Kupovna moć stanovništva u Srbiji prošle godine je bila za polovinu ispod proseka Evropske unije. Preciznije, stvarna individualna potrošnja domaćinstava u našoj zemlji, kojom se meri materijalno blagostanje, iznosila je 49 odsto od evropskog proseka.
Ovo pokazuju podaci evropske statističke službe "Evrostat", koji se odnose na lanjsku potrošnju po stanovniku. Gotovo ista situacija, za jedan procenat manja vrednost, kod nas je zabeležena i u 2017. i 2018. godini.

Među članicama EU najniži nivo stvarne potrošnje lane su, kao i prethodnih godina, imale Bugarska, Hrvatska i Mađarska, između 57 i 67 odsto od evropskog proseka. Najveću kupovnu moć imaju građani Luksemburga, Nemačke i Austrije, od 18 do 35 procenata iznad proseka EU.

Kada su u pitanju rashodi domaćinstava, podaci "Evrostata" za prošlu godinu pokazuju, da porodice u Srbiji najviše troše na hranu i bezalkoholna pića, 23,6 odsto, dok u EU gotovo upola manje odlazi za ovu kategoriju, svega 13 procenata od kućnog budžeta. Oni najviše izdvajaju za stanovanje i račune, 23,5 odsto, a za naše građane je ova stavka na drugom mestu, sa udelom od 20,1 procenat u ukupnim ličnim troškovima. Na začelju srpskih izdataka su restorani i hoteli koji učestvuju sa 3,2 procenta, dok je ova kategorija na četvrtom mestu u potrošnji Evropljana sa 8,7 odsto. Slični podaci zabeleženi su i prethodnih godina.Žarko Malinović, iz Privredne komore Srbije, ističe da "Evrostatov" model u kome izvlače prosek za EU predstavlja mešanje "jabuka i krušaka", jer su razlike među članicama velike, ali da su podaci koji se odnose na pojedinačne zemlje korisni. Kada je u pitanju struktura potrošnje srpskih domaćinstava u odnosu na evropska, on naglašava da na to utiču brojni faktori, u koje spadaju i potrošačke navike i kulturološke razlike.

- Zna se kakve su naše prosečne plate i činjenica je da imamo nisku platežnu moć, ali kada su u pitanju troškovi za hranu, oni su kod nas dominantni, jer se mi uglavnom hranimo kod kuće - navodi Malinović. - Zato su naši rashodi za restorane manji, dok je na Zapadu situacija drugačija, oni više obroka konzumiraju van svojih domova. Kod njih je hrana u ugostiteljskim objektima neuporedivo skuplja.

Na Zapadu je kod radno aktivnog stanovništva trend, kako navodi, da iznajmljuju stanove. Naši građani, kada su u mogućnosti, odlučuju se na dugoročno zaduživanje i kupovinu nekretnina, koje su ovde znatno jeftinije nego kod njih.- U Srbiji postoje i razlike među generacijama, starije su lakše sticale stanove , dok su mlađe prinuđene da uzimaju kredit i onda imaju veća izdvajanja za tu kategoriju, a onda sve to ulazi u prosek - precizira Malinović.

Među zemljama EU, Rumuni najviše troše za hranu i bezalkoholna pića, čak 26 odsto, Hrvatska i Bugarska za osam procenata manje, a najmanje Irska, svega 8,6 odsto. U regionu, građani Bosne i Hercegovine najveći deo kućnog budžeta izdvajaju za ovu stavku, 28,8 procenata, a Crna Gora 24,5 odsto.

Domaćinstva u Srbiji najmanje troše za obrazovanje, 1,2 procenta, a takva je situacija i u EU, gde ova kategorija čini tek 0,9 odsto ukupnih troškova.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/947392/srpski-standard-pola-proseka-evrostat-kupovnoj-moci-rashodima-domacinstava-svim-zemljama-starog-kontinenta

Srbija će zbog pandemije imati manji pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od drugih evropskih zemalja, prvenstveno zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP, a manjeg udela visokosofisticiranih grana, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.On je za agenciju Beta rekao da je udeo poljoprivrede Srbije u BDP 7,5 odsto, dok je u centralnoj i istočnoj Evropi 3,5 odsto, u zapadnoevropskim zemljama manje od dva odsto, a slično je i sa prehrambenom industrijom.

Udeo poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP će se, prema njegovim rečima, smanjivati sa daljim razvojem Srbije u korist produktivnijih grana kao što se dešavalo i u drugim evropskim zemljama, ali "Srbiju sada manja ekonomska razvijenost od drugih čuva od većeg pada BDP-a".

"To su grane privrede koje u ovoj zdravstvenoj krizi neće pretrpeti toliko veliku štetu kao, na primer autoindustrija ili turizam i zato će pad BDP Srbije biti manji, a oporavak brži", rekao je Brčerević.

Dodao je da je "veoma dobro što je to prepoznao Međunarodni monetarni fond (MMF), jer je u narednim danima i mesecima neophodno veliko zaduživanje države, a ono će, uz relativno optimistične prognoze kredibilnih međunarodnih institucija, sigurno biti olakšano".

Srbiji će to, kako je rekao, značiti da ima bolje "karte" pred investitorima od kojih će pozajmljivati veliki novac i verovatno će zbog toga dobiti niže kamate i generalno bolje uslove za zaduživanje.

MMF u svom najnovijem izveštaju projektuje da će Srbija ove godine zabeležiti pad BDP od tri odsto, Nemačka sedam odsto, Francuska 7,2 odsto, a Italija 9,1 odsto.

Sledeće godine Srbija će, prema prognozi MMF-a, imati privredni rast 7,1 odsto.

