Mesna industrija Srbije proizvodi 75 kilograma mesa po stanovniku i prevashodno je okrenuta potrebama domaćeg tržišta, koje troši približno onoliko koliko se i proizvede, pa su izvozne mogućnosti skromne, navodi se u poslednjem broju časopisa Biznis i finansije.

Srbija se, po proizvodnji mesa po glavi stanovnika nalazi iza većine okolnih zemalja, kao što su Grčka ili Italija, ali i iza Poljske, Mađarske i Austrije, koje proizvode od 80 do 100 kilograma mesa po glavi stanovnika, zatim Francuske, Nemačke i Španije sa 90 do 120 kilograma po stanovnku.

Ako se Srbija poredi sa vodećim proizvođačima mesa, Irskom, Holandijom i Danskom, značajno zaostaje, jer te zemlje imaju proizvodnju od 200 do 300 kilograma po stanovniku.

Srbija izvozi male količine mesa i to mahom u zemlje koje su potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA). Izvoz mesa u Rusiju povećan je, kako se navodi, 2014. godine, nakon političkog i ekonomskog sukoba između Rusije i EU, ali se "taj rast nije pokazao kao održiv" i ubrzo je opao, jer je šansu iskoristila Belorusija.

Srbija nema uslova ni da "testira" svoju konkurentnost na tržištu EU, jer svinjsko meso, sveže ili zamrznuto, zbog vakcine protiv kuge ne može da se izveze u EU, niti da se preveze kroz EU.

Srbija je i relativno mali neto uvoznik, što je razlikuje od drugih zemalja u okruženju i novih članica EU, čija su tržišta uvozno zavisna.

U periodu između 2000. i 2017. godine jeste opao broj grla, uporedo sa smanjenjem ruralnog stanovništva, a to što je količina mesa ostala ista uprkos smanjenju broja grla, znači da su ojačala komercijalna gazdinstava koja operišu sa manjim stočnim fondom, ali genetski povoljnijim i kvalitetnije hranjenim, što utiče na rast prosečne težine životinja.

Sada čak 93% od 350.000 gazdinastava ima stado manje od 20 svinja, a samo 229 gazdinstava ima u proseku 3.500 svinja.

U Danskoj svega 150 firmi u mesnoj industriji proizvodi 300 kilograma mesa po stanovniku, dok u Srbiji više od 300 kompanija proizvodi oko 40 kilograma po stanovniku, a ostatak do 75 kilograma se proizvodi van komercijalnog sektora.

Srbija ima odgovarajuće preduslove da bude konkurentna i u proizvodnji goveđeg mesa, iako su trendovi dosta slabi. Proizvodnja za izvoz je toliko niska, da ne zadovoljava ni 20% odobrenih kvota EU za izvoz bejbi bifa (baby beef), navodi časopis.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2590974/srbija-proizvodi-75-kilograma-mesa-po-stanovniku-vise-od-300-kompanija-proizvodi

Svake godine, posebno u proleće i jesen, kad su aktuelni radovi u poljoprivredi, na njivama širom zemlje mogu se videti sezonski radnici. I dok su na njivama, u voćnjacima, vinogradima... sezonski radnici vidljivi, za državu su bili, praktično, nevidljivi – do sada.

Na pitanje koliko ljudi svake godine sezonski rade u poljoprivredi teško da iko može dati precizan odgovor. Procenjuje se da ih ima i više od 80.000, a zvanična statistika od pre dve godine izbrojala je oko 3.500 sezonskih radnika.

Sada se, zahvaljujući portalu za elektronsku prijavu sezonaca, slika značajno promenila. Taj portal u funkciji je od početka godine – a rezultat je da je evidentirano gotovo pet puta više sezonskih radnika nego pre dve godine.Po rečima Ivana Radaka iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, u maju je bilo evidentirano oko 5.000 sezonskih radnika u poljoporivredi, a sada ih je više od 17.000. Sezonske radnike angažovale su i prijavile i velike poljoprivredne kompanije, ali i manji proizvođači i poljoprivedna gazdinstva, a među više od 200 poslodavaca, 60 je poljoprivrednih gazdinstava. Radak naglašava da se za sada evidentiraju samo sezonski radnici u poljoprivredi.

Od početka godine do sada, odnosno za sedam meseci, evidentirano je ukupno 17.085 sezonskih radnika, a do kraja godine će broj sezonaca biti svakako daleko veći jer tek slede jesenji radovi, kaže Radak.Kako dodaje, reč je o velikom broju u ljudi koji su sada uvedeni u legalne tokove, pošto se za prijavljene sezonske radnike plaćaju porezi i doprinosi.

U budžet se ove godine od njihovog rada slilo oko 26,7 miliona dinara na ime poreza, dok je na ime doprinosa uplaćeno 74,9 miliona, navodi Radak.

Po njegovim rečima, korist od evidentiranja sezonskih radnika imaju svi – i poslodavci i sezonci, a, naravno, i država. Sezonci su ranije radili bez prijave, nisu ostvarivali nikakvo radno pravo, što su poslodavci nekad znali da iskoriste. Poslodavci često nisu znali koga angažuju i koje veštine sezonski radnik poseduje i ima li ih uopšte, a država nije imala prihode.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/elektronskim-prijavama-iz-sive-zone-izvuceno-17000-sezonaca/t3lywc4

Portal TasteAtlas napravio je listu 670 najboljih sireva na svetu, a na toj mapi našla se i Srbija. Naime, Srbija ima tri svetski poznata sira – miročki, pule i šarski sir.

