Uzgoj industrijske konoplje doživljava neverovatan rast u Srbiji, a razlog je dobra zarada od prodaje cveta i zrna.

U toku 2015. godine, konoplja je bila zasađena na površini od 60 hektara, u 2016. na 250, a 2017. godine na čak 500 hektara. Razlog je dobra zarada od prodaje cveta i zrna. Iako je najviše zasada u Vojvodini, prošle godine pojavili su se i proizvođači iz Centralne Srbije.

Primena konoplja neverovatno se brzo širi i to u proizvodnji papira, materijala za automobilsku industriju,

biorazgradive plastike, farmaciji , ili građevinskoj industriji. U Srbiji je pre nekoliko godina njeno uzgajanje počelo da doživljava ekspanziju. Prošle godine je pod zasadima industrijske konoplje bilo oko 500 hektara, a očekuje se da za pet do deset godina, pod konopljom bude nekoliko desetina hiljada hektara.

Maja Timotijević, predsednica udruženja "Konoplja", kaže za "Blic" da je sama procedura registrovanja proizvodnje relativno brza, a da se seme može kupiti u Srbiji.

- Kod nas su dozvoljene da se uzgajaju samo dve vrste, dok je u EU dozvoljeno čak 46 sorti. Uzgajanje industrijske konoplje može da bude veoma rentabilno, ali u startu morate da se odlučite da li sejete za zrno ili recimo cvet, ili da li ćete prerađivati stabljiku. Očekivanja su da dobijete od 600 do 800 kilograma zrna po hektaru. Zrno se uglavnom cedi i dobija se ulje, a onda od onog što ostane, tzv. pogače, prave se brašno i proteini. Cena otkupa zavisi od tržišta, a kilogram zrna se kreće od 1,5 do 3 evra – kaže Timotijević.

 

Konoplja praktično može cela da se iskoristi, ali u Srbiji se trenutno koriste samo cvet i zrno. Međutim, Igor Bogdanović iz okoline Vrnjačke Banje se jedini u Srbiji bavi preradom stabljike industrijske konoplje. Obradu vrši mašinama koji su delom iz Kine, a delom pravljene po nacrtima kod nas. Zanimljivo je da je Bogdanović jedan deo konoplje iskoristio za gradnju prve kuće u tzv. "zelenoj gradnji".

- Građevinski materijal od konoplje je izvanredan po svim svojim karakteristikama. Vatrootporan, vodopropustan, akustički tih, testiran na buđ, termite i glodare, pravi uštedu na grejanju ili hlađenju u odnosu na konvencionalne materijale i do 60 odsto. Takođe je bez alergena. Napravili smo seriju blokova i jedini smo u Srbiji koji to radimo. Već smo napravili u blizini manastira Manasija takvu kuću od 230 kvadratnih metara i sada planiramo da zasejemo konoplju na 800 hektara – ispričao je Bogdanović za "Blic".

Nakon obrade stabljike deo koji otpadne može i da se balira, pa da se onda od njih prave veoma kvalitetni briketi za grejanje. Industrijska konoplja je veoma zahvalna za uzgajanje, jer praktično nemate nikakvu obavezu oko nje nakon što je posejete.

 

izvor : https://www.blic.rs 

U razvijenim državama Evrope u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i u drugim državama danas živi i radi veliki broj stanovnika Srbije. Građani Srbije, koje dugo godina žive i rade u inostranstvu, sa velikim zadovoljstvom posećuje prodavnice, koje imaju na svojim policama proizvode iz Srbije. Pored toga što srpsko stanovništvo živi duže vreme u inostranstvu nisu zaboravili na veliki broj prehrambenih proizvoda, kao što su džemovi od raznih vrsta voća, ajvari, zimnica, slatkiši, grickalice, sirevi od kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka i drugo.

U evropskim gradovima gde žive i rade naši državljani, Srbi su otvorili prodavnice, gde je izložena prehrambena roba iz Srbije, kao i prehrambena roba iz drugih država sa prostora Balkana. Proizvodi koji su proizvedeni u Srbiji ispunjavaju sve propise, koji se odnose na kvalitet, a potražnja za proizvodima iz Srbije kod naših državljana u inostranstvu je u stalnom porastu.

