Brojne skupocene eksponate mehanizacije ovogodišnjeg sajma poljoprivrede u stranu je “bacio” bik Disko,  koji je bio atrakcija sajma. Ovaj gorostas težak 1.600 kilograma u vlasništvu je Stočarsko-veterinarskog centra Krnjača – Beograd, a uz njega svakodnevno pa i u vreme sajma vreme provodi Slaviša Pacikoza, selekcioner našeg najpoznatijeg insituta u ovoj branši.

Za Agrobiznis magazin Pecikoza kaže da je ovaj priplodni bik simentalske rase ido sada ostavrio oko 170.000 potomaka, a njegove ćerke na mnogim takmičenjima osvajaju prestižne nagrade, a na sajmu su izložene čak i njegove sestre.

Sada već poznati bik Disko poreklom je iz Austrije, kupljen kao tele, ali je stasao u Srbiji što je donelo i određene prednosti ističe Peciokoza i dodaje: "Odgajan je na našoj hrani i u našim klimatskim uslovima, prilagođen je na naše bolesti i ishranu, tako da njegovi potomci postanu otporniji. Gabaritom je mnogo veći, jer koristimo specijalnu recepturu za bikove koji skaču, od kojih se uzima seme. Kod nas nije poenta da bikovi budu što teži, nego da budu što bolje kondicije, da imaju izražene mišiće i da budu što bolje građe, što se i vidi. Cela struktura mu je kao kod atlete, a prilikom jednog skoka u zavisnosti od doba godine izbaci i 700 doza semena koje ide širom Srbije”  Ali Disko svoje potomstvo ima u i regionu, mahom Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Kako navode stručnjaci insitutta Disko dnevno pojede desetak kilograma suve hrane. Vodi se računa da u ishrani bude tačna razmera hranljivih materija koje će biku doneti bolje priplodne karateristike.

"Prilikom ishrane bikova koristimo uglavnom pšenicu i ječam, soju i premikse. To su količine koje su tajna i koje se decenijama koriste kod nas. To je ono što povećava količinu semena prilikom svakog skoka", kaže on i dodaje da naravno dobija i porcije kvalitetnog sena, čiste vode id a se prema njemu ophode onako kako je to poželjo za životinje koje se koriste u reprodukciji.

Pored Diska Stočarsko-veterinarskog centar Krnjača – Beograd predstavio je još dva bika Vilija koji ima pet godina takođe simentalske rase i bika Fratello, rase Šarole, koja je namenjena tovu.

Vili 

 

Fratello 

 

Prema upravo objavljenim podacima, 85. Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu posetilo je 140.000 ljudi dok je disko iza sebe do sada ostavio 170.000 potomaka, a sada se nalazi u punoj eksploataciji. 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za jun 2018. godine 

www.agrobiznis.rs 

 

Beograd, 21. maj 2018. godine – Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa glavnom izvršnom direktorkom indijske kompanije za proizvodnju traktora i mašina za poljoprivredu „Tafe“ Malikom Srinivasan o planovima ove kompanije u narednom periodu.

Srinivasan upoznala je premijerku Brnabić sa planovima i pripremama za proizvodnju unapređenih modela traktora sa Euro 3 motorom, ističući da je prvi takav model već predstavljen na prošlonedeljnom Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. 

Ona je naglasila da će kompanija prvenstveno biti fokusirana na proizvodnju mehanizacije namenjenu malim gazdinstvima, koja čine većinu naše proizvodnje.

Direktorka kompanije „Tafe“ je istakla da je zainteresovana za saradnju sa Vladom Srbije kako bi se ovakvim gazdinstvima olakšala kupovina mehanizacije.

Premijerka Brnabić rekla je da je Vlada Srbije već pripremila kreditnu podršku za poljoprivrednike za kupovinu traktora, a da je u planu i Garantni fond za proizvođače voća i povrća za nabavku mehanizacije.

Srinivasan je istakla da kompanija planira i višemilionske investicije u proizvodne pogone u Srbiji. 

