Nakon gotovo 65 godina, u prvom redu zahvaljujući dobrim političkim odnosima Srbije i Rumunije, juče je potpisan sporazum između dve zemlje koji će omogućiti značajno bolju kontrolu i upravljanje nad svim pograničnim vodotokovima.

Izostanak ovog sporazuma je u prošlosti, usled neuređenih odnosa, izazivao velike štete tokom plavljenja reka, kako ekonomske, tako i infrastrukturne na velikim površinama, među kojima je svakako i pogranično mesto Jaša Tomić koje je u potpunosti bilo devastirano.

Sporazum o saradnji Srbije i Rumunije u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama u Bukureštu su potpisali ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i rumunski ministar voda i šuma Joan Denes.

Cilj Sporazuma je saradnja u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama radi sporazumnog rešavanja svih pitanja (aspekata) za koja imaju interes obe ili jedna od Strana, kao i stvaranje organizacionih, institucionalnih i ekonomskih uslova za saradnju.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/bolja-kontrola-i-upravljanje-vodotokovima-zahvaljujuci-saradnji-srbije-i-rumunije/?script=lat

Katarina Gilblad, savetnica Vlade Švedske, tamošnjeg ministra privrede i Zavoda za konkurentnost Švedske, gostovala je u Srbiji i za MONDO je govorila o onome što čeka srpske farmere kad uđemo u EU, kao i kakva je budućnost poljoprivrede"Ako ne budete brzi u menjanju načina na koji funkcioniše vaša poljoprivredna proizvodnja imaćete ogromne teškoće kada uđete na otvoreno tržište EU. Nije to samo unapređenje i modernizacija proizvodnje. Tu je i podizanje svesti u društvu kakve bi cene trebalo da budu, kakav kvalitet hrane, kako funkcioniše svetsko tržište. Volela bih da je Švedska to uradila brže i ranije, ovako smo izgubili bar deset godina a neke stvari su nepovratno izgubljene. Ne dozvolite da se to dogodi i kod vas", upozorava Katarina Gilblad, poljoprivredni ekspert iz Švedske.

"Morate da zadržite svakog farmera kojeg sada imate i da mlade podstičete da se uključe u poljoprivredu. A posla će tu i te kako biti u budućnosti, mada neće svi proizvoditi hranu", savetuje ekspert, vlasnica konsultantske firme Agronomiks Skandinavija, koja je ovih dana gostovala u Srbiji u organizaciji Ambasade Švedske na savetovanjima na Zlatiboru i u Beogradu.Katarina Gilblad daje upečatljiv primer iz svoje zemlje kako to može da se završi. Pre samo 25 godina 95 odsto hrane koju godišnje pojedu Šveđani dolazilo je sa tamošnjih farmi i njiva. Danas je to samo 45 odsto."To je ogroman gubitak za švedsku poljoprivredu ali i za društvo u celini. Šveđani sada možda kupuju više hrane i po nižoj ceni ali veliko je pitanje da li je to zaista i povoljnije za naciju u celini. Recimo, u Švedskoj je strogo kontrolisano davanje antibiotika životinjama, tretiranje biljaka pesticidima, kao i odnos prema GMO. A to sve poskupljuje proizvodnju. Mnogo je jeftinije staviti antibiotike u svu hranu koju dajete svinji ili kravi i da tako ona bude zdrava i gojazna. Tada ne morate da trošite novac na kvalitetniju stočnu hranu, niti da mnogo brinete o čistoći štala, ili o većem prostoru za životinje. A u Švedskoj se krave izvode na ispašu leti, a životinje se ne hrane GMO sojom", objašnjava Gilblad.

Švedski stručnjak ističe da je čak i bogata Nemačka pre sedam, osam godina odustala od toga da životinje ne budu hranjene GMO sojom, jer je normalna soja skuplja 110 dolara po toni. Šveđani su ipak to zadržali ali pošto se gotovo sva soja uvozi, to mora i da se plati više."Ali, onda morate potrošačima da objasnite i da oni prihvate da švedsko meso mora da bude skuplje od uvoznog jer je kvalitetnije. Građani moraju da znaju da je legalno uvoziti meso kakvo je nelegalno proizvoditi u zemlji. A ne znaju, jer iz nekog razloga to niko ne naglašava. Čak nemamo ni 'GMO Free' oznake kao u Kanadi ili Francuskoj", kaže Gilblad.

A sve to čeka i nas, uverena je gošća iz Švedske.

"Juče sam u Beogradu ušla u prodavnicu i videla da imaju krompir iz Francuske. I zapitala sam se zašto ja mogu da kupim francuski krompir u srpskoj prodavnici hrane. Nemate svog? Razumem da ja u Švedskoj moram sada da kupim uvozne trešnje jer našima još nije počela sezona ali za krompir ovde..."

