Ishrana goveda, a naročito krava u laktaciji, u savremenoj i intenzivnoj proizvodnji mleka zauzima ključno mesto. Od pravilno izbalansirane ishrane u potpunosti zavisi ispoljavanje genetskog potencijala životinja, pa se zato ovom problemu posvećuje izuzetna pažnja.

Dobro je poznato da troškovi ishrane u proizvodnji mleka mogu da iznose i do 2/3, a ne retko i do 3/4 ukupnih troškova proizvodnje. Većina farmera koji se komercijalno bave proizvodnjom kravljeg mleka posebnu pažnju poklanjaju pravilnoj ishrani svih kategorija goveda, kao i prilagođavanju ishrane životinja njihovom fiziološkom statusu, pri čemu se posebno vodi računa o mlečnosti grla ili njihovom reproduktivnom statusu.

Na osnovu izvedenih anketnih istraživanja, oko 92% farmera sprema sopstvenu stočnu hranu, dok oko 55% farmera koncentrovana hraniva kupuju u fabrikama stočne hrane. Farmeri koji spremaju sopstvenu stočnu hranu, uglavnom, proizvode celokupnu količinu kabaste hrane i jedan deo koncentrovanih hraniva. Od kabastih hraniva farmeri spremaju seno deteline ili lucerke, silažu kukuruza i, sve više, senažu.

Od koncentrovanih hraniva farmeri najčešće proizvode zrnasta hraniva, kao što su kukuruz, soja ili suncokret, dok na tržištu nabavljaju samo aditive ili neophodne premikse. Oko 78% anketiranih farmera kupuje vitaminsko-mineralne dodatke neophodne u ishrani goveda. Ono što se u istraživanjima različitih autora sve više ističe kao mogućnost za dodatnu optimizaciju programa ishrane na farmama muznih krava jeste rešavanje problema usitnjenosti kabastih hraniva, a na prvom mestu silaže cele biljke kukuruza i senaže lucerke, kao i kompletno mešanih obroka (TMR – Total Mixed Ration) za ishranu krava u laktaciji. Na osnovu istraživanja Stojanovića i sar. (2011a, 2011b, i 2011c) i uz primenu “Penn State Particle Separator” sistema od 4 sita, utvrđena su različita odstupanja od optimalno predviđenih vrednosti raspodela pojedinih frakcija čestica kako za kabasta hraniva, tako i za TMR.

 

Što je usitnjenost kabastih hraniva bila neujednačenija, to je i usitnjenost TMR-a varirala. Autori ovih istraživanja ističu da dobijeni rezultati ukazuju na značaj optimizacije fizičke forme kabastih hraniva prilikom njihove pripreme, a sve u cilju postizanja željene fizičke efektivnosti kompletnog obroka. Optimalna fizička efektivnost kabastih hraniva može se postići primenom različitih metoda i postupka kako prilikom usitnjavanja mase, tako i prilikom spremanja silaže cele biljke kukuruza, odnosno senaže lucerke.

 Rezultati ranijih istraživanja ukazuju na to da mogućnost da formulisani obrok podmiri hranidbene potrebe visokoproizvodnih mlečnih krava zavisi ne samo od njegovih hemijskih, već isto tako i od fizičkih karakteristika. Poznavanje stepena usitnjenosti kompletno mešanog obroka, kao i pojedinih kabastih hraniva, značajan je pokazatelj pri formulisanju obroka za mlečne krave, naročito u prvoj fazi laktacije. Ovo iz razloga enormno visokih potreba u energiji sa jedne strane, i istovremeno, ograničenog kapaciteta konzumiranja suve materije (SM) obroka, sa druge strane. Koncept fizički efektivnih vlakana (peNDF) je istovremeno pokazatelj i obuhvata kako prosečnu usitnjenost kompletnog obroka, tako i sadržaj NDF u obroku, ali takođe definiše i fizičku efektivnost obroka.

Optimalnim sadržajem fizički efektivnih vlakana u obroku, i adekvatnom fizičkom formom kompletnog obroka stimuliše se povećanje ukupne aktivnosti Poglavlje 1. Stanje i mogućnosti optimizacije primarne proizvodnje mleka 12 žvakanja (pri konzumiranju i preživanju), obezbeđuje se normalna funkcija rumena i iskorišćavanje konzumirane hrane, a eliminišu se pojave smanjenja procenta mlečne masti, ruminalna acidoza, ruminalna parakeratoza i laminitis. Međutim, još uvek nije nedvosmisleno utvrđen i preporučen metod merenja fizičke efektivnosti kompletno mešanog obroka i kabastih hraniva. Postoje značajne razlike u utvrđenim vrednostima za faktor fizičke efektivnosti (pef) i sadržaj peNDF, korišćenjem originalne verzije PSPS-sistema sa 2 sita i modifikovane verzije PSPS-sistema sa 3 sita. Egzaktne preporuke za optimalni sadržaj peNDF u obroku visokoproizvodnih mlečnih krava na početku laktacije praktično ne postoje, a opšte vrednosti koje su u opticaju se dosta razlikuju, pre svega zbog protivurečnosti podataka o efektu peNDF na svarljivost i proizvodnju mleka za različita kabasta hraniva i obroke sa različitim udelom koncentrata i kabaste hrane.

