U Srbiji je za šest godina broj poljoprivrednih gazdinstava pao za 9,9 odsto dok je poljoprivredna površina povećana za 1,1 odsto, broj traktora za 10 odsto, a prosečni nosilac gazdinstva stariji je za dve godine, rečeno je u Republičkom zavodu za statistiku (RZS) prilikom predstavljanja prvih rezultata Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.Ukupno je u Srbiji 569 hiljada gazdinstava a u odnosu na 2012. godinu broj poljoprivrednih gazdinstava pao je 10 posto dok je broj gazdinstava pravnih lica manji za 38 odsto.

Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, preko 244 hiljade, dok ih je u Regionu Beograd osam puta manje od tog broja, a u Vojvodini, gde je zabeležen najveći pad od 13 procenata, sada je 128 hiljada gazdinstava.

U Srbiji se koristi 3.476.788 hektara poljoprivrednog zemljišta, prosečna površina koje gazdinstvo koristi je 6,1 hektar pri čemu je prosek za porodična gazdinstva 5,4 a za gazdinstva pravnih lica - 304,1 hektar, a najveći porast površina od 10 odsto zabeležen je kod višegodišnjih zasada.

Prema prvim rezultatima Ankete 435.053 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji „se bavi stočarstvom“ što je 80 odsto gazdinstava, a stoku se gaji u 20 odsto gazdinstava pravnih lica.

Od 881 hiljade goveda najviše ih se 46 odsto, gaji u Šumadiji i Zapadnoj Srbije, u Vojvodini 29 odsto a u regionu Beograd 6 odsto, dok se ukupno 3,2 miliona svinja 45 odsto gaji u Vojvodini a svaka treća u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.Živina se najviše gaji u Vojvodini gde je 10 miliona komada a s milion ovaca i više od 76 hiljada koza šampion je region Šumadije i Zapadne Srbije.
U Srbiji je 451.985 traktora što je za 10 odsto više u odnosu na popisano 2012. godine, tako da 80 odsto poljoprivrednih gazdinstava koristi sopstveni traktor ali je 83 odsto traktora starije od 20 godina.

Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnim gazdinstvima u Srbiji je 2,3 što nije identično ali korespondira prosečnoj porodici koja ima 2,8 članova.

Ukupno na gazdinstvima Srbije radi 1.336.714 ljudi, što je za 7,3 odsto manje nego 2012. godine, a od tog na gazdinstvima pravnih lica radi 18.119 lica.

Prosečni nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji star je 61 godinu i dve godine je stariji nego 2012. godine, i tek svaki 14. je mlađi od 40 godina a najviše mladih je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.
Direktor RZS Miladin Kovačević koji je prvim saradnicima predstavio podatke naglasio je da je Anketa o strukturi poljovrednih gazdinstava 2018. godine rađena uz finasijsku podršku Evropske komisije i po metodologiji Eurostata, a podatke je s 120.000 gazdinstava prikupljalo 535 anketara.

Konačni rezultati ankete biće objavljeni na službenom veb-sajtu RZS do 30. juna a posebne publikacije sa analizom stanja u oblasti poljoprivrede biće raspoložive do kraja septembra.

Kako se čulo u poljoprivredi Srbija proizvede, direktno i indirektno preko prehrambene industrije, 15 -16 odsto BDP-a.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vise-niva-i-traktora-mane-ludi-i-gazdinstava-18-04-2019

U okviru petog Međunarodnog ekonomskog foruma na Jalti održana je sesija „Stvaranje sistema podrške poljoprivrednika i razvoj kooperacije“ na kojoj je učestvovao i dr Vladan Pešić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je u izjavi za Sputnjik najavio saradnju sa Krimom u oblasti poljoprivrede.

„Na sesiji smo izneli pozitivna iskustva vezana za naše zadruge, za trenutno stanje u zadrugarstvu, za program koji već dve godine sprovodi Vlada Srbije, a koji se tiče finansijske pomoći zadrugama. Izneo sam i svoja pozitivna iskustva, jer dve zadruge su na poslednjem konkursu dobile bespovratna sredstva, a upravo ono što je najvažnije jeste to da su koristile inovativna rešenja, a to su faktički novi proizvodi i nove metode koje traži tržište, a koji se do sada nisu proizvodili ili nisu u onom obliku i na onom nivou za koji postoji potreba na tržištu. Te nove inovativne stvari jesu proizvodnja ulja od smilja i lavande, a drugo je proizvodnja batata (slatkog krompira) i kašice od batata, koja je dečija hrana“, rekao je Pešić.

