U opštini Novi Kneževac uskoro bi trebalo da bude započeta realizacija projekta vodosnabdevanja vrednog dva miliona evra. Pored toga, u Nakovu kod Kikinde, do kraja godine biće sproveden prvi slučaj digitalizacije u stočarstvu, poručio je ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, prilikom posete Severnobanatskom okrugu. Nedimović je istakao da je agrarni budžet višestruko veći nego prethodnih godina što omogućava dodatna ulaganja u proizvodnju.
Poljoprivrednike u Novom Kneževcu, u kom je isključivo zastupljena ratarska proizvodnja, najviše brine otkupna cena žita. Žetva je u toku, prosečan rod za sada je oko četiri tone po hektaru, a država je započela otkup po ceni od 20 dinara za kilogram. U razgovoru sa resornim ministrom, paori su ponovo istakli važnost države u kreiranju tržišta. Najavljen je i projekat Abu Dabi fonda vredan dva miliona evra za navodnjavanje i odvodnjavanje.''Uređenje atarskih puteva može bez problema da se reši. Obećana nam je nabavka mašina za uređenje atarskih puteva, na Tisi će raditi dve nove pumpe, koje bi trebalo da puno pomognu'', kaže Slavko Janjatov, poljoprivrednik iz Novog Kneževca

U Nakovu kod Kikinde ministar je najavio i početak digitalizacije u stočarstvu što podrazumeva kupovinu robota za mužu krava. Do kraja godine to bi trebalo da bude realizovano na farmi Olivere Latinović.

''To je u Evropi u zadnjih 10 godina veoma aktuelno, investicija iznosi oko 150.000 evra, u zavisnosti od opreme, a 60 odsto je jako velika pomoć koja nam se vraća od države jer ne možemo sve sami da priuštimo'', smatra Olivera Latinović, poljoprivrednica iz Nakova.

Projekat vodosnabdevanja u Novom Kneževcu, digitalizacija stočarstva, kao i novi uslovi za izdavanje državne zemlje u zakup, koji podrazumevaju izdavanje stočarima na 10 godina, rezultat su višestruko većeg agrarnog budžeta.

''Mislim da je jako važno što sada imamo dosta novca i što više sredstava imamo, mi ćemo više da ulažemo u poljoprivredu. Naš budžet je veći 30 odsto u poslednjih nekoliko godina, ne može da se preko noći sve sredi, a da pre toga nije ulagano 30 godina", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

U razgovoru sa novokneževačkim i nakovačkim paorima, resorni ministar preneo je im je da će cena žita, prema sadašnjim procenama, biti oko 22 dinara. Nedimović je dodao i da svi poljoprivrednici posebnu pažnju treba da usmere na osiguranje useva.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/podrska-poljoprivrednicima-na-severu-banata_1032574.html

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je stočarstvo motor razvoja poljoprivrede i da raste tražnja za goveđim i junećim mesom na svetskom tržištu.Nedimović je za Radio-televiziju Srbije rekao povodom spremanja Srbije za izvoz junećeg mesa u Ujedinjene Arpaske Emirate da je to "jedno od platežno najsposobnijih tržišta i da je to dobro tržište koje Srbija otvorila posle tržišta Turske i Kine".

"Imamo dovoljno novca, obradjujemo zahteve i tamo iza Uskrsa biće doneta rešenja", rekao je Nedimović o subvencijama za tov junadi i dodao da su imali više zahteva za isplatu subvencija nego ranije.On je, govoreći o porastu cena svinja za 50 dinara, kazao da su očekivanja da će se taj trend nastaviti narednih nekoliko meseci jer je "došlo do budjenja tržišta".

Upitan da li će se veći izvoz odraziti i na porast cene na domaćem tržištu, Nedimović je naveo da je to kao "priča o kozi i kupusu" i da je njegov posao da brine o stočarima i poljoprivrednicima.

"Moramo da vodimo računa o potrošačima, ali moramo i ove ljudi koji se svaki dan muče na svojim poljoprivrednim posedima, moraju nekad i oni da zarade novac", rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=17&nav_id=1531329

Stotinak goveda i sve što je neophodno za njihovo opsluživanje ima farma Jožefa Urbana (68) u Horgošu.Urban je pre nego što se upustio u proizvodnju mleka i govedarstvo radio u ovdašnjem Poljoprivrednom preduzeću „Bačka“ kao traktorista, a kada je nastupila propast pre skoro dve i po decenije je kupio jednu kravu.