Važna napomena:

Preuzeto iz monografije OPTIMIZACIJA TEHNOLOŠKIH POSTUPAKA I ZOOTEHNIČKIH RESURSA NA FARMAMA U CILJU UNAPREĐENJA ODRŽIVOSTI PROIZVODNJE MLEKA koju je uredio Prof. dr Vladan Bogdanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Izdavanje ove monografije realizovano je u okviru projekta TR31086 „Optimizacija tehnoloških postupaka i zootehničkih resursa na farmama u cilju unapređenja održivosti proizvodnje mleka“ i uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

 

Ozimi stočni grašak i ozima obična grahorica su poreklom iz umerenog klimatskog pojasa Evrope i Azije. Obe vrste se uglavnom koriste u obliku zelene krme, mada je moguće i spravljanje sena i silaže. Zbog kvalitetnog hemijskog sastava suve materije (visok sadržaj sirovih proteina i stimulirajućih materija poput vitamina C), predstavljaju veoma vrednu komponentu u ishrani svih vrsta i kategorija domaćih životinja.

Grašak i grahorica su odličan predusev za sve gajenje biljke, osim za one iz familije mahunarki. Nakon kosidbe ozimog graška i grahorice, zemljište ostaje u povoljnom strukturnom stanju, i ima dovoljno vremena za obavljanje svih vrsta obrade i pripreme za setvu narednog useva.

Opširnije u novom izdanju Agrboznis magazina za mesec novembar. 

 

Da li će suša povećati cenu stočne hrane?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3267-da-li-ce-susa-povecati-cenu-stocne-hrane

 

 

 

Berba kukuruza u Semberiji, koji je zasejen na 24 hiljade i 90 hektara, privodi se kraju.

Zavisno od kvaliteta zemljišta i primenjene agrotehnike višemesečna suša, praćena visokim temperaturama, umanjila je rod od 15 do 70 odsto. Hrane neće biti dovoljno za stoku, pa je poskupljenje stočne hrane i smanjenje stočnog fonda neminovno, tvrde poljoprivrednici. Prinos je manji, ali otkupna cena kukuruza u odnosu na prošlu godinu je  veća i iznosi od 28 do 30 pfeniga po kilogramu.

Prosečan prinos kukuruza je 3,5 tone po hektaru, pa će većina semberskih ambara ove jeseni ostati poluprazna. Poljoprivrednici koji nemaju zalihe prošlogodišnjeg roda moraće da kupuju stočnu hranu, ili smanjuju broj grla.

Slobodan Petrić iz Magnojevića strahuje da će žitarice još poskupeti.

- Tona kukuruza sada košta od 380 do 400 KM. Kvalitet ovogodišnjeg roda je loš, a zbog suše postoji mogućnost i pojave mikotoksina. Ja sam kukuruzom posejao 13 hektara, a ubrao sam četiri tone po hektaru - kaže Petrić. Kaže da ima farmu od 700 svinja za čiju je ishranu potrebno dnevno oko tonu i po hrane.

– Ipak sve zavisi od cene na tržištu. Ako bude drastičnog poskupljenja kukuruza, ječma, pšenice, nećemo imati izbora nego da rasprodamo stoku. Situaciju dodatno otežava nelojalna konkurencija. Sve više se uvozi meso i mesne prerađevine iz zemalja Evropske unije. Mada je kvalitet tih proizvoda lošiji, cena je nažalost, presudna - kaže ovaj farmer.

S druge strane na Poljoprivrednom dobru „Semberija“ kažu da prinos, u odnosu na planirani, iznosi 35 odsto, ali da će imati dovoljno hrane da podmire potrebe na farmi.

Tehnički direktor PD „Semberija“ Slaviša Gligorević kaže da su obezbedili dovoljno silaže i senaže.

- Nije to kvalitet koji smo planirali, ali će mislim biti dovoljno da prehranimo 700 grla na farmi - rekao je Gligorević.