On je istakao da bi uskoro na Krimu mogla da započne realizacija jednog od tri projekta.„Taj projekat je upravo proizvodnja smilja i lavande, s obzirom da postoji veliko interesovanje ne samo kod određenih kooperanata, koji bi rado ušli u to, nego što je mnogo važnije i kod određenih korporacija koje su zainteresovane da taj projekat finansiraju i nađu svoj vlastiti interes“, naveo je profesor.

Prema njegovim rečima, Krim ima idealne uslove za tu vrstu proizvodnje.

„Krim do sada tu vrstu kulture nije imao. Postojali su određeni vidovi i vrste smilja, odnosno besmrtnika, ali ovaj tzv. mediteranski i korzikanski tip, koji daju najbolji kvalitet za potrebe farmaceutske i kozmetičke industrije, do sada nisu imali i već ove godine treba da krene taj pilot projekat.“

Pešić je dodao da se vrše pripreme i da je u toku izrada dokumentacije, određivanje polja, metodike…

„Mi ćemo sa naše strane dati semenski sadni materijal i sve ono što je potrebno za dobru proizvodnju“, naglasio je profesor.

Pešić je takođe dodao da na Krimu postoji interesovanje i za proizvodnju slatkog krompira.„Postoji interesovanje dve fabrike — jedne koja se bavi proizvodnjom dečije hrane i jedne farmaceutske firme, koja je ušla u zonu zdrave hrane i koja želi da investira u Srbiji. Reč je o firmi ’Biotek‘, koja je veoma poznata u Rusiji. Dalji razgovori predstoje nam ovih dana“, rekao je Pešić, dodajući da se batat već gaji u okolini Šapca, a da Krim ima idealne uslove za navedene projekte.

Pešić je istakao da bi saradnja sa krimskim poluostrvom mogla da se razvija u više pravaca, podsećajući da Krim već ima dva svetski poznata brenda.

„Ono po čemu je Krim poznat je turistički mondenski centar — Jalta, a drugi svetski brend je krimsko vino. Još mnogo toga bi moglo da se proizvodi… Sve što se u poljoprivredi bude proizvelo naći će svoje mesto na krimskom tržištu“, zaključio je Pešić.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/201904191119508536-ekonomski-forum-jalta-vladan-pesic/

Tvining projekat koji je Srbija sa EU sprovodila u prethodne skoro dve godine omogućio je da se olakša oporavak, očuvanje, registracija i buduća eksploataciju starih autohtonih sorti voća i vinove loze u našoj zemlji, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivede.
Tako očuvani genetski resursi dalje će se koristiti kao osnov za stavljanje u promet visokokvalitetnog propagativnog materijala, kao i za razvoj novih sorti, koje će posedovati neke bitne i cenjene karakteristike.Među bitnim postignutim rezultatima projekta su i poboljšanje profesionalnih veština osoblja zaposlenog u institucijama, uspostavljanje baze podataka za Nacionalni registar biljnih sorti, uključujući i održavaoce starih domaćih i odomaćenih sorti voća i vinove loze, kao i uvođenje modernih analiza DNK u cilju brze identifikacije starih i novih sorti u procesu registracije.

Ovaj dvadesettromesečni projekat, čiji je budžet iznosio 800.000 evra, u potpunosti je finansirala EU.

Projekat "Jačanje kapaciteta fitosanitarnog sektora u oblasti priznavanja biljnih sorti uključujući i ovlašćene organizacije" je počeo da se sprovodi 1. juna 2017. i trajaće do 30. aprila 2019.

Svečanom ceremonijom danas je obeleženo zvanično zatvaranje tvining projekta i tom prilikom su predstavljeni ciljevi i rezultati postignuti u protekla 23 meseca implementacije projekta u Srbiji.

Ministarstvo poljoprivrede navodi da je projekat bio od velikog značaja za Srbiju u okviru njenog procesa pristupanja EU, jer je direktno uticao na usklađivanje pravnog institucionalnog okvira i procedura za registraciju sorti poljoprivrednog bilja sa zahtevima EU i međunarodnim standardima.

