Willamette je trenutno najrasprostranjenija sorta maline u Srbiji, otporna, prinosna, srednje krupnih plodova odličnog ukusa, koji su veoma traženi za zamrzavanje.

Sezona branja: Willamette pristiže na branje u nižim predelima zapadne Srbije oko 20. juna, a u višim oko 1. jula. Ubiranje plodova traje oko 30-35 dana.
Kvalitet ploda: Willamette ima plodove prosečne težine 5,5 gr kompaktnog oblika, sjajne tamno-crvene boje i odličnih osobina za zamrzavanje i preradu. Ukus
ploda je veoma prijatan sa većim prisustvom kiselina i kao takav je najtraženiji za preradu na svetskom i domaćem tržištu.
Upotreba ploda za zamrzavanje: Willamette se koristi kao najbolja sorta maline za zamrzavanje i dalju preradu.
Otpornost: Willamette ima odličnu tolerantnost na rak korenovog sistema i kao takva je jedina sorta na svetu koja nije sklona ovom oboljenju. Na fitoftoru je
osetljiva kao i skoro sve sorte maline, a na Botritis (sivu trulež) je osetljiva i to u slučaju loše i neadekvatne zaštite. Preporučuje se sadnja do 1.300 m nadmorske visine, a ako se planira na većim visinama izabrati parcelu koja je zaklonjena od vetra i koja dugo na proleće ostaje pod snegom, odnosno na kojoj kasnije kreće vegetacija. Može da bude osetljiva na izmrzavanje u koliko se preforsira sa azotnim đubrivima, naročito krajem leta i jeseni. U tom periodu koristiti kalijum-sulfat koji povećava količinu suve materije u biljci. Prisustvo grinje oštećuje liske i ostavlja posledice na prinose za tekuću, ali i narednu godinu.

Karakteristike na polju: Willamette je srednje bujna sorta maline sa polu-podignutim izdancima kojima se lako manipu22 liše. Sadnja se obavlja u jesen ili na proleće u razmaku od 0,25 x 2,2 m (18.000 kom/ ha). U praksi se pokazalo da je preporučljivo postavljanje 3-4 reda podveze. Veliki broj korenovih izdanaka i pravovremeno ostavljanje zaperaka obezbediće uslove za dobru selekciju izdanaka koji će se vezati i davati rod u narednoj godini.
Sadnice: Najbolje je koristiti sertifikovane kontejnerske sadnice i sadnice koje se vade direktno sa korenovim sistemom iz zemlje. Tokom jeseni ili proleća se sade na dobro pripremljeno zemljište, tako da se vrat korena ne potopi u zemlju, već da bude na površini (kao na slici) i zatrpati sitnom zemljom, blago pritisnuti rukama (ne nogama) i dobro zaliti vodom, kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice pre sadnje potopiti u rastvor prihrane za ukorenjavanje 0,1% (10:40:10) i sredstva za zaštitu 0,1% (Triofender ili Tifi) u trajanju od 1-2 minuta.
Zemljište: Nakon izbora parcele, prvo se vrši pravilno uzorkovanje zemljišta na više mesta, na dubini od 0-30 cm i analiza, na osnovu koje se daju detaljne preporuke za pripremu zemljišta. Najbolje je blago kiselo (PH 5,5-6,5), rastresito, humusno zemljište, bogato hranljivim materijama. Nakon oranja parcele, po celoj površini parcele, razbacati kreč, ako je potrebno, i neki od zemljišnih insekticida (Galition Forte 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ ha). Nakon freziranja celokupne parcele, obeležiti redove kuda će biti sadnja i u trake širine 1 m rasturiti dobro zgoreo stajnjak, 40 t/ha i đubrivo po preporuci (ITALPOLLINA i GUANITO) i sve još jednom zafrezirati. Otvoriti brazde za sadnju na dubinu od 15-20 cm, ubaciti insekticid (GALITION FORTE 10 kg/ha) i đubrivo po preporuci i blago zatrpati u brazdama grabuljicama, motikom ili metlom da se đubrivo prekrije zemljom 1-2 cm. Sadnicu postaviti u brazdu na dubini od 10 do 15 cm maksimalno, u uspravnom položaju i zagrnuti je sitnom zemljom i nagaziti blago nogama oko sadnice, dodatno nagrnuti grabuljama ili motikom zemlju oko sadnice. Ako je jesenja sadnja, oko sadnice napraviti uzdignuće 3-5 cm visine i nikako ne ostavljati dolinu. Ako je prolećna sadnja, ostaviti zemljište ravno
oko sadnice, a nikako ne ostavljati veliko uzdignuće, a ako je kasna prolećna sadnja, ostaviti blago udubljenje oko sadnice da bi se u slučaju duže suše prva kišnica sakupljala oko biljke i time više zalila sadnicu.