U Bazelu u Švajcarskoj, živi i radi Božidar Nikolić, koji je vlasnik prodavnice, koja je pretežno snabdevena prehrambenom robom. Nikolić kaže da je u poslednjih nekoliko godina prehrambena roba proizvedena u Srbiji izuzetnog kvaliteta i uspeva da ispuni sve zahteva, koje evropski standardi propisuju. Srpski proizvod sa zavičajem povezuje naše državljane, a proizvod može samo da održi takvu vezu sa Srbijom. „U Srbiji postoje veliki potencijali, koji nisu u potpunosti iskorišćeni za preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda, a mogu se iskoristiti svakako. Proizvođači iz Srbije mogu slobodno da imaju poverenja da na duži rok mogu računati da će njihov proizvod u dijaspori imati potražnju i stalne kupce. U mojoj prodavnici u prodaji su vina Banatki rizlig i Zdrepčeva krv, Eurokrem blok, eurovafel, kiseli kupus u vakumiranom pakovanju i drugi. Možda danas izgleda nedostupno, trgovina koja se nalazi u vlasništvu srpskog stanovnika je prava i velika šansa da se zakorači na inostrana tržišta koja vape za proizvodima koji su autentični“, priča nam Božidar.

Privredna komora Srbije, je načinila veliki korak u povezivanju dijaspore sa srpskom privredom, državnim institucijama i lokalnim samoupravama kroz Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore. To može doprineti unapređenju i povećanju obima proizvodnje u prehrambenom sektoru.

„Stalno pratim u medijima dešavanja, koja se tiču povezivanja dijaspore i matice na polju plasmana prehrambenih proizvoda. Naši državljani koji su vlasnici trgovina mogu da računaju na lako i brzo povezivanje sa dobavljačima u Srbiji, a to ohrabruje informacija iz Privredne komore Srbije, da će početi sa radom Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore. Na jednom mestu je lakše informisati se, a ne ići danima od mesta do mesta. Velika je prednost kada u mnogim razvijenim državama postoji naš narod, a to samo može pomoći razvoji srpske privrede na polju poljoprivrede i prehrambene industrije. Naravno, otvara se mogućnost da zadruge u kojima se nalaze poljoprivrednci mogu preko trgovina u dijaspori da plasiraju prerađevine i tako da poboljšaju sopstveni standard“, smatra naš sagovornik.

Na nivou okruga i opština potrebno je još veće angažovanje na povezivanju proizvođača i trgovaca iz dijaspore. „Poželjno bi bilo da se svake godine organizuje, u okruzima i opštinama, u toku leta i zime skup prerađivača sa tih područja i trgovaca iz dijaspore koji bi bili veoma korisni, najviše potrošačima.

Pored srpskih državljana, broj potrošača raste i kod državljana gde se trgovina nalazi, na primer Švajcarci pokazuju veliko interesovanje za proizvode iz Srbije, odnosno autentične srpske proizvode“, na kraju zaključuje Božidar Nikolić.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Za zemlje Zapadnog Balkana, posebno za Srbiju, čija je ekonomija u velikoj meri oslonjena na poljoprivredu, strateški su, u okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, bitne teme koje se odnose
na ruralni sektor. U tom smislu od velikog je značaja za sve zemlje regiona da stvore uslove za primenu IPARD-a instrumeta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj. Ovaj instrument evropske pomoći zemljama koje su pred vratima EU zapravo je priprema za buduće učešće u kompleksnoj i jasno definisanoj Zajedničkoj agrarnoj politici Evropske unije, koja predstavlja set pravila jednakih za sve, i
koja podrazumeva zajednički agrarni budžet. Evropske pare biće na raspolaganju za investicije u imovinu poljoprivrednih gazdinstava (prva mera), za preradne kapacitete i marketing (druga mera), te za unapređenje ruralnog turizma i pratećih usluga (treća mera).