Na svečanoj ceremoniji zatvaranja projekta prisutnima su se obratili državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević otpravnik poslova Ambasade Italije u Beogradu Serđo Monti, šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji Ingve Engstroem, pomoćnik ministra finansija Marko Jovanović, direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević i predstavnik Vlade Italije Rikardo Rosi Pakani.

Ciljeve i postignute rezultate projekta predstavili su Aleksandar Tabaković iz Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i stalni savetnik na projektu iz Republike Italije Valter Mičeli.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/podrska-srbiji-u-ponovnom-otkrivanju-zaboravljenih-ukusa_1008558.html

U Srbiji je organska proizvodnja sa 13.500 hektara u 2017. godini ostvarila izvoz od 24 miliona evra, a nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju „Serbia organika” formirala je javnu bazu proizvođača i prerađivača kako bi potencijali bili bolje iskorišćeni i ostvareni još bolji rezultati, rečeno je danas na promociji ove baze podataka, urađene uz podršku USAID-a.

Baza je deo sajta ovog udruženja i do sada su na njoj dostupni podaci 100 individualnih proizvođača organske hrane koji su nosioci sopstvenog sertifikata od ukupno 434.

U Srbiji je 6.500 proizvođača organske hrane a najveći broj njih rade u okviru grupnih sertifikata kao kooperanti, a robom trguju firme nosioci takvih sertifikata.

Prema poslednjim dostupnim podacima iz 2017. godine organska proizvodnja je bila na oko 13.500 hektara, što je samo 0,40 odsto ukupno obradivih površina u Srbiji.

„Površine su jako su male, a u odnosu na 2016. godinu pale su za oko 1.500 hektara, dok sa druge strane broj proizvođača uključenih u organsku proizvodnju porastao za oko par hiljada”, rekla je Ivana Simić iz „Serbia organike” i dodala da je težnja da se za narednih par godina dođe do 50 hiljada hektara pod organskom proizvodnjom.

Među organskim proizvodima u Srbiji najviše je žitarica, pa voća, a zatim povrtarske proizvodnje i proizvodnje lekovitog i začinskog bilja, kaže ona i dodaje da uglavnom izvozimo sirovinu, sa manjim stepenom prerade, a od polufinalne proizvode smrznuto voće pre svega jagodičasto.

„Izvoz intenzivno raste, za 5-6 godina je upetostručen, za godinu dana 2017. godine porastao za 4,5 miliona evra, i dostigao ukupan iznos 24 miliona evra. Najviše se izvozi u Nemačku, Holandiju i Francusku, a organska hrana iz Srbije stiže i do SAD, Kanade i Japana”, kaže Ivana Simić.

U bazi organskih proizvođača i prerađivača su podaci o površinama, statusu, standarde koje proizvođač poseduje, o sertifikacionoj kući, finalnom proizvodu koji ima, a pošto je veliko interesovanja stranih kupaca, biće i na engleskom.

„Jedna ideja je da dovedemo do bolje saradnje primarnih proizvođača i prerađivača, kako se ne bi dešavalo da uvoze ono što mogu i ovde da kupe ali nisu znali da ima, drugi cilj je da dovedemo do unapređenja izvoza, tako što bi ih objedini na jednom mestu, ne samo primarne nego i proizvođače gotovih proizvoda, da bi unapredili poslovanje svih”, kaže ona i dodaje da će svi podaci biti javni uz pristanak na to pri upisivanju.

Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede ocenio je da je „sektor organske proizvodnje bitan i ima veliki potencijal” i dodao da će „baza pomoći da imamo ažurirane informacije o svakom proizvođaču i o količinama koje prodaje”.

On je dodao da pored izvoza „moramo da ojačamo i domaće tržište organskih proizvoda” i dodao da kada su bile inicijative da se uvedu užine organske hrane u škole „nismo znali čime raspolažemo, pa će nam i tu ova baza pomoći”.

Raketić je najavio izmene zakona o organskoj proizvodnji radi usklađivanja sa zakonima EU i da će kroz visinu podsticaja i drugačiji model njihove raspodele nastaviti da razvijaju sektor organske proizvodnje.

Do formiranja baze organske proizvodnje došlo je uz podršku projekta USAID za konkurentnu privredu u koji traje već dve godine i gde je „Serbia organika” jedna od partnera.