Navodnjavanje: Kao obaveznu agrotehničku meru treba obezbediti navodnjavanje sistemom kap po kap koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje) koji se koriste isključivo preko noći kada se biljke ohlade. Rasprskivačima se obezbeđuje ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna, jer je pored zalivanja potrebno i dodatno ishranjivanje biljaka. Redovnu prihranu sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, a umerenim azotom treba primenjivati od početka do kraja zrenja plodova, a od početka avgusta u nekoliko navrata koriste se Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije kako u plodu tako i u stablu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi, imati krupnije plodove bolje obojemosti i biti pripremljena za zimu i neće dolaziti do
izmrzavanja izdanaka.
Zasena: Neophodna agrotehnička mera u regionu Srbije je i zasena. Mreža od oko 20% zasene je potrebna kako bi se umanjilo sunčevo zračenje, smanjila temperature za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana, a time povećao učinak rada. Prinosi se povećavaju i do 20% a kavalitet ploda je neuporedivo bolji.
Prinos: Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu može obezbediti prinos od 20 - 25 t/ha.
Cena: Plod maline Willamette je veoma tražen i uvek će imati profitabilnu cenu za dobrog proizvođača.Sertifikovane sadnice maline Willametta sa potrebnom dokumentacijom za ostvarivanje prava na subvenciju, možete nabaviti u firmi Floriva (www.floriva.com) koja je proizvođač i uvoznik sadnica za teritoriju Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Vinogradarstvo je procvalo u doba Nemanjića, i to najviše u Metohiji. U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet, o čemu svedoči zapis iz “Povelje Stevana Prvovenčanog”. 

Prvi nađeni tragovi vinogradarstva i vinarstva na teritoriji Srbije su posude iz bronzanog doba, oko 2200. godine pre n.e., i iz gvozdenog doba, oko 400. godine p. n. e. Prilikom arheoloških iskopavanja Sirmijuma i drugih antičkih lokaliteta u Srbiji pronađen je veliki broj amfora koje potvrđuju upotrebu i proizvodnju vina. Poznato je da je rimski car Domentijan (69.-96.) uveo zakonski monopol kojim je samo italičnim vinogradarima bilo dozvoljeno da sade kvalitetnu lozu. Taj monopol je važio sve do cara Marka Aurelija Proba, rođenog u carskom gradu Sirmijumu 232. godine. Prob je zasadio vinovu lozu na padinama Fruške gore u okolini Sirmijuma, pa je za njegovo ime vezan početak vinogradarstva u Srbiji.
Vinogradarstvo je procvalo u doba Nemanjića, i to najviše u Metohiji, međutim stagnira pod osmanskom i austrougarskom vlašću, da bi se ponovo povratilo oslobođenjem Srbije. Nakon oslobođenja od Turaka u Srbiji dolazi do intenzivnog razvoja vinogradarstva koje postaje najznačajnija privredna grana. Osnivanjem “Navipovog” podruma 1848. godine počinje organizovana proizvodnja vina u Srbiji.
Kralj Petar I Karađorđević i njegov sin Aleksandar su početkom 20. veka u centralnoj Srbiji na brdu Oplenac kod Topole podigli na desetine hektara vinograda i
podrum u kome su proizvodili vrhunska vina. U blizini kraljevog podruma postojala je i Venčačka vinogradarska zadruga koja je bila poznata po proizvodnji
penušavog vina, znana kao jedna od najvećih vinarija na Balkanu.
Dušanov dvadesetpetokilometarski vinovod U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet, o čemu svedoči zapis iz “Povelje Stevana Prvovenčanog”. Sam car Dušan je posedovao velike vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena. U njegovo vreme iz vinograda i podruma u Velikoj Hoči vino je keramičkim vinovodom dugim 25 km dopremano sve do carskih podruma u prestonicu Prizren.