"Naročito je dobro to što je MMF za 2021. prognozirao relativno visok rast Srbije jer to u narednim godinama znači i lakše vraćanje povećanog javnog duga u budućnosti", rekao je Brčerević.

Ima smisla, kako je naveo, očekivati nešto brži privredni rast u 2021. godini, pre svega zbog niske baze iz 2020, a "ovakva prognoza MMF-a, naročito sada ide u prilog Srbiji, ali se mora priznati da su sve prognoze za 2021. trenutno krajnje nepouzdane".

On je ocenio da je paket mera Vlade Srbije za pomoć privredi zbog posledica pandemije uglavnom dobar, da je rađen u skladu sa načelnim preporukama relevantnih svetskih institucija, među kojima je i MMF i da slične mere preduzima većina drugih evropskih zemalja.

Na pitanje da li je Program "Srbija 2025", vredan 14 milijardi evra, ostvariv, Brčerević je rekao da je to sada malo verovatno jer će javne investicije u 2020. sigurno snažno pasti, budući da se zbog krize ove godine neće realizovali svi projekti koji su planirani.

"Bilo bi dobro da se već od 2021. nastavi sa većim ulaganjima države u infrastrukturu jer Srbija spada u infrastrukturno najnerazvijenije evropske zemlje, pa su joj potrebna povećana ulaganja u izgradnju kanalizacije, vodovodne mreže, prečiščivače otpadnih voda, sanitarnih deponija, železničke i putne infrastrukture", rekao je Brčerević.

Istakao je da je Fiskalni savet godinama ukazivao i na nedovoljno investiranje države u zdravstvo, a da se značaj tih ulaganja sada naročito vidi.

Glavni problem sa Pogramom "Srbija 2025" je, kako je ocenio, to što nije razrađen u detaljima, "ne znaju se tačno prioriteti za ulaganja i nije jasno zašto su u te planove ubačeni neki projekti poput izgradnje sportskih objekata koji sigurno ne spadaju u prioritete".

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/240625/Brcerevic-U-Srbiji-manji-pad-BDP-a-zbog-pandemije-nego-drugim-evropskim-zemljama.html

Udruženje Agroprofit, koje okuplja najveći broj proizvođača tovne junadi, planira da uvede standard "srpska junetina", što je jedini način da se domaći proizvođači kvalitetom izbore sa niskim cenama na tržištu.

Neki od uslova za dobijanje ovog žiga biće da u ishrano životinja ne može da bude upotrebljena GM soja, da meso može da bude proizvedeno samo od domaćeg teleta i da bude uzgajano slobodno.Udruženje je takođe predložilo ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću da se godišnji aranžman za Kinu poveća na 200.000 junadi, ali prerađenih u meso.

"Domaći proizvođači koji žele da izvoze meso, moraju da se prilagode tržišnim prilikama, odnosno da proizvodnju junećeg mesa podese na cenu od dva, do najviše 2,15 evra po kilogramu", navodi za "Politiku" agrarni analitičar Čedomir Keco.

Agroprofit je predložio i veće podsticaje za proizvođače koji uvoze kvalitetna priplodna grla.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/borba-sa-niskim-cenama-proizvodaci-tovne-junadi-planiraju-da-uvedu-standard-srpska/lkdvh3s

Na poljima u okolini Jagodine, kraj nedavno nasipanih poljskih puteva, počelo je postavljanje toaleta i tuš-kabina. Akcija je pokrenuta na inicijativu predsednika Skupštine grada Jagodine Dragana Markovića Palme, kao još jedan vid pomoći ratarima.U početku je sve delovalo kao dobra šala, ali Palma je ipak ispunio obećanje. Narednih dana kraj njiva u atarima Ribara, Rakitova, Glogovca i drugih sela biće postavljeno 160 montažnih toaleta i tuš-kabina. Reč je o metalnim objektima na betonskoj podlozi, sa spremnicima za vodu, koji, kako ističu gradski čelici, nisu skupi, ali jesu neophodni ljudima koji po celi dan rade u polju."Za mene, poljoprivredni proizvođač je gospodin, tako da poljoprivredni proizvođači moraju da imaju toalete, gde će u toalet kad je kukuruz mali, gde će da idu, u šumu? Vidite, ovo je ravnica i mi smo kao lokalna samouprava doneli odluku da u svakoj ulici tamo gde se obrađuju njive postoji toalet sa kupatilom", kaže Dragan Marković Palma, predsednik Skupštine grada Jagodine.

Na terenu u poljima je nekoliko ekipa majstora koji ubrzano postavljaju toalete, a jedan deo je već sada u upotrebi u jeku berbe kukuruza.

"Vidi se da predsednik misli na poljoprivrednike, na sve meštane Ribara jer mi smo najveće selo ovde u opštini" ističe Rade Urošević, predsednik MZ Ribare.

Toaleti se postavljaju paralelno sa nasipanjem poljskih puteva tucanikom. Do sada je urađeno oko 130 kilometara."Niko se nije nadao niti očekivao, ali poljoprivrednici su svi zadovoljni pogotovo prvo putevima koji su svi nasipani kamenom, jer to su bile rupe, nisu mogli traktorima da idu, a vidite kako to sada izgleda i plus sada ovi toaleti", naglašava poljoprivrednik Zoran Milojević.

Gradski čelici takođe naglašavaju da su poljoprivrednici u Jagodini oslobođeni poreza, da imaju besplatan autobuski prevoz, besplatne tezge na pijaci, a sada i odlične puteve do njiva. I toalete, ako zatrebaju.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3664126/jagodinski-standard-toaleti-i-tus-kabine-usred-njive-.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31