Miročki sir dolazi sa planine Miroč i pravi se samo u oblasti Đerdapa, a smatra se najbližim rođakom čuvenom halumi sira. Proizvodi se od punomasnog kravljeg mleka, a ponekada se u njegovu teksturu dodaju kravlje i ovčije mleko. Priprema miročkog sira je jednostavna jer pravi ukus dobija tek kada ga grilujete i potopite u slanu vodu. Ne može da se istopi.

Nekada se smatrao vrhunskim delikatesom dok nije počelo sve više ljudi da ga konzumira, pa samim tim eksperimentiše. Kada se griluje, njegova spoljašnost postaje krckava, a unutra je zbog nemogućnosti da se istopi i dalje mekan. Najbolje se slaže uz čeri-paradajz, med, belo vino i salatu.S druge strane, sir Pule koji dolazi iz Nacionalnog parka Zasavice smatra se jednim od najskupljih svetskih sireva i pravi se od magarećeg mleka zbog čega je jako unikatan i redak. Potrebno je čak 25 litara mleka da bi se dobio 1 kilogram, a magarica može da proizvede dnevno samo 200 ml mleka po jednoj muži.

Zato ih muzu tri puta dnevno. Ovaj sir ima samo 1 odsto mlečne masti, ali i antialergijska svojstva. Kilogram ovakvog sira obično košta 1.000 evra, ali Pule dostiže cijenu između 3 i 5 hiljada evra.

Treći sir na ovom spisku je čuveni Šarski sir koji dolazi za prostora Kosova i Metohije, odnosno sa Šar planine.

Izvor:https://tamodaleko.co.rs/tri-srpska-sira-medju-najboljima-na-svetu/

U Srbiji je otvorena prva banka semena i gena „Zrno“, u mioničkom selu Paštrić, koja ima za cilj aktivno gajenje starih sorti voća, povrća i žitarica, piše u novom broju mesečnika „Biznis i finansije“.Plan je da se ovakve banke semena pokrenu u svakom regionu Srbije, što će istovremeno obezbediti očuvanje lokalnog biodiverziteta i veću zaradu poljoprivrednicima, jer se takvi proizvodi zbog svoje specifične arome više vrednuju na tržištu, prenosi magazin.

Banku semena u mioničkom kraju, bogatom starim stablima voća, posebno jabuka, krušaka i šljiva, osnovao je lokalni ekološki pokret „Okvir života“ uz finansijsku podršku organizacija „ORCA“ iz Beograda i Nacionalne koalicije za decentralizaciju Niša. Ona se razlikuje od drugih banaka semena po tome što nije usmerena samo na sakupljanje i skladištenje semena.

Stručnjaci u ovoj ustanovi konzerviraju, revitalizuju i čuvaju lokalne varijetete voća, povrća i žitarica.

„Materijal kojim u određenom trenutku raspolažemo dostupan je svim poljoprivrednicima mioničkog kraja, posebno onima koji su se opredelili za organsku proizvodnju. Razmena je besplatna i svaki klijent je u obavezi da nam vrati manji deo semena, a ostalo može da zadrži“, rekla je za „Biznis i finansije“ koordinatorka tog projekta, biolog Ivana Petrović.

Trenutno, kako je navela, „zaviruju u bašte“ i popisuju stare sorte, a postoji i interesovanje da se banka ili biblioteka semena osnuje i u drugim regionima.

Cilj je da se umnoži materijal kojim banka raspolaže, a kako svaka poljoprivredna kultura ima svoje specifičnosti u sakupljanju, skladištenju i setvi, poljoprivrednicima je omogućeno da se međusobno povezuju i razmenjuju znanja potrebna za njihovo uzgajanje.

Stručna podrška je neophodna, kako je dodala, i zato što poljoprivrednici mogu ponekad pogrešno procene da li neku vrstu vredi uzgajati.

To je, na primer, bio slučaj sa lokalnom podvrstom pšenice u Turskoj, koja je skoro izumrla, jer u prinosima nije bila konkurentna drugim sortama, ali osamdesetih godina prošlog veka je utvrđeno da je otporna na niz patogena i da uzgajivači od nje mogu da ostvare dobru zaradu.

„Tako je i bilo i kod nas. Za lobodu koja podseća na spanać i mahunarke bob i bamiju, retko ko je čuo i gotovo je nemoguće pronaći te biljke na našim pijacama. Povrće je ugroženije, jer su to uglavnom jednogodišnje biljke, stabla su stara i ostajemo bez materijala ako ga ne čuvamo svake godine“, upozorila je Petrović.

Ona je podsetila da je od nekadašnjih 7.000 vrsta jestivog bilja, sada 75 odsto svetske proizvodnje hrane zavisi od 12 vrsta biljaka i pet vrsta životinja, pri čemu kukuruz, pirinač i pšenica dominiraju u ljudskoj ishrani.

A stare sorte, navela je, osim što obezbeđuju raznovrsnost, imaju i tu prednost da su otpornije i za njihovo održavanje nisu potrebne „infuzije“ u vidu velikih količina pesticida, a manja su i ulaganja za đubrenje i navodnjavanje.

Ona smatra i da bi mala gazdinstva u Srbiji trebalo da gaje specifične vrste, „jer one donose bolju zaradu ne samo u poljopriverdi već i u drugim privrednim granama, kao što je turizam“.

„Novi trend u turizmu su neistražene male sredine, njihova tradicija i domaći specijaliteti. Lenja pita za strance je privlačnija od industrijske čokolade i upravo to treba da im ponudimo“, poručila je Petrović.