Prema njenim rečima, cilj kompanije je da se u narednih pet godina proizvodi 5.000 traktora godišnje u Srbiji, dok bi se po ispunjavanju svih neophodnih uslova izašlo i na tržište Ruske Federacije.

Premijerka Brnabić rekla je da će Vlada Srbije pružiti svu neophodnu pomoć i podršku rukovodstvu kompanije, kako bi se što lakše realizovali planovi za naredni period.

Kompanija „Tafe“ je u aprilu ove godine, za oko 66 miliona dinara kupila pravno lice, odnosno žig IMT, pogon u Jarkovcu kod Sečnja i tehnološke crteže.

Srinivasan, koja je na Forbsovoj listi 2017. godine zauzela 63. mesto među 100 najbogatijih ljudi u Indiji, do sada je više puta posetila Srbiju.

Sastanku je prisustvovao i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabi posetiće Međunarodni sajam poljoprivrede na Novosadskom sajmu sutra, 16. maja 2018. godine u 15 časova.

Premijerka će zajedno sa predsednikom pokrajinske vlade Igorom Mirovićem, ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislavom Nedimovićem, gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem i direktorom Novosadskog sajma Slobodanom Cvetkovićem obići izlagače i upoznati se sa inovacijama u poljoprivrednoj proizvodnji.

Pored Francuske, koja je zemlja prijatelj, objedinjenim nastupom ponudu će predstaviti i Austrija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Holandija, Italija, Izrael, Kina, Mađarska, Španija i Tunis.

Na Poljoprivredni sajam dolazi 1.500 izlagača iz 30 zemalja, a biće predstavljeni proizvodi i usluge iz još toliko država. Veća je površina angažovanih izložbenih kapaciteta, tako da će posetioci moći da vide ponudu izlagača na 58.000 m2, odnosno 11.000 zatvorenog i 47.000 otvorenog izlagačkog prostora

 

Proizvođači organske hrane iz Srbije i Hrvatske, njih 70, boravili su od 3. maja do danas, 6. maja, u Beču i okolnim mestima u studijskoj poseti tamošnjim poljoprivrednim gazdinstvima. Stručna ekskurzija, u kojoj su učestvovali i predstavnici srpskih i hrvatskih medija, realizovana je u okviru evropskog, prekograničnog projekta “Organik bridž” (Organic Bridge), kako bi se poljoprivrednici koji bave organskom proizvodnjom u Srbiji i Hrvatskoj upoznali sa principima i zakonskim rešenjima u EU, organizacijama i primerima dobre prakse u poljoprivrednim gazdinstvima, udruženjima, zadrugama i trgovinskim lancima.

Studijsko putovanje organizovao je Centar za organsku proizvodnju Selenča zajedno sa Gradom Valpovom u Hrvatskoj, organizacijom Tera Tehnopolis iz Osijeka i organizacijom Teras iz Subotice, partnerima na projektu “Organik bridž”.

Proizvođači su obišli poljoprivredna gazdinstva i markete organskih proizvoda, kako bi stekli uvid u najnovije trendove kada je o proizvodnji ove hrane reč, ali i u funkcionisanje tržišta i najbolja rešenja za plasman onoga što uzgajaju u svojim baštama i štalama.

Između ostalog, posetili su poljoprivredno dobro Adamah Biohof u mestu Glizendorf, jedno od najvećih porodičnih gazdinstava Na imanju Adamah proizvodnja povrća, voća i žitarica odvija se na oko 130 hektara, uključujući i plasteničku povrtarsku proizvodnju. Zaokružen je u potpunosti proizvodno-tržišni lanac pa proizvode sa farme vlasnici prodaju u vlastitoj Bio prodavnici „Adamah“, dok ostatak proizvoda isporučuju marketima i drugim kupcima.

Poseta Beču i austrijskim proizvođačima organske hrane deo je projekta koji se realizuje u okviru programa "Intereg IPA prekogranične saranje” (Interreg IPA Cross-broder Cooperation Programme Croatia-Serbia 2014-2020).

Reč je o najvećem projektu u branši organske proizvodnje u ovom delu Evrope, a Evropska unija ga je podržala kako bi se kroz unapređenje te vrste poljoprivrede podstakle privredne i preduzetničke aktivnosti, razvilo tržište organskih proizvoda i poboljšao život u ruralnim sredinama.

