Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) procenila je da biljne bolesti i štetočine unište godišnje do 40 odsto useva širom sveta u vrednosti 220 milijardi dolara, rekla je danas izvršna direktorka Udruženja za zaštitu bilja u Srbiji (Serbian Crop Protection Association, SECPA) Katarina Krinulović.

Ona je kazala da bi poljoprivredna proizvodnja trebalo da poraste za oko 60 odsto do 2050. godine da bi se prehranila svetska populacija.

U panel-diskusiji u okviru globalne kampanje u svetu „Zaštitimo bilje, zaštitimo život” kojom se obeležava Međunarodna godina zdravlja bilja, rekla je da biljke čine 80 odsto hrane ljudi i proizvode 98 odsto kiseonika koji se udiše.

„Zdravlje bilja je sve više ugroženo, biljne bolesti i štetočine se pojavljuju sve ranije u sezoni i na mestima gde ranije nisu postojali, a tome su doprinele klimatske promene, ali i ljudske aktivnosti kao međunarodna trgovina i transport koje su omogućile i nehotično prenošenje bolesti i štetočina u nova staništa”, rekla je Krinulović.

Dodala je da je zbog toga važno da se podigne svest ljudi o značaju zaštite i očuvanja zdravlja bilja, kako zbog stvaranja uslova za proizvodnju dovoljne količine hrane za rastuću ljudsku populaciju, tako i u pogledu zaštite životne sredine i očuvanja ekosistema.

Udruženje je, prema rečima Krinulović, inicirala sprovođenje kampanje o potrebi zaštite zdravlja bilja u Srbiji „kako bi se podigla svest domaće javnosti o značaju zaštite bilja jer se samo zajedničkim delovanjem može obezbediti održivi razvoj”.

U okviru Međunarodne konvencije za zaštitu bilja (IPPC) sprovode se, kako je rekla, brojne mere sa ciljem da se zaštiti njihovo zdravlje.

Istakla je da Udruženje ima podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije jer se „samo zajedničkim delovanjem mogu postići rezultati, razmeniti iskustva na međunarodnom nivou i preneti dobra praksa iz EU u Srbiju”, prenosi Beta.

Državni sekretar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Velimir Stanojević rekao je da država ulaže značajna sredstva u jačanje biljne proizvodnje dobrog kvaliteta i sa velikim prinosima.

„Srbija je potpisala Međunarodnu konvenciju o zaštiti bilja, a nadležnost za tu oblast u ministarstvu ima Uprava za zaštitu bilja”, rekao je Stanojević.

Dodao je da je biljni svet ugrožen i da zaštitu treba obavljati prevencijom jer je manje komplikovana od lečenja.

Ministarstvo poljoprivrede, prema njegovim rečima, podržava inovativne programe i nove tehnologije i pomaže naučnim institucijama u stvaranju otpornih sorti biljaka.

Prema rečima profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Alekse Obradovića zaštita zdravlja bilja treba da bude zadatak više naučnih disciplina kroz program integralne zaštite.

„Integralna zaštita treba da obezbedi zaštitu bez posledica, odnosno preventivno delovanje da se spreči bolest bilja, a tek na kraju upotrebe sredstva za zaštitu, ali da upotreba bude bezbedna”, rekao je Obradović.

Istakao je da bakterija ksilela fastidioza (xylella fastidiosa) koja je registrovana u Severnoj i Južnoj Americi 2013. godine stigla u Evropu (Italiju, Španiju i Francusku). Ovaj izuzetno opasan prouzrokovač bolseti izaziva sušenje kod brojnih vrsta ekonomski veoma značajnih biljaka, među kojima su najbrojnije drvenaste vrste kao što su vinova loza, breskva, šljiva, trešnja, badem, maslina, kruška, citrusi, hrrast, brest, platana…

„Ne smemo ići iza problema, već ispred i sva saznanja moramo spuštati u praksu i kontinuirano edukovati poljoprivrednike”, rekao je Obradović.

Predstavnik Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika Milan Bulajić rekao je da klimatske promene stvaraju mnoge probleme poljoprivrednicima jer su zime blage i štetočine ne uginu, već se na početku sezone javljaju u ogromnoj populaciji.

