U uslovima normalnog porođaja, krava obično može da ustane 10-15 minuta po rađanju teleta i odmah mu poklanja punu pažnju. Liže ga i podstiče da stane na noge. Tri četvrtine svih gubitaka teladi nastaje prilikom porođaja, a samo jedna četvrtina njih umire nakon toga. Saznajte koje su to mere koje bi trebalo preduzeti da bi se tele zbrinulo nakon porođaja krave.

Za pružanje prve pomoći teletu neophodno je da se pripremi:

  • čist peškir ili čiste krpe
  • PVD – rastvor joda
  • medikamenti za podsticanje disanja

Ukoliko tele po rođenju ne ostaje uz majku, treba pripremiti odgovarajući boks za smeštaj životinje. Prva mera u zbrinjavanju teleta je da se uklone ostaci sluzi iz nozdrva i usne duplje. Na taj način omogućava se da vazduh dopre do pluća.

Stavljanje prsta u nozdrvu nije baš najbolji način da se podstakne disanje kod teleta, pošto postoji mogućnost od stvaranja infekcije. Isto tako, nije dobro ni uvlačiti slamku u nozdrvu, jer je ona često zaprljana (bakterije, gljivice) tako da lako preko nozdrva može da dođe do infekcije gornjih disajnih puteva.

Tele se obično drži za zadnje noge da bi porođajna sluz koja se nagomilala u plućima mogla da isteče. Porođajna sluz može se nagomilati u velikim količinama. Sluz koja pri ovom postupku izlazi često dolazi iz abdomena i izbacuje se preko nosa.
 
Da bi se podstaklo na disanje, neki stočari telo teleta polivaju hladnom vodom. Ovo nikako ne bi trebalo raditi, zato što se tako tele rashlađuje. Hladnu vodu iz posude trebalo bi prosuti samo na glavu i vrat, jer se neposredno uz potiljak nalazi centar za disanje. Znak da je tele prebrodilo krizu je njegova sposobnost da podiže glavu i legne u prsni položaj.

Kidanje pupčane vrpce rukom je teško, jer je ona vrlo elastična i otporna. Za ovaj postupak trebalo bi koristiti hvatalicu za krvne sudove. Pre stavljanja instrumenta trebalo bi potisnuti krv iz pupčane vrpce nadole.

Ukoliko se pupčana vrpca pri telenju sama prekinula i normalne je dužine (6-9 centimetara), trebalo bi istisnuti ostatke krvi. Ovo bi trebalo uraditi tako što se stisne pupčana vrpca između dva prsta i krv se potisne nadole. Potom se pupčana vrpca otvori na kraju i rastvor sa povidon jodom se potisne ka pupčanom otvoru i lagano se masira


Pregled i dezinfekcija pupka mere su koje se obavezno moraju sprovesti prilikom zbrinjavanja teleta. Povidon jod je dobar za dezinfekciju, a osim toga i isušuje pupčanu vrpcu. Trebalo bi dezinfikovati i oblast oko pupka, a ne samo pupčanu vrpcu. Neophodna je i kontrola pupka 24 sata po porođaju. Ukoliko pupčana vrpca nije potpuno suva, treba preduzeti još jednu dezinfekciju.
 
Normalno i vitalno tele odmah po rođenju leži nekoliko minuta u prsnom (sternalnom) položaju sa savijenim prednjim nogama pre nego što pokuša da ustane. Nije dobro da tele leži na boku, jer tada ne mogu oba plućna krila biti u punoj funkciji.

Tele se rađa sa telesnom temperaturom od 40 stepeni, koja za 12 sati opada na 38 stepeni. Ovaj gubitak toplote često je posledica niske temperature u štali. Naglo gubljenje telesne temperature nije dobro, pa se zato preporučuje da se upotrebe i lampe za grejanje.

