Deo poljoprivrednih gazdinstava dobio je jednokratnu novčanu pomoć, drugi je u iščekivanju para koje država daje radi ublažavanja posledica nastalih usled pandemije KOVID-19. Vlada Srbije je, da podsetimo, za pomoć poljoprivredi obezbedila 2,6 milijarde dinara i donela dve uredbe.Zvaničan naziv prve je: Uredba o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, za šta je obezbeđeno 1.150.000.000 dinara, i Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kroz subvencionisanje dela kamate, i za to je spremljeno 1.450.000.000 dinara.

Po prvoj uredbi, jednokratna pomoć se određuje po jedinici upisane površine u zaštićenom prostoru, odnosno po grlu stoke ili broju košnica, pa tako povrtari za gajenje povrća u zaštićenom prostoru mogu dobiti najviše 90.000 dinara, stočari 3.000 dinara po kravi, a najviše 30.000 dinara, 500 dinara po ovci i kozi, a najviše 20.000 dinara, a toliko mogu najviše dobiti i pčelari, odnosno 800 dinara po košnici.Počela isplata novčane pomoći poljoprivrednicima

Deo poljoprivrednih gazdinstava dobio je jednokratnu novčanu pomoć, drugi je u iščekivanju para koje država daje radi ublažavanja posledica nastalih usled pandemije KOVID-19. Vlada Srbije je, da podsetimo, za pomoć poljoprivredi obezbedila 2,6 milijarde dinara i donela dve uredbe.
Zvaničan naziv prve je: Uredba o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, za šta je obezbeđeno 1.150.000.000 dinara, i Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kroz subvencionisanje dela kamate, i za to je spremljeno 1.450.000.000 dinara.

Po prvoj uredbi, jednokratna pomoć se određuje po jedinici upisane površine u zaštićenom prostoru, odnosno po grlu stoke ili broju košnica, pa tako povrtari za gajenje povrća u zaštićenom prostoru mogu dobiti najviše 90.000 dinara, stočari 3.000 dinara po kravi, a najviše 30.000 dinara, 500 dinara po ovci i kozi, a najviše 20.000 dinara, a toliko mogu najviše dobiti i pčelari, odnosno 800 dinara po košnici. 
Kredit pod povoljnim uslovima može se dobiti za razvoj stočarstva – kupovinu životinja i premiju osiguranja, zatim za razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu, nabavku hrane za životinje, investiciona ulaganja u određene vrste mehanizacije i opreme koja se koristi u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji, naposletku najznačajnije – za likvidnost. Povoljne kredite mogu dobiti poljoprivrednici kao fizička lica i poljoprivredni preduzetnici, s tim što postoji razlika u visini kreditiranja .Fizičkim licima biće odobren kredit do 6.000.000 dinara, a preduzetnici se mogu zadužiti 18.000.000, dok se za likvidnost može podići kredit od 3.000.000 dinara.

Poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš kazao je da je nedavno dobio 30.000 dinara, i da je uz njega na severu Bačke još dosta poljprivrednika dobilo istu sumu novca.– Novac nam je legao na račun i istvremeno nam je sugerisano za šta da ga potrošimo – kazao je Kiš. – Ja sam, recimo, novac uložio u stočnu hranu, a neki su kupovali gorivo.Ni ovčari i kozari, kako je rekao predsednik najvećeg udruženja u Srbiji „Bikara” u Vrbasu Vladimir Kankaraš, još nisu primili državnu potporu, ali on dodaje da je, iako im novac treba, pođednako je važno to što se država setila i njih.

– Očekujemo da dobijemo šta nam sleduje – 500 dinara po ovci ili kozi – naveo je Kankaraš, dodajući da im je novac potreban jer nemaju masovnu organizovanu prodaju, već životinje prodaju za potrebe proslava.Povrtari koji rade u plastenicima dobili su novčanu pomoć.Tihomor Njaradi iz Kule prijavio je dva plastenika i dobio novac pre pet-šest dana.– Da sam prijavio sve plastenike, dobio bih sigurno 90.000 dinara, što je maksimalan iznos koji država daje – kazao je Njaradi.Po njegovim rečima, ostale plastenike drži u tuđim dvorištima pa je to razlog zašto nije dobio veću pomoć.

