Za sto godina postojanja Poljoprivredni fakultet je obrazovao armiju od 23.000 inženjera i hiljadu doktora nauka. Vek postojanja Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu je jubilej za ponos i fakulteta i države Srbije. S obzirom na to da je poljoprivreda jedina grana koja godinama ima spoljnotrgovinski suficit, što znači ostavlja višak para u kasi.

Ovaj fakultet je nastao u vreme kada se za dobrobit Srbije borilo i naukom i politikom, a Sima Lozanić bio u epicentru oba polja. Odluka za osnivanje fakulteta, sa dva odseka: poljoprivrednim i šumarskim, doneta je 28. marta 1919, mada je bio u planu još 1909. godine. Tada je pomenuti Sima Lozanić, jedan od prvih osam profesora Beogradskog univerziteta, njegov prvi doktor i rektor, zajedno sa Julijem Stoklasom, profesorom agrikulturne hemije iz Praga, sačinio predlog organizacije visoke škole za buduće agronome.

Čuvene su, ali i nekako proročanski zvučale njegove reči na svečanom otvaranju univerziteta, 2. oktobra 1905. godine.

– Naše nekadašnje verovanje da će se Srpstvo ujediniti ne bukvarom, već oružjem, bilo je kobno po našu narodnu misao. Ja verujem obrnuto, da će prosveta biti glavni činilac u rešenju tog bitnog pitanja, i da bi ono bilo već rešeno da smo prosvetu bolje negovali. Verujem, stoga što je prosveta sila koja postiže sve smerove – rekao je Lozanić.

Vihor rata je odložio za 10 godina formiranje jednog od pet u to vreme osnovanih fakulteta Univerziteta u Beogradu – Bogoslovski, Pravni, Medicinski i Tehnički, koji su postali zamajac razvoja i napretka Srbije. Veliku pomoć i razumevanje oko osnivanja fakulteta, Sima Lozanić je imao od Jovana Žujovića (1856–1939), geologa i petrografa, tadašnjeg ministra prosvete.

Nizale su se decenije a Poljoprivredni fakultet je u tri mandata imao i svoje profesore kao rektore i u šest mandata svoje profesore kao prorektore Beogradskog univerziteta.

– Za sto godina se u osnovi ništa nije promenilo. U vreme kada su se postavljali temelji Kraljevine Jugoslavije bilo je jasno da je poljoprivreda njena najvitalnija grana. I dan-danas mislim da je Srbija agrarna zemlja i ostaće to. Imamo bogom datu prirodu, plodnu zemlju, blagu klimu, sortiment i ako to ne iskoristimo na pogrešnom smo putu – kaže za „Politiku” prof. dr Dušan Živković, dekan Poljoprivrednog fakulteta, koji budućnost vidi u samoinicijativi jakih poljoprivrednika koji će ukrupniti zemljište i uhvatiti korak sa razvijenim svetom. Reklo bi se baš kao što je i fakultet od skromnog početka sa nekoliko nastavnika, tri redovna, jednim vanrednim i tri honorarna, prerastao u jednu od vodećih visokoškolskih ustanova u ovom delu Evrope, sa više od 500 zaposlenih i oko 4.500 akademaca na osnovnim, master i doktorskim studijama.

Pod krovom ovog fakulteta „skućilo” se devet odseka, osam instituta, 31 katedra, školsko dobro Radmilovac i stručna služba, u koju ulazi i biblioteka osnovana još 1932. godine.

– Prva generacija, iz 1920–1921. školske godine brojala je 45 studenata, 36 na poljoprivrednom i devet na šumarskom odseku – podseća prof. dr Živković i dodaje da je tokom deset decenija postojanja, Poljoprivredni fakultet stvorio armiju od oko 23.000 inženjera i gotovo hiljadu doktora nauka.Jedan od idejnih tvoraca Poljoprivrednog fakulteta bio je Josif Pančić, prvi profesor nauke o zemljodeliju na Velikoj školi u Beogradu. Zato se smatra ocem ove visokoobrazovne ustanove koja danas školuje stručnjake iz oblasti: ratarstva, voćarstva i vinogradarstva, hortikulture, stočarstva, zemljišta i melioracija, zaštite bilja i prehrambenih proizvoda, mehanizacije poljoprivrede, prehrambene tehnologije i biohemije i agroekonomije.

– Kada se osvrnemo unazad nema ničeg markantnog što bi se moglo izdvojiti, ali prve mašine, sistemi za navodnjavanje, zaštita – jednom rečju lideri smo, zajedno sa Novosadskim fakultetom. Stvarali smo nove fakultete i više škole. Iznedrili i fakultete u okruženju, Sarajevu, Skoplju – primećuje naš sagovornik. Doduše to sad prelazi u svoju suprotnost jer se svetski trend smanjenog interesovanja đaka za studiranje oseća i kod nas.

– Prošle godine indeks je dobilo samo 700 brucoša, za razliku od prethodnih godina kada smo imali i po 1.000 upisanih – navodi dekan. Jedan od razloga za smanjen broj đaka koji su se upisali u Zemunu na Poljoprivredni fakultet leži i u činjenici da u Srbiji trenutno postoji pet fakulteta na kojima se školuju budući agronomi, a dva bi bila, kako kaže profesor, sasvim dovoljna.– Pre dve godine Beogradski univerzitet na Šangajskoj listi se kotirao između 200 i 300 mesta, a odsek prehrambene tehnologije je zauzeo 35. mesto! Koliko je to veliki uspeh, pokazuje činjenica da se na prestižnoj Šangajskoj listi 500 najboljih univerziteta nalazi svega dva odsto svih univerziteta na svetu. Tih 500 univerziteta rangirano je u ukupno 47 naučnih oblasti, a kada je reč o prehrambenoj tehnologiji, Beogradski univerzitet se nalazi na izuzetnom 35. mestu – objašnjava prof. dr Živković.

Digitalno i informaciono doba nije zaobišlo ni poljoprivredu. Studenti na studijskom programu poljoprivredna tehnika, svakodnevno prate i učestvuju u razvoju sistema i softvera koji doprinose digitalizaciji poljoprivrede. Do 2020. godine naša zemlja bi trebala da dobije kartu voćarstva za čiju izradu je Ministarstvo poljoprivrede angažovalo tri poljoprivredna fakulteta. Na osnovu mape će se utvrditi gde koje voće najbolje uspeva i davati subvencije.

Na padinama planine Zlatar kod Nove Varoši, pod nadzorom stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna seju se davno zaboravljene sorte žita, heljda, raž i spelta, bez upotrebe pesticida. Ove na tržištu sve traženije žitarice već su pronašle put i do potrošača van granica Srbije.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dodelilo je Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Svetosavsku nagradu, za stogodišnji kontinuitet rada i posvećenost sticanju statusa vodeće visokoškolske ustanove u regionu u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije.
Pokrovitelj obeležavanja 100 godina postojanja i rada Poljoprivrednog fakulteta je predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425258/Plodna-zemlja-nas-je-odrzala

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31