„Cilj je pravljenje održivog sistema podrške srpskim preduzećima. Prerada voća i povrća su izvozni potencijal, država ima svoje subvencije, a ono što nedostaje je bolja integracija naše industrije, i edukacija kako doći na strana tržišta a baza je platforma za to”, rekla je Jasmina Debeljak Maljković zamenica direktor ovog USAID-ovog projekta, prenosi Tanjug.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425818/Raste-izvoz-organske-hrane-iz-Srbije

Willamette je trenutno najrasprostranjenija sorta maline u Srbiji, otporna, prinosna, srednje krupnih plodova odličnog ukusa, koji su veoma traženi za zamrzavanje.

Sezona branja: Willamette pristiže na branje u nižim predelima zapadne Srbije oko 20. juna, a u višim oko 1. jula. Ubiranje plodova traje oko 30-35 dana.
Kvalitet ploda: Willamette ima plodove prosečne težine 5,5 gr kompaktnog oblika, sjajne tamno-crvene boje i odličnih osobina za zamrzavanje i preradu. Ukus
ploda je veoma prijatan sa većim prisustvom kiselina i kao takav je najtraženiji za preradu na svetskom i domaćem tržištu.
Upotreba ploda za zamrzavanje: Willamette se koristi kao najbolja sorta maline za zamrzavanje i dalju preradu.
Otpornost: Willamette ima odličnu tolerantnost na rak korenovog sistema i kao takva je jedina sorta na svetu koja nije sklona ovom oboljenju. Na fitoftoru je
osetljiva kao i skoro sve sorte maline, a na Botritis (sivu trulež) je osetljiva i to u slučaju loše i neadekvatne zaštite. Preporučuje se sadnja do 1.300 m nadmorske visine, a ako se planira na većim visinama izabrati parcelu koja je zaklonjena od vetra i koja dugo na proleće ostaje pod snegom, odnosno na kojoj kasnije kreće vegetacija. Može da bude osetljiva na izmrzavanje u koliko se preforsira sa azotnim đubrivima, naročito krajem leta i jeseni. U tom periodu koristiti kalijum-sulfat koji povećava količinu suve materije u biljci. Prisustvo grinje oštećuje liske i ostavlja posledice na prinose za tekuću, ali i narednu godinu.

Karakteristike na polju: Willamette je srednje bujna sorta maline sa polu-podignutim izdancima kojima se lako manipu22 liše. Sadnja se obavlja u jesen ili na proleće u razmaku od 0,25 x 2,2 m (18.000 kom/ ha). U praksi se pokazalo da je preporučljivo postavljanje 3-4 reda podveze. Veliki broj korenovih izdanaka i pravovremeno ostavljanje zaperaka obezbediće uslove za dobru selekciju izdanaka koji će se vezati i davati rod u narednoj godini.
Sadnice: Najbolje je koristiti sertifikovane kontejnerske sadnice i sadnice koje se vade direktno sa korenovim sistemom iz zemlje. Tokom jeseni ili proleća se sade na dobro pripremljeno zemljište, tako da se vrat korena ne potopi u zemlju, već da bude na površini (kao na slici) i zatrpati sitnom zemljom, blago pritisnuti rukama (ne nogama) i dobro zaliti vodom, kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice pre sadnje potopiti u rastvor prihrane za ukorenjavanje 0,1% (10:40:10) i sredstva za zaštitu 0,1% (Triofender ili Tifi) u trajanju od 1-2 minuta.
Zemljište: Nakon izbora parcele, prvo se vrši pravilno uzorkovanje zemljišta na više mesta, na dubini od 0-30 cm i analiza, na osnovu koje se daju detaljne preporuke za pripremu zemljišta. Najbolje je blago kiselo (PH 5,5-6,5), rastresito, humusno zemljište, bogato hranljivim materijama. Nakon oranja parcele, po celoj površini parcele, razbacati kreč, ako je potrebno, i neki od zemljišnih insekticida (Galition Forte 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ ha). Nakon freziranja celokupne parcele, obeležiti redove kuda će biti sadnja i u trake širine 1 m rasturiti dobro zgoreo stajnjak, 40 t/ha i đubrivo po preporuci (ITALPOLLINA i GUANITO) i sve još jednom zafrezirati. Otvoriti brazde za sadnju na dubinu od 15-20 cm, ubaciti insekticid (GALITION FORTE 10 kg/ha) i đubrivo po preporuci i blago zatrpati u brazdama grabuljicama, motikom ili metlom da se đubrivo prekrije zemljom 1-2 cm. Sadnicu postaviti u brazdu na dubini od 10 do 15 cm maksimalno, u uspravnom položaju i zagrnuti je sitnom zemljom i nagaziti blago nogama oko sadnice, dodatno nagrnuti grabuljama ili motikom zemlju oko sadnice. Ako je jesenja sadnja, oko sadnice napraviti uzdignuće 3-5 cm visine i nikako ne ostavljati dolinu. Ako je prolećna sadnja, ostaviti zemljište ravno
oko sadnice, a nikako ne ostavljati veliko uzdignuće, a ako je kasna prolećna sadnja, ostaviti blago udubljenje oko sadnice da bi se u slučaju duže suše prva kišnica sakupljala oko biljke i time više zalila sadnicu.