– Stari ljudi izdaju bašte, ali neće da sklapaju ugovor o zakupu i potpisuju, što je potrebo radi prijavljivanja, i zato sam ostao kratkih rukava – naveo je Njaradi, i dodao da će ubuduće morati da o tome da povede računa.Povrtar iz Gospođinaca Dušan Petrović nije dobio novčanu pomoć, a verovatni ni neće. On se bavi proizvodnjom povrća na otvorenom, ali je vremenom proširio gazdinstvo i na plasteničku proizvodnju površine oko 2.000 kvadratnih metara.

– Nisam plastenike dodao gazdinstvu – naveo je Petrović, rekavši da će videti s knjigovođom da li ih može sada upisati da bi dobio novac.

Po rečima predsednice Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanje Bugarski, novac po kravi trebalo bi stočarima da krene od utorka ili srede.

– Nastao je zastoj zbog ažuriranja spiskova jer ima dosta farmera koji imaju do deset krava, koji će dobiti novac, naravno, uz ostale veće farme – navela je Sanja Bugarski.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pocela-isplata-novcane-pomoci-poloprivrednicima-11-05-2020

Dok su se pre nekoliko meseci pravile liste čekanja za isporuku zlatarskog sira, a neka domaćinstva pune kantice na zahtev tržišta slala samo nekoliko dana po sirenju, bez neophodnog perioda zrenja, sada se u kolibama već gomilaju zalihe. Plasman su otežali vanredno stanje i zatvaranje ugostiteljskih i prodajnih objekata, ali i ograničeno kretanje i teškoće u prevozu.

Sa od osam do devet hiljada grla krupne stoke, govedarstvo je glavna grana privređivanja u novovaroškom kraju. Prodaja belog mrsa i stoke je ključni izvor prihoda domaćinstava koja su sudbinu vezala za selo. Seljaci kažu da nema problema u otkupu mleka, ali brinu da kupci ne budu prinuđeni da smanjuju otkupnu cenu od 32 dinara ili im ne prorede dolaske.

- Sve je bilo spremno za uvođenje druge smene, ali smo taj korak odložili i nastavili, kao i ranije, preradu hiljadu litara mleka dnevno - kaže Ljubo Vjetrović, vlasnik "Brđanke" iz Božetića. - Zbog zatvaranja hotela i restorana, kao i pijaca i tržnica na njima, smanjena je potražnja sira, a proizvodnju kajmaka smo sveli na najmanju meru.Vozilo najstarije mlekare u ovom kraju, "Zlatarke" iz Komarana, jednom nedeljno prevozi sir do tržnih centara u Beogradu. Vuk Popović kaže da im neka domaćinstva nude sir zbog prekinutih linija otpreme do svojih starih kupaca. Njima je, pak, u otežanim uslovima privređivanja prva briga proizvodnja uz pojačane mere sanitarne zaštite i prevoza radnika, kao i da se obezbedi likvidnost firme.

Istu muku muči i Željko Miletić, član predsedništva Udruženja kozara Kumane, koji u selu Lebina, kod Paraćina, ima pedesetak grla visoke mlečnosti - francuskih alpina. Nakon sezone jarenja, deo podmlatka je prodao, a dvadesetak jarića zadržao kako bi proširio stado. Od uvođenja vanrednog stanja, međutim, pojavio se problem plasmana, što remeti ambiciozne planove preduzimljivog poljoprivrednika i stočara.

- Restorani i kafane su zatvoreni, a njima sam uglavnom isporučivao svoje proizvode, jer sve što dnevno pomuzemo uglavnom smo prerađujemo u sir - priča Željko. - Sad restoranske prodaje više nema. Ostali su mi stalni kupci koji, zbog situacije, ponekad ne mogu ni da dođu u Lebinu, pa ja pokupim narudžbine i isporučim im proizvode na kućnu adresu.eljko kaže da nema problem da stado vodi na ispašu i da radi kad je policijski čas, jer za registrovana poljoprivredna gazdinstva ne važi ograničenje kretanja.