„Zbog klimatskih promena i leta su sušna pa i to utiče na zdravlje bilja”, rekao je Bulajić i dodao da je neophodno edukovanje poljoprivrednika.

„U našem udruženju je oko 1.000 mladih poljoprivrednika i mi preko vajbera razmenjujemo znanje i iskustva”, rekao je Bulajić.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/448815/Biljne-bolesti-i-stetocine-uniste-godisnje-do-40-odsto-useva-u-svetu

Štetočina Lycorma delicatula je nova pretnja za vinovu lozu, kao i za jabuku, šljivu, krušku, ali i ukrasno i šumsko drveće.

Ovaj insekt je poreklom iz Kine i Vijetnama, a slučajno je donesen u Južnu Koreju i Japan, gde su uočene štete sredinom 2000. godina. U Pensilvaniji (SAD) je primećena 2014. godine, a njena rasprostranjenost širila se kako se povećavala gustina stanovništva i od tada je pretnja Americi, ali i Evropi.

U Pensilvaniji je došlo do pogubne štete za vinsku industriju, gde su neki uzgajivači prijavili 90% gubitka prinosa zbog ove štetočine.

Prednja krila insekta Lycorma delicatula su sivkasta sa crnim tačkama, deo zadnjeg krila je crvene boje sa crnim tačkama, a ostatak je bele i crne boje, dok je abdomen žućkaste boje sa crnim prugama.

Osim stabala, jaja polaže i na drugim mestima poput cigli, kamenja, vozila ili uginulih biljaka. Količina odloženih jajašca na razne materijale može da predstavlja pretnju za njegovo širenje ljudskim uticajem.

Na veće udaljenosti prenose se zaraženim biljkama i materijalima na kojima su položena jajašca. Usled ishrane larvi i imaga dolazi do žućenja listova, a na stablu se javlja izmet. Tokom napada dolazi do lučenja medne rose na kojoj se kasnije razvijaju gljivice. Takođe, znak zaraze može da bude prisustvo mrava, pčela, stršljena i osa koje privlači medna rosa.

U Evropi još uvek nije primećena, odnosno prijavljena, ali ne može se isključiti mogućnost da već postoji neprimećena mala populacija posebno u blizini aerodroma, luka ili železničkih stanica, odakle bi mogla da krene invazija.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2730096/nova-stetocina-lycorma-delicatula-preti-vinovoj-lozi

Trialeurodes vaporariorum je jedan od najčešćih insekata koji se javlja na gajenim biljkama u zatvorenom prostoru. Predstavnik je ekonomski značajnih štetočina, jer pravi izuzetno velike štete na paradajzu, paprici, krastavcu, salati, jagodi i ukrasnom bilju.

Kao primarna štetočina, pravi štete sišući sokove, što ima za posledicu da biljke budu slabije, sa sitnim plodovima.

Sekundarne štete prouzrokuju gljive čađavice, koje se javljaju na mednoj rosi, koju luče ove vaši, oštećuju list, smanjujući asimilacionu površinu, što je za biljke ozbiljan problem.

Suzbijanje je izuzetno složeno i ono se izvodi tokom cele godine.

Preventivne mere za suzbijanje su: uništavanje korova u plasteniku i oko plastenika, saditi biljke koje nemaju insekte na sebi, koristiti žute lepljive ploče za utvrđivanje prisustva i brojnosti insekta.

Sa hemijskim merama počinjemo kada na 100 biljaka nađemo četiri leptira. Vrlo često se desi da ni hemijske mere ne daju zadovoljavajuće rezultate, zbog voštanog štita koji obavija telo lutke i larve, a i vrlo brzo razvijaju rezistentnost na insekticide.

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da primenjuju insekticide sa različitim mehanizmom delovanja, kako bi smanjili mogućnost pojave rezistentnosti, i učinili efikasnijom primenu insekticida.

Od insekticida je preporučeno koristiti:

Chess 50WG  0,06 %      karenca 3 dana paradajz,krastavac,14 paprika

Talstar 10 EC 0,05 %      karenca 7 dana paradajz i krastavac

Decis  2,5 EC 0,05 %       karenca 7 dana paradajz i krastavac

Calypso 480 SC 0,05 %  karenca 7 dana paradajz i krastavac

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31