Da bismo što bolje razumeli način funkcionisanja fondova EU i principe agrarne politike EU, trebalo bi da razjasnimo i upoznamo se sa pojmovima koji se često pominju i tesno su vezani za funksionsanje
svih fondova EU. Savremena definicija pojma "ruralni razvoj" podrazumeva integralni i višestruki, održivi razvoj ruralnog (negradskog) prostora. Integralni, odnosno celovit razvoj ruralnih područja bitan je zbog diverzifikacije ruralne ekonomije koja se u vreme savremenih strukturnih procesa i zbivanja suočava sa brojnim problemima poput depopulacije, starenja stanovništva, generalno sve lošijim socio-ekonomskim pokazateljima koji čine ovaj prostor pasivnim i nepoželjnim za život. Diverzifikacija ruralne ekonomije ključna je iz razloga što čini preduslov demografske stabilizacije koja predstavlja osnovu za održivost svih komponenti razvoja.

 

Opširnije pročitajte u novom broju AgroBiznis magazina!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Priča o nastanku sira Belgrader neverovatna je baš poput njegovog ukusa. Osnivač ovog brenda Milan Stojilković, bio je profesionalni ronilac pri holandskoj vojsci. Posao je tako hteo, te je Milan krenuo put Kanarskih ostrva. Tamo je upoznao nekoliko Italijana sa kojima je, pored poslovnih, razvio prijateljske odnose i istinsku ljubav prema hrani.
U to vreme Milan odlučuje da promeni karijeru. Ulazi u IT vode, posvećuje se developmentu biznisa i brendova, ali i degustaciji vina i hrane. A onda, jednoga dana, dolazi u Srbiju.


U to vreme kod nas je bila malo tužna situacija. Bilo je nemoguće pronaći normalno parče sira u prodavnici, a tokom života u Holandiji sir je postao obavezna stavka na mojoj trpezi svakoga dana. Tako sam se zapitao zašto ne bih sam napravio sir za sebe. Tako su stvari krenule. Upoznao sam par dobrih majstora koji su pravili takozvani Boerenkaas (podvrsta Goude). Oni su mi ukazali čast da sa njima provedem nekoliko dana i da zajedno pravimo sir. To su bile moje prve lekcije. Mada, bilo im je malo smešno što se čovek iz sasvim druge sfere zanima za pravljenje sira. Ono što me je oduševilo, bio je pristup zanatu, sam proces i aristokratski stil života ljudi koji ga proizvode.

Tako sam 2002. Godine, tada sam još živeo u Holandiji, odlučio da kupim neku prastaru opremu za pravljenje sira i eksperimentišem. Inače tu opremu i danas koristimo. Često se hvalimo da nemamo najnoviju, već najstariju tehnologiju izrade sira.

Dugo sam učio, isprobavao stvari i tek pre dve godine sam, u potpunosti ušao u proizvodnju i prekinuo sa svim drugim poslovima.

 


MF: Da li je bilo nekih problema koji su vas sačekali odmah na startu?

Milan: Sve je pokrenuto u Šapcu, sasvim slučajno. Prvo sam morao da pronađem i utreniram ljude za pravljenje sira na poseban način, takav da uvek obezbeđuje stalan i jednak kvalitet. Pravljenje ovakvog sira je majstorija i neophodno je da osoba koja ga pravi stekne poseban osećaj za svaki deo procesa, a za to je potrebno vreme.

Ipak, jedan od najvećih problema bilo je ostvarivanje saradnje sa farmerima od kojih bi kupovao mleko. Na početku niko nije hteo da mi proda mleko, izuzev ako platim 60 ili više dinara po litru, što je neisplativo. Nisam poznavao nikoga i morao sam da, od nule, izgradim i svoje ime i brend.

Korak po korak, stvari su se razvijale i danas je kreirano jezgro biznisa koji tek treba razvijati.

Mi proizvodimo 800-900 kilograma sira mesečno i, premda se radi o maloj količini, zapravo smo jedan od najvećih proizvođača majstorskog (handcrafted) sira u zemlji.


MF: Kakav je sir Belgrader?

Radi se o polutvrdom siru koji je inspirisan recepturom starih holandskih majstora, ali zahvaljujući lokalnim uslovima, napravili smo sir koji je autentičan i koji Holanđani ne prepoznaju baš kao svoj. Belgrader je zapravo takav da ga nije moguće svrstati u ustaljene vrste sireva, to jest nije ni Gauda, ni parmezan, a ni Grujer, mada podseća na sve njih pomalo. Svakoga koga proba, Belgrader podseća na neki prelep sir koji je jeo kad je putovao negde ili ga je u detinjstvu probao. Sve ovo govori da se radi o proizvodu koji je autentičan i drugačiji.