Gilblad kaže da je prirodno da se moraju naći cene koje će prihvatiti i kupac i prodavac, odnosno proizvođač i trgovac ili krajnji kupac, ali da se moraimati i nezavisno određivanje koja je cena fer a koja nije."I u EU imamo tržišta gde su cene fer ali imamo i ona gde su neverovatno nefer.Recimo kod hlebnog žita je stvar jasna, imate stalan uvid u cene i one za prodaju sada (što bi bilo berzansko spot tržište) prate cene za prodaju u narednom periodu (berzanski "fjučersi", odnosno ugovori prodaje za mesec, dva ili još dalje). Farmer koji uzgaja pšenicu tako može da odluči da li da proda odmah po žetvi, ili da sačeka neko drugo vreme. I pritom ne morate da pratite berzu, statistika EU prati prosečne cene i objavljuje ih na nedeljnom nivou za svaku zemlju EU", kaže Gilblad.Kod proizvodnje krompira situacija je potpuno drugačija, niti postoje fjučersi niti redovni podaci o cenama. Oni se objavljuju jednom godišnje, i to pola godine nakon što uzgajivači prodaju svoju robu. Pa kako će onda oni planirati proizvodnju i unapred sračunati troškove i prihode?

"Ako ćete biti deo EU", ističe gošća iz Švedske, "i farmeri moraju da budu svesni da kada cene neke hrane padaju, ne samo u Evropi već u celom svetu, moraju pasti i kod vas, a kada rastu mora se farmerima dozvoliti da rastu i ovde."

"Kada su pre desetak godina Amerikanci imali veoma lošu žetvu pšenice, skočile su cene svuda i u Švedskoj su me trgovci pitali zašto moraju da skaču i kod nas kada smo mi imali dobru. Pa zato što je to jedin način da se zaštiti proizvođač ali i tržište. Ako mu jeftin uvoz nekih godina obara cenu, morate mu dozvoliti i da poskupi kada u svetu cena ide gore. Ili mu pomoći da izveze, ali tada se ugrožava domaće snabdevanje. Svi, ne samo proizvođači, moramo da znamo šta je tržište i kako odnosi funkcionišu."

Mali poljoprivredni proizvođači se moraju udruživati, jer samo tako mogu da budu spremni za izvoz. Ne radi se samo o obimu proizvodnje, već o tome što se ne mogu oni pojedinačno baviti i svim ostalim stvarima pored proizvodnje."Nemaju svi ni vremena ni znanja iz oblasti marketinga, praćenja cena, svetskih trendova... To moraju platiti spolja, ili napraviti kooperativu koja će zaposliti stručnjake. To je danas prihvaćeno u Švedskoj, ali volela bih da smo tu tranziciju napravili mnogo brže i ranije, manje bi nas koštalo.Savet Katarine Gilblad za poljoprivrednike u Srbiji je da se odmah "okrenu svetu bliske budućnosti". A ona donosi ogromne promene.

"Počeli smo da izbacujemo iz upotrebe naftu i fosilna goriva u svim oblastima i to u poljoprivredi donosi ogroman potencijal za biznis. Ratari više neće proizvoditi samo hranu, već će morati da 'prave' i gorivo. Biogorivo (uljana repica i sl.), biomasa (drvni i biljni otpad) ili biogas će morati u nekom delu da zamene naftu. Da bi bilo jasnije koliko toga treba daću vam svoju računicu - kada bismo sada svu proizvodnju žitarica u svetu pretvorili u etanol, da ne ostane ništa za jelo, bilo bi zadovoljeno tek četiri odsto svetske potrebe za gorivom."

Tu se javlja i jedan socijalni problem - poljoprivrednika je sve manje.

"Svako u generaciji dvadeset ili deset godina starijoj od moje je imao bliskog rođaka na selu, generacije dvadeset godina mlađe ne poznaju ni jednog farmera. Nemaju pojma kako hrana dolazi do polica prodavnica. Moramo da mlade zainteresujemo za poljoprivrednu proizvodnju. Ali, ne za trendi urbanu proizvodnju na lejicama na parkingu, krovovima ili terasama, već za pravu poljoprivrednu proizvodnju", kaže Gilblad.Na poslovnom forumu "Švedska u Srbiji - Investicije i saradnja za budućnost " u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, pored poljoprivrede švedske firme su se sa zainteresovanim srpskim kolegama bavile budućnošću trgovine (Oriflame) i održive proizvodnje (IKEA), amblaže (Tetrapak), bezbednošću imovine ali i podataka (Securitas), kao i kako time ćemo preko mreže 5G komunicirati koliko sutra (Ericsson).