Ona je zato pozvala sve poljoprivrednike koji uzgajaju stare sorte da se jave na e-mail adresu – Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i da se pridruže inicijativi.

U Srbiji je za ovu oblast nadležno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a u njen razvoj aktivno su uključeni i naučni instituti, poput Institututa za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Ovaj institut raspolaže zavidnom kolekcijom semena autohtonih biljnih vrsta, a Odeljenje za suncokret održava banku gena i za potrebe FAO.

Magazin „Biznis i finansije“ podseća i da je Svetska banka hrane „Global Seed Vault“ u Svaldbardu u Norveškoj, kojom upravlja Nordijski centar za genetske resurse „NordGen“, prošle godine obeležila deceniju poslovanja sa više od milion vrsta semena poljoprivrednih kultura iz celog sveta, uključujući i Srbiju.

Predstavnik te intsitucije Asmund Asdal za „Biznis i finasije“ je rekao da je prema proceni Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), raznolikost useva od 1900. godine smanjena za oko 75 odsto i da su mnoge sorte nestale jer su poljoprivrednici prešli na proizvodnju novih sorti voća, povrća i žitarica.

„Seme može da bude uništeno i zbog rata i sukoba, prirodnih katastrofa ili lošeg upravljanja poljoprivredom“, dodao je Asdal za „Biznis i finansije“ i istakao da niko u svetu ne može da ustanovi koliku je čovečanstvo štetu pretrpelo u hrani i novcu zbog izumiranja poljoprivrednih biljnih vrsta.

Prema njegovim rečima, ova vrsta računice se ne može izvesti čak ni na godišnjem nivou, ali upozorava da „gubitak genetskih resursa predstavlja i potencijalni gubitak buduće proizvodnje hrane i gubitak prihoda“.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/biznis-i-finansije-prva-banka-semena-u-srbiji-otvorena-u-mionickom-selu-pastric/

U Selenči, u Centru za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi, danas, 12. jula 2019, otvoren je međunarodni projekat finansiran iz Višegradskog fonda, koji će, primenom istraživačkih i inovativnih rešenja doprineti razvoju organske proizvodnje u Srbiji i regionu. U projektu „Inovacije u sistemima organske hrane zarad održive proizvodnje i očuvanja životne sredine“ učestvuju Srbija, Hrvatska, Slovačka, Mađarska, Ukrajina i Poljska
Pored Centra za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi (Eko agri centra), kao nosioca celog posla, učestvuju partneri iz pet evropskih zemalja - Centar za razvoj ekološke proizvodnje Ivanovci iz Hrvatske, Nacionalni poljoprivredni centar iz Slovačke, Nacionalna botanička bašta Nacionalne akademije nauka Ukrajine, Istraživački institut organske poljoprivrede iz Mađarske i Asocijacije proizvođača voća iz Poljske.
-Organska proizvodnja u Srbiji i regionu ima značajne potencijale i veliku šansu za razvoj, a za to je neophodna saradnja i usvajanje znanja i iskustva naših partnera, evropskih organizacija i naučno-istraživačkih institucija koje idu u korak sa poslednjim dostignućima u ovoj oblasti – poručio je predsednik Eko agri centra Jozef Gašparovski sa konferencije održane povodom zvaničnog otvaranja projekta.
Konferenciji u Selenči prisustvovao je veliki broj organskih proizvođača, te predstavnici obrazovnih i naučnih ustanova i organizacija iz naše i nekoliko evropskih zemalja.
Predstavnica tima koji rukovodi projektom „Inovacije u sistemima organske hrane zarad održive proizvodnje i očuvanja životne sredine“ Jelena Kovačević predstavila je partnere i zajedničke aktivnosti koje će trajati do juna 2020. godine. Ona je naglasila da je cilj projekta unapređenje razvoja inovativnih rešenja i konkurentnosti poljoprivrednika u Hrvatskoj i Srbiji, na osnovu isustava Mađarske, Slovačke, Ukrajine i Poljske. Po njenim rečima očekuje se da se zahvaljujući zajedničkim aktivnostima poveća sirovinska baza članica Eko agri centra i Centra za razvoj ekološke proizvodnje u Ivanovcima u Hrvatskoj, da se obezbede uslovi za kontinuitet snabdevanja tržišta, poveća konkurentnost i promoviše važnost istraživanja u ovoj oblasti.
Između ostalog, planirano je i istraživanje u kojem će učestvovati stotinu istraživača, odnosno studenata iz Srbije i Hrvatske i 80 farmera, a poziv za predloge istraživanja biće otvoren 19. jula. Biće izabrano dvadeset radova koji podrazumevaju primenu novih naučnih i tehničkih dostignuća i moderne tehnologije, a istraživački poduhvati treba da traju najmanje jednu proizvođačku sezonu.
Ovaj projekat predstavlja zapravo nastavak saradnje organskih proizvođača koje okuplja centar u Selenči sa organizacijama u drugim zemljama.
Osvrćući se na nedavno završen prekogranični projekat „Organik bridž“ u kojem su učestvovale Srbija i Hrvatska, Lidija Maurović Košćak, predstavnica Centra za razvoj ekološke proizvodnje iz Ivanovaca, podsetila je na to da je ova organizacija osnovana po modelu organizovanja poljoprivrednika u Selenči.
-Upućeni smo jedni na druge i samo na makro nivou, koristeći dostignuća razvijenijih od nas, kada je o organskoj poljoprivredi reč, poput Mađarske, Slovačke i Poljske, možemo očekivati povećanje broja proizvođača, površina i konkurentnosti – kazala je Lidija Maurović Koščak.
Pomenimo, i Centar za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi je nastao kao rezultat evropskih projekata, a proizvođačima i istraživačima pruža usluge laboratorijskih analiza zemljišta, vlage, vazduha, proizvoda, kao i podršku pri sertifikaciji organskih proizvođača, proizvodnji organskog semena i rasada, edukaciji...