MF: Dakle postoji neki tajni sastojak koji krasi vaš proizvod?

Milan: Stvar je u tome da Belgrader budi specifične emocije i izaziva prijatan osećaj. Japanci su otkrili postojanje tog osećaja i nazvali ga „umami“. Sirevi imaju tu moć da izazovu baš taj poseban osećaj u čoveku. Ovo je posledica toga što, tokom zrenja, enzimi razgrađuju proteine na aminokiseline koje su gradivna materija našeg organizma i to je ono što budi emociju kod čoveka kad konzumira dobre sireve.


MF: Kako zapravo teče proizvodnja Belgradera?

Milan: Mleko uzimamo od nekoliko naših farmera. Čim mleko dođe, odmah počinjemo sa radom kako bi se izbegli svi rizici i gubljenje na kvalitetu mleka. Sam proces proizvodnje sira traje jedan dan i tu koristimo specijalne kulture bakterija koje dolaze u kontakt sa kulturama koje se nalaze u samom mleku. Nakon toga sir je spreman da ide u salamuru kako bi dobio na slanoći i stekao nijanse koje su specifične za njega. Nakon nekoliko dana u salamuri, sir ide na zrenje gde ga pazimo i mazimo u određenim kontrolisanim uslovima temperature i vlage, gde provodi četiri meseca. U svakom koraku veliku razliku prave i najmanji detalji i potrebno je zaista majstorsko oko da bi ovakav ručno rađeni sir bio pravi delikates.


MF: U januaru 2016. ste imali gotov proizvod. Kako ste pristupili izlasku na tržište?

Milan: Iskustvo koje sam imao sa izgradnjom brendova mi je bilo od ogromne pomoći. Znao sam da moram biti pristupačan kupcima, odnosno da proizvod mora biti dostupan ljudima tamo gde već kupuju. Pristup samom proizvodu je bio da pravimo dobru hranu. Čitav marketinški pristup je na tome zasnovan. Znao sam da moram imati proizvod koji se konzumira svakodnevno u većoj količini, a ne nešto što se, s vremena na vreme, proba po malo. U suprotnom ne bi bilo moguće napraviti biznis.

Naredni korak je bilo samo brendiranje, odnosno pravljenje prepoznatljivog proizvoda i ulazak u velike prodajne lance.


Pored osvajanja domaćeg tržišta, razmišljao sam i o izvozu, što je uticalo i na samo brendiranje koje će jasno govoriti ljudima odakle dolazi ovaj proizvod i tako sam došao do naziva Belgrader koji je prepoznatljiv. Takođe, nisam želeo da napravim etiketu jer je nije moguće lepiti na sir. Tako da sam rešenje pronašao u pečatu koji utiskuje logotip u sam sir, što je jedinstveno rešenje.

Takođe, u marketinškom pristupu, posebno su mi bile bitne dve stvari. Prvo, kad čovek kupuje određeni proizvod, on ga prvo doživljava na određeni način. Jedna od grešaka je da se, na primer, samim pakovanjem stvaraju prevelika očekivanja. Tako se lako može desiti da, iako je proizvod sam po sebi odličan, ne ispunjava ogromno očekivanje koje stvara sama ambalaža. Daleko je bolje stvoriti znatiželju koju će sam proizvod daleko nadmašiti.


MF: Da li ste učestvovali na sajmovima i kakve su bile prve povratne informacije o samom proizvodu?

Milan: Belgrader je prvo otišao na tržište preko nekih delikatesnih radnji. Međutim, krenuli smo u relativno lošem trenutku. Bilo je leto i prodaja nije baš išla, iako nismo ni po čemu zaostajali za konkurencijom. Tek u septembru 2016. smo učestvovali na Noćnom marketu i to je bio početak plasmana. Naseckao sam sir i odjednom se stvorio stampedo na moje ogromno iznenađenje. To je bio znak da smo uradili pravu stvar.


MF: Gde je sada moguće pronaći sir Belgrader?

