Austrijski naučni fond formirao je grupu istraživača i volonteri Univerziteta u Insbruku koji su se bavili terenskim istraživanjima, koristeći ekološke i hemijske metode analize zemljišta kako bi saznali koja vrsta đubriva je najpogodnija kada je u pitanju podsticanje apetita predatora na uništavanje vrste koja predstavlja štetočinu u određenom usevu.  Bez obzira gde su usevi : lisne vaši isisavaju biljni sok, što naravno nije poželjno. Pošto se u organskoj proizvodnji ne koriste pesticid njihova jedina šansa je u biološkoj kontroli štetočina, odnosno da prirodni neprijatelji unište štetočine ili smanje njihovu brojnost. Od ovog istraživanja, i načina primene đubrenja imaju koristi svi poljoprivrednici jer se na ovaj način generalno smanjuje populacija štetočina što za posledicu ima manju potrebu za upotrebom pesticida. Austrijski stručnjak Michael Traugott sa svojim timom sa Instituta za ekologiju Univerziteta u Insbruku već dugi niz godina analizira proizvodnju na obradivom zemljištu. Ovaj stručnjak objašnjava da su predatori (prirodni neprijatelji štetočine) često veoma pokretljivi i ne specijalizuju se za određenu vrstu štetočine već napadaju više njih. Austrijski istraživači su do sada potvrdili različit uticaj određenih vrsta đubriva na kontrolu štetočina. „Ovi nalazi su važni, jer se đubrivo koristi za poljoprivredu u svim oblicima poljoprivredne proizvodnje“ naglašava gospodin Traugott.

Zahvaljujući ovom istraživanju počinjemo da shvatamo kako sistem funkcioniše, jer smo bili u stanju da posmatramo ponašanje različitih vrsta i njihove interakcije ", objašnjava glavni istraživač Michael Traugott. Tim je koristio složenu metodologiju za dobijanje ovih podataka. Naime istraživački tim od šest ljudi istraživao je uticaj različitih vrsta đubriva na biološku kontrolu štetočina.  U saradnji sa lokalnom srednjom agronomskom školskom (HBLFA Kematen) i četri poljoprivrednika, istraživački tim je postavio svoj eksperiment na šest polja sa ozimim žitaricama. Istraživali su odnos između štetočina i predatora nakon primene đubriva proizvedenog u poljoprivredi, koji se sastoji od stajskog đubriva, komposta i komercijalnih đubriva (NPK). Jedno neplodno polje je služilo kao kontrola. Ovaj eksperiment je trajao dve godine. Poenta je bila da se vidi koliko su neprijatelji određenog štetočine motivisani da ga napadaju u zavisnosti od toga koje đubrivo se primenjuje.

Na svakoj parceli, timovi su zabeležili sve što su pronašli. Nakon uzimanja uzoraka naučnici su odredili vrstu đubriva koje je napogodnije bilo za primenu i došli do rezultata koji se možda mogao i očekivati. Naime predatori su bili najaktivniji i najbolje uništenje štetočine bilo je na parceli koja je bila đubrena stajnjakom.  Od ranije je poznato da svako đubrivo menja borjnost  raznovrsnih vrsta i obim napada na plen objašnjava austrijski stručnjak:  "Mi smo znali da đubrivo predstavlja alternativnu hranu za insekte ili životinje koje nisu štetne po biljke naglašava Michael Traugott.  Nakon analize  svih parametara sada znamo pozdano da stajnjak još uvek nudi najstabilniji nivo kontrole štetočina, čak i ako su izmenjeni drugi faktori okruženja ". "Ishod zvuči jednostavno, ali je izuzetno važan jer smo smo potvrdili koristi i u raznim drugim situacijama kada se pšrimenjuje stajnjak. Đubrenje je stajnjakom  u organskoj poljoprivredi je dobra mera jer omogućava jaču kontrolu štetočina i bolju predvidljivost koliko će biti uspešna ova mera", objašnjava Michael Traugott. Naučnici su takođe pronašli kratkoročne merljive promene u kontroli štetočina bez ikakvih značajnih promena u raznovrsnosti vrsta koje se nalaze na zemljištu. "Iako iste vrste žive na testiranim parcelama, one rade različite stvari, što dovodi do drugačijeg ishoda", kaže Traugott.  Ovaj stručnjak je izneo pretpostavku da će uticaj dugoročnog korišćenja stajnjaka biti efikasnija ako se polje na ovaj način đubri u periodu od nekoliko godina.