Izvor:Agrobiznis magazin

Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u 2019. godini trebalo bi da dostigne skoro tri milijarde evra, ali treba raditi na promeni njegove strukture kako bi se na stranim tržištima našli srpski proizvodi većeg stepena prerade, ocenjeno je danas na okruglom stolu „Diverzifikacija poljoprivrednog izvoza – Put napred za poljoprivredu Srbije".

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da trenutno nisu zadovoljni strukturom izvoza srpskog agrara u kome dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi, odnosno proizvodi nižeg novoa prerade, pa time i nižeg nivoa dodate vrednosti.

Oni čine gotovo tri četvrtine vrednosti izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, dok proizvodi veće dodate vrednosti, odnosno većeg stepena prerade učestvuju sa oko 25 odsto, kaže državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović.

„Upravo ta struktura je nešto što predstavlja uslovno rečeno naš problem i naš cilj je da se struktura izvoza u budućnosti menja", rekao je Mahmutović na okruglom stolu, koji je organizovala Privredna komora Srbije u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu UN (UN FAO) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj.

Mahmutović je rekao da je agrobiznis sektor koji na najbolji način koristi pereferncijalni pristup tržistima zemalja sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovni.

Ti sporazumi, koje je Srbija potpisala sa EU, Ceftom i Rusijom, obezbeđuju plasman srpskih proizvoda na tim tržištima pod odgovarajućim povlašćenim uslovima, a kako kaže Mahmutović, rezultat tih sporazuma i naših potencijala ogleda se u činjenici da godinama imamo suficit u razmeni poljopripredno-prehrambenih proizvoda.

Naglasio je da je prednost Srbije to što proizvodi zdravu i kvalitetnu hranu i naveo da izvoz srskog agrara učestvuje sa 20 odsto u ukupnom izvozu srpske privrede.

Smatra da je neophodno unapređenje ne samo prozivodnih i kvalitativnih kararakteristika srpskih proizvoda, nego i veće ulaganje u marketing i plasman proizvoda.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Stevan Nikčević kaže da se 90 odsto poljoprivrednih proizvoda koji se plasira van Srbije odlaze na tržišta sa kojima imamo sporazum o slobodnoj trgovini, te da je potreban novi investicioni ciklus u poljoprivredi.

Naglasio je da je u sektoru izvoza poljoprivrednih proizvoda potrebno da napravimo jednu ozbiljnu diverzifikaciju, te da treba više raditi na efikasnoj i kvalitetenijoj proizvodnji i na promociji na tržistima na kojima nismo prisutni.

„Zato je značajan sporazum o slobodnoj trgovini i njegovo proširenje na nove članice Evroazijske ekonomske unije. To je naš primarni zadatak kao ministarstva u narednom periodu", kaže Nikčević.

Direktor Sektora poljoprivrede u PKS Veljko Jovanović kaže da je prehrambena industrija jedan od segmenata koji najviše obećava kada je reč o izvozu, te da je potrebno fokusirati investicije u taj sektor.

Smatra da država treba da subvencioniše kvalitet i podržava one privredne siubjekte koji mogu da povuku čitav lanac proizvodnje, a naglasio je i važnost ulaganja u marketing.

Koordinatora FAO i EBRD projekata u Srbiji Miloš Milovanović kaže da trendovi spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenim proizvodima Srbije ukazuju na duboku potrebu za rekonfiguraciju domaće agrarne politike.

