Održana je licitacija za izdavanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu na području kanjiške opštine, za koju u prvom krugu nije bilo većeg interesovanja.Od ponuđenih 2.127,8 hektara razvrstanih u 575 licitacionih jedinica, četiri poljoprivredna gazdinstva i jedno pravno lice pokazali su interes samo za parcele u šest licitacionih jedinica u atarima Oroma, Kanjiže i Horgoša. U tih šest licitacionih jedinica oni su u zakup uzeli tek nešto više od 26 hektara, tako da je za drugi krug preostalo nešto više od 2.100 hektara.

Samostalna stručna saradnica za poljoprivredu i ruralni razvoj Opštinske uprave Kanjiža Valerija Nemeš Salkai objašnjava da je interesovanje malo zbog toga što su prethodnih godina sklopljeni ugovori o dugogodišnjem zakupu za više od 1.500 hektara, pa su za prvi krug licitacije ostale parcele koje nisu bile interesantna ni onim stočarima koji su ove godine ostvarili pravo prečeg zakupa.

Ona napominje da je bilo 22 prijavljena stočara koji su ostvarili pravo prečeg zakupa, međutim, pod uslovima pod kojima se po novom pravilniku državna zemlja daje u zakup, nisu zainteresovani. Uglavnom su se javili govedari, koji mogu ostvariti po pravu prečeg prvenstva zakup na deset godina, pod uslovom da održavaju postojeći stočni fond do kraja perioda zakupa državnih njiva.

– U takvim ekonomskim i drugim prilikama, stočari kažu da uopšte nisu sigurni u opstanak delatnosti kojom se bave, pa su samo dvojica odlučila da uzmu državnu zemlju u zakup po tom osnovu – ukazala je Valerija Salkai Nemeš. – Ostali su rekli da im je bolje da, ukoliko im odgovara, učestvuju na licitaciji u prvom ili drugom krugu, kada nemaju obaveza u pogledu održavanja stočnog fonda. Interes za državne njive u prvom krugu licitacije bio je mali i zbog toga što su za izdavanje ostale parcele s nekvalitetnim zemljištem, jer je i ove godine u postupku restitucije vlasnicima vraćeno dosta parcela s kvalitetnijim oranicama na gornjoj terasi u atarima Oroma i Trešnjevca. Drugi razlog je ograničenje da u prvom krugu mogu učestvovati samo registrovana gazdinstva i pravna lica s teritorije katastarskih opština u kojima se ponuđeno zemljište nalazi. Javni poziv za drugi krug licitacije biće raspisan za decembar, kada se očekuje veća zainteresovanost poljoprivrednih gazdinstava.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/stocari-nece-rizik-i-nive-loseg-kvaliteta-07-12-2019

U agrarnom budžetu dogodine biće 900 miliona više novca nego što je bilo predviđeno ove godine.Predlog buyeta Srbije za nastupajuću 2020. godinu nije još stavljen na dnevni red Skupštine Srbije, ali je ministar poljoprivrede Srbije Branisla Nedimović za „Dnevnik” pojasnio u kojem smeru država naredne godine planira da širi razvoj poljopivrede kao važne okosnice u razvoju domaće ekonomije.

Po njegovim rečima, agraru će biti na raspolaganju 52 milijarde dinara, a od te sume bezmalo tri četvrtine otići će za subvencije – 35,6 milijardi dinara, što je čak 900 miliona više nego 2019.

– I dogodine će poljoprivrednici koji obrađuju do 20 hektara dobjati po 4.000 dinara za svaki hektar i 1.200 dinara za gorivo po hektaru – kazao je Nedimović, i skrenuo pažnju na to da nema potrebe da ta subvencija bude veća jer država ima druge mere, u vidu davanja bespovratnog novca za unapređenje gazdinstava, koji mogu dobiti svi paori pod uslovom da imaju registrovano poljoprivredno domaćinstvo. Dogodine će u agrarnom budžetu biti bezmalo tri puta više novca za proizvođače organske hrane i za vinare nego ove godine.Na predlog stočara iz Banata, umesto 25.000 dinara, stočari će za krave dobiti 40.000. Radi unapređenja stočarstva, dogodine će država subvencionisati kredite za stočare i u tom pogledu na konkurse će moći da se javljaju ne samo nosioci gazdinstva već i njihovi članovi.