Na tržištu je trenutno veća potražnja za prošlogodišnjim kukuruzom, čija je cena od 31 do 35 pfeinga. Bijeljinski „Žitopromet“ otkupio je 1.500 tona ovogodišnjeg roda, za 28 pfeniga po kilogramu.

Rukovodilac Laboratorije Stevka Ivanić ocenjuje da je kvalitet zrna dosta lošiji, jer je zrno jako sitnije pa i skrobni deo siromašniji.

– S obzirom na visoku temperaturu i sušu vlažnost zrna je zadovoljavajuća. Većina poljoprivrednika skladišti ovogodišnji rod, jer se očekuje poskupljenje – rekla je Ivanić.

Agroekonomisti predviđaju da bi zbog štete od suše do kraja godine cena ovogodišnjeg roda mogla dostići 40 pfeniga po kilogramu. Budući da kukuruz u krmnim smesama ima udeo od 50 - 60 odsto, rast cene ove žitarice mogao bi uticati i na poskupljenje stočne hrane, koja za sobom u lancu povlači i poskupljenje mesa i mesnih prerađevina.

Ozime kulture

Poljoprivrednici, koji su ove godine pretrpeli štetu, planiraju da smanje površine pod kukuruzom na uštrb ozimih kulutura koje su sigurnije i isplativije. Manja su ulaganja, a veći prinosi, jer pristignu za žetvu pre tropskih temperatura.

 

Izvor: www.blic.rs

 

Ratari zainteresovani za setvu visokoprinosne pšenice 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3213-ratari-zainteresovani-za-setvu-visokoprinosne-psenice

 

U ponedeljak, 11. 09. 2017. godine,  u Feketiću otvorena je najsavremenija evropska fabrika premiksa za stočnu hranu „Ravago Hemikals“ (Ravago Chemicals).

U izgradnju fabrike i nabavku opreme multinacionalna kompanija „Ravago“, čije je sedište u Belgiji, uložila je pet miliona evra. Celokupnu investiciju finansirala je kompanija „Ravago“.

Zvaničnom otvaranju fabrike u Feketiću prisustvovali su g. Theo Roussis, CEO multinacionalne kompanije Ravago, g. Axel Roussis, GM kompanije Ravago, g. Filip Van Camfort, GM Ravago Chemicals, g. Peter Fisher, potpredsednik ANH Europe, generalni direktor Ravago Chemicals u Srbiji Žarko Alargić i ostali predstavnici kompanije Ravago i partnerskih kompanija.

Proizvodni kapacitet fabrike premiksa u Feketiću je 12.000 tona godišnje, što čini oko 25 odsto potreba celog regiona za ovim proizvodom. Građevinske radove izvela je belgijska firma „Kordel“ (Cordeel), a sva oprema, izrađena po najvišim standardima kvaliteta, stigla je od je od švajcarskog „Bilera“ (Buhler), vodećeg globalnog proizvođača u oblasti tehnologije stočne hrane i prehrambenoj industriji.

U  toku izgradnje fabrika je bila pod monitoringom eksperata kompanije DSM, lidera u proizvodnji premiksa u svetu, koja je učestvovala u izboru laboratorijske opreme za “Ravago Hemikals”.

-Uvedena je najnovija tehnologija, najsavremenija oprema i softver i u potpunosti se u proizvodnom procesu oslanjamo na primenu nauke i novih tehnologija. Ceo postupak proizvodnje garantuje maksimalnu bezbednost proizvoda. U svakom segmentu pratimo svetske trendove i poštujemo zakonsku regulativu naše zemlje, Evropske unije i zemalja na čija tržišta plasiramo robu – izjavio je rukovodilac fabrike “Ravago” Josip Bubnjević. -Kontrolišu se sve sirovine i sa takvim analizama se zna tačno šta se kojom sirovinom unosi u recepturu tako da eventualne greške u proizvodnji i neusaglašenost proizvoda praktično ne postoje.

On je naglasio da je laboratorija opremljena najsavremenijim aparatima za ispitivanje sirovina i gotovih proizvoda, kakvi su AAS – Atomic Absorption Spectrometer, koji se koristi za analizu minerala i teških metala, HPLC – High Performance Liquid Chromatography, aparat za analizu vitamina, te NIR – Near Infrared Spectrometer Tango, brzi analizator za određivanje Wende analiza.

„Ravago Hemikals“ proizvodi premikse za stočnu hranu koja se koristi u svinjarstvu, živinarstvu, ovčarstvu, kozarstvu, ribarstvu i svim drugim granama stočarstva. Sarađuje sa farmama svih veličina u Srbiji i regionu i doprinosi unapređenju bezbednosti hrane i kvaliteta stočarske proizvodnje.