Neke od aktivnosti ovog projekta su uspostavljanje centra za ekološku proizvodnju s edukacijsko-proizvodnim poligonima za proizvodnju i preradu voća i povrća, te edukacije i savetovanja proizvođača u cilju unapređenja proizvodnog procesa, uvođenja inovacija u preradu voća i povrća, unapređenje marketinga…

 

Udruženje ,,VOĆARA Požarevac'' koje je praktično osam godina bilo neaktino, poslednje dve godine registruje troduplo povećanja članova i mnogostruko povećanje pod zasadima. Primećeno je da sve veći broj mladih i žena,  žele da se bave voćarstvom i to rezultuje sve intenzivnijem zasadu, uz primenu savremene tehnologije.

Sredstva koje dobija na konkursima Udruženje pomaže svojim članovima u kupovini sadnog materijala i to na sledeći način : 1000 sadnica oraha, 4700 maline, 1700 loznog kalema i 720 ostalog voća. Subvencioniše i poboljšavanje i osavremenjivanje mehanizacije. Na primer 3 atomizera, 2 tarupa, 10 km creva i prateće opreme za navodnjavanje, kao i stubove, žicu i ogradu.

Udruženje sarađuje sa Poljoprivrednom školom ,,Sonja Marinković'', ,,Malom školom voćarstva'', a redovno ima i razne goste, predavače, stručnjake i profesore.  Ima kontakt sa Ambasadom češke Republike, kao i sa Ambasadom Kraljevine Španije.

Cilj im je da se prošire i da zajednički nastupaju i plasiraju voće u zemlji i inostranstvu, kao i regionalizacija samog Udruženja.

Trenutno su u Udruženju opština Požarevac, Malo Crniće, Veliko Gradište i Petrovac, a imaju i kontak sa voćarima iz Žagubice, Golubca i Kučeva.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

Na devetoj po redu Nacionalnoj konferenciji o poljoprivredi,  razgovaralo se o veoma aktuelnoj temi, a  to je rejonizacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.  O tome je govorio jedan od naših najboljih stručnjaka za voćarsku proizvodnju, prof. dr Zoran Keserović,  sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  koji je istakao da je voćarska proizvodnja proširena u AP Vojvodini za 4 – 5 puta, pre svega, kako je istakao Keserović, zbog boljih podsticaja nego u Centralnoj Srbiji u poslednjih 15 godina.

Podsticaji su usmereni za tehnologije koje su namenjene klimatskim promenama, a u AP  Vojvodini nije bilo velikih oscilacija kao u Centralnoj Srbiji. On je naglasio da su se pretežno podizani zasadi sa protivgradnim mrežama i sistema za navodnjavanje.

 ,,Rezultati PKS prikazuju da je 2012. godine među 10 izvoznih proizvoda,  višnja i malina, međutim sada je među njima i jabuka. Time se pokazao značaj uvođenja novih tehnologija, naročito sorti i podloga.''

Profesor dr . Keserović pozvao je poljoprivrednike da ulažu u voćarsku proizvodnju i poručio,  da Srbija nije nikako rizična zemlja kada je u pitanju proizvodnja jabuka, koje se u svetu sada veoma cene, kao i da tehnologije koje se kod nas primenjuju,  da su daleko naprednije nego u nekim zemljama koje je on posetio, posebno apostrofirajući Rusku Federaciju i Maroko.

 ,,Siguran sam da je proizvodnja jabuka dobra investicija za narednih 10 godina.'', dodao je profesor Keserović.

Na ovoj konferenciji moglo se čuti da Republičko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na projektu rejonizacije voćarske proizvodnje u Srbiji, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu, Poljoprivrednim fakultetom Novom Sadu i Institutom u Čačku.  Radi se na poslu koji treba da bude kompletno gotov za tri  godine i da se izvrši podela na rejone u odnosu na osnovu klimatske podatke, zemljišne podatke i nadmorsku visinu i tako odrede voćne vrste, sorte i klonovi koji tu daju najbolje rezultate.