Milan: Beograd i Novi Sad su, u ovom trenutku, gradovi na koje je stavljen akcent. Prisutni smo u velikom broju delikatesnih radnji među kojima su Mennati, Domacini, Sirko pršutić, Zlatiborac… Ali ima nas i u Aroma marketima, Tempo i Maxi marketima, Idea, Univerexport, Merkator i Roda hipermarketima.

Takođe, sada radimo na tome da uđemo na tržište zemalja u okruženju, ali i Rusije. Zato radimo na potrebnoj logistici.


MF: Šta su dalji planovi i koraci? Da li planirate da razvijate i druge proizvode?

Milan: Želim da pravim brend koji je specijalizovan za jednu vrstu sira. U planu je da povećamo proizvodnju do nivoa od 200-300 kilograma dnevno i, umesto broja proizvoda, proširimo tržište.

Pored toga sa farmerima radimo na poboljšanju kvaliteta mleka. Tako imamo jednog proizvođača koji je uspeo da pravi mleko koje je vrhunskog kvaliteta i sada imamo primer tehnologije proizvodnje mleka koju želimo da proširimo i na druge farmere.

Imam i ideju da oslobodimo krave, da nisu zatvorene u štalama i budu samo bio-mašine koje se hrane i daju mleko, već da budu srećne i zdravije, što će, posledično, dovesti i do boljeg kvaliteta mleka. Te stvari idu teško, ali sam uporan jer je to način da stvorimo zdrav ekosistem i život koji neće biti samo preživljavanje već uživanje u životu.

 

izvor : https://www.mojafirma.rs 

Beograd-Šabac 09.03.2018 - NLB Banka Beograd je otvorila ekspozituru u Šapcu 2016. godine, upravo u periodu održavanja Sajma poljoprivrede, ističući na taj način svoju posvećenost poslovanju sa poljoprivrednicima

„U podršku agro biznisu krenuli smo 2015. godine, stavljajući poljoprivredu među najvažnije strateške prioritete svog poslovanja. Konstantno smo jačali podršku ovom segmentu, uvećavajući višestruko iznos plasmana iz godine u godinu. U 2017. godini, u podršku poljoprivredi smo investirali gotovo 50 miliona evra i dostigli tržišno učešće od preko 10 odsto" objasnila je na otvaranju ovogodišnjeg Sajma poljoprivrede u Šapcu Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu NLB Banke.

Ona je istakla da odlični rezultati NLB Banke u radu sa poljoprivredom proističu iz specifičnog koncepta poslovanja banke sa ovim segmentom – NLB NA POLJU. Ovaj koncept podrazumeva rad sa klijentima direktno na gazdinstvima, čime srpski domaćini štede vreme i dobijaju pravu informaciju na pravom mestu, kao i ponudu proizvoda i usluga prilagođenu njihovom konkretnom poslovanju.

NLB Banka u svojoj ponudi ima široku lepezu proizvoda i usluga namenjenih poljoprivrednicima, od otvaranja i vođenja računa gazdinstva, elektronskog i mobilnog bankarstva, platnih kartica i kredita za sve potrebe gazdinstva. Banka poljoprivrednicima omogućava da izaberu tip kredita i model otplate koji su usklađeni sa fazama konkretnog tipa proizvodnje, koji se svakako razlikuje  kod npr. proizvodnje žitarica, voćarstva, stočarstva i drugih tipova poljoprivrednih delatnosti. U tom smislu, plan otplate se može prilagoditi ciklusa proizvodnje, a rate otplaćivati u mesečnim, tromesečnim, šestomesečnim ratama ili nakon godinu dana. Uslovi finansiranja direktno zavise od odabranog tipa, iznosa i ročnosti kredita i prilagođavaju konkretnom gazdinstvu.

 

NLB Banka je posvećena poljoprivredi i u domenu društveno odgovornog poslovanja. U ovom segmentu, raspisala je, sedmu godinu za redom, NLB Organic konkurs namenjen organskim proizvođačima, na komeće tri najbolja projekta nagraditi iznosom od milion i po dinara.

                   

 

 

Dunja se u Srbiji proizvodi na oko 1.600 hektara, što je više nego pre 10 godina, ali i manje nego osamdesetih godina. Najveći proizvođači ovog voća su u okolini Blaca, Aleksandrovca i Kraljeva. Iako je
posle Španije, Srbija sa 13.000 tona godišnje najveći proizvođač dunja u Evropi, potražnja na srpskom tržištu je veća od ponude. To je prostor za intenziviranje proizvodnje dunja, ali i izvoz prerađevina od tog voća. Najzastupljenije sorte dunja kod nas su leskovačka, vranjska i morava.