Više cene žitarica, mleka, stočne hrane, ali i prodaja stoke po znatno nižim cenama - posledice su koje nas očekuju ako se period suše nastavi, smatraju stručnjaci.

Najavljen tropski talas u narednom periodu može doneti mnoge probleme srpskoj poljoprivredi, pa tako, ukoliko ne padne preko potrebna kiša, suva zemlja i vrtoglavo visoke temperature loše će se odraziti na srpsku poljoprivredu.

Vukosav Saković, direktor Udruženja “Žita Srbije” rekao je za “Blic” da srpski poljoprivrednici ne mogu očekivati rekordan prinos kao što je bio prošle godine.

- Još uvek se ne radi o elementarnim katastrofama, ali ako bi se ovakvo vreme nastavilo i proširilo na celu zemlju, prognoza nije dobra. Sušom je pogođen deo Banata i Negotinska Krajina. Bačka je redovno dobijala kišu, Srem pomalo, dok centralna Srbija ima više padavina nego što je potrebno - ocenio je Vukosav Saković.

Trenutno stanje, smatra on, kaže da će prinosi biti na nekim višegodišnjim prosecima - suša trenutno liči na 2015. godinu, ali smo još uvek daleko od katastrofalne suše 2012. godine.

Kada je reč o mogućem rastu cena, Saković kaže da je veći problem što će Srbija imati manje robe za izvoz.

- Sušu ćemo više osetiti kroz smanjene količine koja je predodređena za izvoz, nego kroz enormni rast cena. Ukoliko se suša nastavi u narednih deset dana, u nekim delovima zemlje biće izvesno manji rod - objašnjava Saković.

Manja proizvodnja za 10 odsto

Agroekonomski analitičar Milan Prostran ocenio je da poljoprivrednici ove godine mogu očekivati nižu proizvodnju nego lane i to za pet do deset odsto proizvodnje.

- Najveći uticaj na fizički obim proizvodnje ima kukuruz, on je danas odlučujuć. Ukoliko kukuruz i+omane, imaćemo bićemo u velikom minusu - priča Prostran.

Kako kaže, za očekivati je da dođe do izvesnog pomeranja cena naviše.

- Cena pšenice je malo porasla, te je zasigurno da će cena žita porasti ukoliko ne bude padavina - kaže Prostran.

Pšenica, kukuruz, ulje, šećer, soja - proizvodi su na čiju cenu utiču svetska kretanja, smatra naš sagovornik. Ipak, po njegovom mišljenju, soja će najviše nastradati.

- Preko 200.000 hektara soje je zasađeno! Suncokret, s druge strane, bolje izdržava sušu, kukuruz tek u drugoj polovini jula formira klip, a soja tada formira i puni mahune - objašnjava agroekonomski analitičar Prostran.

Skuplja stočna hrana - jeftinije meso

On je još dodao da osim Srbije, zbog visokih vrućina trpe usevi i u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj.

Rast cene žitarica poskupeće i stočnu hranu. Tada, javiće se novi problemi za srpskog seljaka, ocenjuju veterinari.

- Skuplja cena žitarica automatski podiže i cenu stočne hrane. Paradoksalno je, ali, ukoliko hrana poskupi, stoka će biti jeftinija. Narod neće imati novca da prehrani stoku, te će je onda prodavati po bagatelnim cenama - kaže dr vet. med. spec Čedomir Janković.

S obzirom da Srbija ima tri sušne godine, pa jednu “normalnu”, on takođe smatra da polako ali sigurno postaje  besmisleno sejati kukuruz, jagodu, malinu, a nemati zalivni sistem.

Pored poskupljenja stočne hrane, velike vrućine povećavaju šansu i od toplotnog udara.

- Duga ispaša na livadama preko dana može prouzrokovati da krave dobiju toplotni udar. To dalje implicira da krave od pretrpljenog stresa i šoka daju i do 30 odsto manje mleka - zaključuje dr Janković.

Osim toplotnog udara, do smanjenja količine ali i rasta cene mleka uticaće upravo - poskupljenja stočne hrane.

- Ukoliko seljak nema sredstava da prehrani stoku, ili će je prodati ili poslati u klanicu. To automatski smanjuje broj grla a samim tim smanjuje se i količina mleka - objasnio je dr Janković.

Ako bi se to desilo, mogao bi nas zadesiti scenario iz sušne 2012. godine, kada su mleko i mlečni proizvodi domaćih proizvođača poskupeli za dva odsto.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30