- U „Bačkoj“ je tada bilo nas puno zaposlenih, a para nije bilo. Krenuo sam sa jednom kravom, tako što sam Mišikom Totom išao u Mol da kupi kravu, pa sam ga odvezao, a pošto sam mu pomagao kod baliranja i prevoza sena, nagovorio me je da kupim jednu krava. Gazde kod kojih smo bili nudili su steonu kravu za 1.250 nemačkih maraka, koja samo što se nije otelila. Nisam hteo da pazarim, nit sam imao gde da je držim, pa sam se šalio, da je jedino mogu smestiti u frizerski salon koji je tada držala supruga Irena - priseća se Jožef Urban.Komšija Miši bači ga je nagovarao, pa je Jožef više iz šale ponudio za kravu 1.100 maraka, pod izgovorom da sigurno neće odmah da se teli. Uveče zazvoni telefon, a gazda iz Mola se raspituje da li je ozbiljno mislio sa ponudom, pa pošto smo se dogovorili, dopremio je obe krave, Miši bačiju i meni.

- Puno sam radio u „Bačkoj“, nosio rol bale traktorom i obavljao druge poslove oko stoke, tako da sam odmah uočio da je krava stvarno pred teljenjem, a Miši bači je bio ubeđen da je tako izgledala zbog transporta. Na sreću, već uveče krava je otelila bičića, a već nakon nedelju dana davala je 28 litara mleka. Šest litara je popilo tele, dve litre smo mi trošili, a 20 smo ispo­ručivali za mlekaru. Isplata mleka je bila krajem svake nedelje, za litar mleka plaćalo se 75 feninga, tako da smo od mleka svakodnevno imali prihod 15 maraka. U to vreme za 336 radnih sati na kombajniranju u vreme žetve u firmi, dobio sam mesečnu platu svega 103 dinara, pa sam ostavio posao i odlučio da razvijam farmu - priča Urban.

Domaćin iz Horgoša napominje da je dok je bio zaposlen imao tri hektara zemlje i proizvodio povrće za hor­gošku Hladnjaču „Higlo“, a da je supruga Irena 33 godine držala frizerski salon, pa su ušteđevinu uložili u razvoj govedarske farme.

Stigla je ova porodična farma do toga da bude i među najuspešnijima u isporuci mleka, ali sada je u fazi prestrojavanja pa je smanjen broj muznih krava, jer je opredlejenje da se posveti tovu junadi. Sada svaki drugi dan ispo­ručuje 700 do 800 litara mleka, a kada je mlekarstvo na farmi porodice Urban bilo na vrhuncu isporučivalo se svaki drugi dan i do 2.800 litara.Farma porodice Urban je na obodu Horgoša pored buduće industrijske zone koja se uređuje, pa se deo stoke tu ispušta na ispašu uz nadzor pastira na struju, a Jožef objašnjava da je inače uzimao u zakup ranije i 194 hektara državne zemlje najviše radi ispaše, ali je smanjio zakup na svega 34 hektara pošto više goveda ne isteruje na ispašu, nego na sopstvenim povr­šinama obezbeđuje stočnu hranu. Urban obrađuje 120 hektara zemlje gde je setvena struktura usklađena za obez­beđenje hrane za farmu, pa je tako na 50 jutara detelina, za prodati suncokret uzima se sačma, a seno obezbeđuje košenjem oko 60 hektara livade. Na farmi pomažu sin, ćerka i zet, jer posla ima dosta.

- Računica u proizvodnji mleka je sve nepovoljnija, posebno od kada je mlekaru preuzeo „Imlek“. Pre četiri godine dobijali smo za litar mleka ekstra klase 53 dinara, a sada za isto tako kvalitetno mleko ekstra klase svega 41 dinar. To nikako ne ide, jer su troškovi sve veći. Svakog seljaka, pojede skupa nafta. Ne može se sa cenom litra nafte od 170 dinara rentabilno zemlja raditi. Drugo je voziti automobil, plaćati skupu registraciju i naftu, jer to je luksuz, a baviti se poljoprivredom nije luksuz, nego mukotrpan i neizvestan posao...