Navodnjavanje: Kao obaveznu agrotehničku meru treba obezbediti navodnjavanje sistemom kap po kap koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje) koji se koriste isključivo preko noći kada se biljke ohlade. Rasprskivačima se obezbeđuje ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna, jer je pored zalivanja potrebno i dodatno ishranjivanje biljaka. Redovnu prihranu sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, a umerenim azotom treba primenjivati od početka do kraja zrenja plodova, a od početka avgusta u nekoliko navrata koriste se Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije kako u plodu tako i u stablu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi, imati krupnije plodove bolje obojemosti i biti pripremljena za zimu i neće dolaziti do
izmrzavanja izdanaka.
Zasena: Neophodna agrotehnička mera u regionu Srbije je i zasena. Mreža od oko 20% zasene je potrebna kako bi se umanjilo sunčevo zračenje, smanjila temperature za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana, a time povećao učinak rada. Prinosi se povećavaju i do 20% a kavalitet ploda je neuporedivo bolji.
Prinos: Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu može obezbediti prinos od 20 - 25 t/ha.
Cena: Plod maline Willamette je veoma tražen i uvek će imati profitabilnu cenu za dobrog proizvođača.Sertifikovane sadnice maline Willametta sa potrebnom dokumentacijom za ostvarivanje prava na subvenciju, možete nabaviti u firmi Floriva (www.floriva.com) koja je proizvođač i uvoznik sadnica za teritoriju Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Vinogradarstvo je procvalo u doba Nemanjića, i to najviše u Metohiji. U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet, o čemu svedoči zapis iz “Povelje Stevana Prvovenčanog”. 

Prvi nađeni tragovi vinogradarstva i vinarstva na teritoriji Srbije su posude iz bronzanog doba, oko 2200. godine pre n.e., i iz gvozdenog doba, oko 400. godine p. n. e. Prilikom arheoloških iskopavanja Sirmijuma i drugih antičkih lokaliteta u Srbiji pronađen je veliki broj amfora koje potvrđuju upotrebu i proizvodnju vina. Poznato je da je rimski car Domentijan (69.-96.) uveo zakonski monopol kojim je samo italičnim vinogradarima bilo dozvoljeno da sade kvalitetnu lozu. Taj monopol je važio sve do cara Marka Aurelija Proba, rođenog u carskom gradu Sirmijumu 232. godine. Prob je zasadio vinovu lozu na padinama Fruške gore u okolini Sirmijuma, pa je za njegovo ime vezan početak vinogradarstva u Srbiji.
Vinogradarstvo je procvalo u doba Nemanjića, i to najviše u Metohiji, međutim stagnira pod osmanskom i austrougarskom vlašću, da bi se ponovo povratilo oslobođenjem Srbije. Nakon oslobođenja od Turaka u Srbiji dolazi do intenzivnog razvoja vinogradarstva koje postaje najznačajnija privredna grana. Osnivanjem “Navipovog” podruma 1848. godine počinje organizovana proizvodnja vina u Srbiji.
Kralj Petar I Karađorđević i njegov sin Aleksandar su početkom 20. veka u centralnoj Srbiji na brdu Oplenac kod Topole podigli na desetine hektara vinograda i
podrum u kome su proizvodili vrhunska vina. U blizini kraljevog podruma postojala je i Venčačka vinogradarska zadruga koja je bila poznata po proizvodnji
penušavog vina, znana kao jedna od najvećih vinarija na Balkanu.
Dušanov dvadesetpetokilometarski vinovod U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet, o čemu svedoči zapis iz “Povelje Stevana Prvovenčanog”. Sam car Dušan je posedovao velike vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena. U njegovo vreme iz vinograda i podruma u Velikoj Hoči vino je keramičkim vinovodom dugim 25 km dopremano sve do carskih podruma u prestonicu Prizren.