Stočari se nadaju da će dobiti pomoć koju je obećao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

- Poljoprivredne apoteke jesu pune, kako je ministar rekao. Ima semena i otrova za prskanje. To je važno za sve, pa i za mene, jer se pored stočarstva bavim i ratarstvom. Nadamo se, kad sve ovo prođe, da će biti i neke finansijske pomoći za gazdinstva, kao što postoji program za preduzetnike i male firme - očekuje Željko Miletić.

Gašenjem zemljoradničkih zadruga u periodu tranzicije sela su ostala bez oslonca u stočarstvu, a kratkog veka je pre neku godinu bio pokušaj rada zadruge u Božetićima, čiji su objekti i neke parcele u vlasništvu Opštine. Očekivanja nisu ispunila ni udruženja stočara, kao nedavno osnovani "Beloglavi sup", gde zbog različitih interesa dvadesetak meštana još nije dobilo državna sredstva. Svestan toga da je ekonomska situacija sve lošija jer su u vanrednom stanju stali mnogi poslovi, Željko Miletić je oglasio da poklanja kozje mleko, surutku i sir sugrađanima koji nemaju novca da plate.
- Potrebno je da mi se jave i dođu sa ambalažom kod mene kući. Onima koji baš ne mogu da se snađu za prevoz, a iz Paraćina su, pomognem tako što na njihove adrese isporučim proizvode kad jednom nedeljno dođem u grad. Ljudi smo, moramo biti solidarni i pomagati jedni drugima.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:858021-Muke-stocara-u-Srbiji-Zatvoreni-ugostiteljski-objekti-i-pijace-sir-i-kajmak-sad-cekaju-kupce

Po osnovu Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla pristiglo je 37.700 zahteva do 31. decembra 2019. godine, svi su obrađeni i poljoprivrednici kojim su odobrena sredstva dobiće novac do 25. marta, saopštilo je Ministarstvo poljoprvirede.

Za sve predmete koji su imali kompletnu dokumentaciju doneta su rešenja i isplate su u toku.

Jedan broj predmeta sa nepotpunom dokumentacijom je na dopuni, pa brzina odobravanja zahteva zavisi od ažurnosti podnosilaca odnosno korisnika subvencija.

Izvor: https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/sjajne-vesti-stize-isplata-podsticaja-za-genetiku-u-stocarstvu-2020-03-12

Poljoprivrednici koji ispunjavaju uslove mogu da podnesu zahtev za korišćenje podsticajnih mera u stočarstvu, a koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede.

Zahteve mogu da popune od 1. februara, a za ove namene iz državne kase biće izdvojeno od 250 do 600 miliona dinara.

Poljoprivrednici koji imaju neumatičene krave, ovce, jagnjad i jarad, kao i oni koji planiraju da se bave tovom junadi imaju pravo na državne subvencije, kako bi se unapredila stočarska proizvodnja i uvećao stočni fond.

U Srbiji prema poslednjem popisu ima oko 950 hiljada krava od kojih je 450 hiljada muznih grla.

Kada je reč o desetogodišnjem preseku, ukupan broj goveda manji je za 6,2 odsto u odnosu na ranije godine.

Stočara je sve manje i u Šumadiji, pa je sada na evidenciji svega 18 hiljada grla u šumadijskim domaćinstvima.

Jedan od stočara koji se bavi tovom junadi je Aca Jovanović iz sela Čestin u opštini Knić. Kako kaže nikako da ostvari pozitivnu računicu u ovom poslu, već je godinama na gubitku.

Država je prepoznala probleme sa kojima se suočavaju stočari, pa je u cilju opstanka stočarstva i uvećanja stočnog fonda, donela Uredbu kojom se definišu podsticajne mere.