- Kada sam odlučio da se više ne bavim proizvodnjom mleka, u saradnji sa stručnim institucijama počeli smo da na našu farmu uvodimo rasu goveda limuzin i šarole, pristigla su i prva telad tako da orijentišemo na tov goveda koja su pogodnija i daju najbolje rezultate u proizvodnji mesa - kaže Jožef Urban.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-bavlene-poloprivredom-nije-luksuz-07-04-2019

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS“ broj 104/2018 od 28.12.2018 godine).

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Upravi za agrarna plaćanja na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla sa specifikacijom grla za koje se podnosi zahtev overena od strane klanice i naadležnog veterinarskog inspektora.

Lice koje podnosi zahtev ostvaruje pravo za na podsticaje u stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu, dok se pravo na podsticaje u stočarstvu za tov svinja ostvaruje za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom pljoprivrednom gazdinstvu u toku jedne kalendarske godine.

Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine.

U 2019. godini zahtev za podsticaje podnosi se u propisanom roku ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 01. oktobra 2018. godine do 30.juna 2019. godine.

Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva u gorenavedenom periodu, a za isto grlo zahtev za podsticaje može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu, po završetku tova.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS”, br. 111/15, 9/16, 110/16 i 44/18 – dr. zakon).

Izvor: http://uap.gov.rs/

 

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS“ broj 104/2018 od 28.12.2018 godine).

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Upravi za agrarna plaćanja na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla sa specifikacijom grla za koje se podnosi zahtev overena od strane klanice i naadležnog veterinarskog inspektora.

Lice koje podnosi zahtev ostvaruje pravo za na podsticaje u stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu, dok se pravo na podsticaje u stočarstvu za tov svinja ostvaruje za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom pljoprivrednom gazdinstvu u toku jedne kalendarske godine.

Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine.

U 2019. godini zahtev za podsticaje podnosi se u propisanom roku ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 01. oktobra 2018. godine do 30.juna 2019. godine.

Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva u gorenavedenom periodu, a za isto grlo zahtev za podsticaje može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu, po završetku tova.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS”, br. 111/15, 9/16, 110/16 i 44/18 – dr. zakon).

Izvor: http://uap.gov.rs/

Dejan Milošević, predsednik pčelarske organizacije iz Požarevca, za Agrobiznis magazin kaže da svi pčelari u ovoj organizaciji redovno koriste podsticaje kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. „Imamo članove koji ostvaruju podsticaj od trista do četristo hiljada dinara. Tokom prošle godine nabavili smo opremu koju zajednički koristimo kao udruženje a naši članovi redovno konkurišu za mere ministarstva poljoprivrede“ zaključuje Milošević. Ovom prilikom nam je rekao da što se tiče podsticaja za pčelarstvo od strane Ministarstva poljoprivrede 95% je  isplaćeno a ostalih 5% su zahtevi predati u maju i očekujemo da će biti uskoro isplaćeni.

„Odmah na početku želeo bih da naglasim, lokalna samouprava misli na vas podjednako kao i na sve ostale meštane kako gradskih tako i seoskih mesnih zajednica. Želja da u našem kraju razvijamo industriju, turizam i proizvodnju nije umanjila saznanje da je snažna poljoprivreda ovog kraja preduslov bilo kakvog napretka Požarevca i Braničevskog okruga“ rekao je Bane Spasović gradonačelnik Požarevca.“Pitali smo struku, konsultovali vas i došli do mera, pomoći i podsticaja kojima bi osnažili poljoprivrednike i poljoprivredna udruženja. Upravo zahvaljujući konsultacijama sa vama i stručnim službama uvideli smo da je pored ovih 20 miliona potrebno još duplo toliko koje smo već odredili za nove subvencije, izgradnju atarskih puteva, protivgradnu zaštitu ali i edukaciju,“ zaključio je Spasović.

Saša Đorđević Član gradskog veća zadužena za poljoprivredu, je ovom prilikom istakla da je dosta toga urađeno u prethodnom periodu za poljoprivredne proizvođače ali da se tu neće stati već će iz godine u godinu izdvajati sve veća sredstva.

U izjavi za Agrobiznis magazin gradonačelnik Spasović kaže da je grad Požarevac pored direktnih podsticaja u iznosu od sedamdeset miliona dinara podržao poljoprivredu indirektno kroz uređenje atarskih puteva.Zajedno sa sredstvima ministarstva poljoprivrede uređeno je više od 20km puteva. Taj posao nije rađen prethodnih devet godina.