 

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

Novi projekat: „Garantovano domaće – Pijace Srbije“.

Svečana sednica Skupštine Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“, održava se 27. aprila 2018. godine (petak) u 17 časova na pijaci Zeleni venac u Beogradu.

Domaćin skupa je Javno komunalno preduzeće „Gradske pijace“ Beograd, a održava se u povodu 100. godišnjice prvog skupa pijačara u Srbiji i 15. godišnjice rada Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“.

U sklopu programa će se održati i manifestacija „Beogradski noćni market“, koju JKP „Gradske pijace“ sada već tradicionalno organizuju kao sastavni deo svojih promotivnih aktivnosti.

Poslovno udruženje „Pijace Srbije“ će tokom sednice Skupštine predstaviti svoj vodeći novi projekat „Garantovano domaće – Pijace Srbije“.

Povodom obeležavanja 15 godina rada Udruženje će na svečanoj sednici Skupštine uručiti priznanja institucijama i partnerima za doprinos uspešnom radu, odnosno promociji pijaca i pijačne delatnosti u Srbiji.

Sezonski radnici koji rade u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Srbiji, prema nacrtu zakona koji je predložilo Ministarstvo za rad, imaće usmeni ugovor sa poslodavcem i mogu imati neograničeno radno vreme.

Jedan od spornih delova ovog nacrta Zakona je to što predviđa usmeno ugovaranje posla između sezonskih radnika i poslodavaca.

Poslodavac je, prema ovom nacrtu, dužan da upozna radnika pre stupanja na rad o uslovima rada i rizicima koji bi mogli da utiču na bezbednost i zdravlje na radu.

"Stupanjem sezonskog radnika na rad smatra se da je prihvatio uslove... i da je time zaključen usmeni ugovor o obavljanju sezonskih poslova", piše u nacrtu.

Na ovaj način radnik nema pisani dokaz da će uslovi rada biti onakvi kako je usmeno dogovoreno: kolika je previđena naknada za rad, radno vreme, odmor, mesto i trajanje rada.

Nacrt predviđa da radnik može da traži da mu poslodavac izda pisanu potvrdu o uslovima rada, ali rok za dostavljanje ove potvrde je dva meseca od početka rada.

Problem je u tome što poslodavac, prema ovom nacrtu, može usmeno da obeća radniku zaradu od 300 dinara po satu, a da isplaćuje 200 dinara. Radnik može da zatraži poslodavcu pisanu potvrdu o uslovima koje su ugovorili i da poslodavac posle dva meseca tvrdi u pisanom obliku da je ugovorena satnica 200 dinara. Radnik, osim eventualno svedoka, nema drugih dokaza da je usmeno ugovorena zarada 300 dinara.

Nacrtom nije predviđeno da radnici dobijaju obračune zarada, kao što je previđeno Zakonom o radu.

Ovim nacrtom nije predviđeno nikakvo ograničenje radnog vremena, niti je dnevni odmor obavezan, već poslodavac i radnik sve ugovaraju usmeno.

U nacrtu je samo navedeno da je poslodavac dužan da "sezonskog radnika pre stupanja na rad upozna sa poslovima koje će obavljati, mestom rada, očekivanom trajanju radnog angažovanja, uslovima za bezbednost i zdravlje na radu, dnevnom i nedeljnom radnom vremenu, odmorima u toku rada i dnevnom odmorom, visinom naknade za rad bez pripadajućeg poreza i doprinosa i rokovima za njenu isplatu".

Za zaposlene koji imaju ugovor o radu važi ograničenje da rad ne sme trajati duže od 12h dnevno sa prekovremenim radom, prema Zakonu o radu. Ovakvo ograničenje ne postoji u ovom nacrtu zakona.

Sezonski radnik, prema nacrtu, ima pravo na novčanu naknadu "najmanje u iznosu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom". Trenutno, minimalna neto cena rada iznosi 143 dinara po satu.