 

izvor : https://www.agromedia.rs

 

Jedan od malobrojnih uzgajivača mangulice na jugu Srbije Bojan Pavlović (36), dve godine uzgaja tu "poludivlju" rasu svinja na porodičnom imanju.

Imanje se nalazi u blizini svrljiškog sela Radmirovac.
"Opština Svrljig davala je besplatno prasad mangulice i ja sam se prijavio da ih čuvam. Naredne godine treba opštini da vratim isti broj prasadi koji sam dobio da bi još neko počeo da ih uzgaja", rekao je Pavlović za Betu.

Na farmi od 1,3 hektara koja se nalazi usred hrastove šume Pavlović ima tokom godine između 15 i 50 mangulica.

"Tokom leta ih je više jer imam i više hrane za njih. Na jesen velike svinje zakoljem ili prodam. Nedavno sam poklonio deset prasadi Udruženju mladih Kobra kako bi osnovali sopstvenu farmu", kazao je Pavlović.

Prema njegovim rečima meso mangulica je veoma traženo u Srbiji, a kupci su ljudi koji hoće da promene dosadašnji način ishrane i da se zdravo hrane.

"Iz tog razloga sam odlučio da gajim mangulice. Želeo sam da moja porodica jede zdravu hranu, a meso i mast mangulica mnogo su zdraviji nego običnih svinja", rekao je Pavlović.

Kako je istakao, žitelji sela na obroncima Svrljiških planina crnu mangulicu i moravku uzgajali su još od 18. veka u kolibama po hrastovim i bukovim šumama.

Više decenija unazad mangulice niko nije čuvao i tek poslednjenjih godina po neka od ovih svinja može se ponovo videti na imanjima u svrljiškom kraju.

Pavlović je naveo da je verovatno jedan od retkih stočara u tom delu Srbije koji manuglice uzgaja na potpuno prirodan način, bez koncentrata i vitamina.

"Mangulice na mojoj farmi jedu isključivo organski kukuruz, žir, voće, koprive i druge trave. Tokom leta pojedu dnevno po 120 kilograma šljiva ", rekao je Pavlović.

Dodao je da mangulice stalno tragaju za hranom i jedu korenje, crve, gliste i druge insekte.

"Kada imam dovoljno vremena, ali ne u danima kada je lov na divlje svinje, izvodim ih sa farme u šumu i tamo se hrane. One to najviše vole. Dešava se da po neka i ostane u šumi, ali se posle nekog vremena vrati na farmu", rekao je Pavlović.

On je istakao da za dve godine koliko čuva mangulice nijednom nije morao da zove veterinara.

"Mangulice su vrlo pitome, ali po tome što su veoma otporne na bolesti i hladnoću slične su divljim svinjama. Potrebno je da se stalno nalaze na slobodi. Prasići ne napreduju kada su u zatvorenom prostoru", naglasio je Pavlović.

Čuvanje mangulica, kaže Pavlović, ne donosi veliku zaradu jer mangulice ne rastu tako brzo kao "obične" svinje.

"Svinje se prase dva puta godišnje, ali nemaju nikada više od šest prasadi. Da bi mangulica dostigla 150 kilograma potrebne su dve i po godine", rekao je Pavlović.

Pored uzgoja mangulica, Pavlović se bavi voćarstvom, planinarenjem, alpinizmom i trener je u karate klubu "Kobra". U blizini farme manuglica podigao je "Dom prijateljstva".

"Gosti mog skromnog Doma su pre svega ljubitelji prirode i planirani, ali i svi oni koji žele da pobegnu od gradske buke, upoznaju život na selu, vide kako se čuvaju mangulice", istakao je Pavlović.

Svakoga leta "Dom prijateljstva" ugosti volontere iz inostranstva, a do sada ih, je posredstvom Udruženja mladih "Kobra" bilo iz 12 zemalja, između ostalog i iz Južne Koreje, Rusije, Švajcarske i Azerbejdžana.

 

Izvor: http://www.b92.net/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31