Prema rečima Sanje Bačić, predsednice Udruženja voćara Požarevca, najviše sredstava dobijeno je za potrebe postavljanja sistema za navodnjavanje, nabavku sadnog materijala, plastenika i stočarstva. Najviše korisnika je dobilo po 100.000 a bilo je i onih koji su dobili između 200.000 i 400.000 dinara. Ona nam je objasnila da su sredstva dobijena kroz sufinansiranje investicija i da je procedura još jednostavnija nego na nivou od strane države. „Na primer, za sadni materijal i plastenike povraćaj je bio 60% dok je za stočarstvo 40%“. Ona je za naš časopis rekla da je godina za voćare u ovom kraju bila uspešna kao i da je potencijal voćaka u zasadima gde su pravilno primenjene agrotehničke mere dobar i da se može očekivati takođe dobra godina.

Među korisnicima podsticaja bio je i Ljubiša Petrović iz Kasidola koji ima 3h pod kajsijom. On je zasadio novih 115 ari i kaže da je dobio povraćaj 60%. „Zahvalan sam, to do sada nije bilo. Pored ovoga bavim se ratarstvom i stočarstvom. Nisam imao probleme sa prodajom plodova i već sutradan sam bio isplaćen. Kod mene u zasadu su inače sorte kajsije sa oznakom NS i ovom prilikom želim da pozdravim profesora Keserovića koji nam je poslao pupoljke za razmnožavanje. Pored finansijske pomoći Ljubiša nam je rekao da ima i dobru stručnu pomoć.

Njegov mlađi kolega Dobrica, takođe iz Kasidola, odlučio se za sadnju borovnice a bavi se i ratarstvom i stočarstvom. „Kupio sam 5000 sadnica od SUPERIOR-a iz Velike Plane i zasadio na 1,7 hektara. Proizvodnja je na bankovima. Sorta je DjUK. Ne bih o novcu, ali je sve skupo koštalo“.

 

Srbija sa razvojem stočarske proizvodnje, naročito proizvodnjom junećeg mesa, može dobro da zaradi ali i da uposli postojeće farme i podstakne osnivanje novih. Uz tržište Evropske unije, Rusije, Kine i Turske, najavljuje se i izvoz u Egipat. Da bismo ispunili tražene količine, neophodno je u tovu imati nekoliko desetina hiljada grla. Država je zato i povećala subvencije za tovna grla. Milan Simić se već pet godina, na nagovor sina i snahe, bavi tovom junadi. Trenutno ima 30, a za sledeću godinu planira povećanje na 50 grla. Žali se na skupu telad koju u proseku plaća oko 600 evra.  "Iskren da budem, može da se zaradi. Hvala državi što je podigla subvencije na 15.000 dinara po biku. Mi na ovih 30 imamo oko 4.000 evra. To je nečija godišnja plata. I na razlici u tovu dobiću još jednu platu. Ako bude više biće još bolje", navodi Milan Simić, stočar iz Krivaje.

I njegov komšija Milovan Marković tovi 30 junadi od šest do 12 meseci.  "Što se tiče subvencija one su uvek dobrodošle. E, sad, kad kasne, to nam je malo veći problem, nisu na vreme, kad nama treba, kada seljaku treba. Ali kada dođu, dobrodošle su", navodi Marković. Čak 70 posto meštana Krivaje bavi se stočarstvom. "Subvencije su bitno povećale broj ljudi koji se opredeljuju za ovu proizvodnju i što je isto tako važno ljudi povećavaju obim svoje proizvodnje", navodi Zoran Kozlina iz PSSS – Šabac.

Pročitajte šta radi mladi inženjer elektrotehnike u stočarstvu: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/4325-inzenjer-elektrotehnike-dobitnik-priznanja-za-poljoprivredu 

Srpska junetina tražena širom sveta

Farmerima nedostaje telad tovnih rasa. U Požarevcu ističu da se problem može rešiti povoljnim uvozom iz susednih zemalja. "Tog momenta čim se pojavila potreba za junadima, onda su i proizvođači teladi s obzirom da mi imamo malu proizvodnju, nemamo dovoljno teladi, podigli svoju cenu. Tako da tovljači tu nemaju neku veću zaradu, osim ovih podsticajnih mera što država daje to bi im mnogo pomoglo", ocenjuje Zvonko Milenković direktor privrednog društva "Union" iz Požarevca. Junetina je sve traženija na svetskom tržištu. Izvoz u Tursku je dobro došao našim farmerima a potražnja stiže i iz drugih zemalja.