Izvor:Agrobiznis magazin

Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u 2019. godini trebalo bi da dostigne skoro tri milijarde evra, ali treba raditi na promeni njegove strukture kako bi se na stranim tržištima našli srpski proizvodi većeg stepena prerade, ocenjeno je danas na okruglom stolu „Diverzifikacija poljoprivrednog izvoza – Put napred za poljoprivredu Srbije".

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da trenutno nisu zadovoljni strukturom izvoza srpskog agrara u kome dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi, odnosno proizvodi nižeg novoa prerade, pa time i nižeg nivoa dodate vrednosti.

Oni čine gotovo tri četvrtine vrednosti izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, dok proizvodi veće dodate vrednosti, odnosno većeg stepena prerade učestvuju sa oko 25 odsto, kaže državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović.

„Upravo ta struktura je nešto što predstavlja uslovno rečeno naš problem i naš cilj je da se struktura izvoza u budućnosti menja", rekao je Mahmutović na okruglom stolu, koji je organizovala Privredna komora Srbije u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu UN (UN FAO) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj.

Mahmutović je rekao da je agrobiznis sektor koji na najbolji način koristi pereferncijalni pristup tržistima zemalja sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovni.

Ti sporazumi, koje je Srbija potpisala sa EU, Ceftom i Rusijom, obezbeđuju plasman srpskih proizvoda na tim tržištima pod odgovarajućim povlašćenim uslovima, a kako kaže Mahmutović, rezultat tih sporazuma i naših potencijala ogleda se u činjenici da godinama imamo suficit u razmeni poljopripredno-prehrambenih proizvoda.

Naglasio je da je prednost Srbije to što proizvodi zdravu i kvalitetnu hranu i naveo da izvoz srskog agrara učestvuje sa 20 odsto u ukupnom izvozu srpske privrede.

Smatra da je neophodno unapređenje ne samo prozivodnih i kvalitativnih kararakteristika srpskih proizvoda, nego i veće ulaganje u marketing i plasman proizvoda.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Stevan Nikčević kaže da se 90 odsto poljoprivrednih proizvoda koji se plasira van Srbije odlaze na tržišta sa kojima imamo sporazum o slobodnoj trgovini, te da je potreban novi investicioni ciklus u poljoprivredi.

Naglasio je da je u sektoru izvoza poljoprivrednih proizvoda potrebno da napravimo jednu ozbiljnu diverzifikaciju, te da treba više raditi na efikasnoj i kvalitetenijoj proizvodnji i na promociji na tržistima na kojima nismo prisutni.

„Zato je značajan sporazum o slobodnoj trgovini i njegovo proširenje na nove članice Evroazijske ekonomske unije. To je naš primarni zadatak kao ministarstva u narednom periodu", kaže Nikčević.

Direktor Sektora poljoprivrede u PKS Veljko Jovanović kaže da je prehrambena industrija jedan od segmenata koji najviše obećava kada je reč o izvozu, te da je potrebno fokusirati investicije u taj sektor.

Smatra da država treba da subvencioniše kvalitet i podržava one privredne siubjekte koji mogu da povuku čitav lanac proizvodnje, a naglasio je i važnost ulaganja u marketing.

Koordinatora FAO i EBRD projekata u Srbiji Miloš Milovanović kaže da trendovi spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenim proizvodima Srbije ukazuju na duboku potrebu za rekonfiguraciju domaće agrarne politike.

Srbija je, navodi, uspela da delimično diverzifikuje svoj izvoz od EU i regiona, ali se nova tržišta ne otvaraju, osim malobrojnih izuzetaka.

Naglasio je da su potebna veća izdvajanja za investicije u poljoprivrednu proizvodnju duž celog tržišnog lanca, od primarne prozvodnje do prerade.