Izvor:http://mondo.rs/a1191614/Info/Ekonomija/Sta-ceka-poljoprivrendike-u-EU-Saveti-iz-Svedske.html

Protekle nedelje održana je promocija i dodela nagrada najboljim Etno brendovima u Srbiji u restoranu na Terazijama. Nagrada "Etnobrend 2018" otišla je u ruke proizvođača vina, rakija, kobasica, sireva i ukusnih poslastica.
Šesnaest najboljih i mnogo dobrih domaćih brendova deo su priče "Najbolji etno brendovi" koje su zajedničkim snagama realizovali portal Privredni.rs i Zadružni savez Srbije. Na osnovu autentičnosti i visokog kvaliteta proizvoda, tržišnog uspeha, robnog i korporativnog dobrog imidža odabrani su samo najbolji.

Dobitnici nagrade "Etnobrend 2018" su: Timomed iz Knjaževca, najbolji korporativni brend u grupi pčelarstvo i prerada meda; prečeni sir sa slaninom i pršutom, Poljoprivrednog gazdinstva Miletić Laćisled najbolji je robni brend u grupi najbolje inovacije; brend kozari, Kompanija Beocapra DOO – Kukujevci, najbolji je robni brend u grupi mleko i mlečni proizvodi; dimljeni kačkavalj "Krcino zlato" - Poljoljoprivredno gazdinstvo Krcić-Zlot, najbolji je robni brend u grupi mleko i mlečni proizvodi; Boemska potkovica – Degustacioni centar Boemska potkovica, Pirot, najbolji je robni brend u grupi meso i proizvodi od mesa; Petrovska klobasa – Gazdinstvo Karolj Horvat, Bački Petrovac, najbolji je robni brend u grupi meso i proizvodi od mesa; heljdino brašno – Agro Zlatar, Nova Varoš, najbolji je robni brend u grupi žitarice i proizvodi od žitarica; Kotorska krempita – Morsala, Beograd, najbolji je robni brend u grupi kolači i torte; Stara rakija, Beograd, najbolji je robni brend u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića; Floriva, Ivanjica najbolji je korporativni brend u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića; Vinica Petrović, Velika Hoča, najbolji je korporativni brend u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića; Stari hrast restoran, Beograd, najbolji je korporativni brend u grupi ugostiteljstvo; Žigon vilamet namazi – Žogon DOO, Stari Banovci, najbolji je robni brend u grupi prerada voća i povrća; ZZ Euro duo kalem, Lazarevac kod Kruševca, najbolji je korporativni brend u grupi proizvodnja sadnica i voća; ZZ Profi agrar, Slatina kod Šapca, najbolji je korporativni brend u grupi prerada voća i povrća; ZZ Zubin Potok, odnosno Organski voćni sokovi i namazi Fruit, najbolji su robni brend u grupi organska proizvodnja.

Projekat je urađen u saradnji sa sa Zadružnim savezom Srbije koji u poslednje dve godine vodi veoma aktivnu kampanju oživljavanja zadrugarstva i udruživanja malih proizvođača kako bi zajedno lakše plasirali svoje proizvode i ostvarili svoje interese.

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog Saveza istakao je da nagradu "Etnobrend godine" treba posmatrati sa više aspekata, od kojih su najznačajniji uspostavljanje novih kontakata, razmena iskustava u proizvodnji i plasmanu tradicionalnih domaćih proizvoda. On je izrazio uverenje da će na bazi razmene iskustava proizvođača na ovoj manifestaciji i izložbi, nastati novi vidovi saradnje i da će sve to uticati na povećanje proizvodnje i izvoza.

Dobitnici su se prilikom uručenja nagrada složili da malim proizvođačima u Srbiji dosta znači dosadašnja podrška države u cilju razvitka njihovog biznisa, ali da ona može biti i veća. Takođe, saglasni su u tome da bi trebalo malo više promovisati vrednost domaćeg proizvoda, koji je neretko u senci strane robe. A upravo je to i jedan od ciljeva "Najboljih etno brendova Srbije".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2524580/proglaseni-najbolji-etnobrendovi-srbije-nagradjeni-proizvodjaci-vina-rakija-kobasica-sireva-i-poslastica

Svi koji koriste pesticide za zaštitu bilja moraće da prođu obuke i dobiju sertifikat za kupovinu i korišćenje pesticida.Taj dokument će se izrađivati u kovnici novca, a ministar poljoprivrede će lično odobravati dodelu sertifikata.

U Upravi za zaštitu bilja za "Politiku" kažu da će svi proizvođači biti upućeni na obuku, a budući da u Srbiji postoji veliki broj malih poljoprivrednih gazdinstava, ovo će biti proces koji zahteva vreme.