Srbija je, navodi, uspela da delimično diverzifikuje svoj izvoz od EU i regiona, ali se nova tržišta ne otvaraju, osim malobrojnih izuzetaka.

Naglasio je da su potebna veća izdvajanja za investicije u poljoprivrednu proizvodnju duž celog tržišnog lanca, od primarne prozvodnje do prerade.

„To je put za napredak", kaže Milovanović i naglašava da Srbija treba da se fokusira na proizvodnju kvalitetne hrane, a među dobrim trendovima vidi i tržište Egipta za srpsku pšenicu.

Izvor:http://rs.seebiz.eu/izvoz-hrane-iz-srbije-raste-ali-treba-raditi-na-promeni-strukture/ar-190390/

Autohtonost poljoprivrede u Srbiji sebe može i mora da prepozna u eri digitalizacije, poručio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević. On je na poljoprivrednom forumu "Hrana za Evropu" održanom u Vrdniku, u obraćanju stručnjacima iz oblasti agrobiznisa, istakao da su ovo kompatibilne oblasti, i da Srbija upravo kroz svoje autohtone sorte biljaka i rase životinja može da pronađe svoje mesto i na međunarodnom tržištu.

On je upoznao učesnike Foruma i sa merama agrarne politike na teritoriji AP Vojvodine za 2019. godinu, navodeći da će u fokusu biti podrška malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.

Podrška će biti usmerena u pravcu intenzivne poljoprivredne proizvodnje, a to se prvenstvo odnosi na sisteme za navodnjavanje gde, gde prema Radojevićevim rečima, vlada najveće interesovanje poljoprivrednika u Vojvodini.

On je istakao da je u ovu oblast, od 2016. godine, zajednički sa poljoprivrednicima uloženo više od 2,5 milijarde dinara, čime je omogućeno navodnjavanje na novih više od 16.000 hektara obradivih površina.

- Ono što je glavna karakteristika agrarne politike i prošlogodišnjeg, i ovogodišnjeg, a predviđena je i budžetom za 2019. godinu, jeste podrška mladim poljoprivrednicima do 40 godina, što je podrška potrebi za generacijskom obnovom vojvođanskog sela, ukazao je Radojević.

Na raspolaganju za ove svrhe u narednoj godini je 250 miliona dinara i na ovaj način, kako je podsetio,u protekle dve godine je formirano novih oko 250 gazdinstava, čiji su nosioci mladi poljoprivrednici.

Kao ključne investicije koje se nastavljaju, Radojević je naveo i zajednička ulaganja sa lokalnim samoupravama, koje resorni sekretarijat realizuje za izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže u seoskim sredinama, kako bi se podigao nivo kvaliteta života.

Prema Radojeviću, to su dva paralelna procesa, koja su neodvojiva. S jedne strane ulaganje u poljoprivrednike, a s druge strane podizanje kvaliteta života u seoskim sredinama.

Na Forumu se obratio i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ivan Đoković, koji je istakao da edukacija i zanavljanje poljoprivredne mehanizacije doprinose rastu konkurentnosti poljoprivrede.

Ovogodišnji Forum se pored teme očuvanja sortne baštine Srbije, bavio se i pitanjem razvoja pametne poljoprivrede u cilju podizanja agrarne proizvodnje na više faze prerade, kao i značajem agroprivrede u energetskoj tranziciji u Srbiji.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2018&mm=12&dd=14&nav_id=1482010

Međunarodni sajam uvoza "China International Import EXPO-CIIE", održan u Šangaju, na kojem su 172 države sa pet kontinenata predstavile svoje ekonomske potencijale, bio je izuzetno plodonosan za prehrambene kompanije iz Srbije koje su u okviru srpskog štanda izložile svoje proizvode.
 
