Smederevka
Smederevka je autohtona balkanska sorta, pojedini autori smatraju da je domaćaa autohtona sorta. Gaji se u Bugarskoj, Ruskoj Federaciji, Moldaviji, Makedoniji, Grčkoj i Turskoj. Kod nas se gaji u svim vinogorjima. Čokot je srednje bujnosti, grozd srednje veličine ili veliki, konusnog ili cilindričnog konusnog oblika. Sazreva u IV epohi i veoma je pozna sorta. Prinos je od 14000-25000 kg/ha. Primenjuje se kratka ili mešovita rezidba. Kondiri se režu
na 3-5 okaca a lukovi na 6-8 okaca. Najbolje uspeva na propusnim, rastresitim, umereno plodnim i toplim zemljištima. Vino je pitko, osvežavajuće, harmonično, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, zelenkasto žute boje. Vino se koristi i za popravku onih vina kojima nedostaju kiseline zbog većeg sadržaja ukupnih kiselina. Vino je pogodno i za pravljene vinjaka.
Afuz-ali (stona sorta)
Potiče iz Male Azije. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Turskoj, Tunsu, Maroku, Alžiru, SAD i Makedoniji i dr. Kod nas se gaju na Kosovu i Metohiji, u užem području Srbije i mestimično u Vojvodini. Čokot je veoma bujan, grozd je veliki ili veoma veliki, najčešće konusnog oblika, srednje zbijen ili rastresit. Sazreva krajem III ili početkom IV epohe, pozna je sorta. Prinos grožđa se kreće od 15000-25000 kg/ha. Zahteva dugu odnosno mešovitu rezidbu, lukovi se orezuju na 10-12 okaca a nekada i od 14-16 okaca. Uspeva na propusnim. Rastresitim zemljištima, deluvijalna, karbonatna i plodna.
Rizling italijanski
Rizling italijanski potiče iz Francuske. Gaji se u Nemačkoj, Italiji, Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj, Českoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj..kod nas
se gaji u svim vinogorjma. Čokot je srednje bujan. Grozd je mali, srednje veličine, zbijen, valjkast ili kupast. Grožđe sazreva u III epohi, pozna je sorta. Primenjuje se duga odnosno mešovita rezidba, lukovi se režu na osam do 10 okaca. Prinos grožđa je od 10.000 do 15.000 kh/ha. Primenjuje
se duga odnosno mešovita rezidba. Lukovi se režu na 8-10 okaca. Odgovaraju joj rastresita, propusna, umereno plodna, krečna, peskovita i toplija zemljišta. Preporučena sorta za kvalitetnije kategorije sa zaštićenim geografskim poreklom.
Šardone
Šardone potiče iz Francuske. Najviše se gaji u Francuskoj, SAD. Nešto manje se gaji u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj. Kod nas se u poslednjih nekoliko godina sve više podižu vinogradi sa ovom sortom. Čokot je srednje bujan, grozd je mali, cilidričan ili cilidrično kupast. Grožđe sazreva u II epohi. Srednje pozna je sorta. Prinos grožđa je od 6000-10000 kg/ha. Odgovara joj mešovita rezidba, lukovi se režu na 8-10 okaca. Gaji se na propusnim, umereno plodnim, rastresitim, krečnim i toplim zemljištima. Vino je veoma pitko, osvežavajuće, sa diskretnom ali jasnom aromom i lepim voćnim kiselinama.
Sovinjon
Sovinjon je poreklom iz Francuske. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Bugarskoj, SAD, Ruskoj Federaciji. Kod nas se gaji u skoro svim vinogorjima, ali na malim površinama. Čokot je veoma bujan. Grozd je mali cilindričan i zbijen. Grožđe sazreva krajem II epohe, srednje pozna je sorta. Prinos grožđa varira od 7000-1200 kg/ha. Rezidba je mešovita i duga. Lukovi se režu na 10-12 okaca. Gaji se na rastresitim, umereno plodim, krečnim i toplija zemljišta. Vino je pitko, harmonično, finog blagog muskatnog ukusa, zeleno žute boje.
Žilavka
Žilavka je autohtona sorta grožđa Hercegovine. Bujnog je rasta, redovite i zadovoljavajuće rodnosti. To je srednje kasna sorta koja.Težina grozda iznosi od 150 do 200 grama. Vrlo dobro uspeva na plitkim i krševitim zemljištima. Vino žilavka je sa visoko karakterističnim svojstvenim mirisom. Harmonično je, pitko i lepršavo žuto-zelene boje. Vino žilavka je autohtono belo vino, dobar glas koji se a s pravom pročuo u celom vinarskom svetu.
Morava
Morava je naša domaća sorta vinove loze stvorena na Poljoprivrednom fakultetuu Novom Sadu u Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima. Nastala
je tzv. Interspecies hibridizacijom u cilju stvaranja kvalitetnih sorti sa otpornošću na pojedine patogene. Iz ovog programa Interspecies hibridizacijom u Sremskim Karlovcima je stvoreno nekoliko sorata stonih i vinskih, koje se mogu gajiti sa redukovanom zaštitom. Za sortu je priznata 2003. godine kada je
u Valjevskom kraju. Umerene je bujnosti. Grozd je rastresit, bobice okrugle, zelene sočne. Vegetaciju započinje ranije od rajnskog rizlinga a grožđe sazreva približno istovremeno sa njim u trećoj epohi. Rodnost oscilira po godinama od skromne do vrlo visoke i kreće se od 10 do 18 tona po hektaru. Nakuplja od 19 do 21 % šećera uz visok sadržaj kiseline u širi od 8 do 11 grama po litru. Vino je vrhunkog kvaliteta sa karakterističnim mirisom koji podseća
na sovinjon. U uslovima Valjevskog vinogorja 2012 godine kada su se temperature spuštale do – 27 stepeni nije bilo izmrzavanja. Preporučujemo je za dalje gajenje i širenje kao sortu za visoko kvalitetna bela vina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Jedna firma u Cerovcu nadomak Kragujevca posadila je na površini od 4,5 hektara belu šparglu. Zašto baš špargla? Kažu - jako je zdrava i niko je ne proizvodi u Srbiji.