Naredne godine otići će se korak dalje jer se priprema zakon o očekivanim cenama za 20 poljoprivrednih proizvoda, koji bi, po ministrovim najavama, trebalo da bude izglasan u Skupštini Srbije krajem januara.– Očekivana cena treba da bude informativnog karaktera da bi zemljoradnici znali da planiraju proizvodnju od godine do godine, bar kada su u pitanju ratarske kulture – pšenica, kukuruz, suncokret, soja, dok za druge proizvode, poput svinjskog mesa, piletine, jagnjetine i junetine, koji takođe ulaze u pomenutih 20 poljoprivrednih proizvoda, treba da posluže kao informacija o tome ima li interesa upustiti se u tov životinja, koji zahteva duži period od godine.

Naša zemlja, podsetio je Nedimović, podnela je zahtev za članstvo u Međunarodnom žitarskom savetu i kada postanemo članica, moći ćemo da kvalitetno planiramo predstojeću godinu prevashodno što se cena žitarica tiče.

– Savet objavljuje informacije o kretanjima cena žitarica u predstojećoj godini, a naša zemlja već ima nekoliko sertifikata za izvoz žitarica i dogovoren izvoz pšenice za Egipat, a suncokreta i suncokretovog ulja za Tursku. Treba da bude završen i sertifikat za izvoz kukuruza u Kinu, pa eto razloga da domaći poljoprivrednici misle o tome šta vredi sejati i na kojim površinama. Pogotovo što je tržište EU i dalje jedno od najznačajnijih kupaca naših žitarica, a pogotovo soje.

Ministar Nedimović je posebno podvukao da su s Predlogom zakona o očekivanim cenama, kao i o tome ko se može baviti otkupom poljoprivrednih proizvoda prošli raspravu među poljoprivrednim udruženjima jer, kako je podvukao, regulativa se i donosi na njihove zahteve, da bi bili na izvestan način osigurani u pogledu setve, stočarstva, voćarstva i povrtarstva.Ministar Nedimović pojasnio je za „Dnevnik” da očekivane cene nikako ne znače da će poljoprivredni proizvodi imati jednu cenu koja se neće menjati. Naprotiv, podvukao je, cene će varirati i zavisiti od tržišnih kretanja na inoberzama.

– Poljoprivrednici će moći da prate berzanska kretanja i spram njih prave planove buduće proizvodnje, ali i da trguju, pogotovo što država otvara nova tržišta, donedavno nedostižna domaćim poljoprivrednicima – istakao je Nedimović.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/agrarni-budet-za-2020-subvencije-900-miliona-vece-16-11-2019

Mleko će se od naredne godine plaćati u odnosu na kvalitet, a laboratorijske analize više neće raditi same mlekare, već Nacionalna referentna laboratorija. Na osnovu kvaliteta mleka, proizvođačima će država isplaćivati i premije. I dok su proizvođači mleka zadovoljni ovom najavom države, i dalje smatraju da je otkupna cena isuviše niska da bi mogli da održe proizvodnju.

- Odluka je dobra, jer bez toga nema napretka - smatra Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.

- To je trebalo da se uradi još odavno, da se odvoji kvalitet od nekvaliteta. Da oni koji godinama rade sve kako treba budu adekvatno nagrađeni i plaćeni. To se najviše odnosi na standarde koje nam nameću Srbija, EU, Rusija, ali i druga tržišta gde izvozimo. Uz to, bilo bi dobro da država izađe sa minimalnom proizvođačkom cenom mleka, ispod koje ne može da se ide. Niko nikog ne može da natera da plati nešto, ali možete da ga uslovite minimalnom cenom. Samo tako mogu da se zaštite mali proizvođači, koji su i najugroženiji.Kada je reč o kvalitetu mleka, kako nam je ispričala Sanja Bugarski, ne mora da znači da oni najmanji proizvođači imaju najlošiji kvalitet i da ne vode računa o muži i ishrani. Ranije je bilo dosta problema sa otkupom, kod malih proizvođača mleka, jer su sami nosili mleko posle muže. A, čim mleko dođe u kontakt sa okruženjem, ono je već ugroženo. Sada imamo oko 65 odsto proizvođača koji imaju dobre i sigurne sisteme za mužu.