Kako je eKapiji rečeno u Privrednoj komori Srbije koja je bila jedan od organizatora nastupa Srbije u Šangaju, predstavnici srpskih kompanija imali su više od 300 sastanaka sa potencijalnim kineskim poslovnim partnerima i ostvarili više od 30 novih poslovnih kontakata, a procenjeno je da ukupna vrednost dogovorenih izvoznih aranžmana iznosi oko 1,5 mil EUR.
 
 
 
U niškoj komaniji Yumis koja je bila jedan od šest prehrambenih izlagača iz Srbije, kažu da je im je nastup u Šangaju mnogo značio.
 
- S obzirom da nismo nikada bili prisutni na kineskom tržištu, ovaj sajam smo videli kao veliku šansu da to promenimo. Interesovanje za naše proizvode je bilo veliko, a određene kategorije izdvojile su se kao najinteresantnije za kinesko tržište. Tu spadaju supe, kocke za supu, začini, kokice za mikrotalasnu i, naravno, čajevi, a poslednji proizvod koji smo uvrstili u svoj asortiman neposredno pred ovaj sajam, suva šljiva, takođe je naišla na veoma pozitivne reakcije kupaca - kažu u ovoj kompaniji.
 
Ističu i da su uspostavili kontakte sa potencijalnim disrtibuterima i da se nadaju uspešnoj realizaciji dogovora.

- Ako uspemo da realizujemo Kinu kao novo tržište, to će predstavljati ogroman uspeh naše kompanije - kažu u Yumisu koji svoje proizvode, osim na domaće, plasira i na više od 20 regionalnih i svetskih tržišta.
 
 
(Foto: PKS)
Još jedna kompanija iz Srbije, beogradski Packom International, svoj nastup na sajmu u Šangaju opisuje kao neprocenljivo iskustvo i otvaranje mogućnosti za plasman proizvoda na ogromno kinesko tržište.
 
Iz ove firme koja proizvodi komprimat bombone bez šećera obogaćene vitaminima i izvozi ih u 35 zemalja sveta, rekli su nam da su na sajmu predstavili sa "JAKE vitamincandy" asortimanom bombona bez šećera i da je taj proizvod naišao na dobar prijem.
 
- Ostvarili smo veliki broj kontakata, a izdvojili smo dva potencijalna klijenta sa kojima bismo mogli da uđemo u partnerstvo i sklopimo distributerske ugovore - kažu u kompaniji Packom international.
 
Na sajmu CIIE koji je za cilj imao podsticanje uvoza strane robe i usluga u Kinu radi promocije globalizacije i otvorenosti tržišta, više od 3.600 svetskih kompanija imalo je poslovne razgovore sa oko 400.000 kupaca iz Kine.
 
Branislava Petrović

Nedavno je u Beogradu održan skup o kvalitetu sirovina za prehrambenu industriju o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu. Tom prilikom govorilo se i o kafi. Jedan od učesnika skupa bio je Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe, koji je ukazao na činjenicu da postoji veliki broj propisa koji uređuju ovu oblast i izrazio čuđenje kako kafa u Lidlu može biti 120 dinara pakovanje od 200g te da njegova kompanija ne može da kvalitet koji ima prodaje za manje od 220 dinara. Međutim ispostavilo se da još jedan brend kafe svima dobro poznat takođe ide po sličnoj ceni. Ovih dana je u FORTUN-i iz Aranđelovca bilo moguće kupti za oko 65 dinara 100g brend C kafa, a zatim se pojavila kafa istog brenda po ceni blizu 150 dinara za 200 grama.

Podećanja radi Financial Times je još u septembru pisao o tome da je cena kafe dostigla je najnižu vrednost u poslednjih dvanaest godina, tačnije od kraja 2005. godine jer je kafa arabika pojeftinila na manje od jednog dolara po funti (0,453 kg), što je značajno niže od proizvodne cene velikih proizvođača. U Kolumbiji prosečna cena kafe iznosi oko 1,20 dolara, a u Salvadoru – 1,50 dolara po kilogramu preneo je DANAS.