Špargla je poznata kao povrće za dijabetičare, snižava holesterol, poboljšava probavu, pozitivno deluje na krvni pritisak, imunološki sistem, artritis i smanjenje upala. Takođe, sadrži antioksidans koji štiti kožu od maligniteta.

Ova biljka jako je popularna u zapadnim zemljama, pre svega u Nemačkoj. Za Srbiju ona je još egzotika. Ipak, prvi izdanci, takozvani asparagusi, ubrani su u Šumadiji."Ovogodišnji rod bio je 600 kilograma po hektaru, sledeće godine očekujemo oko tri tone po hektaru, dok se pun rod očekuje tek u četvrtoj godini branja, kada dostiže oko osam tona po hektaru. Ja sam prihvatio ovaj posao zato što sam hteo da radim nešto zanimljivo i da budem prvi u nečemu što je novina kod nas. Veoma je teško brinuti se o špargli, nema ko da ti pokaže, pa moraš sam da naučiš", kaže Marko Simić koji se u okviru firme brine o zasadima špargle.

Špargla je višegodišnja biljka - kad se jednom posadi, traje i do 15 godina na jednom mestu. Pošto razvija veliki korenov sistem, bolje se razvija na lakšim zemljištima, ali zahteva ozbiljne agrotehničke mere."Pre sadnje izvlači se velika količina stajskog đubriva, tačnije 150 tona po hektaru, zatim se duboko ore, oko 50 do 70 centimetara, zemlja se priprema za sadnju, a pre sadnje se razvuče sistem za navodnjavanje koji je obavezan za naše područje", objašnjava Marko i dodaje da s proleća grada nije bilo, a letnju sušu su izbegli upravo zahvaljujući navodnjavanju.

Treba napomenuti da asparagus ne podnosi hlor, pa nije poželjno koristiti vodu iz vodovoda za zalivanje, već izvorsku ili bunarsku vodu. Špargla stiže u maju i junu, što se ocenjuje kao mana, jer kasnije stiže za berbu. Relativno je osetljiva na štetočine i bolesti, pa je samim tim briga za nju veća. Kad su u pitanju sezonski radovi, sada, s jeseni, treba praviti bankove, zemlja se podriva, a nadzemni deo špargle se seče i sitni. Važno je pokriti je folijom kako ne bi bila izložena sunčevoj svetlosti.U kasno proleće, kada sazri, čim izbije na površinu, seče se, jer ako je i pet centimetara iznad banka – prerasla je za berbu. Kada se oguli, bela špargla se bari, koristi se kao dodatak čorbama, prolećnim salatama, kao namaz ili prilog jelima sa piletinom, ribom i morskim plodovima. U Šumadiji je najčešće pohovana u slanini.

"Ukus je neutralan, nešto poput ukusa krompira", ocenjuje Marko.

Iako je špargla novina u Srbiji, šumadijski asparagus naći će se na meniju beogradskih restorana, a kako kaže Simić, imaju ugovor i sa pojedinim trgovinskim lancima u našoj zemlji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/lek-protiv-kostobolje-nova-moda-na-srpskim-njivama-sumadijska-spargla-sve-popularnija/gn7phfm

Izložbeni prostor sajma World food Moskva bio je ove nedelje centar globalne trgovine prehrambenim proizvodima za predstavnike kompanija 65 zemalja sveta.Nastup firmi iz Srbije u okviru nacionalnog paviljona obeležili su postignuti dogovori, 12 potpisanih ugovora i predstojeći izvoz svežeg i prerađenog, smrznutog i sušenog voća i povrća, vitaminskih napitaka i konditorskih proizvoda vredan više od tri miliona evra.

Srpske firme uspešno su promovisale i nove, savremene proizvodne linije zdrave ishrane, saopštila je Privredna komora Srbije.Privredna komora Srbije (PKS) i Razvojna agencija Srbije (RAS), organizovali su nastup 15 domaćih kompanija na sajmu World food u Moskvi uz podršku programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, kroz projekat "Pomoć za trgovinu – podrška proizvodnim kapacitetima u poljoprivrednom sektoru" koji finansira Vlada Ruske Federacije.

Prirodni, bezglutenski, energetski i čokoladirani snek-barovi na bazi ovsa uz dodatke sušenog voća i bez veštačkih sastojaka budućnost su konditorske industrije. Takođe, detoks i vitaminski, eliksir kokteli, sveže ceđeni i presovani sokovi beleže stalni rast i ekspanziju popularnosti u skladu sa savremenim trendovima zdravih životnih navika potrošača, istakao je Dejan Delić, direktor predstavništva PKS u Moskvi.

"Iako će visokokvalitetna srpska jabuka, jagoda, kajsija, nektarina, po kojima smo prepoznati u regionu, uvek imati izdvojenu poziciju na policama ruskih maloprodajnih lanaca, višu dodatu vrednost i veću deviznu zaradu projektujemo na bazi tehnologija prerade kvalitetne domaće, voćne sirovinske baze, zaključak je većine srpskih izlagača na sajmu, koji se i bave proizvodnjom i preradom voća i povrća", objasnio je Delić.

Stabilnost ruske nacionalne valute i trenutni blag rast vrednosti rublje, nakon turbulentnog perioda oscilacije kursa sredinom i krajem prethodne godine, vraćaju poverenje uvoznika i pružaju sigurnost planiranja budućih poslovnih aranžmana, pre svega što se tiče izvoza iz Srbije smrznutog voća i povrća.

Specifičnost ruskog tržišta jasno determiniše razlike ali i prednosti u odnosu na druga, već osvojena izvozna tržišta, ali pravilnim analizama i kvalitetnim nastupom predstavljeni projekti savremenih tehnologija pakovanja, industrijska ili proizvodnje sireva u kućnim uslovima uz pomoć enzima za mlečnu industriju, tzv. sirila kao i proizvodi na bazi tople čokolade i instant kafa zainteresovali su ruske distributere, koji vide perspektivu i obostranu korist daljom promocijom pomenutih srpskih proizvoda, koji su ovaj put predstavljeni na Sajmu, rekao je Delić.