Izvor: Agrobiznis magazin

Industrijska konoplja nije nova kultura na našem podneblju i može se reći da je nepravedno zapostavljena. Za početak, važna informacija je da se konoplja može gajiti u celoj Srbiji i na skoro svim vrstama zemljišta.

- Za uzgoj konoplje pogodne su skoro sve vrste zemljišta, osim teških, glinovitih, kao i kiselih. Vojvodina je izuzetno pogodna za gajenje konoplje. U prilog tome govori činjenica da je u prvoj polovini 21. veka u Vojvodini bilo 40.000 ha pod industrijskom konopljom. Međutim, zahvaljujući njenoj prilagodljivosti može da se gaji na celoj teritoriji Srbije - objašnjava Maja Timotijević, predsednica Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta Konoplja iz Novog Sada.

Konoplja se može uspešno gajiti iza različitih preduseva, u pogledu kojih nema posebne zahteve. Bitno je da zemljište bude u dobroj kondiciji, bogato vlagom i hranljivim materijama. Međutim, konoplja se može uspešno gajiti i u monokulturi, dve do tri godine, bez značajnijeg smanjenja prinosa. Uslov je obilnije đubrenje stajnjakom, ali je potrebno obratiti pažnju na pojavu štetočina, pre svega - konopljinog buvača.

Sa druge strane, konoplja ima velike zahteve u pogledu obrade zemljišta, što proizlazi iz njenih bioloških osobina - relativno slabo razvijenog korenovog sistema i velikog prinosa nadzemne mase u kratkom periodu. Za uspešno gajenje neophodno je da predsetvena priprema zemljišta bude izvedena veoma kvalitetno, velike dubine između 25-50cm. Zemljište nakon obrade mora biti ravno, bez korova mrvičaste strukture, jer se samo tako obezbeđuje ujednačeno nicanje porasta.

Termin setve konoplje je u periodu od polovine aprila do polovine maja, u zavisnosti od toga zbog čega se konoplja uzgaja. Za gajenje konoplje radi vlakana ili cveta, pogodna je setva polovinom aprila, a žetva je polovinom avgusta. Ukoliko se konoplja gaji radi proizvodnje zrna, optimalan termin setve je kraj aprila do polovine maja. Setva nakon prvog maja preporučuje se ukoliko se konoplja seje radi zrna žitnom sejačicom na međuredni razmak od 25 cm, sa razmakom od 2,5 cm između biljaka. Gusta ili kasnija setva utiče da biljke budu nižeg rasta i manje debljine. Dubina setve ne bi trebalo da prelazi 3 cm.

Potrebna količina semena takođe zavisi od svrhe gajenja:

- za zrno 20-25kg/ha
- za cvet 10-15kg/ha
- za stabljiku 40-50kg/ha

Kod guste setve (međuredni razmak od 12,5-25 cm), nije potreban ulazak mehanizacije na parcelu iz razloga što gust usev uspešno uguši korov. Kod guste sadnje, biljke su tanke i visoke sa kratkim granama u gornjoj visini stabla.

Kod širokoredne setve (međuredni razmak od 50-70 cm) radi uništavanja korova i poboljšanja vazdušnog režima zemljišta u zoni korenovog sistema biljaka, potrebno je izvršiti bar jedno međuredno špartanje. Špartanje je potrebno obaviti do faze kada mehanizacija neće oštetiti biljke.

Ukoliko je setva izvršena u široke redove potrebno je izvršiti odsecanje vrhova (piniciranje) i to kada su biljke visine 30-50 cm. Piniciranje podrazumeva da se porast jednostavno pokosi podignutom traktorskom kosom, tako da se skinu samo vrhovi biljaka. Ovom merom se potencira grananje i na svakoj biljci dobije se 2-6 produktivnih grana. Na ovaj način se bez smanjenja prinosa cveta ili zrna postiže manja visina biljaka, grane su tanje i lakše za žetvu.

Konoplja se sa aspekta poljoprivrednih mašina svrstava u kategoriju specijalnih kultura. Gaji se na malim površinama i teži se primeni mašina koje se koriste za masovne kulture. Zbog male potražnje za njima, mašine specijalizovane za konoplju su veoma skupe.

Ukoliko je žetva veoma rana, prinos stabla je veći, dok sa sazrevanjem zrna prinos stabla polako opada dok prinos vlakna ostaje stabilan, tako da je procenat vlakana veći u kasnijim žetvama. Optimalno vreme za žetvu konoplje za vlakno u našim uslovima je sredina avgusta.

Specifičnost žetve konoplje za zrno je njeno izvođenje aksijalnim kombajnom, jer on ima bubnjeve u pravcu kretanja, pa ne dolazi do zamotavanja vlakana na kombajnu. Za branje cveta potreban je berač, specijalna mašina za konoplju. Kod proizvodnje zrna prinos je veći sa kasnijom setvom, tako da je optimalno vreme žetve otprilike 40 dana nakon punog cvetanja biljaka, tj. polovina septembra. Žetva treba da bude izvršena tokom 4-5 dana oko optimalnog datuma zrelosti zrna.

Tradicionalni metod žetve primenjuje se kod šireg razmaka (oko 70 cm), ukoliko se biljke ne piniciraju dobijaju se robusne razgranate biljke visine i do četiri metra.