Za kvalitetne priplodne mlečne krave stočari dobijaju subvenciju u iznosu od 25 hiljada dinara godišnje, a za tovne krave i bikove mogu da ostvare i 40 hiljada po grlu za godinu dana.

Kada je reč o umatičenim stočnim grlima, subvenciju mogu da dobiju stočari koji imaju najmanje tri grla.

Podsticaje mogu da koriste i stočari koji imaju neumatičena stočna grla i to u iznosu od 20 hiljada godišnje, a uslov je da poseduju najmanje dva grla.

Za premiju za mleko iz državne kase izdvaja se tri milijarde dinara godišnje. Država premiju plađa sedam dinara po litru.

Za tov jagnjadi poljoprivrednici mogu da dobiju podsticajna sredstva u iznosu od dve hiljade dinara po jagnjetu.

Subvencije za biljnu proizvodnju su od ove godine uvećane i iznose 5.200 dinara po hektaru obradive površine.

Inače, za podsticajna sredstava mogu da konkurišu poljoprivrednici i to za uzgoj svinja, živine, kao i oni koji imaju košnice i ribnjake.

Izvor:http://rtk.co.rs/podsticajne-mere-u-stocarstvu/

Održana je licitacija za izdavanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu na području kanjiške opštine, za koju u prvom krugu nije bilo većeg interesovanja.Od ponuđenih 2.127,8 hektara razvrstanih u 575 licitacionih jedinica, četiri poljoprivredna gazdinstva i jedno pravno lice pokazali su interes samo za parcele u šest licitacionih jedinica u atarima Oroma, Kanjiže i Horgoša. U tih šest licitacionih jedinica oni su u zakup uzeli tek nešto više od 26 hektara, tako da je za drugi krug preostalo nešto više od 2.100 hektara.

Samostalna stručna saradnica za poljoprivredu i ruralni razvoj Opštinske uprave Kanjiža Valerija Nemeš Salkai objašnjava da je interesovanje malo zbog toga što su prethodnih godina sklopljeni ugovori o dugogodišnjem zakupu za više od 1.500 hektara, pa su za prvi krug licitacije ostale parcele koje nisu bile interesantna ni onim stočarima koji su ove godine ostvarili pravo prečeg zakupa.

Ona napominje da je bilo 22 prijavljena stočara koji su ostvarili pravo prečeg zakupa, međutim, pod uslovima pod kojima se po novom pravilniku državna zemlja daje u zakup, nisu zainteresovani. Uglavnom su se javili govedari, koji mogu ostvariti po pravu prečeg prvenstva zakup na deset godina, pod uslovom da održavaju postojeći stočni fond do kraja perioda zakupa državnih njiva.

– U takvim ekonomskim i drugim prilikama, stočari kažu da uopšte nisu sigurni u opstanak delatnosti kojom se bave, pa su samo dvojica odlučila da uzmu državnu zemlju u zakup po tom osnovu – ukazala je Valerija Salkai Nemeš. – Ostali su rekli da im je bolje da, ukoliko im odgovara, učestvuju na licitaciji u prvom ili drugom krugu, kada nemaju obaveza u pogledu održavanja stočnog fonda. Interes za državne njive u prvom krugu licitacije bio je mali i zbog toga što su za izdavanje ostale parcele s nekvalitetnim zemljištem, jer je i ove godine u postupku restitucije vlasnicima vraćeno dosta parcela s kvalitetnijim oranicama na gornjoj terasi u atarima Oroma i Trešnjevca. Drugi razlog je ograničenje da u prvom krugu mogu učestvovati samo registrovana gazdinstva i pravna lica s teritorije katastarskih opština u kojima se ponuđeno zemljište nalazi. Javni poziv za drugi krug licitacije biće raspisan za decembar, kada se očekuje veća zainteresovanost poljoprivrednih gazdinstava.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/stocari-nece-rizik-i-nive-loseg-kvaliteta-07-12-2019

U agrarnom budžetu dogodine biće 900 miliona više novca nego što je bilo predviđeno ove godine.Predlog buyeta Srbije za nastupajuću 2020. godinu nije još stavljen na dnevni red Skupštine Srbije, ali je ministar poljoprivrede Srbije Branisla Nedimović za „Dnevnik” pojasnio u kojem smeru država naredne godine planira da širi razvoj poljopivrede kao važne okosnice u razvoju domaće ekonomije.