Nakon stupanja na snagu sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Evroazijske zajednice, koji će biti potpisan krajem oktobra, na osnovu kojeg dobijamo i nove trgovinske preferencijale i mogućnost bescarinskog izvoza trenutno, iz sporazuma izuzetih proizvoda, relaksiranje carinskih procedura, veterinarskih i fitosanitarnih zahteva, daće dodatni impuls daljem jačanju bilateralne trgovinske razmene i izvoza srpske hrane.

Naredno predstavljanje srpskih prehrambenih i izvoznih potencijala na tržištu Ruske Federacije planirano je od 10. do 14. februara na najvećoj regionalnoj sajamskoj manifestaciji prehrambenih proizvoda "Prodekspo".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=27&nav_id=1596595

Organska proizvodnja je sistem održive poljoprivrede sa velikim ekonomskim potencijalom i trendom rasta u celom svetu. Podaci kažu da ova tendencija važi i za Srbiju.
U poslednjih deset godina, površina zemljišta uključenog u organsku proizvodnju u Srbiji porasla je više od osam puta, dok je od strane Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede u ovom trenutku evidentirano preko 6000 proizvođača u ovoj oblasti. Pozitivan trend prati i sektor animalne proizvodnje, kao i sektor prerađivačke industrije organskih proizvoda. Takođe, sve veći broj organskih proizvođača iz Srbije izvozi svoje proizvode, dok je potrošačima u Srbiji dostupna raznovrsna ponuda domaćih organskih prerađevina.

Napretku organskog sektora u Srbiji značajno je doprinela Nacionalna asocijacija za razvoj organske proizvodnje – Serbia Organica, koja 24. septembra obeležava 10 godina postojanja, a čije osnivanje i rad je u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje, u ime Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), podržala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

– Izazova u organskoj proizvodnji je uvek bilo mnogo. Između ostalog, neki od njih su bili: kreiranje i adekvatna primena propisa i stimulativnih mera podrške sektoru, izgradnja instucionalnih okvira, nedostatak znanja o metodama organske proizvodnje, nedovoljna povezanost primarnog i prerađivačkog sektora, nedovoljna javna svest i svest potrošača, to jest zadobijanje njihovog poverenja. Bilo je tu još mnogo “uskih grla” na čijem prevazilaženju je naša asocijacija, u saradnji sa svim zainteresovanim učesnicima i partnerima, konstantno radila u proteklih deset godina – kaže Ivana Simić, generalni sekretar Serbia Organica.

U okviru projekta “Razvoj privatnog sektora u Srbiji” (PSD) GIZ je u proteklih deset godina, u saradnji sa mnogobrojnim partnerima, organizovao i podržao niz aktivnosti sa ciljem jačanja organskog sektora u Srbiji.

Kroz podršku i u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izrađen je Program za razvoj organske proizvodnje koji je usvojen kao integralni deo Nacionalnog programa ruralnog razvoja od 2018-2020 godine.

U uskoj saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Direkcijom za nacionalne referentne laboratorije, uz podizanje kapaciteta Akreditacionog tela Srbije, razvijen je i sa EU regulativom usklađen efikasni kontrolni sistem u ovoj oblasti, priznat od strane Evropske komisije za obavljanje poslova sertifikacije organskih proizvoda.

Ove godine, nakon intezivne razmene iskustva svih zainteresovanih aktera i sagledavanju najboljih praksi država EU, koncipiran je i model subvencionisanja organske proizvodnje u pretpristupnom periodu.

U cilju jačanja konkurentnosti organskih proizvođača na lokalnom tržištu i njihovog pristupa tržistu EU, GIZ konstantno pruža podršku edukaciji svih organizacija, institucija, javnosti i svih učesnika u lancu organske proizvodnje.

Pored niza treninga i obuka u ovoj oblasti važnost edukacije prepoznata je i implementirana kroz uspostavljanje Departmana za organsku poljoprivredu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Poljoprivrednici koji se bave organskim uzgojem dobili su mogućnost da besplatno koriste softver AGROLIFE, koji je, uz podršku GIZ razvila firma GREENSOFT, a koji im omogućava da modernizuju poslovanje i smanje administrativni teret.

Podržani su nastupi organskih proizvođača iz Srbije na svetski priznatim sajmovima u ovoj oblasti, poput BIOFAH-a, i organizovani B2B susreti na kojima je omogućeno predstavljanje potencijalnim kupcima. Pružena je podrška izdavanju publikacija, stručnih vodiča, godišnjih pregleda sektora, poput “Organic at a glance”, knjiga polja, priručnika za uzgajanje različitih biljnih kultura i raznih promotivnih materijala.

Urađen je i promo film kojim se Srbija predstavlja kao destinacija organske proizvodnje.

– Prepoznali smo važnost organske poljoprivrede kao privrednog sektora sa sve većim potencijalom, koji može doprineti ekonomskom napretku Srbije, ali i njenoj promociji na međunarodnom nivou. U godini kada Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju – Serbia Organica obležava 10 godina rada, zadovoljstvo je što možemo da kažemo da su pomaci u ovoj oblasti očigledni – izjavio je Tomislav Knežević, vođa PSD projekta.

Izvor:https://www.vesti-online.com/organska-proizvodnja-u-srbiji-ubrzano-raste/

U prvoj polovini ove godine trgovanje poljoprivrednim zemljištem činilo je 20 odsto ukupnog trgovanja nepokretnostima. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u tom periodu nove vlasnike je u Srbiji dobilo oko 47.000 nekretnina.

Novčana vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta bila je oko 87,6 miliona evra, dok je u istom periodu lane iznosila 72 miliona evra.Najviše cene poljoprivredno zemljište dostiže u Bačkoj. Maksimalne cene zabeležene su u Sirigu i na Čeneju. U Sirigu je za hektar i 12 ari njive plaćeno 42.500 evra, a na Čeneju 35.187 evra za hektar i 35 ari.

Prema podacima RZS, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Zapadnobačkoj oblasti u prvom polugodištu bila je 8.350 evra za hektar. To je prosek izvučen između minimalne i maksimalne cene za njive u toj oblasti Vojvodine.

