncept fizički efektivnih vlakana (peNDF) je istovremeno pokazatelj i obuhvata kako prosečnu usitnjenost kompletnog obroka, tako i sadržaj NDF u obroku, ali takođe definiše i fizičku efektivnost obroka.

Optimalnim sadržajem fizički efektivnih vlakana u obroku, i adekvatnom fizičkom formom kompletnog obroka stimuliše se povećanje ukupne aktivnosti Poglavlje 1. Stanje i mogućnosti optimizacije primarne proizvodnje mleka 12 žvakanja (pri konzumiranju i preživanju), obezbeđuje se normalna funkcija rumena i iskorišćavanje konzumirane hrane, a eliminišu se pojave smanjenja procenta mlečne masti, ruminalna acidoza, ruminalna parakeratoza i laminitis. Međutim, još uvek nije nedvosmisleno utvrđen i preporučen metod merenja fizičke efektivnosti kompletno mešanog obroka i kabastih hraniva. Postoje značajne razlike u utvrđenim vrednostima za faktor fizičke efektivnosti (pef) i sadržaj peNDF, korišćenjem originalne verzije PSPS-sistema sa 2 sita i modifikovane verzije PSPS-sistema sa 3 sita. Egzaktne preporuke za optimalni sadržaj peNDF u obroku visokoproizvodnih mlečnih krava na početku laktacije praktično ne postoje, a opšte vrednosti koje su u opticaju se dosta razlikuju, pre svega zbog protivurečnosti podataka o efektu peNDF na svarljivost i proizvodnju mleka za različita kabasta hraniva i obroke sa različitim udelom koncentrata i kabaste hrane.

Važna napomena:

Preuzeto iz monografije OPTIMIZACIJA TEHNOLOŠKIH POSTUPAKA I ZOOTEHNIČKIH RESURSA NA FARMAMA U CILJU UNAPREĐENJA ODRŽIVOSTI PROIZVODNJE MLEKA koju je uredio Prof. dr Vladan Bogdanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Izdavanje ove monografije realizovano je u okviru projekta TR31086 „Optimizacija tehnoloških postupaka i zootehničkih resursa na farmama u cilju unapređenja održivosti proizvodnje mleka“ i uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

 

Intenzivno odgajivanje jagnjadi

Kako je ovčarska proizvodnja u porastu, sve je veće interesovanje proizvođača za inteniyiviranje odgajivanja jagnjadi. Ono se najčešće koristi za ishranu i odgajivanje blizanaca, jagnjadi ovaca male mlečnosti i siročadi, starih svega 2-3 dana. Istraživanja su pokazala da jagnjad moraju sisati majku najmanje jedan dan, ali ne duže od 2 dana. Nakon 2 dana privikavanje na korišćenje veštačke sise ili cucle je znatno teže.

Sa starenjem jagnjadi opada broj sisanja u toku jednog dana, ali se povećava količina unetog mleka po jednom sisanju.

Jagnjad moraju 1-2 dana po rođenju posisati kolostrum svoje majke ili neke druge ovce, a uz to nakon 4-5 sati po odbijanju od majki, trebalo bi ih napajati zamenom ovčijeg mleka. U početku 5-6 puta, sa količinom od 125-150 g po jednom napajanju. Do 15-og dana života, broj dnevnih napajanja bi trebalo smanjiti na 4-5 puta, sa 200-250 g zamene mleka po jednom napajanju. Od 16-40 dana starosti, treba ih napajati 3 puta dnevno sa po 400-500 g mleka po grlu.

Jagnjadima starim 7-10 dana treba davati kvalitetno seno lucerke i smešu koncentrata, sa 150-160 g svarljivih proteina u 1 kg, a kada napune 30 dana i granulirane smeše koncentrata visokog kvaliteta, granula od 6 do 8 mm. Na raspolaganju uvek mora biti sveža voda za piće.

U prvih 15 dana napajanja, jagnjad bi trebalo da se drže u grupi od 10 do 12 životinja, do 35 dana sa po 20-24 grla, a od 36-120 dana po 40-50 grla u grupi. Optimalna temperatura vazduha u objektima za odgajivanje jagnjadi bi trebalo da bude 15-18oC.

Kada su jagnjad starija od 4 meseca prevode se u tov, uz korišćenje granularnih smeša koncentrata, koje sadrže 60-65% granula i 30-40% koncentrovanih hraniva.

Pri veštačkom tovu jagnjadi sa zamenama mleka, smeše koncentrata i kvalitetno seno omogućavaju da se odgaje sva jagnjad, i ostvari znatno veća proizvodnja ovčijeg mesa.