Problem je, međutim, u tome što je propisima u Srbiji dozvoljeno da poslodavac isplaćuje zaradu ili naknadu za rad "na ruke", a ne preko računa. To se odnosi i na radnike koji rade po ugovoru o radu ili ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

"Zakonom o radu nije utvrđeno da li se zarada zaposlenom može isplatiti 'na ruke' ili je obaveza poslodavca da istu uplati na tekući račun", kažu u Ministarstvu.

Radnik tako ostaje bez pisanog dokaza o tome koliko mu je novca isplaćeno.

Ukoliko poslodavac isplaćuje naknadu za sezonski rad "na ruke", nejasno je kako inspektor rada može da, po prijavi radnika, proveri da li mu je poslodavac zaista isplatio naknadu za rad višu od minimalne.

Ministarstvo rada nije odgovorilo na pitanja koja se odnose na problematičan nacrt zakona, već su naveli da će nakon sprovedene javne rasprave preispitati "pojedina zakonska rešenja, imajući u vidu predloge zainteresovanih strana i izvršiti eventualne izmene odredaba zakona u cilju unapređenja zakonskih rešenja".

Ovaj nacrt zakona je dobro definisan u delu u kome se navodi da sezonski radnik može biti angažovan samo 120 dana godišnje, uključujući i rad po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima jer se na ovaj način mogu sprečiti zloupotrebe da radnik radi godinama kao sezonski radnik, umesto po ugovoru o radu.

Nacrt zakona o sezonskom radu donosi se kako bi se pojednostavila procedura angažovanja radnika i plaćanja poreza i doprinosa zbog posebnih karakteristika i uslova sezonskog rada u poljoprivredi. Poslodavac, prema ovom nacrtu, može biti i nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, a ne samo pravno lice ili preduzetnik.

Finansijska sredstva za nabavku softvera koji će biti korišćen za prijavljivanje sezonskih radnika obezbeđena su preko projekta koji sprovode NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) i GIZ (Nemačka agencija za međunarodnu saradnju), a koji finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

 

izvor : http://www.021.rs 

Sa prošlogodišnjih 233 miliona dolara malina je najznačajniji srpski izvozni proizvod kada je voće u pitanju, kao i godinama unazad. Najveće srpsko malinogorje je u Zlatiborskom okrugu. Manje od dva meseca pre berbe voća koje je u Srbiji zasađeno na više od 20.000 hektara, vreme je prolećnih radova.

Lepi, prolećni dani za malinare su pravo vreme za uređenje i pripremu malinjaka, kao i za prve procene.


"Još ne možemo dati konačnu ocenu, imamo tako-reći pola-pola: Pola je osušenih mailinjaka a polovina u nekom dobrom stanju, tako da – videćemo", kaže proizvođač Borko Pavić iz Centra za razvoj poljoprivrede.

Dragan Bogdanović iz Udruženja malinara "Vilamet Spas" iz Arilja navodi da će biti manje roda.

"Ostali su kratki zaperci, vidite koliko je kratka, tako da ako smo prošle godine imali nepunih 70.000 tona, očekuje se da će ove godine biti 40 odsto manje", rekao je Bogdanović.

Da je prošla godina sa kasnim snegom a onda i sušom ostavila tragove na malinjacima, dok joj ovogodišnje vremenske prilike pogoduju, slažu se i stručnjaci.

"Zasadi maline su uglavnom izimili relativno dobro u zavisnosti od agrotehnike, neki su bolji, neki su lošiji, ali možemo generalno reći da letorasti ipak nisu na visini na kojoj su nekada bili i možemo očekivati da će rod verovatno biti nešto niži u odnosu na ranije godine", kaže Andrija Radulović iz Poljoprivredne savetodavna službe Užice.

U poslednjoj deceniji površine pod malinjacima su duplirane. Prosečan prinos, međutim, opada, a cene su različite, od godine do godine i uglavnom se formiraju kada berba uveliko krene.

Šta očekuju proizvođači, a šta izvoznici?

Da proizvodnju od koje na neki način zavisi većina domaćinstava užičkog kraja treba očuvati i unaprediti slažu se i proizvođači i hladnjačari. Proizvođači od ministarstva očekuju podelu i subvencije po reonima a izvoznici poštovanje pravila i u proizvodnji i preradi maline.