U Severnobačkoj oblasti prosečna cena njiva bila je 9.700 evra.Najviša cena poljoprivrednog zemljišta u tom periodu bila je u Južnobačkoj oblasti i iznosila je 9.950 evra za hektar. U Severnobanatskoj oblasti prosečna cena bila je 7.350 evra za hektar, a u Srednjobanatskoj 6.850 evra.

Koliko su cene zemljišta u Vojvodini bile visoke u datom periodu najbolje ilustruju podaci RZS da se za hektar njiva u Šumadiji i zapadnoj Srbiji u proseku plaćalo 3.100 evra, u južnoj i istočnoj Srbiji 2.600, a u regionu Beograda 3.850 evra.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/njiva-vredna-42500-evra-evo-gde-su-najskuplje-oranice-u-srbiji/72hpp0t

Ima jedan divna pesma Tanje Banjanin - Pokaži mi gde Dunav ljubi nebo. Ova izvrsna umetnica se ne bi ljutila ukoliko bi naslov promenili u Pokaži mi gde Rudno ljubi nebo, istog trenutka kada bi posetila rudnjansku visoravan. Naime, sa pojedinih kota poput Srnjače zaista imate utisak da možete dohvatiti nebo i zvezde. Ovde priroda nije štedela na svojim lepotam, ali ni domaćini kada vas ugoste u svojim objektima domaće radinosti. Zahvaljujući nekolicini pionira u turističkom posl, danas ubiraju plodove rada i priznanja. Iz tog razloga i sa velikim ponosom i ove godine po treći put bili su domaćini Sajma seoskog turizma.Mirisi i ukusi Srbije na jednom mestu, u selu Rudno, koje je bilo domaćin trećeg Sajma seoskog turizma. Preko 100 gradova i opština predstavilo je svoje potencijale za seoski turizam kao i gastronomsku ponudu svog kraja. Smešteno na obroncima planine Radočelo, na nadmorskoj visini od oko 1.100 metara u prirodnom parku i rezervatu biosfere Golija-Studenica, selo Rudno osim po nadaleko čuvenom krompiru, malinama, kajmaku i siru, medu i
domaćoj rakiji, poslednjih godina postaje prepoznatljivo i po liderskoj poziciji u razvoju seoskog turizma u kraljevačkom kraju. Zbog toga je valjda ova destinacija i izabrana za lokaciju događaja. Kada vidite dokle pogled puca, jasno vam je i zašto. Kada se tome pridoda gastronomska
ponuda i brojne manifestacije nije teško boraviti ovde. Istina najveći broj gostiju su oni koji vole šetnju, mir, prirodu. Treći po redu dvodnevni „Sajam seoskog turizma“osim kraljevačkih, okupio i turističke poslenike i iz znatnog broja gradova i opština Srbije.

„Možemo reći da je cilj ove manifestacije promocija turističkog potencijala kraljevačkog kraja, pre svega seoskog turizma koji poslednjih godina beleži trend
ubrzanog razvoja. Osim brojnih prezentacija, u sklopu Sajma održana su stručna predavanja i panel diskusije, uz neizostavni bogat kulturno-umetnički program. U ovom poslu smo imali više nego odličnu podršku Poljoprivredno savetodavnih stručnih službi, Ministrstva poljoprivrede i Ministrstva turizma. Napredovali smo u svakom smislu, te sa ponosom možemo reći da je u srcu Biosfere Golija prisutno 100 izlagača iz cele Srbije“ – istakla je Ana
Mirosavljević, direktorka Turističke organizacije Kraljevo.
,,Sada se možemo pohvaliti i brojem noćenja na Rudnu, gde ima 72 registrovana gazdinstva koja se bave ovim poslom. Preko 900 vaučera koje je Ministrstvo trgovine omogućilo i ove godine ostvareni su upravo na ovoj destinaciji. Naš zadatak je da ih što više promovišemo, i mislim da na taj način zajednićki dolazimo do dobrog rezulata – istakla je Ana Mirosavljević.
Da broj turista koji odmor žele da provedu na selu bude veći, iz godine u godinu doprineli su i vaučeri kojima država pomaže domaći turizam. Sto hiljada vaučera koje je namenila za ovu godinu već su iskorišćeni. U srcu Rezervata biosfere Golija-Studenica poljoprivredni savetodavci, predstavnici turističkih organizacija i domaćini okupili su se da promovišu svoja sela, znamenitosti i gastronomiju. Lepa ova naša Srbija odakle god da kreneš i dokle
god da stigneš. Mešaju se kulture, predeli, mirisi i ukusi.
,,Kad sve vidiš, prođeš, nadišeš se vazduha, saznaš ono što nisi znao, a pravo da ti kažem nismo baš naklonjeni svojoj istoriji, malo toga znamo, moraš i da ogladniš. Kod nas se tradicija kulinarstva prenosi generacijski, baš kao i sve drugo vezano za običaje i kulturu. Svoju sofru Milija Milić sa Kosova i Metohije bogato je opremio svim jelima ispod sača. Najviše pažnje privlači rednica, flija, redalja, koju više malo ko priprema imajući u vidu da je za preteču slanih palačinki neiphodno 4 sata dobrog rada.“
„Nama je prvenstveno prioritet gradski turizam, ali eto, već par godina u okolini, u selima sve je više zainteresovanih seoskih domaćina koji bi da se bave turizmom. Mi smo zato i došli ovade da vidimo kako to radi neko ko možda to bolje radi od nas“, kaže Vladimir Jovanović iz Turističke organizacije Niš.
Zorica Jovanović, vlasnica seoskog domaćinstva, kaže da u Rogljevu kod Negotina imaju pivnice:

„Tamo su kameni vinski podrumi još iz 19. veka. Mi smo neke podrume preuredili da možemo da primimo goste za degustacije, za ručkove. Osim dobrog vina u ponudi su naše ramice u listu od vinove loze. Sa ovčijim kiselim mlekom uz koje se sarmice obično serviraju možemo i pred cara.“
Na pitanje da li se u ovom istočnom kraju još bele na poljima stada ovaca, sagovornica dodaje da ima nije kao nekada ali poljoprivreda je još uvek delatnost od koje mnogi žive. Kikinda je predstavila odlične sireve iz Mokrina, iz Ruskog Sela, proizvode od bundeve, ulja, likere.
,,Kikinda je prvenstveno prepoznatljiva po našoj manifestaciji Dani ludaje, gde su uključena sva sela kikindske opštine. Bundeva je negde naš zaštitni znak. Salaši su već deceniju omiljeno svratište za slučajne ali i namerne putnike. Učini brz tempo života da ljudi potraže mir i uživanje, svakako da naša ravnica sa mnoštvo događaja može pružiti savršen odmor uz savršen banatski frutštuk“ -ističe Jasmina Milankov, iz Kancelarije za turizam Kikinde.
Poljoprivredna stručna služba iz Jagodine je primereno donela a šta drugo no pravu lepo pečenu ćurku. Zaštitni znak Jagodinaca koji je najbolje opisao Branislav Nušić, no nećemo dana o tome. Ova služba pokriva i opštine Paraćin, Rekovac i Ćupriju.
- Poljoprivreda je i dalje jedna od najvažnijih grana privrede u svim pomenutim opštinama. Ima izuzetnih domaćina od proizvođača grožđa i vina, do voćara,
povrtara, ali i stočara. U Jagodini još uvek postoji najveća farma ćuraka u Srbiji. Kada je turizam u pitanju sve više je seoskih domaćina koji žele da ugoste domaće i strane posetioce.,Po gastronomiji sigurno da je Srbija u celosti dobro pozicionirana, moramo samo više predstaviti lepote koje imamo, uzmalo reklame i malo infrastrukture mislim da bi ovaj posao cvetao - kaže Jasmina Filipović, direktorka PSSS Jagodina.
Kod Užičana situacija čini se najnaprednija. Tome je sigurno doprinelo davnih godina Sirogojno, Zlatibor, Čajetina i selo Mačkat. Ovaj kraj su turisti upoznali
davnih godina. Sada je primat samo uz niz manifestacija, kojih ima prilično ponuditi gostu i modernije saržaje. Poljoprivreda i dalje ima veliki procenat u učešću ekonomije, jer su malina, suvomesnati proizvodi, pa i šljiva vodeći na listi. Dejan Stanković iz PSS Užice tvrdi skromno:
„Što se tiče seoskog i planiskog turizma mi smo prepoznatljivi, kako na prostorima Srbije tako i šire. U segmentu poljoprivrede takođe imamo vrsne poljoprivredne proizvođače, koji su uspeli da svoje proizvode plasiraju van Srbije. Na vaše pitanje o malini moram reći da je nažalost ona sve više devastirama, prvenstveno zbog cene poslednjih godina. Kada malinari nisu cenovno motivisani, svakako da cena povlaći za sobom i druge probleme, manje
ulaganja, manji rod, slabiji kvalitet.
Zrenanjinci će vas pozvati da obiđete njihov kraj ali da nikako ne zapostavite dane piva, dok Kruševac i Kragujevac, nude neke druge sadržaje, kako za mlade tako i poklonike prirode i verskih obeležja. Novi Pazar je i ovoga puta plenio kako rukotvorima tako i čuvenim mantijama i piticama. Nažalost komisija je bila uskraćena za degustaciju istih jer su tepsije očas posla bile prazne! Potencijale grada domaćina, koji treću godinu za redom organizuje Sajam seoskog
turizma, predstavila su gazdinstva iz Rudna i Lopatnice. Zorica Zdravković iz PSSS Kraljevo uverena je da je ovakav vid promocije, zajedništva struke, prakse i dobrih domaćina pravi način da selo, poljoprivreda i turizam postanu naš profitabailan proizvod van granica.
– Zaista želim da istaknem da u ovakvoj priči savetodavne službe nemaju samo ulogu razvoja poljoprivrede, niti da je selo samo poljoprivreda.Moramo selo posmatrati na jedan dugoročniji niz, jer selo jeste čuvar tradicije, običaja, kulturne baštine od njive do trpeze. Nadgradnja proizvoda sa sela, podrazumeva ozbiljnu delatnost bez obzira da li ga nudimo gostu na tanjiru ili za poneti kao souvenir poklon, hranu u prerađenim proizvodima. Na tome možemo svi da doprinesemo na svoj način.
,,Zadatak PSSS na sajamskoj manifestaciji bio je da pripreme izložbu tradicionalnih jela, predmeta domaće radinosti i drugih suvenira kojim će predstaviti potencijale.

Izvor: Agrobiznis magazin

Cene mesa variraju otkada je kriza sa svinjetinom uzdrmala Evropu. Najveći broj slučajeva afričke kuge svinja registrovan je za sada u Poljskoj – više od 1.500, sledi Rumunija sa nešto više od 1.000 slučajeva, pa Mađarska i baltičke zemlje. U Evropi je od početka godine zabeleženo više od 4.500 slučajeva ove bolesti, a u istom periodu pobijeno je oko 500.000 svinja. U Grčkoj je cena svinjskog mesa skočila 30 odsto. Evropski zavod za statistiku „Evrostat” objavio je pre nekoliko dana da su potrošači u Austriji prošle godine 46 odsto više plaćali sveže meso u odnosu na prosek Evropske unije, a onda slede kupci u Luksemburgu, Francuskoj i Belgiji. Sa druge strane, cene mesa u Poljskoj i Rumuniji bile su 37 odsto niže u odnosu na prosečnu cenu, pa su oni uz kupce iz Bugarske i Litvanije kupovali najjeftinije meso u Evropi.

Srbija je veliki uvoznik svinjskog mesa (samo prošle godine uvezli smo 29.000 tona). Prema procenama imamo oko tri miliona svinja u uzgoju što nije dovoljno za domaću potrošnju. Razlika se nadomešćuje uglavnom uvozom mesa za prerađivačku industriju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku uvoz svinjskog svežeg i zamrznutog mesa, u odnosu na 2017. godinu, povećan je devet odsto. Po zvaničnoj statistici, najviše smo ga uvozili iz Španije i Nemačke, a manje količine stizale su i iz Holandije, Mađarske i Hrvatske. Izvoz je u istom periodu pao oko 30 procenata.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije kaže da upravo to što smo veliki uvoznici svinjskog mesa govori da je u ovom trenutku našim klaničarima jeftinije da uvoze meso nego da se bave tovom .