- Više nema bojazni da u mleku mogu da se pronađu antibitioci i hormoni, jer ono više ne može da uđe u mlekaru - ističe Bugarski.

- To se odmah detektuje, postoje rigorozne kontrole i sa tim nema nikakvih problema. Ipak, kada je reč o somatskim ćelijama i bakterijama, to je već diskutabilno. Nas mlekare sada kinje jer one rade analize i odlučuju kakvo nam je mleko, a mi im više ništa ne verujemo. Smatramo da je mleko mnogo bolje nego što ga one procene. Tek kad analizu kvaliteta bude počela da radi Nacionalna laboratorija, to će imati nekog smisla.

Prema rečima Sanje Bugarski, u klasi mleka koje ide za EU, postoje posebne linije u mlekarama i ono se sigurno ne meša ni sa jednim drugim. A, šta se radi sa mlekom koje ne završi na evropskim rafovima i da li se ono svo meša, naša sagovornica nije znala da nam kaže.

- Ne znam kako se radi u malim mlekarama i sa onim mlekom koje se donosi u kanticama, ali je dovoljno da njih pet radi kako treba, a jedan donese nešto što ne valja, pa da oni sve to pomešaju - govori Sanja Bugarski. - Međutim, da bi mlekare pravile jogurt, čak i neke vrste sireva, znam da mleko mora da bude kvalitetno.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829840-Na-osnovu-kvaliteta-mleka-drzave-daje-premije-Proizvodjaci-zadovoljni-ali-jedna-stvar-ih-brine

Iz Fonda za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj opštine Kanjiža obezbeđena je bespovratna finansijska podrška u iznosu od 4,5 miliona dinara, za 26 poljoprivrednih gazdinstava koja su konkurisala za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za razvoj stočarstva i ulaganja u opremu za navodnjavanje.Ugovore sa nosiocima poljoprivrednih gazdinstava potpisao je predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer. Tri miliona dinara namenjenih za investicije u mašine, uređaje i opremu za navodnjavanje dato je za 17 poljoprivrednika, dok je devet poljoprivrednih gazdinstava dobilo sredstva za nabavku kvalitetnih priplodnih grla ukupne vrednosti 1,5 miliona dinara.

Predsednik opštine Robert Fejstamer izjavio je, da pošto je poljoprivreda jedna od strateških grana razvoja opštine Kanjiža, jako je bitno da svake godine lokalna samouprava podržava poljoprivrednike koji predaju konkursnu dokumentaciju na raspisane konkurse.

- Najčešće probamo svakoga da podržimo ko je predao neku vrstu zahteva prema opštini, a stručna poljoprivredna služba je uvek otvorena za nove ideje ili nove linije podrške koje treba da uvedemo u naš sistem. Zato svake godine nešto menjamo po ovim linijama, da bi udovoljili zahtevima i potrebama poljoprivrednih gazdinstava. Nastojimo da budemo fleksibilni i da izađemo u susret zahtevima, da damo podršku tamo gde je to zaista potrebno - rekao je Fejstamer.

Opština je u maju objavila konkurs za pet linija subvencionisanja poljoprivrednih gazdinstava iz Fonda za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj opštine Kanjiža. Član Opštinskog veća Ervin Hužvar je napomenuo da su ovom prilikom potpisani ugovori sa onim podnosiocima zahteva koji su konkurisali na otvorene linije koje imaju najveće okvirne iznose, za kvalitetna priplodna grla i opremu za navodnjavanje. - Interesovanje kao i u prethodnim godinama je bilo izuzetno veliko, uglavnom za ove dve linije. Nismo sačekali krajnji rok dok su konkursi za ove linije otvoreni, to jest do 15.novembra. Poljoprivredna gazdinstva su za ova ulaganja podnela zahteve sa računima koji su već isplaćeni, pa smo mislili da je u interesu opštine i poljoprivrednika da oni uloženi iznos i odobreni podsticaj što pre da dobiju - kaže Hužvar.

Milan Batinić iz Kanjiže je nabavio sedam priplodnih grla da bi uvećao svoje stado ovaca. On kaže da mu ova podrška mnogo znači jer trenutno njegovo stado broji oko 60 ovaca. Batinić smatra da se vredi baviti ovčartsvom i ulagati.