Iako su izmene zakona koji regulišu ovu oblast usvojene u martu ove godine, primena je odložena za 1. januar 2022. godine.Ističu da je to veoma složen posao jer moraju da budu obuhvaćeni svi koji dolaze u kontakt sa sredstvima za zaštitu bilja.

Na ovim obukama, koje će biti potpuno prilagođene poljoprivrednicima, oni će dobiti informacije kako da postupaju sa sredstvima za zaštitu bilja da ne bi došlo do ugrožavanja životne sredine, vodotokova i ljudi.

Obuka će se plaćati, a cena će biti određena zakonom o taksama.

Svi koji ne budu imali sertifikate neće moći da kupuju preparate za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama, piše list.

Izvor:http://mondo.rs/a1190829/Info/Drustvo/Pesticidi-u-Srbiji-nova-pravila.html

Svetski prvaci u ispijanju piva su Kinezi - logično s obzirom na broj stanovnika te zemlje. Međutim, najviše piva po glavi stanovnika i dalje se pije u evropskim zemljama.

Najnovija istraživanja pokazuju da Česi i uporno drže primat u ispijanju piva i to sa 143 litra godišnje po glavi stanovnika. Srbija se ne nalazi među najvećim pivopijama u Evropi, ali je po ispijanju piva "dobro" pozicionirana u regionu. U našoj zemlji mesečno se popije oko pet litara piva po glavi stanovnika što je godišnje 60 litara. Ispred nas je Hrvatska sa 83 litra godišnje. Prema podacima Udruženja pivara Srbije u našoj zemlji pivare godišnje proizvedu oko 5,5 miliona hektolitara piva, što je na mesečnom nivou oko 460.000 litara u proseku.Na listi najvećih pivopija u Evropi Nemci zauzimaju drugo mesto i ne zaostaju mnogo za Česima. U toj zemlji se po čoveku godišnje popije 110 litara, a godišnja potrošnja u celoj zemlji je čak devet milijardi litara. Interesantno je da se više od polovine te količine popije na čuvenom festivalu tog pića u Minhenu - Oktoberfestu.

U Srbiji postoji šest velikih pivara, međutim tri najveće od njih "drže" 94 odsto udela na tržištu. Pored toga, registrovano je još oko 20 mikro-pivara koje posluju na domaćem tržištu, ali se smatra da ih postoji još oko 40 koje nisu zvanično registrovane."Srbija po otvaranju pivara prati evropski trend, pa se tako male i mikro pivare otvaraju takoreći svakodnevno i u stvarnosti ih ima znatno više od zvanično registrovanih. Kraft pivare su na našem tržištu od 2012. godine kada su imale udeo nešto ispod jedan odsto, ali je trend rastući i za samo četiri godine su duplirale svoje tržišno učešće", kaže za "Blic Biznis" izvršna menadžerka Udruženje pivara Srbije Rebeka Božović.

Najzastupljenije pivo u Srbiji je lager svetlo pivo, koje naši potrošači najviše vole. Takođe, postoje piva u kojima se koristi pšenica, tzv. pšenična piva, piva sa kinoom, raži, kukuruznom krupicom i druga, sve u zavisnosti od ukusa potrošača.

Proces pravljenja piva bio je poznat još u doba vladavine dinastije Nemanjić. Pivo se prvi put zvanično spominje u Srbiji u 15. veku za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, kao novo piće preneto od severnih suseda. Kuvali su ga u domaćinstvima, kafanama, pa i u samoj rezidenciji vladara.Za vreme austrijske okupacije Beograda u periodu od 1718. do 1739. godine, pivarstvo prevazilazi okvire domaće zanatske proizvodnje, a začetak modernog pivarstva u Srbiji datira od 1722. godine. Na Dorćolu su austrijski doseljenici i preduzimači izgradili dve male pivare. Sve velike pivare koje postoje i dan danas, imaju tradiciju skoro tri veka, budući da su izgrađene između 1730. i 1892. godine.Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaki građanin Srbije stariji od 15 godina godišnje u proseku popije 9,1 litar alkohola.

Iza nas su građani Crne Gore, koji u proseku popiju po 6,6 litara alkohola. Na trećem mestu u regionu po konzumaciji alkohola je Albanija, čiji građani u proseku godišnje popiju 4,5 litara, dok je pola litra manja potrošnja u Bosni i Hercegovini. Najmanje u regionu piju Makedonci, koji godišnje konzumiraju 1,1 litar alkoholnog pića.