Udruženje Konoplja okuplja proizvođače na godišnjem nivou i ove godine je učlanjeno oko 60 proizvođača. Površine na kojima proizvode su male, oko jedan do dva hektara, što je uobičajeno kada se počinje sa novom kulturom. Upravo manje površine se i savetuju za početak, kako bi proizvođači sagledali ceo proces proizvodnje.

- Minimalna površina za gajenje konoplje je 0,5 ha. Prinos konoplje je različit, u zavisnosti da li je ona sejana za cvet, za zrno ili stabljiku. U prinos zrna bude 300-1000kg/ha, suvog cveta 200-1000kg/ha, a stabljike 8-10t/ha. Naravno ako se gaji za cvet, prinos zrna je manji i obrnuto. Cela biljka konoplje može da se iskoristi, i šteta je što mi u Srbiji do sada nismo imali mašine za preradu stabljke. Ima nekih naznaka, da će u budućnosti to biti sve interesantnija sirovina, pa se i interesovanje povećava za izgradnju mašina za preradu - objašnjava Timotijević.

Iskustvo Maje Timotijević pokazuje da zainteresovanost za ovu biljku raste iz dana u dan. Kada je Udruženje osnovano, 2015. godine u celoj Srbiji gajeno je oko 60 ha konoplje. Ove godine očekuju povećanje površina i veću zainteresovanost. Pa tako, prošle godine je bilo oko 400 ha, a ove godine očekuje se i do 800 ha.

- Ekonomska isplativost konoplje je pitanje za koje je nezahvalno dati odgovor - kaže Timotijević.
Opšta računica po njenim rečima može da bude da se isplati tri puta više nego kukuruz. Ono što je tačno je da je priča o milionskoj zaradi po hektaru nerealna, jer u Srbiji niti imamo sorte koje su pogodne za pravljenje CBD ulja visoke koncentracije, niti imamo pravno regulisanu ovu vrstu proizvodnje.

Nakon Udruženja, 2016. godine, osnovana je i Poljoprivredna Zadruga Konoplja. Poljoprivredna Zadruga sa članovima potpisuje ugovore o otkupu, te prerađuje konoplju i plasira svoje gotove proizvode na tržište Srbije pod brendom GRAMINA. Trenutno imaju oko 15 svojih proizvoda, koji poseduju sve potrebne sertifikate, kako bi mogli da se prodaju na tržištu.

Izvor:

Učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP Srbije se tokom poslednjih godina kreće između 6 i 7%, što je duplo više nego u novim članicama EU iz centralne i istočne Evrope i preko četiri puta više nego u celoj EU. Poljoprivreda u evropskim zemljama koje se karakterišu visoko-produktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska učestvuje sa manje od 2% u BDP. Srbija se prema učešću poljoprivrede u BDP nalazi na četvrtom mestu u Evropi, a veće učešće od nje imaju samo zemlje regiona - Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora. Visoko učešće poljoprivrede u BDP Srbije posledica je pre svega niskog nivoa razvijenosti drugih delatnosti, a ne visoko-produktivne poljoprivredne proizvodnje.

Ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji tokom prethodne tri godine se kreće u intervalu od 2,3 do 2,7 milijardi evra, što je slično proizvodnji u Slovačkoj ili Belgiji. Vrednost poljoprivredne proizvodnje iskazana po svetskim cenama (paritet kupovne snage) u istom periodu je bila veća i kretala se u intervalu od 4,8 do 5,3 milijarde evra, što je malo više od Albanije i Bugarske.

Sa obzirom na visoko učešće poljoprivrede u BDP postavlja se pitanje kako dinamika poljoprivredne proizvodnje i njena varijabilnost utiču na dinamiku i varijabilnost BDP Srbije? Od početka 2000-ih poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je imala opadajući trend, tako da je fizički obim poljoprivredne proizvodnje u periodu 2013-2017. godina bio manji za 8,5% nego u periodu 2001-2005. godina.

Na osnovu prethodnih podataka sledi da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u poslednjih 20-ak godina nepovoljno uticala na rast njenog BDP. U istom periodu obim poljoprivredne proizvodnje u EU je povećan za 7%, dok je u novim članicama rast iznosio oko 13%. Da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u istom periodu rasla po prosečnoj stopi rasta u zemljama CIE, BDP poljoprivrede, a time i ukupni BDP bi bili veći za oko 500 miliona evra.

U zemljama EU postoje velike razlike u trendu poljoprivredne proizvodnje – dok u nekim zemljama (Bugarska i Hrvatska) proizvodnja snažno opada, u drugima stagnira (Rumunija), dok u trećim (Mađarska, Češka i Slovačka) proizvodnja snažno raste.

Zemlje u kojima obim poljoprivredne proizvodnje (Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Srbija) opada ili stagnira imaju dve zajednička osobine – nalaze se na sličnoj geografskoj širini i imaju slabe institucije i lošu agrarnu politiku. Stoga je moguće da su uzroci pada poljoprivredne proizvodnje nepovoljne klimatske prilike, ali i slabe institucije i loša agrarna politika. Naravno, ova dva faktora mogu da deluju udruženo – loša agrarna politika, između ostalog, podrazumeva da se poljoprivredna proizvodnja ne prilagođava klimatskim promenama. Važna karakteristika poljoprivredne proizvodnje u svim zemljama je njena visoka varijabilnost tokom vremena.Varijabilnost stopa rasta poljoprivredne proizvodnje u evropskim zemljama, nakon 2000. godine je 3,5 puta veća od varijabilnosti rasta BDP. Osnovni uzroci visoke varijabilnosti obima proizvodnje su velike i nagle promene cena poljoprivrednih proizvoda i varijacija vremenskih prilika.