„To je put za napredak", kaže Milovanović i naglašava da Srbija treba da se fokusira na proizvodnju kvalitetne hrane, a među dobrim trendovima vidi i tržište Egipta za srpsku pšenicu.

Izvor:http://rs.seebiz.eu/izvoz-hrane-iz-srbije-raste-ali-treba-raditi-na-promeni-strukture/ar-190390/

Autohtonost poljoprivrede u Srbiji sebe može i mora da prepozna u eri digitalizacije, poručio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević. On je na poljoprivrednom forumu "Hrana za Evropu" održanom u Vrdniku, u obraćanju stručnjacima iz oblasti agrobiznisa, istakao da su ovo kompatibilne oblasti, i da Srbija upravo kroz svoje autohtone sorte biljaka i rase životinja može da pronađe svoje mesto i na međunarodnom tržištu.

On je upoznao učesnike Foruma i sa merama agrarne politike na teritoriji AP Vojvodine za 2019. godinu, navodeći da će u fokusu biti podrška malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.

Podrška će biti usmerena u pravcu intenzivne poljoprivredne proizvodnje, a to se prvenstvo odnosi na sisteme za navodnjavanje gde, gde prema Radojevićevim rečima, vlada najveće interesovanje poljoprivrednika u Vojvodini.

On je istakao da je u ovu oblast, od 2016. godine, zajednički sa poljoprivrednicima uloženo više od 2,5 milijarde dinara, čime je omogućeno navodnjavanje na novih više od 16.000 hektara obradivih površina.

- Ono što je glavna karakteristika agrarne politike i prošlogodišnjeg, i ovogodišnjeg, a predviđena je i budžetom za 2019. godinu, jeste podrška mladim poljoprivrednicima do 40 godina, što je podrška potrebi za generacijskom obnovom vojvođanskog sela, ukazao je Radojević.

Na raspolaganju za ove svrhe u narednoj godini je 250 miliona dinara i na ovaj način, kako je podsetio,u protekle dve godine je formirano novih oko 250 gazdinstava, čiji su nosioci mladi poljoprivrednici.

Kao ključne investicije koje se nastavljaju, Radojević je naveo i zajednička ulaganja sa lokalnim samoupravama, koje resorni sekretarijat realizuje za izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže u seoskim sredinama, kako bi se podigao nivo kvaliteta života.

Prema Radojeviću, to su dva paralelna procesa, koja su neodvojiva. S jedne strane ulaganje u poljoprivrednike, a s druge strane podizanje kvaliteta života u seoskim sredinama.

Na Forumu se obratio i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ivan Đoković, koji je istakao da edukacija i zanavljanje poljoprivredne mehanizacije doprinose rastu konkurentnosti poljoprivrede.

Ovogodišnji Forum se pored teme očuvanja sortne baštine Srbije, bavio se i pitanjem razvoja pametne poljoprivrede u cilju podizanja agrarne proizvodnje na više faze prerade, kao i značajem agroprivrede u energetskoj tranziciji u Srbiji.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2018&mm=12&dd=14&nav_id=1482010

Međunarodni sajam uvoza "China International Import EXPO-CIIE", održan u Šangaju, na kojem su 172 države sa pet kontinenata predstavile svoje ekonomske potencijale, bio je izuzetno plodonosan za prehrambene kompanije iz Srbije koje su u okviru srpskog štanda izložile svoje proizvode.
 
Kako je eKapiji rečeno u Privrednoj komori Srbije koja je bila jedan od organizatora nastupa Srbije u Šangaju, predstavnici srpskih kompanija imali su više od 300 sastanaka sa potencijalnim kineskim poslovnim partnerima i ostvarili više od 30 novih poslovnih kontakata, a procenjeno je da ukupna vrednost dogovorenih izvoznih aranžmana iznosi oko 1,5 mil EUR.
 
 
 
U niškoj komaniji Yumis koja je bila jedan od šest prehrambenih izlagača iz Srbije, kažu da je im je nastup u Šangaju mnogo značio.
 
- S obzirom da nismo nikada bili prisutni na kineskom tržištu, ovaj sajam smo videli kao veliku šansu da to promenimo. Interesovanje za naše proizvode je bilo veliko, a određene kategorije izdvojile su se kao najinteresantnije za kinesko tržište. Tu spadaju supe, kocke za supu, začini, kokice za mikrotalasnu i, naravno, čajevi, a poslednji proizvod koji smo uvrstili u svoj asortiman neposredno pred ovaj sajam, suva šljiva, takođe je naišla na veoma pozitivne reakcije kupaca - kažu u ovoj kompaniji.
 