Konzumacija alkohola u Srbiji se smanjila, jer su tokom 2017. godine Srbi po glavi stanovnika godišnje pili 12,5 litara alkohola.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ziveli-srbi-godisnje-popiju-60-litara-piva-i-u-vrhu-su-po-ispijanju-u-regionu/kw0b8eq

Srbija je od Međunarodne organizacije za zdravlje životinja (OIE) dobila status zanemarljivog rizika od bolesti ludih krava, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede.
V.d direktora Uprave za veterinu Emina Milakara je 30. maja na Generalnoj Skupštini OIE, pred učesnicima 182 zemlje, dobila sertifikat o zanemarljivom riziku od bolesti ludih krava.Taj sertifikat našim proizvođačima i veterinarskoj službi, kao i državi, donosi poseban povlašćen status u međunarodnoj trgovini goveda i mesa, podiže ugled veterinarske struke i ministarstva u međunarodnim odnosima i smanjuje troškove ispitivanja u poslovanju hranom.

Kako je navedeno, za Srbiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i veterinarsku službu dobijanje tog statusa predstavlja veliki uspeh i podiže ugled naše zemlje na globalnom nivou.

Bolest ludih krava (BSE) predstavlja najopasniju zoonozu, bolest koja se sa životinja prenosi na ljude, sa kojom se bore sve zemlje Evrope i sveta.

Kako bi sprečila pojavu i širenje bolesti, Uprava za veterinu dugi niz godina sprovodi kontrolne mere kroz ceo lanac hrane: od farmi (ispitivanja uginulih životinja) do ispitivanja moždanog tkiva u objektima za klanje.

U Srbiji nikada nije bio zabeležen nijedan slučaj ove bolesti, koja se završava smrtnim ishodom po ljude i životinje i prenosi se konzumiranjem mesa i proizvoda od mesa.

To kao posledicu dovodi do uništavanja moždanog tkiva ljudi, a poznata je kao Krajc Jakobsova bolest.

Kontrola ove bolesti zahteva veliko angažovanje veterinarske službe, proizvođača, prerađivača i značajna finansijska sredstva.

Intenzivnim radom na terenu i dokumentaciji potrebnoj da dokažemo da je naša zemlja slobodna od ove bolesti, Srbija je dobila sertifikat da je međunarodno priznata kao zemlja sa zanemarljivim rizikom od BSE, navedeno je u saopštenju.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/u-srbiji-zanemarljiv-rizik-od-bolesti-ludih-krava_1021862.html

Uz podršku države u protekle dve godine Srbija je dobila oko 430 novih zadruga. U tom periodu naša zemlja je u obnovu zadrugarstva uložila rekordnih 1,7 milijardi dinara. Bespovratno je svaka novoosnovana organizacija dobijala do 7,5 miliona, postojeće su mogle da računaju na 15 miliona, a složene zadruge na 60 miliona dinara.

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić, koji je pokrenuo akciju "500 zadruga u 500 sela" kaže da se u Srbiji probudio duh zadrugarstva. Ističe da je broj zadruga od početka ove akcije povećan za 26 odsto. Osnovano je 430 novih zadruga, a postojalo je njih oko 1.500.-Sredstva koja država daje namenjena su za nove mašine, novu opremu, isključivo za stvaranje novih vrednosti - kaže Krkobabić. - U ovoj godini su osnovane 92 zadruge, a uskoro će biti objavljen i konkurs kojim će se obezbediti sredstva za njih 60. Ako znamo da svaka zadruga ima najmanje pet osnivača, odnosno domaćina, a da broj kooperanata ide od 100 do 250 po zadruzi, to govori o značaju zadrugarstva u Srbiji.

Prema njegovim rečima, sredstva države dobijala su najčešće zadruge u pet najmanje razvijenih okruga - Pčinjski, Toplički, Nišavski, Jablanički i Pirotski. Upravo u ovim delovima južne i istočne Srbije, sela se gase, a mladih domaćina nema.-Prosečno ovde domaćini imaju po 2,4 hektara u posedu - priča Krkobabić. - Da bi opstali moraju da se udruže, bez obzira na to da li se bave povrtarstvom, voćarstvom, stočarstvom. Jedino kroz jake zadruge imamo jakog domaćina i jedino tako selo može da opstane. Jedino tako možemo da podmladimo sela, jer mladima treba obezbediti normalne uslove za život na selu. Prvi put, selu su dostupni i znanje i tehnologija. Naš partner u akciji oživljavanja sela je i Srpska akademija nauka i umetnosti, i odbor za selo. Oni su garant da će domaćinima obezbediti sve potrebno znanje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ulaganje-u-udruzivanje-poljoprivrednika-u-zadruge-ulozeno-17-milijardi/73f19hm

Proizvodnja organskih poljoprivrednih proizvoda i njihova perada godinama se spominju kao velika neiskorišćena šansa srpskog agrara. U poslednjih par godina stvari su se pomerile sa mrtve tačke i procenjuje se da u Srbiji ima oko 6.000 poljoprivrednika koji se bave ovakvom vrstom proizvodnje i to na ukupnoj površini od oko 13.000 hektara. Vrednost izvoza u ovoj branši je oko 20 miliona dolara godišnje što je mnogo bolje nego pre nekoliko godina ali i dalje daleko od potencijala koju naša poljoprivreda ima.