Stoga je važno da se varijabilnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji uporedi sa njenom varijabilnošću u drugim evropskim zemljama, kao i da se proceni u kojoj meri ona utiče na varijabilnost BDP Srbije.

U evropskim zemljama nakon 2000. godine u proseku jednom u četiri do pet godina poljoprivredna proizvodnja opadala za više od 5%, dok se pad od preko 10% dogodi u proseku u toku u jedne decenije.

U navedenom periodu u Srbiji je poljoprivredna proizvodnja čak tri puta imala veći pad od 10%, dok je čak šest puta pad bio veći od 5%. Kao mera varijabilnosti korišćena je standardna devijacija stope rasta poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 10 godina.

Na osnovu narednog grafikona očigledno je da je varijabilnost stope rasta poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u navedenom periodu bila približno na nivou proseka zemalja CIE. Sa grafikona 2. vidi se da su Rumunija i Mađarska imale veću varijabilnost poljoprivrede od Srbije, dok je Bugarska imala sličnu varijabilnost kao i Srbija.Sledeće važno pitanje je kako varijabilnost poljoprivredne proizvodnje utiče na varijabilnost ukupnog BDP? Mada je varijabilnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji slična kao u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), njen uticaj na varijabilnost BDP može da bude veći zbog toga što je učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP visoko.

Stoga je za zemlje CIE izračunato koliko po godinama varira doprinos poljoprivrede rastu njihovog BDP, koji se računa kao proizvod učešća poljoprivrede u BDP i stope rasta poljoprivrede. Ako poljoprivreda iz godinu u godinu podjednako doprinosi rastu BDP tada je njen uticaj na privredu stabilizujući.

Suprotno, ako doprinos poljoprivrede rastu BDP značajno varira iz godine u godinu, tada poljoprivreda generiše nestabilnost BDP. Varijacije doprinosa poljoprivrede rastu BDP u Srbiji su među najvišim u CIE i Evropi što znači da poljoprivredna proizvodnja predstavlja izvor nestabilnosti u kretanju BDP Srbije. S obzirom da poljoprivreda u Srbiji ima slične varijacije kao i u drugim zemljama (Grafikon 2.) izvor destablizujućeg uticaja poljoprivrede na BDP je njeno visoko učešće u BDP.Stoga je važno pitanje kako da se pomiri poželjan rast poljoprivredne proizvodnje sa smanjenjem njenog destabilizirajućeg uticaja na privredu?

Osnovni uslov za to je da uz potencijalni trendni godišnji rast poljoprivredne proizvodnje od 1-2% godišnje, nepoljoprivredne delatnosti u narednih jednu do dve decenije rastu po stopi od oko 5% godišnje.

Rezultat navedene dinamika bio bi veći nivo poljoprivredne proizvodnje, ali i smanjenje njenog učešća u BDP na oko 3%, što odgovara sadašnjem proseku u zemljama CIE. Naravno, osim ovog formalnog uslova, neophodne su i agrarne politike kojima bi se podstakao rast poljoprivredne proizvodnje i povećala njena otpornost na varijacije cena i vremenskih prilika.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/kakav-je-uticaj-srpskog-seljaka-na-privredni-rast

Cene hrane i bezakoholnih pića u Srbiji bile su prošle godine 22 procenta niže od proseka u Evropskoj uniji, navodi evropska statistička služba - Evrostat.Naime, nivo cena uporedive korpe proizvoda, u kojoj su hleb i cerealije, meso, mleko, sir i jaja, iznosio je 2018. godine u Srbiji 78 odsto od proseka EU, pri čemu je 100 uzet kao bazni indeks, pokazuju rezultati istraživanja objavljeni na zvaničnoj internet-stranici Evrostata.

U poređenju sa zemljama u regionu, hranu i bezalkoholna pića smo plaćali jeftinije od građana Hrvatske i Slovenije, gde je nivo cena tih prozvoda iznosio po 97 odsto od proseka u EU, kao i od žitelja Albanije (79%), Mađarske (85%) i Grčke (106%).Međutim, ove namirnice su u Srbiji bile skuplje nego u Bosni i Hercegovini (76% od proseka EU), Severnoj Makedoniji (62), Bugarskoj (76) i Rumuniji (66 odsto), dok su u Crnoj Gori bile na istom nivou kao kod nas (78%).

Posmatrano po pojedinačnim proizvodima, lani smo jeli jeftiniji hleb i žitarice (indeks 70% u odnosu na EU) nego komšije u Crnoj Gori (74), BiH (71), Sloveniji (104), Hrvatskoj (103), Grčkoj (114) i Madjarskoj (77).

Još niže cene tih artikala nego kod nas imali su Makedonci (57%), Bugari (62) i Rumuni (54%).

U Srbiji je prošle godine meso, sa indeksom cena 67 odsto od EU-proseka, bilo povoljnije kupovati nego u Hrvatskoj (85%), BiH (69), Albaniji (71), Sloveniji (97), Madjarskoj (75) ili Grčkoj (91%), a najpovoljnije cene su imali Crnogorci i Makedonci (62%).

Cene mleka, sira i jaja u Srbiji su, prema rezultatima komparativnog istraživanja Evrostata kojim je bilo obuhvaćeno 37 evropskih zemlja, takođe bile niže u odnosu na evropski prosek (indeks 87%).