Ističu i da su uspostavili kontakte sa potencijalnim disrtibuterima i da se nadaju uspešnoj realizaciji dogovora.

- Ako uspemo da realizujemo Kinu kao novo tržište, to će predstavljati ogroman uspeh naše kompanije - kažu u Yumisu koji svoje proizvode, osim na domaće, plasira i na više od 20 regionalnih i svetskih tržišta.
 
 
(Foto: PKS)
Još jedna kompanija iz Srbije, beogradski Packom International, svoj nastup na sajmu u Šangaju opisuje kao neprocenljivo iskustvo i otvaranje mogućnosti za plasman proizvoda na ogromno kinesko tržište.
 
Iz ove firme koja proizvodi komprimat bombone bez šećera obogaćene vitaminima i izvozi ih u 35 zemalja sveta, rekli su nam da su na sajmu predstavili sa "JAKE vitamincandy" asortimanom bombona bez šećera i da je taj proizvod naišao na dobar prijem.
 
- Ostvarili smo veliki broj kontakata, a izdvojili smo dva potencijalna klijenta sa kojima bismo mogli da uđemo u partnerstvo i sklopimo distributerske ugovore - kažu u kompaniji Packom international.
 
Na sajmu CIIE koji je za cilj imao podsticanje uvoza strane robe i usluga u Kinu radi promocije globalizacije i otvorenosti tržišta, više od 3.600 svetskih kompanija imalo je poslovne razgovore sa oko 400.000 kupaca iz Kine.
 
Branislava Petrović

Nedavno je u Beogradu održan skup o kvalitetu sirovina za prehrambenu industriju o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu. Tom prilikom govorilo se i o kafi. Jedan od učesnika skupa bio je Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe, koji je ukazao na činjenicu da postoji veliki broj propisa koji uređuju ovu oblast i izrazio čuđenje kako kafa u Lidlu može biti 120 dinara pakovanje od 200g te da njegova kompanija ne može da kvalitet koji ima prodaje za manje od 220 dinara. Međutim ispostavilo se da još jedan brend kafe svima dobro poznat takođe ide po sličnoj ceni. Ovih dana je u FORTUN-i iz Aranđelovca bilo moguće kupti za oko 65 dinara 100g brend C kafa, a zatim se pojavila kafa istog brenda po ceni blizu 150 dinara za 200 grama.

Podećanja radi Financial Times je još u septembru pisao o tome da je cena kafe dostigla je najnižu vrednost u poslednjih dvanaest godina, tačnije od kraja 2005. godine jer je kafa arabika pojeftinila na manje od jednog dolara po funti (0,453 kg), što je značajno niže od proizvodne cene velikih proizvođača. U Kolumbiji prosečna cena kafe iznosi oko 1,20 dolara, a u Salvadoru – 1,50 dolara po kilogramu preneo je DANAS.

Kao glavni razlozi za pad cena su navedeni hiperprodukcija, složena ekonomska situacija u Brazilu koji je dugi niz godina najveći proizvođač kafe i devalvacije nacionalne valute u zemlji. Brazilski real je izgubio 22 odsto svoje vrednosti od početka 2018. godine, prenosi Seebiz.

Probleme sa niskim cenama kafe imaju i drugi veliki proizvođači, kao što su Kolumbija i Gvatemala. U Kolumbiji, zbog niskih cena, sve više poljoprivrednika okreće se rastućoj koki, čiji se listovi koriste za proizvodnju kokaina. U Gvatemali sve više poljoprivrednika odustaje od kafe i iseljava se u susedne zemlje gde traže bolje plaćene poslove.

Međunarodno veće za kafu (ICC) strahuje da bi zbog svega ovoga proizvođači kafe polako mogli da počnu da se povlače iz uzgoja ove kulture.

Većina proizvoda u prodavnicama u Srbiji je bezbedna i dobrog kvaliteta, ali nemaju ispravnu deklaraciju i sve potrebne podatke o sastavu, rekao je danas savetnik za bezbednost hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Dolovac i dodao: “Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će  uskoro pokrenuti metode kojima će se ispitivati prevare u proizvodnji hrane”.

 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30