Kako bi se jagnjad lakše privikla na zamenu, preporučuje se da gladuju 12 sati, što omogućava lakši prelaz. Temperatura zamene mleka bi trebalo da odgovara temperaturi tela i to barem u toku prve nedelje ishrane jagnjadi. Posebno je ovo značajno pri niskim spoljašnjim temperaturama.

Odgajivanje na ovaj način traje do starosti jagnjadi od 6 do 7 nedelja, kada imaju 12-15 kg a potom su najčešće na paši ili u tovilištima sa posebnim smešama koncentrata.

Zamena mleka za jagnjad

Količina od 160 do 200 g zamene mleka u prahu, razmućena u 1 litru vode, obezbeđuje sadržaj suve materije u tečnosti od 16%. Kada se jagnjad hrane sa ograničenom količinom toplog mleka (40-45oC) u toku prve dve nedelje života, dnevna količina zamene po jednom jagnjetu treba da iznosi 1,5-2,0 litra, a od 3 do 5 nedelje 2,2-2,5 litara. Za postizanje 1 kilograma prirasta jagnjad treba da konzumiraju 1,0-1,2 kg zamene mleka u prahu. Međutim, pri uobičajenom načinu ishrane jagnjadi sa prirodnim majčinim mlekom, potrebno je približno 4,0-4,5 kg mleka za 1 kilogram rasta. Zamena se rastvara u toploj vodi jer je takva bliža prirodnim uslovima ishrane, ali može se davati i hladna.

Pri grupnoj ishrani sa toplom zamenom, jagnjad mogu uzeti veće količine od potrebnih. To se može sprečiti hladnom zamenom (+4oC) umesto tople (+38oC).

 

Ishrana jagnjadi sa zamenama mleka

Brz prelaz jagnjadi na zamenu mleka ne dopušta potpuispoljavanje njihovo potencijala za brz porast. Veliki broj uginuća jagnjadi posledica je gladovanja u toku prve nedelje života. Treba voditi računa da se sa zamenama mleka mogu hraniti sledeća jagnjad:

  • Siročad ili ako jedan deo vimena ovaca sa blizancima nije u funkciji;
  • Pri rađanju više jagnjadi, pri čemu je jedno izrazito slabo;
  • Svako jagnje koje pokazuje znake progresivnog slabljenja u toku prve nedelje života, zbog nedovoljnog snabdevanja mlekom;
  • Slaba i mršava jagnjad 1-2 nedelje (zbog nedovoljne količine mleka);

 

Privikavanje jagnjadi na ishranu sa zamenama mleka

Veoma je značajno da jagnjad nakon rođenja što pre posisaju prvo majčino mleko – kolostrum. Nakon što se jagnjad ovoji od majke, potrebna je ručna muža ovaca, kako ne bi došlo do ozbiljnih komplikacija sa vimenom. Pri odvajanju od majki, jagnjad treba staviti u tople i suve bokseve, sa dosta čiste i suve slame, bez promaje i dovoljno udaljene od majki. Zamene mleka se obično daju sa temperaturom od 39oC u toku prve nedelje, pošto mlada jagnjad nerado uzimaju hladnu zamenu. Tek kada se jagnjad priviknu na veštačku sisu, tada se može preći na hladnu zamenu mleka, koja se ne zgrušava tako brzo kao topla zamena. Kada je zamena hladna jagnjad češće sisaju, sa manjim količinama po jednoj porciji, takođe je smanjen porast bakterija.

 

Kada se manji broj jagnjadi napaja sa zamenom mleka, ona se mogu hraniti ručno sa kantom i uz upotrebu cucle. Ako je u pitanju veći broj jagnjadi, tada se radi uštede u radnoj snazi, preporučuje upotreba mehaničke opreme za napajanje.

Potrebno je 3-4 vežbe da bi se jagnjad privikla na veštačku sisu. Ako u grupi ima 1 ili 2 jagnjeta koja su ranije naučila da koriste veštačku sisu, to koristi ostalima da se lakše priviknu. Kada su mnogo veća od jagnjadi koja se privikavaju na veštačku sisu, ova mogu preuzeti ulogu majke. Lampa za grejanje ili svetiljka na mestu hranjenja, pomažu bržem prilagođavanju jagnjadi na korišćenje veštačke sise.

Pre prečaska privikavanja jagnjadi na zamene mleka, poželjno je davati jagnjadima inekcije kao što si gvožđe dekstrin, vitamine A, D i E, a u regionima koji su deficitarni u selenu (Se) i ovaj element i kombinaciju antibiotika.