 

Čvrsti stajnjak predstavlja mešavinu balege i osoke sa prostirkom. Formira se u objektima sa vezanim i slobodnim sistemom držanja domaćih životinja sa punim podom uz manje ili veće učešće prostirke. Čvrsti stajnjak se iz staja čisti svakodnevno ili periodično, zavisno od načina držanja. Za čišćenje objekata koriste se različita univerzalna i specijalna sredstva. Ta sredstva se mogu podeliti na mobilna i stacionarna. Mobilna sredstva za čišćenje stočarskih objekata su u izvesnoj prednosti u odnosu na stacionirana, jer se jednim uređajem može opsluživati veći broj objekata.

Danas se u proizvodnoj praksi vrlo široko koriste traktori sa prednjim utovarivačem u obliku kašike. Traktor ulazi u objekat (u deo prostora koji treba očistiti) i iznosi stajnjak sukcesivno, zahvatajući izvesnu količinu stajnjaka (i do 150 kg). Ili se u slučajevima korišćenja dasaka koje traktor gura, načini prohod kroz ceo objekat, a sav sadržaj stajnjaka izgura van objekta.

Stacionirana tehnička sredstva za čišćenje stočarskih objekata imaju dugu razvojnu genezu. Osnovna karakteristika svih rešenja je usko definisan radni prostor. Konstrukciono mogu biti izvedena u nekoliko varijanti kao što su: lopate sa ručnim ili mehaničkim pogonom, potisna greda sa poprečnim daskama, delta skrejper.  Kod vezanog načina držanja krava najzastupljeniji način čišćenja zasnovan je na primeni potisne grede sa poprečnim daskama. Ovo rešenje je prilagođeno za rad u kanalima čija je širina oko 50 cm, a dubina oko 20 cm. Osnovu ovog sistema čini jedna metalna greda kvadratnog ili pravougaonog poprečnog preseka. Greda se postavlja u kanal do vertikalnog zida.

Greda na sebi nosi poprečne daske - lopatice. Lopatice su izrađene od livenog gvožđa. Na sebi nose klizna ležišta preko kojih se zglobno vezuju sa osovinicama potisne grede. Lopatice su na rastojanju  1-2 m jedna od druge.

Greda u toku rada ima povratno pravolinijsko kretanje. Dužina puta u jednom smeru je identična rastojanju između lopatica. Pri kretanju u jednom - radnom smeru, lopatice se zahvaljujući zglobnoj vezi i sili inercije, potpuno otvaraju do normalnog položaja u odnosu na pravac kretanja (90º). Na taj način zahvataju celu širinu kanala.