LESKOVAČKA
Leskovačka dunja je naša domaća sorta, najviše je zastupljena u Vojvodini i dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave. Njeni plodovi su krupni, okruglasti, jabučasti, rebrasti ili ravni, izuzetnog mirisa. Meso ploda je aromatično, sočno, kiselo slatko. Stablo je okruglaste krune, bujno, ali posle sazrevanja ploda srednje bujno. Kasno cveta, a sazreva tokom oktobra. Rađa rano, redovno i dobro. Otporna je na mraz, ali osetljiva na insekte štetočine, a leskovačku dunju oprašuje vranjska dunja.

VRANJSKA
Vranjska dunja ima nadimak dunjac. Ima krupnije plodove od leskovačke dunje. Težina ploda je od 500 do 1000 g Kruškolikog je oblika, pokožica je maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko, sunđerasto slabijeg kvaliteta od leskovačke. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno. Osetljiva na štetne insekte smotavce plodova, a za plod se može reći da je osetljiv na ubode. Oprašivač joj je leskovačka dunja. Kao glavne mane ove sorte pominju se: to što se meso ploda brzo raspada prilikom kuvanja i što oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu.

MORAVA
Domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorte Reans Mamouth i Leskovačke dunje. Sazreva početkom oktobra, nešto ranije od leskovačke i vranjske dunje. Samooplodna je. Relativno je otporna na prouzrokovače bolesti i štetočine. Dobro podnosi ekološke stresove (mraz i sušu). Rano prorodi i rađa redovno i oblino. Plod sadrži prosečno oko 13,8 % suve materije, 8,6 % šećera i 0,96 % ukupnih kiselina. Plodovi mogu relativno dugo da se čuvaju, što im produžava vreme upotrebe. Ima visoku i redovnu rodnost, kao i dobar kvalitet ploda, posebno dobra osobina ove sorte je glatka površina ploda i odsustvo u mesu ploda kamenih ćelija, što je izuzetno povoljno pri proizvodnji kompota, marmelada.

ŠAMPION
Treba pomenuti i sortu Šampion, koja se kod nas takođe gaji. To je američka sorta sa krupnim plodom od oko 350 gr, kruškolikog oblika prekrivenog sivim dlačicama. Meso je žućkasto i prijatne arome, ali sa jednom manom, koja se ogleda u kamenim ćelijama. Smooplodna je, bujna i vrlo rodna. Podloge koje se koriste za kalemljenje su MA i Ba 29 kojoj se daje prednost. Stabla na ovoj podlozi bolje podnose veći sadržaj kreča, tako da je manja opasnost od hloroze, imaju bujniji korem i odlikuju se boljom rodnošću.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Predstavnici holandske firme MAAZ Dairy Foods posetili su Mlekaru Valletta u Vučkovici, u okolini Guče, i razmatrali mogućnosti zajedničke saradnje u proizvodnji tvrdog sira.
 
Prema rečima načelnika Moravičkog okruga Slobodana Jolovića ova holandska kompanija želi da svoje poslovanje iz Ukrajine premesti u Srbiju.
 
- Moravički okrug ima oko 20.000 grla stoke, od čega nešto više je od 50% muznih krava, što je jedan značajan potencijal za ovaj deo Srbije. Saradnja sa najvećim proizvođačem sira u Evropi sigurno bi doprinela da se unaprede naši potencijali, kako proizvodni, tako i preradni. U pregovorima smo istakli da smo zainteresovani da se 3.000 krava izmesti iz Ukrajine za Srbiju, kao i da obezbedimo ulaganje u farme i u kooperativnu proizvodnju. Negde oko 50 proizvođača na ovom području ima kapacitete da prihvati između 10 i 50 muznih krava - objašnjava Jolović.
 
Sa druge strane MAAZ Dairy Foods bi proširila svoje preradne kapacitete, jer bi prozvodila u mlekari Valletta sir sa geografskim poreklom, koji je nešto skuplji i izvozno orjentisan. Njihova obaveza će biti ulaganje u proširenje i izgradnju preradnih kapaciteta.
 