O tome šta bi trebalo izmeniti da bi više proizvođača čiste njive i polja iskoristili za ovu proizvodnju dr Snežana Oljača predsednica UO Udruženja “Serbia organika” kaže da su naši proizvođači u mnogo goroj situaciji nego kolege u zemljama EU jer su subvencije kod nas znatno manje i da ukoliko bi se one povećale i rezultati bi bili znatno bolji.

Proizvođačima koji krče svoj put u ovoj branši svaka pomoć dobro dođe, a još od 2012. godine podrška stiže od NLB banke. Oni svake godine imaju konkurs za ove poljoprivrednike i nagraćuju po troje kojima slede ravnopravne nagrade od po 500.000 dinara.

Prošle godine među nagrađenima su bili i Tatjana i Zoltan Idei iz Temerina. Oni su za projekat “Kako poseješ tako ćeš i požnjeti” dobili novac i iskoristili su ga za nabavku sejalice… Ono Što im sada nedostaje jeste objedinjeni sertifikat za organsku proizvodnju za celo gazdinstvo.

-Mi se bavimo i stočarstvom i ratarstvom i preradom. Sertifikovati svaku oblast posebno je jako skupo i više bi nam odgovaralo kada bi imali mogućnost da sertifikujemo celo gazdinstvo-kaže Tatjana.

O tome koliko je to danas moguće državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva Srbije, Sead Mahmutović kaže da će saslušati sve primedbe, a onda videti koliko može da se udovolji zahtevima jer sertifikovanje je kod nas usklađeno sa propisima koji vladaju na tržištu EU I tu nema odstupanja jer bez toga nema uspešne proizvodnje ni izvoza.

A primer da se može dobro proizvodti i izvoziti je preduzeće “Midi organik” iz opštine Blace i sela Donji Grgur. Bave se preradom organskog voća i sve što proizvedu to i izvezu. Imaju 480 kooperanata i sve potrebne sertifikate. Izvoze u sve razvijene zemlje plus SAD. Žika Janićijević koji je osnovao firmu sa sinom Nenadom, objašnjava da je organska proizvodnja težak ali isplativ posao.

-Cene su od 20 do 50 odsto više nego kod konvencionalne proizvodnje, ali sve mora da se kontroliše i sertifikuje što iziskuje dodatne troškove… Inostrani kupci, posebno oni iz SAD najviše traže pire od jabuke koji spremamo u većim i manjim pakovanjima – pojašnjava Žika i dodaje da pored pirea od jabuka spremaju se da na tržište plasiraju i pire do suvih šljiva jer smatraju da će lako naći put do proboriljivih kupaca na svetskih potrošača.

-U narednom periodu planiramo da izgradiimo i opremimo svoju laboratoriju to će biti i praktičnije i jeftinije nego sada kada nam kontorlu rade druge laboratorije - objašnjava on i tvrdi da kada bi bilo i još stotinu ovakvih fabrika ne bi bilo problema da plasiraju robu i izvoze.Organska proizvodnja zahteva specifične uslove. Moderne sorte voća i povrća su navikle na tretmane sredstvima za konvencionalnu proizvodnju, a ne organsku. To je ponovo vratilo interesovanje poljoprivrednika za stare sorte… Kod jabuka se ponovo sade kožara, biridžka, kolačara i slične. One ne zahtevaju specijalan tretman i stalna prskanja, a i otpornije su na bolesti i spoljne uticaje. Međutim rasadnici ih odavno ne proizvode pa se novi rasadi dobijuju kalemljenjem jer starih stabala još ima.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/organska-proizvodna-postaje-sve-zanimlivija-poloprvrednicima-19-05-2019

Poljoprivrednik iz Bačkog Petrovca Rastislav Struhar koji se bavi proizvodnjom hmelja kaže da je sve veća tražnja za ovom biljkom, jer su i najveći svetski trgovci počeli da ih konktaktiraju zbog zahteva ovdašnjih pivara za hmeljom.Ove godine je petrovački hmeljar konkurisao kod Pokrajinske vlade za stubove za podizanje novih zasada, a plan mu je da sa sadašnjih osam hektara, proširi proizvodnju na 20 hektara.