Ove namirnice smo plaćali jeftinije nego Bugari (98%), Hrvati (96), Grci (134), Mađari (93), Slovenci (102) i Albanci (94), a skuplje nego Crnogorci (83), Makedonci (71) i građani BiH (81).

Nivo cena alkohola u našoj zemlji iznosio je lani 84 odsto od proseka u EU, a duvana 42 procenta. U regionu su alkoholna pića najskuplja bila u Grčkoj (133%), a najjeftinija u Severnoj Makedoniji i BiH (72), dok su cene duvana u regionu najviše bile u Sloveniji (68), a najniže u Severnoj Makedoniji - 29 odsto od proseka u EU.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=27&nav_id=1559474

Pred savremenu poljoprivredu postavljen je veliki izazov – proizvodnja dovoljno hrane, postizanje visokih prinosa i kvaliteta proizvoda, uz optimizaciju inputa i istovremeno smanjenje opeterećenja na životnu sredinu. Dokle smo stigli na tom putu? Neki domaći projekti daju dosta povoda za optimizam…Kada smo bili osnovci, učili su nas da je Vojvodina žitnica Evrope. Tada su naši poljoprivredni instituti vladali genetikom i novim sortama, kanal Dunav‑Tisa‑Dunav funkcionisao u punom kapacitetu, a moji baba i deda iz Kovilja prenosili bostan vozom u Zagreb i tamo ga prodavali. Imao sam priliku da iz prve ruke vidim kako senzor za lubenice radi (mada to tada nisam shvatao) – trčkao sam za dedom po bostanu, dok je on bricom obeležavao lubenice: jedna crta, dve crte, tri… Jedan pogled, prirodna inteligencija i skoro nepogrešivo je znao kada lubenicu treba ubrati da bude crvena, slatka, da onako sočno puca kada je otvarate. Od tada je prošlo mnogo godina, deda „već dugo ore nebeske njive“ (kako bi to naš slavni sugrađanin rekao) i posmatra sve brži i neumitniji dolazak veštačke inteligencije na njive…Pred savremenu poljoprivredu postavljen je veliki izazov – proizvodnja dovoljno hrane, postizanje visokih prinosa i kvaliteta proizvoda, uz optimizaciju inputa i istovremeno smanjenje opeterećenja na životnu sredinu. Da bi odgovorila tom izazovu, neophodna je transformacija tradicionalne u „pametnu poljoprivredu“. Procenjuje se da će tržište te pametne poljoprivrede dostići vrednost od 13,5 milijardi dolara do 2023. godine, uz rast po godišnjoj stopi od 12,4 odsto. Najbrži rast predviđa se na tržištima SAD i Evrope.„Pametna poljoprivreda“ pretpostavlja upotrebu različitih uređaja i senzora (Internet of Things – IoT) koji kontinuirano prate parametre od značaja za proizvodnju, u kombinaciji s naprednim algoritmima, odnosno veštačkom inteligencijom, koji omogućavaju preciziranje vremena za sprovođenje adekvatnih agrotehničkih mera u cilju povećanja prinosa i kvaliteta useva. Na taj način dobijaju se odgovori na pitanja o potrebama useva za vodom, ispunjenju uslova za pojavu bolesti i štetočina, potrebama za odgovarajućim đubrivima, optimalnim količinama hrane za životinje, optimalnim uslovima proizvodnje u zaštićenim objektima i slično.Upotreba precizne mehanizacije (precizna setva, primena varijabilnih doza đubrenja, precizna i varijabilna primena pesticida…), satelitskih snimaka koji pružaju informaciju o stanju useva kroz različite indekse (NDVI, NDWI…), meteostanica i različitih senzora samo su neke od niza mogućnosti koje nove tehnologije pružaju. Optimizovanje inputa na osnovu trenutnog stanja definisanog merenjem dovodi ne samo do povećanja prinosa i kvaliteta proizvoda nego i do očuvanja zemljišta i vode kao prirodnih resursa, kao i manjeg zagađenja životne sredine.Nisam siguran kako bi moj deda komentarisao sve ove novotarije, ali moj komentar jeste da ako smo nekada bili žitnica Evrope, sada smo na putu da budemo digitalna žitnica Evrope i sveta.Koliko juče, stigla je vest da su kolege iz Biosense instituta osvojili treću nagradu na prestižnom takmičenju za primenu veštačke inteligencije u poljoprivredi „Izazov za useve“. Ne tako davno, isti institut pokrenuo je prvu digitalnu farmu u Krivaji, nedaleko od Bačke Topole, gde na delu možete videti niz novih digitalnih tehnologija koje za cilj imaju unapređenje poljoprivredne proizvodnje.U okviru H2020 CHAT/DIATOMIC, na farmi pilića u Inđiji u toku je pilot‑projekat sa ciljem da se pijukanje pretvori u razumljiv govor kako bi znali kada su pilići uplašeni, gladni, žedni ili kada se razbolevaju. Cargill, globalni proizvođač hrane, objavio je da kreće s primenom veštačke inteligencije kako bi razumeo pijukanje, a nekoliko velikih svetskih živinarskih farmi u kontaktu je s kolegama s projekta, u cilju ostvarivanja saradnje u ovom domenu.Kompanija Inosense iz Novog Sada aktivno radi na nekoliko projekata iz oblasti pametne poljoprivede u okviru H2020 programa. U okviru H2020 Gates (www.gates‑game.eu) projekta u toku je kreiranje niza alata koji treba da omoguće edukaciju mladih poljoprivrednika na temu digitalne poljoprivrede na interesantan i efikasan način.U saradnji s Plantažama „13. jul“ i Podgoričkim univerzitetom UDG, pre dve godine realizovana je jedna od prvih instalacija agroNET‑a, platforme za digitalnu poljoprivredu dizajnirane i implementirane u Novom Sadu. Prošle godine sistem je proširen uređajima za praćenje vlažnosti zemljišta i opmitizaciju navodnjavanja, a prešlo se i na korišćenje LoRa komunikacije. Ove godine, u toku je proširenje rešenja postavljanjem klopki za insekte i meteostanicama, čime će se omogućiti prognoza bolesti i preduzimanje pravovremenih aktivnosti u cilju njihovog sprečavanja. Ceo sistem biće repliciran u više vinograda i voćnjaka u Crnoj Gori.U decembru prošle godine završio se H2020 TagItSmart projekat (trajao je tri godine, koordinator novosadska kompanija DunavNET) koji je imao za cilj da proces digitalizacije u domenu hrane proširi s njiva sve do trpeze. Univerexport je pratio isporuku paketa mesa sa farme u Bačkoj Palanci do prodavnica u Novom Sadu, gde su kupci skeniranjem tagova zakačenih na svaki paket mesa mogli da dobiju informacije o poreklu mesa, uslovima transporta, a u određenim situacijama i popust, čime je realizovan pilot‑projekat dinamičke promene cene hrane spram konteksta u kom se prodaja obavlja.Tagovi su bili opremljeni „magičnim“ mastilom sposobnim da izmeri čime je omogućeno praćenje hladnog lanca isporuke na nivou pojedinačnih artikala. U „Plantažama“ je iskorišćeno „magično“ mastilo koje reaguje na svetlost, kako bi se sprečilo falsifikovanje popularnih vrsta vina, kupcima omogućio pristup brojnim informacijama o poreklu vina, a prodavcima i Plantažama uvid u prodaju i konzumaciju. Osim mesa i vina, u pilotima su se našli i med, sladoled, pivo, kao i industrijske mašine.U septembru počinje H2020 Demeter, četvorogodišnji projekat koji je okupio više od 60 partnera iz cele Evrope (tri iz Srbije), sa ciljem da realizuje niz pilot‑projekata kroz koje će se verifikovati i validirati različite tehnologije i pristupi koji čine digitalnu poljoprivredu. Iz Novog Sada će se upravljati instalacijama u nekoliko zemalja, što će nam omogućiti da, u saradnji s brojnim partnerima, osvojimo nova tržišta i nastavimo usavršavanje domaćih rešenja.Da se ne radi samo o pilotima, govore i brojne aktivnosti domaćih poljoprivrednika. Velika poljoprivredna preduzeća idu ka integraciji brojnih izvora podataka (traktori, mašinerija, meteostanice, silosi, razni senzori, ERP itd.) kako bi u svakom trenutku mogli da imaju ne samo sveobuhvatan pogled na trenutne aktivnosti nego i da bi na osnovu bogatog skupa podataka mogli da predvide trendove i usklade planove i zadatke u skladu s tim. Fruškogorski vinari uključili su se u H2020 Demeter projekat kako bi napravili još bolja vina, a vojvođanske živinarske farme da bi omoguće optimalne uslove za uzgoj pilića. U korak ih prate brojne domaće farme goveda koje kroz podešavanje raznih parametara (temperatura vazduha i vode, sastav hrane, aktivnost goveda…) teže povećanju produkcije mleka i efikasnijoj proizvodnji.