- Prepoznao sam šansu u ovčarstvu, je je to negde trend u državi Srbiji. Inače rođeni sam Pančevac i pre godinu i po dana sam iz Pančeva došao u opštinu Kanjižu, kupio salaš i odlučio da se bavim stočartsvom - rekao je Batinić.

Na otvorenom konkursu za podsticajna sredstva poljoprivredna gazdinstva iz opštine Kanjiža do 15. novembra mogu da se prijave za još tri otvorene linije podrške, a to su za subvencionisanje kamata, za subvencije u bio- proizvodnji kao i za nadoknadu troškova uklanjanja uginule stoke.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/bespovratna-sredstva-za-stocare-i-navodnavane-u-kanizi-05-10-2019

Aleksandar Lukić ističe da je u kozarstvo ušao sa desetak grla, a danas u gazdinstvu ima četrdeset umatičenih. Ceo posao oko koza radi sa suprugom.
Mesečno preradi do 4000 litara mleka, što je sasvim dovoljno da se na tradicionalan način naprave pristojne količine više vrsta sireva, od dimljenih do onih sa začinskim biljem. Konkurencija nije problem, a državne subvencije od 7.000 dinara po grlu ističće da su redovne i neophodne.“Ne idemo na intenzivnu i veliku proizvodnju i razmišlajmo da jednog dana krenemo na organsku proizvodnju, jer nam nije važna profitabilnost, već gledamo da do te profitabilnosti dođemo na drugi način. Opstajemo tako što smo našli neki optimalan broj koji možemo da prodamo. Ko god ima veći broj grla, pa krene sa 50 do 100 grla koza, a nikada nisu držali koze, pa onda kada dođe velika količina mleka, daje se u bescenje na otkup”, rekla je Aleksandar Lukić.

Međutim, prethodnih godina otkupna cena kozijeg mleka bila je oko 60 dinara, dok je ove godine pala na 45 dinara za litar, a kozije meso je sve teže prodati.

“Jako slabo uzimaju jaretinu i pečenjare i sve ostale kafane. Jagnjetinu možete da prodate, ali je ovo postao veliki problem. Uglavnom većina grla ode za remont stada. Te godine, kada pravimo remont za zamenu grla, ove starije isključujemo i odlaze za našu ličnu potrošnju, uglavnom”, dodala je Lukić.

Lukić ističe da su strpljenje i umeće ključ svakog uspeha koji treba isplanirati, a da kozarstvo može biti i te kako solidna dopuna kućnog budžeta. Beograd, Novi Sad i Subotica su tržišta za sve njihove proizvode, ali se znatan broj proda sa kućnog praga.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/moze-li-se-ziveti-od-kozarstva_1033189.html

Izmenama zakona stočari u Srbiji mogli bi od jeseni da imaju pravo prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Poljoprivrednici koji imaju stoku tako će pre ostalih moći da zakupe zemljište na duži vremenski period, koji, kako je rečeno, neće biti kraći od osam, a duži od 10 godina. Za ovakvu meru, koja je postojala pre nekoliko godina, država se odlučila zbog teške situacije u kojoj se domaće stočarstvo nalazi.

A situacija je na nezavidnom nivou, ili kako to za Danas objašnjava agrarni analitičar Branislav Gulan, Srbija je u ovoj oblasti na nivou slabije razvijenih afričkih zemalja.

– U poljoprivrednom BDP-u stočarstvo učestvuje sa 38 odsto, što je na nivou slabije razvijenih afričkih zemalja. Malo je takvih kao što smo mi. Stočarstvo nam je kao što je bilo 1910, po broju svinja smo 1862. bili ispred SAD, pre dve decenije imali smo 5,5 miliona svinja, a sada ih imamo svega 2,7 miliona – ističe Gulan.

Kako kaže, da bismo bili na nekoj sredini, treba da imamo makar jednu svinju po glavi stanovnika, od čega smo daleko.

– Proizvodimo godišnje 400.000 tona mesa, sve ukupno, nekih 300.000 tona svinjskog i svega 76.000 tona junećeg. Trošimo svega tri do četiri kilograma junećeg mesa po stanovniku godišnje, svinjskog 17 kilograma. Nemamo ni za nas, a kamoli za izvoz – napominje naš sagovornik i kaže da smo samo prošle godine uvezli mesa u vrednosti od 650.000 živih svinja. Samo za uvoz svinjskog mesa u 2018. je potrošen 71 milion dolara. S druge strane, Gulan ističe kako smo pre 20 godina od izvoza mesa imali prihod od 762 miliona dolara.