Po njegovim rečima, agraru će biti na raspolaganju 52 milijarde dinara, a od te sume bezmalo tri četvrtine otići će za subvencije – 35,6 milijardi dinara, što je čak 900 miliona više nego 2019.

– I dogodine će poljoprivrednici koji obrađuju do 20 hektara dobjati po 4.000 dinara za svaki hektar i 1.200 dinara za gorivo po hektaru – kazao je Nedimović, i skrenuo pažnju na to da nema potrebe da ta subvencija bude veća jer država ima druge mere, u vidu davanja bespovratnog novca za unapređenje gazdinstava, koji mogu dobiti svi paori pod uslovom da imaju registrovano poljoprivredno domaćinstvo. Dogodine će u agrarnom budžetu biti bezmalo tri puta više novca za proizvođače organske hrane i za vinare nego ove godine.Na predlog stočara iz Banata, umesto 25.000 dinara, stočari će za krave dobiti 40.000. Radi unapređenja stočarstva, dogodine će država subvencionisati kredite za stočare i u tom pogledu na konkurse će moći da se javljaju ne samo nosioci gazdinstva već i njihovi članovi.

Naredne godine otići će se korak dalje jer se priprema zakon o očekivanim cenama za 20 poljoprivrednih proizvoda, koji bi, po ministrovim najavama, trebalo da bude izglasan u Skupštini Srbije krajem januara.– Očekivana cena treba da bude informativnog karaktera da bi zemljoradnici znali da planiraju proizvodnju od godine do godine, bar kada su u pitanju ratarske kulture – pšenica, kukuruz, suncokret, soja, dok za druge proizvode, poput svinjskog mesa, piletine, jagnjetine i junetine, koji takođe ulaze u pomenutih 20 poljoprivrednih proizvoda, treba da posluže kao informacija o tome ima li interesa upustiti se u tov životinja, koji zahteva duži period od godine.

Naša zemlja, podsetio je Nedimović, podnela je zahtev za članstvo u Međunarodnom žitarskom savetu i kada postanemo članica, moći ćemo da kvalitetno planiramo predstojeću godinu prevashodno što se cena žitarica tiče.

– Savet objavljuje informacije o kretanjima cena žitarica u predstojećoj godini, a naša zemlja već ima nekoliko sertifikata za izvoz žitarica i dogovoren izvoz pšenice za Egipat, a suncokreta i suncokretovog ulja za Tursku. Treba da bude završen i sertifikat za izvoz kukuruza u Kinu, pa eto razloga da domaći poljoprivrednici misle o tome šta vredi sejati i na kojim površinama. Pogotovo što je tržište EU i dalje jedno od najznačajnijih kupaca naših žitarica, a pogotovo soje.

Ministar Nedimović je posebno podvukao da su s Predlogom zakona o očekivanim cenama, kao i o tome ko se može baviti otkupom poljoprivrednih proizvoda prošli raspravu među poljoprivrednim udruženjima jer, kako je podvukao, regulativa se i donosi na njihove zahteve, da bi bili na izvestan način osigurani u pogledu setve, stočarstva, voćarstva i povrtarstva.Ministar Nedimović pojasnio je za „Dnevnik” da očekivane cene nikako ne znače da će poljoprivredni proizvodi imati jednu cenu koja se neće menjati. Naprotiv, podvukao je, cene će varirati i zavisiti od tržišnih kretanja na inoberzama.