"Već smo to završili ali idemo dalje. To nije dovoljno. Ne samo Turska idemo i druga tržišta, tržište Egipta. Najviše tovno govedarstvo. Tu nam je ideja da napravimo ozbiljan iskorak, jer imamo veliku tražnju. Tržište opredeljuje šta ćemo da radimo. Posle ćemo da se preorijentišemo krajem sledeće godine na mleko, sa laboratorijom, da plaćamo mleko po kvalitetu", objašnjava Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Uz povećane državne subvencije, stočari su trenutno zadovoljni i tražnjom i cenom. Samo da to potraje, pa da i farme budu punije.

Izvor: RTS

Video prilog je na linku: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3360790/drzava-povecala-subvencije-za-tovna-grla.html 

Na dobrobit životinja utiče veliki broj činilaca koji se mogu svrstati u tri grupe. U prvoj grupi su genetski činioci, u drugoj smeštajni i ambijentalni, a u trećoj činioci koji se odnose na odnos odgajivača, vlasnika, staralaca, veterinara.. Ovi činioci su povezani jakim i neraskidivim vezama. Način na koji se čovek odnosi prema životinjama uglavnom je uslovljen načinom na koji o životinjama razmišljaju njegovi korisnici, vlasnici i odgajivači. Verovatnoća da će se ugroziti dobrobit životinja je veća ako se o njima razmišlja kao o upotrebnom predmetu. Ovo je i jedan od razloga što se javnost u razvijenim zemljama zainteresovala za dobrobit životinja.

Stručno usavršavanje stočara uglavnom se zasniva na prenosu informacija o brzini rasta, reproduktivnim osobinama, odnosno o karakteristikama potomstva i količini i kvalitetu proizvoda koji se dobijaju u određenoj grani stočarstva. Odnos stočara prema životinjama uglavnom zavisi od njegove rane edukacije, stručnosti, stočarske tradicije, ličnih iskustava, ubeđenja, ali i stručnih kvaliteta onih koji su zaduženi za njihovu edukaciju.

Kakvi su zakonski propisi i kako poboljšati odnos stočara prema životinjama? Odgovore na ova i druga stručna pitanja daje Msc Dragomir Vujičić u novom broju Agrobiznis magazina. 

 

IZVOR:Agrobiznis magazin

NASTAVLjAJUĆI podsticajne programe namenjene povećanju produktivnosti u stočarstvu, Pokrajinska vlada je izdvojila 59 miliona dinara, i taj iznos raspodelila kroz dva konkursa, na osnovu kojih su u ponedeljak u Novom Sadu korisnicima uručeni ugovori. Pročitajte još: Bespovratna sredstva iz vojvođanske kase biće upotrebljena za odgajivačke programe u stočarstvu, kao i za poboljšanje proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima i uvođenje EU standarda u objekte za proizvodnju i preradu mleka. - Podsticaji po ova dva značajna konkursa doprineće povećanju kvaliteta i standarda u stočarskoj proizvodnji - istakao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, uručujući ugovore predstavnicima poljoprivrednih stručnih službi, zemljoradničkih zadruga i drugih poljoprivrednih organizacija koje su ostvarile pravo na taj novac. Pročitajte još: Mirović je podsetio da je Pokrajinska vlada u protekle dve godine znatno povećala izdvajanja za poljoprivredu i najavio da će i u budžetu za 2019. biti održan visok nivo ulaganja u agrar. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević je napomenuo da se tom novom podrškom domaćem stočarstvu stvaraju uslovi za poboljšanje kvaliteta mleka, povećanje stočnog fonda, uspešniji uzgoj domaćih životinja i širenje genetskog potencijala stoke, a time i povećanje produktivnosti po grlu, što će, kako je dodao, znatno unaprediti stočarsku proizvodnju u Vojvodini. Mirović i Radojević uručuju ugovore Među 102 organizacije kojima su odobrena sredstva je i Poljoprivredna zadruga "Bojtar" iz Kuzmina, koja uzgaja goveda. - Ova sredstva ćemo iskoristiti za genotipizaciju goveda, odnosno da, koristeći savremenu tehnologiju, na odabranom teletu utvrdimo kakvo će grlo biti u budućnosti, kad odraste - objašnjava, za "Novosti", direktor te zadruge Nebojša Ljeskovac.