Senzora za lubenice, koliko znam, još uvek nema, tako da deda tu i dalje vodi. Međutim, digitalizacija je tu, a s njom će i onaj stari vic o ribizli i paradajzu postati realnost…

Izvor:https://pcpress.rs/digitalizacija-poljoprivrede-u-nasem-ataru/

Srbija istovremeno sa unapređenjem primarne proizvodnje hrane povećava njenu bezbednost, rekao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević.

On je, povodom Svetskog dana bezbednosti hrane koji je obeležilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa USAID-ovim Projektom saradnje za ekonomski razvoj, rekao da je Srbija krajem prošle godine izmenila Zakon o bezbednosti hrane, što je krupan korak ka integraciji sa EU jer je prihvaćena njena regulativa.

- Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane unapređen je ceo sistem, a iz njega izmeštena regulativa o genetski modifikovanim organizmima, što će biti uređeno posebnim zakonom - rekao je Radošević.

Dodao je da se zakonom povećava odgovornost svih učesnika u lancu proizvodnje i prometa hrane, a jasnije je definisana nadležnost Nacionalne referentne laboratorije.

Laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka omogućila je, prema njegovim rečima, da se prati kvalitet i obezbedi fer cena za proizvođače. Istakao je da je taj Zakon omogućio i da se donese niz pravilnika kojima se reguliše neophodna higijena i način deklarisanja robe.

Zamenica direktora USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj Dragana Stanojević rekla je da o bezbednosti hrane, osim države treba da brinu i stručnjaci.

- Za unapređenje bezbednosti hrane pored stručnosti inspektori moraju da imaju kapacitet pa me raduje da je dozvoljeno zapošljavanje još inspektora - rekla je Stanojević.

Direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Nenad Dolovac kazao je da je "imperativ ne samo proizvodnja nego i bezbednost hrane".

On je najavio da će biti proširena akreditacija Laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka na ispitivanje pesticida, teških metala i veterinarskih lekova.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2532016/u-srbiji-povecan-nivo-bezbednosti-hrane-laboratorija-za-ispitivanje-kvaliteta-mleka-vrsice

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30