– Poljoprivrednici će moći da prate berzanska kretanja i spram njih prave planove buduće proizvodnje, ali i da trguju, pogotovo što država otvara nova tržišta, donedavno nedostižna domaćim poljoprivrednicima – istakao je Nedimović.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/agrarni-budet-za-2020-subvencije-900-miliona-vece-16-11-2019

Mleko će se od naredne godine plaćati u odnosu na kvalitet, a laboratorijske analize više neće raditi same mlekare, već Nacionalna referentna laboratorija. Na osnovu kvaliteta mleka, proizvođačima će država isplaćivati i premije. I dok su proizvođači mleka zadovoljni ovom najavom države, i dalje smatraju da je otkupna cena isuviše niska da bi mogli da održe proizvodnju.

- Odluka je dobra, jer bez toga nema napretka - smatra Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.

- To je trebalo da se uradi još odavno, da se odvoji kvalitet od nekvaliteta. Da oni koji godinama rade sve kako treba budu adekvatno nagrađeni i plaćeni. To se najviše odnosi na standarde koje nam nameću Srbija, EU, Rusija, ali i druga tržišta gde izvozimo. Uz to, bilo bi dobro da država izađe sa minimalnom proizvođačkom cenom mleka, ispod koje ne može da se ide. Niko nikog ne može da natera da plati nešto, ali možete da ga uslovite minimalnom cenom. Samo tako mogu da se zaštite mali proizvođači, koji su i najugroženiji.Kada je reč o kvalitetu mleka, kako nam je ispričala Sanja Bugarski, ne mora da znači da oni najmanji proizvođači imaju najlošiji kvalitet i da ne vode računa o muži i ishrani. Ranije je bilo dosta problema sa otkupom, kod malih proizvođača mleka, jer su sami nosili mleko posle muže. A, čim mleko dođe u kontakt sa okruženjem, ono je već ugroženo. Sada imamo oko 65 odsto proizvođača koji imaju dobre i sigurne sisteme za mužu.

- Više nema bojazni da u mleku mogu da se pronađu antibitioci i hormoni, jer ono više ne može da uđe u mlekaru - ističe Bugarski.

- To se odmah detektuje, postoje rigorozne kontrole i sa tim nema nikakvih problema. Ipak, kada je reč o somatskim ćelijama i bakterijama, to je već diskutabilno. Nas mlekare sada kinje jer one rade analize i odlučuju kakvo nam je mleko, a mi im više ništa ne verujemo. Smatramo da je mleko mnogo bolje nego što ga one procene. Tek kad analizu kvaliteta bude počela da radi Nacionalna laboratorija, to će imati nekog smisla.

Prema rečima Sanje Bugarski, u klasi mleka koje ide za EU, postoje posebne linije u mlekarama i ono se sigurno ne meša ni sa jednim drugim. A, šta se radi sa mlekom koje ne završi na evropskim rafovima i da li se ono svo meša, naša sagovornica nije znala da nam kaže.

- Ne znam kako se radi u malim mlekarama i sa onim mlekom koje se donosi u kanticama, ali je dovoljno da njih pet radi kako treba, a jedan donese nešto što ne valja, pa da oni sve to pomešaju - govori Sanja Bugarski. - Međutim, da bi mlekare pravile jogurt, čak i neke vrste sireva, znam da mleko mora da bude kvalitetno.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829840-Na-osnovu-kvaliteta-mleka-drzave-daje-premije-Proizvodjaci-zadovoljni-ali-jedna-stvar-ih-brine

Iz Fonda za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj opštine Kanjiža obezbeđena je bespovratna finansijska podrška u iznosu od 4,5 miliona dinara, za 26 poljoprivrednih gazdinstava koja su konkurisala za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za razvoj stočarstva i ulaganja u opremu za navodnjavanje.Ugovore sa nosiocima poljoprivrednih gazdinstava potpisao je predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer. Tri miliona dinara namenjenih za investicije u mašine, uređaje i opremu za navodnjavanje dato je za 17 poljoprivrednika, dok je devet poljoprivrednih gazdinstava dobilo sredstva za nabavku kvalitetnih priplodnih grla ukupne vrednosti 1,5 miliona dinara.

Predsednik opštine Robert Fejstamer izjavio je, da pošto je poljoprivreda jedna od strateških grana razvoja opštine Kanjiža, jako je bitno da svake godine lokalna samouprava podržava poljoprivrednike koji predaju konkursnu dokumentaciju na raspisane konkurse.