 A među pet korisnika podsticaja za uvođenje EU standarda našla se i mlekara "Karpe diem" iz Krušedola, koja je ove godine izgradila novi pogon za izradu tvrdih kozijih sireva. - Dobili smo 2,2 miliona dinara, što nam mnogo znači. Sad ćemo moći uspešno da obavimo zrenje tvrdih sireva, koje traje od 60 do 90 dana - ističe sa zadovoljstvom Jelena Marić, vlasnica i direktorka te mlekare. Ona objašnjava da Srbija zasad uglavnom izvozi bele sireve po nižim cenama, a uvozi tvrde, koji su skuplji, jer naši proizvođači nemaju dovoljno sredstava za investicije u toj proizvodnji. Nebojša Ljeskovac DESET PRIJAVA, POLOVINA PROŠLA NA drugom konkursu, na kojem je raspodeljeno oko 12 miliona dinara, a čiji je osnovni cilj povećanje proizvodnje i poboljšanje kvaliteta mleka, bilo je ukupno deset prijava. - Pet organizacija je dobilo podsticaje, tri nisu ispunile uslove konkursa, a dve su odustale - naveo je Radojević.

 

Izvor: Novosti

Subvencije za tovno govedarstvo biće povećane sa sadašnjih 10.000 dinara po grlu na minimum 15.000 dinara, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, objašnjavajući da takva odluka "ima smisla" zbog skoka cena kilograma goveđeg mesa. "Imamo tržišta Turske, otvorili smo tržište Kine, otvaramo sad tržište nekih zemalja na Bliskom istoku, i da bismo pospešili proizvodnju goveda, koja su važna i zbog stajnjaka i očuvanja poljozemljišta, mi ćemo povećati za najmanje 50 odsto subvenvcije", kaže Nedimović za RTS. Kaže da ne očekuje negodovanja budući da se neće povećavati davanja po hektaru koja iznose 4.000 dinara. "Koliko je jorgan dugačak, toliko će i biti novca. Četiri hiljade dinara ostaje. Sve druge mere povećavamo. Primera radi, za nabavku opreme, mehanizacije, protivgradnih mreža, sistema za navodnjavanje pre dve godine bilo je 500 miliona dinara ukupno, sad će budžet za to biti oko devet milijardi", ističe Nedimović. Davanje po hektaru uglavnom se, kaže, pretvori u potrošnju i nema koristi za poljo-proizvodnju. "Sad ćemo imati dosta novca koji će biti namenjen za izgradnju skladišnih kapaciteta, za hladnjače, sve ono što je potrebno da sačuvaju svoju robu i da je prodaju onda kada ona ima dobru cenu", objašnjava ministar poljoprivrede. Dodaje da će biti dosta investicija u sisteme za odbranu od poplava, sisteme za navodnjavanje, automatsku protivgradnu zaštitu, a biće nabavljen i ledolomac, kaže Nedimović.

Izvor: Tanjug

U Predlogu budžeta za narednu godinu za poljoprivredu su predviđene 51,7 milijardi dinara, sedam milijardi više nego ove. Ratarima i naredne godine subvencija ostaje 4.000 dinara po hektaru. Za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu u budžetu je devet milijardi dinara, a pre dve godine bilo je jedva pola milijarde. Država će 50 odsto uloženog vratiti i onima koji budu ulagali u skladišta i preradu. Uz direktna davanja na to će otići gotovo 33 milijarde dinara. - Na opasku da je budžet razvojno orijentisan, ali uglavnom za one koji već raspolažu kapitalom, ministar odgovara: - Od poljoprivrede ja nisam video nijednu zemlju koja je samo na tome napravila ogroman proboj, ali ona koja je koristila poljoprivredu kao sirovinu za prehrambenu - te zemlje su jako dobro napredovale. Mi smo to prepoznali, mislim da u strukturi BDP-a imamo dosta prostora da napredujemo - naglašava ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. - Mi imamo dovoljno repromaterijala, ali to moramo da preradimo u našim fabrikama, a ne da izvozimo živa grla - dodaje Nedimović. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31