- Cena hmelja zavisi od količine i sorte i kreće se od 10 do 25 evra po kilogramu - kaže Struhar. - Kada je reč o malim pivarima oni stavljaju od 0,5 do 1 odsto hmelja, u kom slučaju jedan posto je jako začinjeno, dok je 0,5 neki prosek. Poređenja radi, velike industrijske pivare na količinu od sto flaša stavljaju 0,1 odsto hmelja. Da bi mali kućni pivar napravio 50 litara, njemu je potrebno 350 grama, i on od toga napravi sto flaša, ali to je jako malo za nas proizvođače.

Struhar je ove godine sklopio trogodišnju saradnju sa Beogradskom industrijom piva, koja će od čistog domaćeg hmelja iz Bačkog Petrovca začiniti 6.000 hektolitara, odnosno 600.000 litara piva.

- Moguće je da će sorte domaćeg hmelja BIP stavljati i u druga svoja piva, ali to je već njihova tajna receptura koji odnos sirovina stavljaju u svoje proizvode- kaže Struhar i pojašnjava da su velike pivare danas kod nas deo velikih svetskih lanaca i imaju centrale u Švajcarskoj, Amsterdamu, NJujorku i tamo se odvijaju nabavke od velikih trgovačkih firmi hmelja, koje su ove godine kontaktirale i Struhara.

- Iako mnogi smatraju da je „Zaječarsko pivo” domaće, ustvari je to „Hajneken” i kada pričamo o lager pivima apatinsko i čelarevsko su po meni lakša piva i više su za letnje vreme, dok će novo BIP-ovo pivo pod nazivom „Naše domaće pivo” biti malo teže, jače i ima 5,2 odsto alkohola, dok je neki prosek 4,5 odsto. Kada poredimo kraft piva ona imaju sedam procenata alkohola, i to je belgijski stil proizvodnje- kaže Struhar, koji pažljivo prati gde završava njegov hmelj.

Malih pivara je sve više, a pošto je Struharova firma „Petrovec” jedina u Srbiji koja gaji i prodaje hmelj, oni nabavku obavljaju baš u Bačkom Petrovcu.- Naši kupci su godinama kraft pivara „Razbibriga” iz Bukovca, zatim pivara „Zbir” , ali je veliku količinu hmelja od nas kupila i Osječka pivara, koja je takođe napravila novu vrstu piva, iako velike pivare ne vole da menjaju recepturu koja je proveren recept i imaju stalne mušterije- kaže Struhar i dodaje da njihov hmelj uglavnom završi u novim recepturama i pivima.

Izvesnu količinu su prodali i mađarskim kraft pivarama, ali pazarile su i tri pivare iz Slovačke, a manja količina otišla je u Italiju. Osim pivare iz Osijeka, hrvatske kraft pivare dolaze po hmelj u Bački Petrovac, kao i najveća među njima „Medvedgrad” iz Zagreba.

- To su tek počeci, najviše nas je ohrabrila saradnja sa Beogradskom pivarom, jer će ipak od nove berbe kupiti veći deo, ali i Osječka pivara koja je ipak industrijska, velika pivara, a počeli smo razgovore i sa velikim svetskim dobavljačima kao što sam napomenuo, od kojih i nabavljaju „Apatinska pivara”, „Karlsberg Srbija” Čelarevo i „Hajneken”- kaže Rastislav.

Od 200 američkih sadnica koje je uvezao, danas na njegovoj zemlji može se videti 30.000 ovih biljaka. Po hektaru ima 6.000 sadnica, te Struhar danas ima nešto manje od 50.000 sadnica.

-Hmelj je najlepši u avgustu, stubovi imaju po sedam metara, on izraste više od šest, te imate utisak kao da ste ušli u šumu- kaže Rastislav Struhar i dodaje da mu pivari koji prave pivo sa njegovim hmeljom često donesu pivo na probu i degustaciju.

Rastislav se osim hmelja ozbiljno bavi poljoprivredom, a hmelj mu je tek mali deo gazdinstva.

- Kada je reč o ratarstvu gajimo soju, kukuruz i pšenicu, dok od intenzivnih kultura gajimo krompir, malo jabuka, i hmelj. Imamo dugododišnju saradnju sa institutima u Novom Sadu i Zemunu, s kojima radimo osnovno, prvo seme, kojem je potrebna i izolacija- kaže Struhar i dodaje da imaju i silose za skladištenje, ali i dobru saradnju sa kooperantima u Bačkom Petrovcu, Kisaču i Pivnicama, a kao nastavak lanca i pšenični mlin, u kom se pravi brašno iz kog se snabdeva dosta pekara iz okoline, kao i peletaru.