 

Kada se manji broj jagnjadi napaja sa zamenom mleka, ona se mogu hraniti ručno sa kantom i uz upotrebu cucle. Ako je u pitanju veći broj jagnjadi, tada se radi uštede u radnoj snazi, preporučuje upotreba mehaničke opreme za napajanje.

Potrebno je 3-4 vežbe da bi se jagnjad privikla na veštačku sisu. Ako u grupi ima 1 ili 2 jagnjeta koja su ranije naučila da koriste veštačku sisu, to koristi ostalima da se lakše priviknu. Kada su mnogo veća od jagnjadi koja se privikavaju na veštačku sisu, ova mogu preuzeti ulogu majke. Lampa za grejanje ili svetiljka na mestu hranjenja, pomažu bržem prilagođavanju jagnjadi na korišćenje veštačke sise.

Pre prečaska privikavanja jagnjadi na zamene mleka, poželjno je davati jagnjadima inekcije kao što si gvožđe dekstrin, vitamine A, D i E, a u regionima koji su deficitarni u selenu (Se) i ovaj element i kombinaciju antibiotika.

 

 Kao i svaka druga organska proizvodnja, odgajanje svinja pa principima organske proizvodnje je nešto ekstenzivniji sistem gajenja, a i rezultati su lošiji kada se uporede sa klasičnim sistemom proizvodnje.

Korišćenje paše ima za posledicu i znatno manje troškovi ishrane zbog smanjene potreba za drugim hranivima kao što su žitarice, proteinska hraniva, vitaminsko mineralni dodaci. Jedan hektar pašnjaka dobrog kvaliteta može u sezoni obezbediti ispašu za 20 krmača.

Pašnjaci sa stalnom ispašom treba da su naseljeni ili zasejani travama poput livadarke, bele dateline, ježevice i lucerke. Pašnjake sa pregonskom ispašom mogu činiti lucerka, crvena detelina, bela detelina, švedska detelina, ježevica, bezosni vlasen i mačji rep.

Krmače u laktaciji imaju veće potrebe u hranljivim materijama, koje mogu podmiriti manjim delom iz paše. Istraživanja sa korišćenjem silaže u laktaciji upućuju na zaključak da se maksimalno 10-15% od potreba u energiji može podmiriti iz kabaste hrane, a da to ne utiče negativno na prirast legla. Ako zelena kabasta hrana ulazi sa više od 25% u sastav obroka, sadržaj sirovih proteina u obroku mora biti povećan, zbog niže svarljivosti proteina iz kabaste hrane.

Kompletne smeše koncentrata se sastavljaju da obezbede celokupne potrebe u hranljivim materijama i energiji, kao i kod normativa klasične (kovencionalne) proizvodnje, bez učešća paše, odnosno kabaste hrane u obroku. Hraniva koja najčešće ulaze u sastav smeša su ona koja se mogu proizvesti na gazdinstvu, međutim problem koji se javlja kod organizacije organske proizvodnje svinja jeste nabavka na tržištu hraniva sa sertifikatom organske proizvodnje.

Od žitarica najčešće se koriste: kukuruz, ječam, ovas, pšenica, raž i tritikale. Od proteinskih termički obrađeno zrno soje, pasulj, grašak, bob, lupina, sočivo, sojina pogača, suncokretova pogača i dehidrirana lucerka. Dozvoljeni su i vitaminski dodaci i probiotici: kvasac, enzimi, limunska kiselina.

U obrocima svinja u tovu u uslovima organske proizvodnje kao glavni izvor proteina se najčešće koristi termički obrađeno punomasno zrno soje, iz tog razloga čak i u uslovima restriktivne ishrane koncentratima dolazi do povećanja sadržaja polinezasićenih masnih kiselina u deponovanom masnom tkivu.