– U primarnoj proizvodnji farmeri su u vrlo nezavidnom položaju, jer kada kreću u tov svinja neizvesno je koliko će biti krajnja cena. Cena koja je danas 170 dinara, vrlo lako za dva meseca može da padne na 150 ili 130 dinara. Taj biznis zato i jeste tako neizvestan, ne u smislu proizvodnje, nego kontinuiteta koji je potreban za izvoz na velika tržišta poput Kine ili Rusije – kaže Budimović.

On dodaje da Srbija nije iskoristila prednost i činjenicu da životinje hranimo hranom koja nije GMO i zato što ovu prednost nismo popularisali, dodaje, sami smo krivi.

– Na cenu mesa utiče i obim trgovine sa EU, kao najvećim partnerom, a mi tu trgovinu nemamo. Razlog je što svinje i dalje vakcinišemo protiv svinjske kuge (od 1. oktobra trebalo bi da se to prekine). I bez toga ne verujem da bismo bili konkurentni sa cenom svežeg mesa u EU, jer nam je skupa proizvodnja i ne možemo da postignemo konkurentnost sa zemljama poput Španije, Belgije, Danske, Nemačke – objašnjava Budimović.

Cene mesa u Evropskoj uniji, prema mišljenju Vukoja Muhadinovića, direktora i vlasnika Industrije mesa „Topola”, generiše kinesko tržište, a samim tim to utiče i na nas, jer zavisimo od spoljašnjih faktora.

– Imali smo dosta visoku cenu na tržištu, koja je trenutno blago pala. Pojava afričke kuge svinja jedan je od razloga, ne izvozi se, manja je tražnja i to se reflektuje i na sirovine. Očekujemo da će se to stabilizovati, a nadamo se i povećanju cena kada se tržište stabilizuje – kaže Muhadinović za naš list.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković kaže da razvijene zemlje imaju visoke subvencije i proizvođači u tim zemljama mogu komotnije da se ponašaju, da budu konkurentniji na svetskom tržištu. Srbija, sa druge strane, ima velikih problema sa stočarskom proizvodnjom još od ulaska u tranzicioni period.

– Subvencije su ograničene, ne poštuje se Zakon o dobrobiti životinja posebno zoohigijeni. Mi trenutno nemamo mogućnosti da budemo značajni izvoznici niti partner na svetskom tržištu kada je reč o stočarskoj proizvodnji. To ne znači da nemamo potencijal i da ne možemo proizvodnju da razvijemo za šta su potrebna značajnija sredstva – kaže Stanković.

Prema najnovijim podacima u Srbiji se po stanovniku troši manje od tri kilograma junećeg mesa, oko 14 kilograma svinjetine, a raste jedino potrošnja pilećeg, odnosno živinskog mesa, što je prema rečima Stankovića, indikator siromaštva. U EU sa druge strane troši se 15 kilograma junećeg mesa po stanovniku, čak 30 kilograma svinjetine i oko 20 kilograma živinskog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/436892/Kuga-poremetila-cene-svinjetine

Ovo su važnije sorte grožđa u Srbiji - Crne sorte:

Burgundac crni
Burgundac crni ili Pino Noir, je francuska sorta. Gaji se u mnogim vinogradarskim zemljama Evrope: Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj, Švajcarskoj,
Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori. Kod nas se gaji u skoro svim vinogorjima. Umerene je bujnosti. Rana je sorta, sazreva početkom septembra.
Najbolje rezultate daje na propusnim, rastresitim, peskovitim, deluvijalnim, krečnim, umereno plodnim i toplim zemljištima. Grozdovi su mali, generalno kompaktni i čine ih male, čvrsto nabijene, pomalo ovalne, slatke sočne bobice sa tamno ljubičastom kožom. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 8 do 10 okaca, a kondiri u zamenu na dva okca. Prinos grožđa je od 6.000 – 12.000 kg/ha. U našoj zemlji jedna je od privredno najznačajnijih sorti. Kvalitet naših vina od crnog burgundca ravna se sa vinima iz poznatih vinogradarskih rejona sveta. Nove vinograde treba podizati sa klonovima. Berba se vrši ranije, ako se vino koristi za proizvodnju penušaca. Osetljiv je na bortritis, pa je u uslovima hladnije klime potrebna zelena rezidba. Vino je visokog kvaliteta bez obzira da li je prerađeno u crno ili belo vino. Ostali nazivi: pinot noar, burgundac crni, burgund mare, blauburgunder, pinot nero.
Kaberne frank
Kaberne frank, potiče iz Francuske. Prvi podaci o kaberne frank sorti potiču iz regiona Bordoa, s kraja XVIII veka, mada je poznato da je i pre tog perioda gajen u Loari. Uz sovinjon blan, predstavlja drugog „roditelja“ sorte kaberne sovinjon. Gaji se još u Italiji, Ukrajini, Moldaviji, Španiji, Ruskoj federaciji, Bugarskoj… Kod nas se gaji kao pratilac sorte kaberne sovinjon. Umerene je bujnosti. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 10 – 12 okaca. Gaji se na krečnim, i umereno suvim zemljištima. Grozd je srednje veličine konusnog oblika, srednje zbijen do rastresit. Prinos je od 8.000 -12.000kg/ha. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu, lukovi se režu na 10 do 12 okaca. SAZREVA U III epohi, pozna je sorta. Vino je otvorene ili zatvorene rubin crvene boje, veoma pitko. Miris vina podseća na zeljaste trave.