Sve veći značaj i i medijski prostor koji se ustupa zdravoj i bezbedno ispravnoj hrani i njenom uticaju na ljudsko zdravlje, a naročito njen uticaj na najmlađu populaciju odlučujuće utiče na proizvođače kako velike tako i male da proizvode dobru , zdravu hranu. Jedan od uslova da biljka bude zdrava i da lep , pravilno oblikovan i ukusan plod, je pravilna , pravovremena i strogo kontrolisana ishrana biljaka. Iz sveta nam stižu gotova , deklarisana organska đubriva. U ovom tekstu ću obraditi đubriva koja se mogu naći ili proizvesti na našim gazdinstvima. Povrće , zbog velikih prinosa na maloj jedinici površine, velike biljne mase a, mora se uzeti u obzir i da dosta vrsta imaju relativno slabo razvijen korenov sistem i dosta kratku vegetaciju , ima velike zahteve za plodnošću zemljišta , odnosno traži da im velika količina hranljivih materija bude dostupna u izobilju i lako pristupačnom obliku. U povrtarskoj proizvodnji na otvorenom od đubriva se koriste organska – stajnjak i mineralna . Ranije je stajnjak bio jedino đubrivo koje je omogućavalo da se postignu visoki i sugurni prinosi i da se održi plodnost zemljišta. Kvalitet stajnjaka pre svega zavisi od porekla životinja, kvaliteta prostirke i koliko je zreo. Kod nas se najviše koristi goveđi stajnjak. Najpravilnije ga je zaorati odmah po iznošenju na parcelu , po mirnom danu ,bez vetra . Nešto što ne treba raditi je izneti stajnjak, rasturiti ga na male gomile i čekati proleće da se unese u zemlju. Džaba sav rad , snaga, nafta i uloženo vreme. Najskuplje iz stajnjaka je izgubljeno. Pravilo je da se za kupus, papriku i paradajz zaorava stajnjak dublje nego za krastavac i ostale kulure sa plitkim korenom. Slabo đubrenje je od 10-20 tona po hektaru stajnjaka, srednje od 30-40 tona, a obilno od 50 tona pa više. Ako imamo manje količine dobo zgorelog stajnjaka onda ga koristimo tako što ga unosimo u kućice ili brazde. Osoka se za koristi na lako peskovitim zemljištima u jesen i rano proleće. Ako se koristi za prihranjivanje upotrebljava se prevrela osoka razblažena sa 5-10 puta više vode po oblačnom vremenu između redova i ne po kulturama čiji se plodovi i lišće koriste u svežem stanju. Pri nedostatku stajnjaka , a sada je to aktuelno može se koristiti i kompost . Pravi se tako što se koriste ostaci i otpaci od biljnog materijala, perje, životinjska dlaka , kosti samo u malimkoličinama, pepeo i sve slično. Ne sme se kompostirati seme korova, bolesne biljke, meso , hemijski otpaci , stiropor i dr. Pakuje se u figure i uz pomoć fermentacije, povremenog prekopavanja , dodavanja vode i mešanja i dodavanjem kreča stvara kompost. Pogodan je za spravljenje toplih leja. Koristi se u plastenicima, ali i na otvorenom za ubacivanje u kućice i brazde. Ima produženo dejstvo do dve godine. Kao osnovno đubrivo zaorava se od 40-60 tona po hektaru. Može da se koristi i kao malč. Zaoravanjem zelene mase koja je nameski gajena za zelenišno đubrivo mi povećavamo kvalitet zemljišta na jeftin i efikasan način. Ovo se radi kada nemamo dovoljno stajnjaka i na zemljištu koje nije skupo. Biljke koje se koriste za zelenišno đubrivo su najčešće leguminoze koje obogaćuju zemljište pored velike količine zelene mase i azotom koje stvaraju kvržične bakterije. Zelenišni usev se prvo povalja i istanjira ili isecka pa se zaore na dubinu od oko 20 cm. Glistenjak nastaje razgradnjom organske materije kao posledoce hranjenja glista. To su skoro uvek kalifornijske gliste. Dobro utiče na strukturu i osobine zemljišta. Kvalitet glistenjaka zavisi od od kvaliteta organske materije kojom se gliste hrane. Pepeo se može koristiti za đubrenje povrtarskih kultura. Najčešće se koristi pepeo od drveta, kukurozovine, suncokreta slame i ostalog biljnog materijala. Sadrži najviše kalijuma, a koristi se kod teških i kiselih zemljišta. Ima produženo dejstvo 2-3 godine. Moramo na kraju reći da visokih i projektovanih prinosa bez primene mineralnih đubriva nema, ali uz odrađenu agroheijsku analizu i traženja preporuke na osnovu nje može da se postigne zadovoljavajući prinos sa odličnim kvalitetom plodova koji imaju i tržišnu vrednost uz primenu samo organskih đubriva u povrtarskoj proizvodnji kako za tržište tako i za svoje potrebe. Ovo je ujedno i poziv da se što više naših gazdinstava i pojedinaca bavi povrtarskom proizvodnjom i proizvodi dobro , zdravo , ukusno, lepo oblikovano povrće za sebe, svoju decu i unučiće, a i za tržište. Uvek će moći tržišno da se plasira i dobro naplati dobra i kvalitetna hrana.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30