Ubuduće će se u ishrani svinja (kao i kod svih drugih životinja) u uslovima organske proizvodnje sve više koristiti alternativni izvori proteina. Zbog nedozvoljene upotrebe genetski modfikovanih hraniva, kao i ograničene upotrebe hraniva dobijenih hemijskom ekstrakcijom masti, biće korišćena hraniva koja su bogatija i u sadržaju masti. Zbog toga će biti važno razmatrati i njihov uticaj na kvalitet deponovane masti u organizmu životinja.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Predrag Kostić, iz Ravnog gaja kod Barajeva, ima svega 44 godine, a još od ranog detinjstva zavoleo je život sa životinjama i život na farmi. Njegova farma danas ima preko 35 krava muzara, a sa teladima i junadima, broj grla na farmi je preko 100. Sva grla su simentalske rase, a u šali Predrag voli da kaže, „Protiv uroka imam i jednu crno belu kravu, holštajn frizijske rase”. Njega je pred kraj januara ispred FARMNET–a posetio dr vet. med. spec. Branko Jovetić i redakcija Agrobiznis magazina. Jovetić je za Farmnet magazin istakao da je zadovoljan uslovima držanja goveda na farmi, kao i da je higijena krava na zavidnom nivou, uz konstataciju da su grla u dobroj kondiciji, sa zdravim zglobovima i papcima. Naš domaćin Predrag požalio se veterinaru da sa pojedinim grlima ima problem zbog tihog teranja, odnosno pojave da kod krava nema jasnih znakova polnog žara, pa je nemoguće utvrditi kada treba izvršiti veštačko osemenjavanje. Urađen je ultrazvučni pregled
reproduktivnog trakta kod nekoliko grla. Prilikom pregleda dr Jovetić je istakao da su kod jednog grla pronađeni cistični jajnici, za šta je prepisao odgovarajuću terapiju (OVARELIN). Prosečna mlečnost na ovoj farmi je 20 litara, sa dnevnom proizvodnjom mleka do 500 litara. Otkup mleka ide preko mlekare Granice iz Mladenovca, a Predrag ima cenu 39,65 dinara po litru, plus sedam dinara subvencija od države. On za magazin kaže da nema nikakvih problema bilo da je reč o mlekari ili državi.

 

Što se tiče ishrane krava, Predrag primenjuje recepturu, koju je dobio od stručnjaka FARMNET-a, a mleko proizvedeno na njegovoj farmi je u kategoriji ekstra klase. Što se tiče bolesti i problema na farmi, naš sagovornik ističe da od pre tri godine, kada je investirao u mlekovod, nema nikakvih problema sa mastitisom. Ponekad dolazi do pojave retencije, odnosno zaostajanja
posteljice kod krava nakon teljenja. Kada je reč o tovu, povremeno ima problema sa prolivom kod teladi, naročito u vreme velikih vrućina, tokom leta. Junad prodaje klanicama, a trenutna cena je 1,9 evra po kilogramu žive stoke.

Doktor vet. med. spec. Branko Jovetić, konstatuje da ova farma ima potencijal za povećanje mlečnosti i poboljšanje plodnosti, tj. unapređenje reproduktivnih parametara, odnosno smanjenje servis perioda. Ukratko, to podrazumeva stručan i kontinuiran rad na reprodukciji. Sa tretmanom životinja treba početi, već dve do tri nedelje nakon teljenja. Neophodno je pratiti kako se odvija involucija materice. Treba na vreme izvršiti pregled i lečenje grla kod kojih postoje patološke promene na polnim organima. Rektalni pregled se dopunjuje ultrazvučnim pregledom i na osnovu nalaza na jajnicima i materici primenjuje se odgovarajuća terapija. Neophodno je redovno raditi preglede i pratiti šta se dešava nakon sprovedene terapije. Pored uobičajenih protokola u kojima se primenjuju prostaglandini za izazivanje estrusa kod krava, primenjuju se brojni drugi reproduktivni protokoli kojima se povećava stopa koncepcije tj. steonosti krava. Kod junica koje se uvode u osemenjavanje treba koristiti seksirano seme, čime se dobija veći broj ženske teladi. Ovo su samo neki od saveta našeg veterinara kojima se može unaprediti proizvodnja i plodnost mlečnih krava. Predraga Kostića, nedavno su posetili i predstavnici Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu mleka, i tom prilikom uzeli uzorke na analizu, tako da se konačno ostvarila njegova želja, a i želja brojnih stočara, da postoji nezavisna kontrolna institucija, koja će nezavisno kontrolisati svo mleko na tržištu. Predrag, takođe smatra da je dobro da se plaćanje mleka vrši na osnovu kvaliteta, i da je to najpoštenije za sve proizvođače.

Posetili smo i Branka Marinkovića iz sela Kožuar kod Uba, gde ga je naš doktor informisao o prednosti upotrebe seksiranog semena bikova. Upotrebom seksiranog semena pri osemenjavanju procenat
rođenja ženske teladi, može biti oko 80 procenata. Kod ovog domaćina, u dva slučaja, kod prvotelki, primećeno je da je došlo do oštećenja reproduktivnih organa prilikom teljenja, tj. cepanja međice
i grlića materice. To se, prema rečima veterinara, dešava kada je porođajni kanal uzak, a plod veliki. Zbog toga treba voditi računa pri izboru semena za osemenjavanje junica. Neophodno je voditi računa o kondiciji junica, koje ulaze u osemenjavanje, kao i o tome da se osemenjavaju tek kada dostignu polnu i telesnu zrelost (15 meseci i 350 kg). Kod jedne od ovih krava veterinar je utvrdio postojanje endometritisa i cervisitisa i preporučio ispiranje materice toplim fiziološkim rastvorom sa dodatkom povidon joda. Imajući u vidu da se radi o prvotelkama, treba raditi na njihoj kondiciji. Domaćin je sugerisao da je imao problema sa pneumonijom kod nekoliko krava, za šta je dobio savet da koristi antibiotike bez karence za mleko, kao i nesteroidnu antiinflamatornu terapiju kod steonih krava, koja će dati željene rezultate, bez uticaja na kvalitet mleka, što znači da se takvo mleko može koristiti za ljudsku ishranu. Neophodno je izvršiti vitaminiziranje krava, a objekat za smeštaj krava redovno čistiti, prati i vršiti dezinfekciju.