Kaberne sovinjon
Ima je u vinogradima širom sveta, prilagodljiva sorta. Pod nazivom Petit Cabernet je poznata u Bordou još od 18.veka, kada su je vrlo često mešali sa kaberne
franom. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Španiji, SAD, Čileu, Agrentini…Kod nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u Vojvodini i Centralnoj Srbiji. Formira veoma bujan
čokot. Najpogodnija su rastresita, propusna, šljunkovita zemljišta, krečna, umereno plodna. Grozd je srednje veličine, valjkasto kupast ili kupast često sa krilcem, zbijen ili srednje zdijen. Daje prinose do 8.000 kg/ha. Pozna je sorta sazreva u III epohi, pozna je sorta. Zahteva dugu ili mešovitu rezidbu. Lukovi
se režu na 10-12 okaca a kondiri na 2 okca. Vino je veoma pitko vrlo karakterističnog mirisa, koji podseća na šumsku ljubičicu, dobro obojeno.
Vranac
Domaća sorta rasprostranjena u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Najpogodniaj su umereno plodna i topla zemljišta, propusna, rastresita, deluvijalna. Grozd je srednje veličine ili veliki, kupast, ili valjkastog oblika. U našim uslovima sazreva krajem septembra i veoma je prinosna sorta, od 12.000 do 15.000 kg/ha. Daje dobre prinose pri rezidbi na duge kondire, ali veće prinose daje pri mešovitoj rezidbi. Lukove treba rezati na 6-8 okaca. Vino je veoma prijatnog, harmoničnog i specifičnog ukusa i mirisa. Intenzivno je obojeno.
Kratošija
Kratošija je autohtona sorta Crne Gore. Gaji se u Hrvatskoj, Dalmaciji, Makedoniji i Crnoj Gori. Čokot je veoma bujan, grozd je srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit, kupast i cilindrično kupast. Pozna je sorta, sazreva između III i IV epohe. Odgovaraju joj propusna, rastresita, šljunkovita i umereno plodna zemljišta. Prinosi variraju od 12 – 15.000 kg/ ha. Dobro rađa pri kratkoj rezidbi, a dobra je i mešovita sa lukovima 6-8 okaca i kondira 3-5 okaca. Vino je pitko, osvežavajuće sa lepom tamno crvenom bojom.
Merlo
Potiče iz Francuske iz bordovskog vinogorja. Gaji se u Franskoj, Ruskoj Federaciji, Španiji, Italiji, Rumuniji, Kaliforniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Kod
nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u centralnoj Srbiji i u Banatu. Bujna je sorta, grozd je mali ili srednje veličine, najčesće je kupast ili valjkasto kupast. Sazreva u III epohi i pozna je sorta. Gaji se na propustnim, rastresitim, umerno plodnim i krečnim zemljištima. Rezidba je mešovita, lukovi se režu na 10-12 okaca a kondiri za zamenu na 2 okca. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Vino je sa karakterističnom sortnom aromom, odležavanjem dobija na kvalitetu.
Game
Game je sorta poreklom iz Francuske. Najviše se gaji u Francuskoj, Italiji, Ruskoj
Federaciji, Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji. Kod nas u centraloj Srbiji, Vojvodini i na Kosovu i Metohiji. Spada u grupu srednje bujnih sorti, grozd je srednje
veličine ili mali, cilindričan, cilindrično konusni. Srednje pozna je sorta, grožđe sazreva u II epohi. Prinos grožđa je od 10000-20000 kg/ha. Visoki prinosi se ostvaraju primenom mešovite rezidbe sa lukovima od 8-12 okaca. Gaji se na plodnim, rastresitim, umereno vlažnim i umereno krečnim zemljištima. Vino je rubin crvene boje, harmoničnog ukusa, veoma pitoko i prijatnog je mirisa.
Prokupac
Prokupac je autohtona sorta Srbije. Najviše se gaji u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i mestimično u Vojvodini, masovno se gaji u Makedoniji, malo u
Bugarskoj, sporadično u Ruskoj Federaciji. Ima veoma bujan čokot sa uspravnim lastarima. Grožđe sazreva između III i IV epohe, veoma je pozna sorta sa dugom vegetacijom. Prinosi grožđa su od 15000-20000 kg/ha. Odgovara joj kratka rezidba. Kondiri se orezuju na 2-3 okaca. Uspeva na suvim, propusnim, rastresitim i kamenito šljunkovitim zemljištima. Vino je harmonično, pitko, svetlo crveno, neutralnog mirisa. Od grožađa se prozvodi kvalitetno crno ili ružičasto vino.
Tamjanika crna
Tamjanika je veoma stara sorta. Gaji se u pojedinim vinogorijima Srbije, u Krajinskom pod reonu i Negotinskom vinogorju. Čokot je srednje bujan, grozd je mali ili srednje veličine. Masa grozda je od 120- 195 gr. Sazreva u III epohi, srednje pozna je sorta. Ovo je sorta koja daje male prinose od 2000-5000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Najbolje uspeva na propusnim, rastresitim, umerno plodnim i umerno toplim zemljištima. Vino je vrlo prijatne arome, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, ružičaste boje. Vino je bogatoekstraktom.
Traminac
Traminac potiče iz Tramina, u južnom tirolu, severna Italija. Sorta je poznata u celom svetu. Gaji se u Franscuskoj, Italiji, Nemačkoj, SAD, Australiji. Kod nas se gaji u Vojvodini i mestimično u vinogorjima Srbije. Čokot je srednje bujan, grozd je mali, kupast, ređe valjskast, zbijen, sa kratkom peteljkom. Grožđe sazreva u II epohi, srednje pozna je sorta. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Rezidba je mešovita i duga. Lukovi se režu na 8-12 okaca.
Odogovaraju rastresita, propusna umereno plodna zemljišta. Vino je vrlo karakteristično, veoma pitko, osvežavajuće, zeleno žute boje.
Muskat Hamburg
Stvorena je u Engleskoj. Gaji se u Španiji, SAD, Francuskoj, ITalji, Australiji, Makedoniji i Hrvatskoj i dr. U Srbiji se gaji uvećini vinogorja. Sorta ima bujan čokot, grozd je veliki, razgranat i rastresit. Sazreva krajem II i početkom III epohe. Prinos grožđa se kreće od 15000-20000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Gaji se na rastresitim, propusnim, karbonatnim i peskovitim zemljištima. Grožđe je veoma prijatno za jelo sa intezivnim, muskatnim mirisom i ukusom, svežavajuće.