- Najčešće probamo svakoga da podržimo ko je predao neku vrstu zahteva prema opštini, a stručna poljoprivredna služba je uvek otvorena za nove ideje ili nove linije podrške koje treba da uvedemo u naš sistem. Zato svake godine nešto menjamo po ovim linijama, da bi udovoljili zahtevima i potrebama poljoprivrednih gazdinstava. Nastojimo da budemo fleksibilni i da izađemo u susret zahtevima, da damo podršku tamo gde je to zaista potrebno - rekao je Fejstamer.

Opština je u maju objavila konkurs za pet linija subvencionisanja poljoprivrednih gazdinstava iz Fonda za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj opštine Kanjiža. Član Opštinskog veća Ervin Hužvar je napomenuo da su ovom prilikom potpisani ugovori sa onim podnosiocima zahteva koji su konkurisali na otvorene linije koje imaju najveće okvirne iznose, za kvalitetna priplodna grla i opremu za navodnjavanje. - Interesovanje kao i u prethodnim godinama je bilo izuzetno veliko, uglavnom za ove dve linije. Nismo sačekali krajnji rok dok su konkursi za ove linije otvoreni, to jest do 15.novembra. Poljoprivredna gazdinstva su za ova ulaganja podnela zahteve sa računima koji su već isplaćeni, pa smo mislili da je u interesu opštine i poljoprivrednika da oni uloženi iznos i odobreni podsticaj što pre da dobiju - kaže Hužvar.

Milan Batinić iz Kanjiže je nabavio sedam priplodnih grla da bi uvećao svoje stado ovaca. On kaže da mu ova podrška mnogo znači jer trenutno njegovo stado broji oko 60 ovaca. Batinić smatra da se vredi baviti ovčartsvom i ulagati.

- Prepoznao sam šansu u ovčarstvu, je je to negde trend u državi Srbiji. Inače rođeni sam Pančevac i pre godinu i po dana sam iz Pančeva došao u opštinu Kanjižu, kupio salaš i odlučio da se bavim stočartsvom - rekao je Batinić.

Na otvorenom konkursu za podsticajna sredstva poljoprivredna gazdinstva iz opštine Kanjiža do 15. novembra mogu da se prijave za još tri otvorene linije podrške, a to su za subvencionisanje kamata, za subvencije u bio- proizvodnji kao i za nadoknadu troškova uklanjanja uginule stoke.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/bespovratna-sredstva-za-stocare-i-navodnavane-u-kanizi-05-10-2019

Aleksandar Lukić ističe da je u kozarstvo ušao sa desetak grla, a danas u gazdinstvu ima četrdeset umatičenih. Ceo posao oko koza radi sa suprugom.
Mesečno preradi do 4000 litara mleka, što je sasvim dovoljno da se na tradicionalan način naprave pristojne količine više vrsta sireva, od dimljenih do onih sa začinskim biljem. Konkurencija nije problem, a državne subvencije od 7.000 dinara po grlu ističće da su redovne i neophodne.“Ne idemo na intenzivnu i veliku proizvodnju i razmišlajmo da jednog dana krenemo na organsku proizvodnju, jer nam nije važna profitabilnost, već gledamo da do te profitabilnosti dođemo na drugi način. Opstajemo tako što smo našli neki optimalan broj koji možemo da prodamo. Ko god ima veći broj grla, pa krene sa 50 do 100 grla koza, a nikada nisu držali koze, pa onda kada dođe velika količina mleka, daje se u bescenje na otkup”, rekla je Aleksandar Lukić.

Međutim, prethodnih godina otkupna cena kozijeg mleka bila je oko 60 dinara, dok je ove godine pala na 45 dinara za litar, a kozije meso je sve teže prodati.