– Zato je ova mera dobra, svako ko ima stoku imaće pravo da zakupi zemljište u državnoj svojini. Stočari bez svoje zemlje ne mogu da opstanu, zato je dobro omogućiti im ovo, jer nam je stočarstvo zaista na najnižem nivou – kaže Branislav Gulan.

Poljoprivrednici, s druge strane, nisu sigurni koliko će i kakve rezultate dati ovakva mera. Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kaže za naš list da se kroz praksu ranijih godina pokazalo da dobar deo onih koji uzima u zakup državno zemljište to ne obrađuje nego daje drugima u zakup.

– Na taj način se ne oporavlja stočni fond, što je nama neophodno. Svake godine se ispostavi da oni koji imaju pravo prečeg zakupa tu zemlju dalje daju u zakup. Čast onima koji zaista obrađuju zemlju. Ali pokazalo se da država ranijih godina nije uspela da nađe rešenje za ove mahinacije i zbog toga ova mera nije dobra, već bi stočarima pre pomoglo da dobiju veće subvencije – ističe Jovica Jakšić.Trenutno, maksimalni iznosi podsticaja za nabavku junice je 140.000 dinara, za nabavku koze i ovce 20.000 dinara, za nazimicu 18.000 dinara, za nabavku suprasne nazimice i nerasta 24.000 dinara. Najviši ukupni iznos podsticaja koji neko može da ostvari tokom jedne godine ne može da bude veći od tri miliona dinara.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/stocari-bi-od-jeseni-mogli-da-imaju-pravo-preceg-zakupa-zemljista/

Uslovi za dobijanje državnog zemljišta u zakup su pooštreni, a opštine i gradovi, kako nadležni ističu, ostvarili su rekord, bar kada je reč o ovom poslu.Uz zemljište u Vojvodini, najveće površine pod zakupom bile su u 47 opština i gradova u centralnoj Srbiji. Inače, pravo prečeg zakupa u Srbiji imaju stočari, jer je to i jedna od strategija države za razvoj ove grane poljoprivrede.

Ipak, nedavno je usvojen i izmenjeni Pravilnik o uslovima i postupku davanja u zakup, kojim se ozbiljnije kontroliše upotreba dobijene zemlje.U agroekonomskoj 2018/19. godini, u 56 opština i gradova ostvaren je rekordan zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Stočari, koji zakupe oranice, na njima moraju isključivo da seju onu kulturu koja im je potrebna za stoku.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, u odnosu na površine date u zakup i na korišćenje prethodnih godina, ove beležimo rekord u Aleksandrovcu, Aleksincu, Arilju, Babušnici, Beogradu, Boljevcu, Boru, Bosilegradu, Brusu, Čačku, Čajetini, Crnoj Travi, Ćupriji, Dimitrovgradu, Ivanjici, Kniću, Koceljevi, Kosjeriću, Krupnju, Leskovcu, Ljuboviji, Malom Zvorniku, Malom Crniću, Medveđi, Mionici, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Osečini, Preševu, Prijepolju, Raški, Ražnju, Sjenici, Smederevskoj Palanci, Surdulici, Svilajncu, Topoli, Tutinu, Ubu, Užicu, Valjevu, Varvarinu, Velikoj Plani, Vlasotincu, Vrnjačkoj Banji, Zaječaru i Žitorađi.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=05&dd=25&nav_id=1546389

Klanice u Vojvodini kao da su se dogovorile o većim cenama svinjskog mesa, čiji je kilogram od pre dva-tri dana skuplji od pet do deset odsto.U novosadskim mesarama juče je kilogram svinjskog buta koštao između 420 i 430 dinara, kilogram krmenadle od 360 do 399, a kilogram svinjskog vrata od 400 pa do 420.

Vlasnik Industrije mesa „Matijević” Petar Matijević potvrdio je za „Dnevnik” da je došlo do poskupljenja svinjskog mesa, dodajući da je ono ipak niže od poskupljenja žive vage tovljenika.