Izvor:Agrobiznis magazin

U Gornjoj Radgoni, u Sloveniji, održava se 57. međunarodni poljoprivredni sajam, na kome je nešto manje izlagača iz Srbije nego ranijih godina. Slovenački poljoprivrednici su zainteresovani za kupovinu semena kukuruza, a svoju ponudu predstavili su "NS seme" i Institut "Zemun polje".U Srbiji se proizvode hibridi kukurza koji su pogodni za brdsko-planinsko područje kakvo je u Sloveniji, a hibridi rane grupe zrenja pogodni su za hladije noći tokom najbitnijih faza vegetacije.Takve hibride proizvodi Institut za kukuruz "Zemun polje" koji je jedan od srpskih izlagača na sajmu "Agra" u Gornjoj Radgoni i koji je posebno privukao interesovanje poljoprivrednika.

"Mi radimo kukuruz samo ako nam da 15 tona suvog zrna", objašnjava Damjan Fižar, poljoprivrednik iz Gornje Radgone, "tako da ova godina je odlična."

"Naša novija generacija je isto tako značajna za ovo tržište i pokazala je odličnu prilagodljivost ovim ulovima i ostvarila rekordne prinose", ističe Željko Kaitović, Institut za kukuruz "Zemun polje".

Poljoprivredni stručnjaci smatraju da na slovenačkom tržištu ne možemo da budemo konkurentni, prvenstveno zbog subvencija, naše su 40 evra po hektaru, a njihove su veće od 480 evra po hektaru. Uz to slovenačka poljoprivreda je unapređivala samodovoljnost na malim gazdinstvima.

"Sad su se oni razvili toliko da sami proizvode sirovine i finalni proizvod", ističe Branislav Gulan, poljoprivredni analitičar. "A Srbija sve uvozi. Srbija je prošle godine uvezla samo zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti 71 milion dolara."

"U okviru zvaničnih sastanaka delegacija pokrajinske Vlade Vojvodine sastaće se sa predstavnicima ministarstava poljoprivrede i privrede Slovenije. Nakon toga Zadružni savezi Slovenije i Vojvodine održaće zajednički sastanak posvećen razvoju zadrugarstva.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3639912/kako-se-srbija-predstavila-na-sajmu-poljoprivrede-u-sloveniji.html

Da najljuće paprike na svetu uspevaju i u Srbiji pokazao je Živojin Antić iz Ćuprije koji se već sedam godina uspešno bavi njihovom proizvodnjom. Seme ovih paprika Živojinu stiže sa različitih krajeva sveta i do sada su se sve sorte dobro pokazale, rod je čak i iznad proseka u odnosu na zemlje porekla.
Živojin Antić iz Ćuprije od 2013. godine proizvodi ljute paprike. Trenutno ima preko 250 različitih sorti ljutih paprika koje su stigle sa Filipina, Tajlanda, Trinidada i Tobaga, Kolumbije, Meksika, Amerike i sve su kako sam kaže u Pomoravlju rodile i iznad proseka u odnosu na zemlje porekla."Mnoštvo boja, oblika i raznovrsnosti daje mi mogućnost da svoju maštu i ljubav iskažem na različite načine jer kada imam mnogo vrsta paprika to je lepo i kada se vidi ali ipak najbitnije je što u meni budi izazov u zavisnosti od vrsta paprike, neke su niske, neke visoke , jedne se rade i tretiraju na jedan druge na drugi način. U Srbiji su najidealniji uslovi za proizvodnju paprike i paradajza. Recimo dobijem sortu iz Amerike koja rađa 15 plodova kod njih, a kod nas rodi od 50 do 70 paprika. Moj cilj je da ljudima pokažem ovu proizvodnju da ih zainteresujem i edukujem, pogotovu bih voleo da radim sa mladim ljudima da im pokažem da je naša zemlja plodna i da je treba koristiti u prave svrhe", rekao je Živojin Antić,povrtar,

Živojin Antić poslednjih godina obučava sve zainteresovane za proizvodnju i gajenje najljućih paprika na svetu a među njima je i dvadesetdevetogodišnji Tomislav iz Sombora.

"Ja sam počeo amaterski da pravim neku svoju baštu i pošto nisam imao znanja onda sam kucao i na You Tube-u šta me je zanimalo od tih tutorijala i tako sam i naišao na Živojina. Posle godinu dana sam ga se setio kada mi je i trebalo, otkrio sam njegovu stranicu a on je tamo napisao da traži nekoga da ga edukuje, ja sam se prijavio odmah. Ja već duže vreme proučavam zdravlje a sa njim je povezana hrana, pogotovu istražujem organsku i biohranu. Imam od dede zemlju koju planiram da iskoristim a možda jednog dana i proširim", kazao je Tomislav Videkonjić."Jedinica za merenje ljutine paprika je skovil. Sve naše paprike su ljutine do nekih maksimalno 40 hiljada skovila kao što je recimo vezenka koja od naših paprika ima najveću ljutinu za razliku do karoline riper koja je najljuća na svetu i koja ima i do dva miliona i 300 hiljada skovila. Ona je čak 60 puta ljuća od naše najljuće paprike", dodao je Živojin Antić.

Živojin u Ćupriji gaji preko 1000 različitih vrsta i sorti biljaka a među neobičnim povrćem našli su se i specifični po boji i obliku patlidžani koji nisu tipični za ovo podneblje a dobro uspevaju.

"Ja sam probao i putem tih društvenih mreža i prijatelja nabavio razne sorte plavog patlidžana. Imam i beo, i zelen, i žut i izdužen i takozvanu zebrinu koja je ljubičasto bela na pruge i to jeste dobra priča jer možemo kao i kod svih organskih sorti da vadimo seme i da sledeće godine ponovo sadimo", rekao je Živojin Antić.

Živojinu je cilj da pored edukacije svih zainteresovanih ljudi napravi ukrštanjem nove sorte ljutih paprika ali i ostalog povrća koje mu stiže sa različitih krajeva sveta.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/najljuce-paprike-se-gaje-i-u-srbiji_1039033.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30