“Jako slabo uzimaju jaretinu i pečenjare i sve ostale kafane. Jagnjetinu možete da prodate, ali je ovo postao veliki problem. Uglavnom većina grla ode za remont stada. Te godine, kada pravimo remont za zamenu grla, ove starije isključujemo i odlaze za našu ličnu potrošnju, uglavnom”, dodala je Lukić.

Lukić ističe da su strpljenje i umeće ključ svakog uspeha koji treba isplanirati, a da kozarstvo može biti i te kako solidna dopuna kućnog budžeta. Beograd, Novi Sad i Subotica su tržišta za sve njihove proizvode, ali se znatan broj proda sa kućnog praga.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/moze-li-se-ziveti-od-kozarstva_1033189.html

Izmenama zakona stočari u Srbiji mogli bi od jeseni da imaju pravo prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Poljoprivrednici koji imaju stoku tako će pre ostalih moći da zakupe zemljište na duži vremenski period, koji, kako je rečeno, neće biti kraći od osam, a duži od 10 godina. Za ovakvu meru, koja je postojala pre nekoliko godina, država se odlučila zbog teške situacije u kojoj se domaće stočarstvo nalazi.

A situacija je na nezavidnom nivou, ili kako to za Danas objašnjava agrarni analitičar Branislav Gulan, Srbija je u ovoj oblasti na nivou slabije razvijenih afričkih zemalja.

– U poljoprivrednom BDP-u stočarstvo učestvuje sa 38 odsto, što je na nivou slabije razvijenih afričkih zemalja. Malo je takvih kao što smo mi. Stočarstvo nam je kao što je bilo 1910, po broju svinja smo 1862. bili ispred SAD, pre dve decenije imali smo 5,5 miliona svinja, a sada ih imamo svega 2,7 miliona – ističe Gulan.

Kako kaže, da bismo bili na nekoj sredini, treba da imamo makar jednu svinju po glavi stanovnika, od čega smo daleko.

– Proizvodimo godišnje 400.000 tona mesa, sve ukupno, nekih 300.000 tona svinjskog i svega 76.000 tona junećeg. Trošimo svega tri do četiri kilograma junećeg mesa po stanovniku godišnje, svinjskog 17 kilograma. Nemamo ni za nas, a kamoli za izvoz – napominje naš sagovornik i kaže da smo samo prošle godine uvezli mesa u vrednosti od 650.000 živih svinja. Samo za uvoz svinjskog mesa u 2018. je potrošen 71 milion dolara. S druge strane, Gulan ističe kako smo pre 20 godina od izvoza mesa imali prihod od 762 miliona dolara.

– Zato je ova mera dobra, svako ko ima stoku imaće pravo da zakupi zemljište u državnoj svojini. Stočari bez svoje zemlje ne mogu da opstanu, zato je dobro omogućiti im ovo, jer nam je stočarstvo zaista na najnižem nivou – kaže Branislav Gulan.

Poljoprivrednici, s druge strane, nisu sigurni koliko će i kakve rezultate dati ovakva mera. Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kaže za naš list da se kroz praksu ranijih godina pokazalo da dobar deo onih koji uzima u zakup državno zemljište to ne obrađuje nego daje drugima u zakup.

– Na taj način se ne oporavlja stočni fond, što je nama neophodno. Svake godine se ispostavi da oni koji imaju pravo prečeg zakupa tu zemlju dalje daju u zakup. Čast onima koji zaista obrađuju zemlju. Ali pokazalo se da država ranijih godina nije uspela da nađe rešenje za ove mahinacije i zbog toga ova mera nije dobra, već bi stočarima pre pomoglo da dobiju veće subvencije – ističe Jovica Jakšić.Trenutno, maksimalni iznosi podsticaja za nabavku junice je 140.000 dinara, za nabavku koze i ovce 20.000 dinara, za nazimicu 18.000 dinara, za nabavku suprasne nazimice i nerasta 24.000 dinara. Najviši ukupni iznos podsticaja koji neko može da ostvari tokom jedne godine ne može da bude veći od tri miliona dinara.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/stocari-bi-od-jeseni-mogli-da-imaju-pravo-preceg-zakupa-zemljista/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31