„Svinjsko meso poskupelo je i kod nas, ali i u Evropi“, rekao je Matijević, dodajući da su na tržištu više i cene prasetine.

„Trenutno je cena žive vage kod nas 145-150 dinara kilogramu. Cena žive vage viša je 15 odsto, dok je cena svežeg mesa u mesarama povećana pet odsto.“

Tokom prošle nedelje cena žive vage tovljenika u Vojvodini imala je cenu između 120 i 130 dinara, a ovih dana, kako je za „Dnevnik” kazao stočar iz Kuzmina, član Udruženja odgajivača svinja Boško Danilović, ona se kreće između 140 i 160 dinara kilogram. Najveći problem je u tome, kako kaže, što je ponuda mala.

„Trenutno tovljenika na tržištu nema pa je ponuda slaba“, kazao je Danilović.

„Taj problem je prisutan već dugo. Jeste ovih dana došlo do povećanja cene žive vage svinja, no, one su pre samo nekoliko meseci bile niže i 30 odnosno 50 dinara po kilogramu nego sada, ali se cene svežeg svinjskog mesa u mesarama i prodavnicama nisu znatno menjale. Zbog toga kupci treba da znaju da cena žive vage svinja malo utiče na trošak koji oni imaju u mesarama i prodavnicama i da nisu stočari ti koji utiču da one budu veće pa tako ni na ovo poslednje povećanje.“

On je dodao da u Evropi cena svinjskog mesa nikada nije ni bila mala, ali zato evropski stočari imaju posebne podsticaje koji im omogućavaju da proizvode više tovljenika.Naš sagovornik ukazuje na to da su već tri godine prasići skupi i da se trenutno cena kilograma žive vage kreće između 250 i 300 dinara. Ni njih, kao ni tovljenika, nema dovoljno u ponudi.

Tokom prošle nedelje na stočnim pijacama u Novom Sadu cena prasića bila je 240 dinara kilogram žive vage. Toliko je iznosila i cena u Pančevu, dok je Somboru bila 220, a u Sremskoj Mitrovici 230. Ovih dana i na tim stočnim pijacama došlo je do povećanja cena prasića, što se vezuje za predstojeće praznike – Uskrs i 1. maj.

U isto vreme, klanice u Vojvodini su prošle nedelje za tovljenika od 80 do 120 kilograma plaćale između 120 i 135 dinara po kilogramu žive vage, dok se cena prasadi kretala između 220 i 230 dinara.

Kako su „Dnevniku” najavili u novosadskim mesarama i prodavnicama, očekuje se da pred promajske praznike bude akcijske prodaje, odnosno da cene svinjskog mesa koje su sada porasle budu desetak i više dinara niže da bi se povećala prodaja. Izvesno je da će cene svinjskog mesa i narednih nekoliko dana lagano rasti, a za utehu je to što se njihov pad očekuje već polovinom narednog meseca. No, čak i kada se smanje, ukoliko do toga dođe, one će ostatiti na nivou koji su imale prošlog meseca i početkom ovog. Stočar Boško Danilović iz Kuzmina na pitanje da li je trenutna cena kilograma žive vage tovljenika od 140 do 160 dinara dovoljna da se pokriju troškovi tova, odgovara da svako ima svoju računicu i kalkulaciju i da je teško dati jednostavan odgovor.

„Poljoprivredni stručnjaci izračunavaju cenu stočne hrane, množe s ovim i onim i na kraju zaključuju kolika ona treba da bude da bi stočari pokrili troškove. U praksi to nije tako prosta računica jer svaki stočar mora, ukoliko želi da mu se tov isplati, da ima svoju hranu, a da bi je obezbedio on treba da od prodaje tovljenika ima dovoljno novca za seme, đubre, herbicide i sve drugo što je bitno. Onda je računica sasvim drugačija“, ističe Danilović, dodajući da sremski stočari nastoje da budu u „trendu” s evropskim farmerima, što takođe košta i traži velika ulaganja.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/novcanik/u-mesarama-pretpraznicna-poskuplena-svinski-dogurao-do-430-dinara-vrat-do-420-11

"Samo udruženi u Zadruge, poljoprivrednici, mogu da očekuju bolje dane", rekao je ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić. On je to izjavio prilikom jučerašnje posete Kosjeriću i Zlatiborskom upravnom okrugu. Krkobabić je rekao, da taj stočarski kraj zaslužuje i veću podršku države.