- Morali bi da sagrade i jednu fabriku za proizvodnju mleka u prahu, što bi mnogo značilo ljudima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom na teritoriji Moravičkog okruga - navodi Jolović.
 
Vlasnik mlekare Valletta Radiša Čubrić istakao je da je saradnja sa holandskom kompanijom važna kako bi se zadržao ceo asortiman, a i dodala proizvodnja najkvalitenijeg sira koji bi se izvozio u Rusiju i evropske zemlje.
 
Meine Haringsma, predstavnik firme MAAZ Dairy Foods kazao je da je ovo njihova treća poseta Vallette, gde su došli sa ekspertima koji su odradili profesionalnu analizu kapaciteta i opreme.
 

Na sastanku ministra trgovine Srbije Rasima Ljajića i makedonskog ministra poljoprivrede Ljupča Nikolovskog zbog vancarinskih barijera na izvoz brašna iz Srbije postignut je dogovor, potvrđeno je za N1 u Ministarstvu trgovine.

Kako su naveli, nakon postizanja dogovora, Srbija je odustala od uvođenja kontramera Makedoniji.

Dogovoreno je da se markice na uvozna pakovanja brašna od jedan, dva i pet kilograma stavljaju u Srbiji, a na ona od 25 i 50 kilograma da se to radi u Makedoniji.


Nikolovski i Ljajić su nakon sastanka rekli da su obe strane napravile kompromis kako bi se došlo do rešenja problema.

Ovo je početak dugoročnog rešavanja problema između dve vlade u oblasti poljoprivrede i trgovine, rekao je Nikolovski posle radnog sastanka u Skoplju. Prema njegovim rečima, Makedonija i Srbija će formirati komisiju za dalju saradnju i prevazilaženje svih otvorenih pitanja.

Srpski ministar trgovine je izrazio očekivanje da će za mesec dana Srbija i Makedonija sistemski rešiti ovaj problem. „Jasno su pokazali političku volju da se uklone sve carinske barijere“, rekao je Ljajić.

Podsetimo, vlasti u Skoplju su pre dve nedelje odlučile da se brašno iz Srbije može uvesti samo bez akciznih markica koje se dobijaju u Makedoniji posle fitosanitarnih pregleda, što, kako tvrde izvoznici, može da traje i mesec dana. Zbog toga izvoznici bražna iz Srbije mesečno gube oko 200.000 evra.

To je 13. put u poslednjih sedam godina da su Srbija i Makedonija u sporu zbog brašna.

Iz Srbije se godišnje u Makedoniju izveze 40.000 do 50.000 tona brašna.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

Vilino sito, najčešće je bez stabla pa listovi obrazuju prizemnu rozetu. Dugački su do 30 cm, a široki 6 cm i perasto su deljeni na 10 - 12 režnjeva sa svake strane. Lisni režnjevi imaju bodljaste zupce. Cvetovi su sakupljeni u cvast glavicu čiji je prečnik 5 - 13 cm i najčešće je pojedinačna. Jezičasti cvetovi su srebrnobele boje i postavljeni periferno na glavici. Cevasti cvetovi, žuto do smeđe boje, grade centralni disk. Kada je vlažno vreme, glavica se zatvara čime se štiti polen (predznak za kišu). Cveta od avgusta do septembra. Plod je ahenija sa papusom. Rizom je dobro razvijen, vretenast i vertikalno položen. Cveta od juna do septembra na travnatim i žbunastim, toplim, sušnim padinama brda, ali i na kamenitim i peskovitim mestima u srednjoj i južnoj Evropi. Posebno je lekovit veliki, debeo i mesnat koren, koji može da naraste i metar. Prijatno miriše, a ukus mu je oštar i aromatičan, kada se raseče pušta mlečni sok. U lekovite svrhe se vadi

u rano proleće ili u kasnu jesen, odmah očisti i suši u hladu ili u sušari. Čuva se na suvom mestu jer je sklon plesni. Od delotvornih sastojaka, koren ima čak 80 odsto eteričnog ulja karlinaoksida, a u većim količinama i inuline, tanine, polisaharide, smolu.