I jedne i druge zanima i cena jer je oko prošlogodišnje od konačnih 150 dinara bilo razmimoilaženja.

"Mi moramo sve učiniti da održimo tu proizvodnju maline. Nisam pristalica niske cene otkupa. Mi smo ove godine izašli s minimalnom cenom otkupa sa 120 dinara. Smatram da je to cena koja štiti proizvođače da mogu sa 120 dinara, to je garantovana cena za iznos avansa koji su od nas uzeli", rekao je Rade Ljubojević, potpredsednik PKS-a i izvoznik.

Izvoz maline za sada ide uobičajeno najviše u evropske zemlje i po dugoročnim ugovorima, ali se zbog sve veće konkurencije moraju tražiti i nova velika tržišta poput Amerike, Indije, Japana.

Što se proizvođača tiče, uprkos lošim iskustvima s vremenskim nepogodama prethodnih godina nema mnogo onih koji se odlučuju za osiguranje. I svi su krenuli u malinjake, a kakav će rod biti zavisiće dobrim delom i od vremenskih prilika.

 

izvor : http://www.rts.rs 

Opština Topola raspisala je javni poziv za davanje subvencija za poljoprivredu i to: sufinansiranje podizanja plastenika, reproduktivni materijal (veštačko osemenjavanje), invensticije u fizičku imovinu poljoprivredno gazdinstvo, iskop, bušenje arterskih bunara ili bilo kakvih kaptaža za navodnjavanja, izgradnja mikroakumulacija i uređenje vodozahvata u funkciji navodnjavanja.

„Što se tiče kamata na poljoprivredne kredite, opština će plaćati kamate za kredite na obrtna sredstva (na 12 meseci) koja će uzimati poljoprivredni proizvođači i to u iznosu do 2.000 evra. Takođe opština refinansira i osemenjavanje junica u iznosu od 1200 dinara po grlu. Opština ne ulazi u namenu kredita (da li su za kupovinu hemije, đubreta, goriva, semena). Do sledeće nedelje će se odrediti banka preko koje će ići krediti, jer je u toku javni poziv koji je opština raspisala da nam banke dostave svoje ponude. Ona banka koja nam ponudi najnižu kamatu postaće partner opštine u ovom poslu. Za sve poljoprivredne proizvođače koji planiraju kredit, moj savet je da se strpe još samo sedam – osam dana, kada ćemo mi biti spremni da vam pokrijemo kamatu, tako da će poljoprivrednici umesto kredita, u stvari imati kao pozajmljen novac na godinu dana, posto će vraćati samo glavnicu“, rekao je predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović.

– Regres za reproduktivni materijal (veštačko osemenjavanje) u cilju poboljšanja rasnog sastava goveda na teritoriji opštine, povećanja proizvodnje, kvaliteta mleka i mesa kod komercijalnih proizvođača i doprinosa razvoju matične službe i matičenja grla.

Ukupno planirana sredstva za raspodelu po ovoj meri su 800.000,00 dinara.

Korisnici mere

Fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva sa teritorije opštine Topola, upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, sa aktivnim statusom.

– Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava podržavaju se poljoprivredna gazdinstva u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje i ekonomskog osnaživanja.

Ukupno planirana sredstva za raspodelu po ovoj meri iznose 1.500.000,00 dinara i to za sledeće investicije:

-Podizanje i opremanje plastenika za proizvodnju povrća, voća, cveća i rasadničku proizvodnju, konstrukcija za plastenike i staklenike, nabavka visoko kvalitetne višegodišnje, višeslojne folije za plastenike.

-Mašine, uređaji i oprema za navodnjavanje useva.

–Iskop/bušenje bunara, izgradnja mikroakumulacija i uređenje vodozahvata u funkciji navodnjavanja podržavaju se poljoprivredna gazdinstva u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje i ekonomskog osnaživanja poljoprivrednog gazdinstva.

Ukupno planirana sredstva za raspodelu po ovoj meri iznose 500.000,00 dinara.

 

izvor : http://www.glaszapadnesrbije.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30