Branko ima oko 60 grla goveda, pretežno holštajn frizijske rase, od čega 26 krava na muži. Oba farmera rade nabavku preko FARMNET mreže i ističu da cene, koje dobiju preko mreže, nisu uspeli da sami pronađu. Pored toga što mogu dobiti besplatan savet i informacije, umrežavanje za njih predstavlja dobru polaznu osnovu za podizanje nivoa proizvodnje. Svako ima svoje viđenje proizvodnje kroz Farmnet mrežu, a iskustva se razmenjuju između samih farmera.

Cilj Farmnet mreže je da farmerima treba približiti servis, da pored nabavke repromaterijala za farme, dobijaju kompletnu stručnu podršku od strane nutricionista, kao i veterinara raznih specijalnosti, koji prate komletno zdravstveno stanje grla na farmi. Cilj je da se podigne nivo proizvodnje, bez dodatnih ulaganja. Edukacija i razmena informacija za članove FARMNET mreže je besplatna.

Farmnet je SERVIS POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA koji ima za cilj povećanje obima proizvodnje i konkurentnosti kroz jedinstven informacioni sistem. Podižu transparentnost u nabavci, proizvodnji i a poljoprivrenih proizvođača.
• Farmnet je besplatna informaciona platforma, koja je dostupna svim prozvođačima podjednako
• Farmnet je distributivni kanal koji nastupa na tržištu, za i u ime naših poljoprivrednih proizvođača
• Farmnet kroz mrežu kontakata u Evropi i Srbiji ima za cilj da se izbegnu svi posrednici u lancu koji povećavaju cenu.
• Farmnet ima pristup razvijanja nezavisnih, nepristrasnih i objektivnih izvora informacija za svakog poljoprivrednika. Bez marketinga velikih kompanija, samo činjenice sa terena.

Farmeri preko Farmnet servisa imaju mogućnosti da razmene svoje agronomske podatke i iskustva jedni s drugima, sve kako bi mogli doneti bolje odluke o semenima i agronomiji, mehanizaciji

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Praktični priručnik Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija u vezi sa stočnom bolešću kvrgave kože od sada je dostupan i na srpskom jeziku.

To će veterinarima olakšati način postupanja u situacijama kada se susreću s ovom bolešću.

Besplatan priručnik je veterinarima dostupan i na engleskom, ruskom, makedonskom, turskom i albanskom jeziku, a uskoro će biti prevedeni na ukrajinski i rumunski jezik, navodi se u saopštenju FAO dostavljenom Tanjugu. 

"Bolest kvrgave kože može naneti ozbiljne ekonomske gubitke poljoprivrednicima, posebno malim farmerima koji se u velikoj meri oslanjaju na pojedinačne životinje. Osim toga, bolest može imati ozbiljne posledice po trgovinu zemalja izvoznica", izjavio je Danijel Beltran-Alkrudo iz FAO. 

Bolest kvrgave kože poznata je već duže vreme, ali je bila ograničena isključivo za područje supsaharske Afrike. 

Međutim, od 2015. godine prisutna je na Balkanu, a u 2016. godini njeno širenje zaustavljeno je u Crnoj Gori i Srbiji. 

U priručniku se mogu naći informacije o samoj bolesti, kliničkim znakovima, geografskoj distribuciji, epidemiologiji i načinima prenosa. 

Navedeni su detalji bitni za diferencijalnu dijagnostiku, postmortalne nalaze, laboratorijsku potvrdu, kao i terensku dijagnostiku, kao i preporuke za prikupljanje i transport uzoraka s terena do laboratorija. 

Opisani su postupci u slučajevima postavljanja sumnje i/ili potvrđivanja slučajeva bolesti, kao i načini podizanja svesti o ovoj bolesti i nadzora nakon pojave bolesti.

 

izvor : https://www.b92.net 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30