"Seljak je izložen raznim rizicima poslovanja, oscilacijama na tržištu, makazama cena i ćudima prirode. Država i lokalne samouprave moraju da stanu iza njega bila godina uspešna ili ne. Vlada Srbije sa merama koje preduzima pokazuje da je spremna za to"- poručio je u Kosjeriću Milan Krkobabić i posebno se založio za bolji položaj stočara.
"Oni imaju mnogo posla oko stoke - da očiste, nahrane i vode računa o stoci da bi se sada još bavi i cenama, gde je prodati, kako je prodati. To je stočarima uvek bio najveći problem. Zato imamo zadruge i neka se oni sada bave time i da vremenom u toj zadruzi imamo stručne ljude.To je pravac kojim treba da idemo", dodao je Krkobabić.

Ministar je podsetio da je od početka projekta "500 zadruga, 500 sela" formirano čak 370 zadruga. Na sastanku održanom u Kosjeriću on je sa svojim saradnicima predstavio ovogodišnji program sprovođenja mera koje treba da podstaknu ravnomerniji razvoj u Srbiji i to kroz podsticaje za zadrugarstvo.
Ministar je posetio i novoosnovanu zadrugu Brajkovići iz istoimenog sela, kojoj je tokom prošle godine dodeljeno 7,5 miliona dinara i tim sredstvima zadruga je kupila 432 grla umatičene jagnjadi.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/krkobabic-stocari-zasluzuju-vecu-pomoc_1006734.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić rekao je u Banjaluci da isplata podsticaja za poljoprivrednike nikada nije bila bolja otkako je ustanovljen ovaj vid podrške proizvođačima. Prošle godine isplaćeno je oko 62,5 miliona maraka podsticaja od predviđenih 71 milion kovertibilnih maraka. Pašalić je najavio da će u narednih nekoliko dana i to biti intenzivirano, budući da dolazi prolećna setva.

- Potrudićemo se da do kraja marta ažuriramo sve svoje obaveze iz prošle i izvršimo obaveze iz ove godine. Tu, pre svega, mislim na premiju za mleko. Želimo da već u narednim danima isplatimo jednu takvu premiju, rekao je Pašalić novinarima.

On je poručio da će sigurno postojati dobra dinamika isplate podsticaja i u tekućoj godini. - Ministarstvo, osim dugova iz prošle godine i ranijeg perioda, ne duguje nijednu marku poljoprivrednim proizvođačima. Oni znaju da su ta sredstva izvesna i imaju razumevanje za manja kašnjenja u isplati koja se dešavaju u delovima godine kada moraju malo da sačekaju zbog nekih drugih plaćanja, objasnio je Pašalić.

On je, kada je reč o padu prihoda preduzeća "Šume Srpske" sa 5,2 miliona maraka u 2017. godini na 4,7 miliona maraka u prošloj godini, ocenio da se to desilo zbog određenih problema uzrokovanim vremenskim prilikama kada nije mogla da se obavlja eksploatacija.

- Ne možemo govoriti o značajnijem poremećaju. Važno je da „Šume“ posluju pozitivno, što naravno nije dovoljno. Prepoznali smo dosta problema u toj firmi i potpuno smo opredeljeni da ih rešimo u narednom periodu. U skladu sa tim razvijaćemo informacioni sistem, a biće i određenih kadrovskih promena kako bi se gubici smanjili, rekao je Pašalić.

Pašalić je naveo da je broj zaposlenih u "Šumama" dovoljan i da neće biti novog zapošljavanja, izuzev specifičnih kadrova koji budu potrebni tom preduzeću.

On je rekao da je i dalje cilj da se onemogući ili smanji izvoz trupaca, budući da je ovdašnji drvoprerađivački sektor u usponu i treba mu obezbediti dovoljno sirovina.

- Proizvođači, koji imaju viši stepen finalizacije, mogu da proizvode, prodaju i izvoze vani, ali nemaju dovoljno sirovine, rekao je Pašalić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:783842-MILIONI-ZA-POMOC-POLjOPRIVREDNICIMA-U-najavi-i-premija-za-mleko

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31