Vilino sito (Carlina acaulis), prepoznaje se po ogromnim, bodljikavim, lisnatim rozetama I glavičastim cvastima poleglim po zemlji. Prema verovanju, štiti od zla i unosi Božji blagoslov u kuću. Ukoliko se nosi kao talisman donosi blagodet, zdravlje, smirenje, izobilje, uspeh i sreću.

Cveta od juna do septembra na travnatim i žbunastim, toplim, sušnim padinama brda, ali i na kamenitim i peskovitim mestima u srednjoj i južnoj Evropi. Deluje spazmoliticno, diuretično, dijaforetično (podstiče preznojavanje). Umirujuće, pospešuje varenje, smiruje stomačne probleme, antiupalno, antimikrobno, antifungalno, stimuliše izdvajanje sekreta u organizmu i podstice iskašljavanje, protiv parazita, deluje povoljno na bubrege i bešiku, poboljšava stanje kod bolesti gastro-intestinalnog trakta propraćenih bolovima i gorušicom. Smanjuje bolove

kod hemoroida. Unutrašnje se koristi kod otoka različitog porekla, tečnosti u stomaku (acit),

narušenog varenja, paraliza (naročitito jezika), kod pojačanih kiselina u želucu, kolitisa i gastritisa. Upale urinarnih puteva, upale bubrega, kao diuretik, kod vodene bolesti i parazita. Neredovne menstruacije. Ređe se koristi kod slabosti organizma, premora, nervne iscrpljenosti.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/ 

Prvih 20 tona goveđeg mesa iz Srbije krenuće danas za Tursku, čime je sporazum o slobodnoj trgovini sa odobrenom izvoznom kvotom od 5.000 tona godišnje u ovu zemlju počeo i praktično da se realizuje, rečeno je za Blic u Ministarstvu poljoprivrede.

Očekuje se da će kamioni sa mesom, nakon svih carinskih provera, za Tursku krenuti u večernjim časovima. 

Tako će se, nakon dugih priprema, na tržištu koje ima 70 miliona stanovnika naći i srpska govedina, za koju se veruje da će svojim kvalitetom osvojiti Tursku. U pitanju je izvoz svežeg, rashlađenog ili smrznutog goveđeg, odnosno junećeg mesa, prenosi Tanjug, pozivajući se na Blic. 

Izvor tog lista iz Vlade Srbije kaže da da je u pitanju izuzetno važan posao za Srbiju i da je država naložila da ne sme da se dogodi propust u njegovoj realizaciji.

- Sve provere su u celokupnom lancu urađene. Država je bila uključena čak i u odabir grla koja će krenuti u Tursku. Odabrano ih je 70, a njihova ukupna neto težina je 20.400 kilograma. To je prvi turnus koji kreće do Turske i nije preporučljivo da se napravi bilo kakva greška. Urađene su sve veterinarske provere, a pre toga je sanitarna inspekcija pregledala sve pogone klanice koja je zadužena za realizaciju ovog posla - navodi izvor Blica.

Kako je naveo, goveda su odabrana iz svih krajeva zemlje, ali je najveći deo otkupljen od zlatiborskih farmera i dodao da je Srbija sve pripreme uradila u rekordnom roku, a da je Turska za pripremu mesa odabrala Klanicu Čajetina za koju su utvrdili da ispunjava sve njihove standarde.

- Dnevno bi u njoj trebalo da se zakolje oko 100 grla. Sporazumom o slobodnoj trgovini predviđeno je da se bez carina izvezu i drugi proizvodi, poput sirovog i rafinisanog suncokretovog ulja, ali i suncokretovog semena. U tom paketu je i izvoz zrna soje, preparata za ishranu životinja, hrane za pse i mačke - naveo je izvor.

Dodaje se da je Turska odobrila Srbiji i izvoz mantija, ali i da se udvostručuju postojeće kvote za izvoz graška, pasulja, boranije, kukuruza šećerca i suvih šljiva.
 
U prodaji je novi broj Agrobiznis magazina, više informacija o časopisu i pretplati  na 011/4052117 i www.agrobiznis.rs 
 
Godišnja pretplata samo 1800 dinara (12 izdanja) u cenu su uračunati PTT troškovi, a za nove pretplatnike poklon iznenađenja!
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31