Struhar koji vodi firmu sa suprugom ima i pekaru, maloprodajne objekte, dve poljoprivredne apoteke u Bačkom Petrovcu i Pivnicama, kao i televiziju „Petrovec”, ali napominje da je poljoprivreda ovoj porodici ipak osnovna delatnost.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/prica-o-nasem-hmelu-sve-zanimlivija-i-strancima-15-05-2019

Čak polovina propisa vezanih za poljoprivredu u Srbiji moraju biti promenjena, a među onima koji su već promenjeni su i izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane.One su 14. marta 2019. godine usvojene u Skupštini Srbije, a počele su da se primenjuju 1. aprila. Njihov cilj je da se obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja potrošača, kao i efikasno funkcionisanje unutrašnjeg i međunarodnog prometa hrane.

Da je pitanje bezbednosti hrane od najvećeg značaja potvrđuju i reči ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića koji je na nedavno održanoj konferenciji "Budućnost hrane - Budućnost zdrave Srbije" rekao da je bilo neophodno izmeniti Zakon o bezbednosti hrane i dodao je da je bezbednost hrane kompleksna stvar koja se tiče i kvaliteta života naših građana, ali i isto tako toga šta možemo da izvezemo iz Srbije."Nama sledi najveća bitka u delu bezbednosti i kvaliteta hrane. Bezbednost ćemo i savladati, ali kvalitet moramo da razvijamo sa celim društvom. Zato je važno učešće svih u ovom poslu - i privrede, i potrošača, i nauke, i institucija", naglasio je Nedimović.

Zbog svega toga ne čudi ni to što je dobijena dozvola za zapošljavanje novog 71 inspektora koji bi trebalo da budu prva linija odbrane u bezbednosti hrane, kao i najava da će posebno biti pojačana kontrola na graničnim prelazima na kojima hrana ulazi u Srbiju.

Izmenama Zakona o bezbednosti hrane i Nacionalna referentna laboratorija za bezbednost hrane dobiće "širi opseg nadležnosti" i biće opremljena tako da može da kontroliše svaku laboratoriju u Srbiji.

Podsetimo i da je pomak u bezbednosti hrane napravljen krajem 2015. godine usvajanjem novog Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa, kojim je onemogućen uvoz jeftine sirovine. Upravo novim Pravilnikom o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa propisan je novi nivo kalcijuma u mehanički separisanom mesu (MSM) od 0,1 odsto na 100 grama mesa.

Mehanički separisano meso (MSM) koje se koristi u proizvodnji mesnih prerađevina dobija se odvajanjem mesa od kostiju nakon procesa otkoštavanja ili sa trupa ili delova trupa živine. MSM se proizvodi u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju veterinarsko-sanitarni uslovi, tj. opšti i posebni uslovi higijene hrane životinjskog porekla.

MSM nije nepoznanica ni u EU gde se godišnje proizvede oko 700.000 tona takvog mesa u vrednosti koja se kreće između 400 i čak 700 miliona evra.

Malo je poznato da u okviru proizvodnje MSM postoje i sirovine dobijene po BAADER tehnologiji koja je jedinstvena jer omogućava da se meso i masnoće slabim pritiskom kroz sitne rupice odvoje od žlica i hrskavica. Na taj način nastaju kvalitetnije sirovine koje se dalje koriste za proizvodnju mesnih prerađevina.

Zahvaljući visokim standardima koje su uspostavile, zemlje EU su vodeće po pitanju bezbednosti hrane i trgovine kvalitetnim proizvodima, a s ozbirom da ide ka članstvu u EU, Srbija se obavezala na to da i sama razvije standarde visokog kvaliteta i da preuzme standarde koji postoje u EU.

Bezbednost i kvalitet hrane važni su i nadležnim organima i potrošačima i proizvođačima hrane. Upravo zato kompanije najveću pažnju poklanjaju ispunjavanju strogih standarda kvaliteta, bezbednosti i sigurnosti hrane, svako u svom domenu proizvodnje. Jer, kvalitetni proizvodi odmah bivaju prepoznati kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Na kraju krajeva, izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU utrostručio se u poslednjih devet godina, pa je samo u prošloj godini iznosio 1,3 milijardi evra, a to sigurno dosta govori o kvalitetu i bezbednosti naših proizvoda.

Neoplanta je jedna od retkih kompanija u mesnoj industriji koja proizvodnju svoje Pipi salame i viršle zasniva upravo na sirovinama dobijenim po BAADER tehnologiji. Proizvodi dobijeni od sirovina nastalih po BAADER tehnologiji imaju unapređenu i savršeno glatku teksturu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/pr/pr.php?nav_category=1244&yyyy=2019&mm=05&dd=03&nav_id=1534451

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30