Kao glavni razlozi za pad cena su navedeni hiperprodukcija, složena ekonomska situacija u Brazilu koji je dugi niz godina najveći proizvođač kafe i devalvacije nacionalne valute u zemlji. Brazilski real je izgubio 22 odsto svoje vrednosti od početka 2018. godine, prenosi Seebiz.

Probleme sa niskim cenama kafe imaju i drugi veliki proizvođači, kao što su Kolumbija i Gvatemala. U Kolumbiji, zbog niskih cena, sve više poljoprivrednika okreće se rastućoj koki, čiji se listovi koriste za proizvodnju kokaina. U Gvatemali sve više poljoprivrednika odustaje od kafe i iseljava se u susedne zemlje gde traže bolje plaćene poslove.

Međunarodno veće za kafu (ICC) strahuje da bi zbog svega ovoga proizvođači kafe polako mogli da počnu da se povlače iz uzgoja ove kulture.

Većina proizvoda u prodavnicama u Srbiji je bezbedna i dobrog kvaliteta, ali nemaju ispravnu deklaraciju i sve potrebne podatke o sastavu, rekao je danas savetnik za bezbednost hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Dolovac i dodao: “Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će  uskoro pokrenuti metode kojima će se ispitivati prevare u proizvodnji hrane”.

 

 

 

Prirodnih potencijala u Srbiji za razvoj poljoprivrede ima, ali glavna kočnica je uz neizgrađen i haotičan sistem subvencija i usitnjenost poseda što sprečava intenzivnu proizvodnju i dobar plasman proizvoda. Čak 78 odsto obradivog zemljišta pripada malim i srednjim farmerima koji poseduju od 0,5 do pet hektara. Tek preostali deo čine veliki proizvođači, desetak domaćih sa po više od 35.000 hektara, zatim nekoliko većih kombinata i stranci, poput Al Dahre, koja sada ulazi u PKB ili Al Ravafeda. Velikim sistemima nije problem ni savremena proizvodnja ni plasman, a mala i srednja gazdinstva mogla bi da se razviju tek kroz zadruge. One su, međutim, decenijama uništavane i tek od pre dve godine počelo je ulaganje države u obnovu zapuštenih i osnivanje novih.

– Zadruge u Srbiji pratiće u potpunosti trendove svetskog, a naročito evropskog zadrugarstva, ali uzimajući u obzir sve specifičnosti našeg podneblja. Cilj je da zadruge posluju uspešno i savremeno u našem okruženju, ali da ih usmeravamo ka evropskim tendencijama. Sadašnji Zakon o zadrugama nije savršen i treba ga dopunjavati i menjati. To svakako nije i ne sme biti prepreka za aktivno delovanje. Naš stav je uvek „Hajde da radimo, a da u hodu, uz iskustva, menjamo sve ono što se praksi pokazalo nedovoljno dobrim“ – kaže za Danas Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj koji je pokrenuo program „500 zadruga u 500 sela“.

U tom ministarstvu ističu da, prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji radi oko 1.600 zemljoradničkih zadruga, a 54 odsto njih vode se kao aktivni privredni subjekti. U poslednjih godinu i po dana formirano je 314 novih zadruga i tri složene, kažu u kabinetu Krkobabića. Bespovratnim sredstvima iz budžeta 2017. je sa 196 miliona dinara pomognut rad 22 nove i stare zadruge, dok je ove godine odvojeno četiri puta više, 825 miliona dinara za iste namene. To znači pomoć u radu za oko 70 novih i starih zadruga, ali i dve složene, koje su novina na našim prostorima. Naime, ministar Krkobabić navodi da će država forsirati specijalizovane zadruge, poput vinogradarskih, povrtarskih, voćarskih… Ali, podsticaće se i njihovo udruživanje, vertikalno, na nivou države ili horizontalno kada će okupljati poljoprivrednike čiji proizvodi čine zaokruženu celinu. Cilj je da se takve složene forme bave ne samo otkupom, već da razvijaju i sušare, hladnjače, a organizuju i preradu do finalnog proizvoda. Slično funkcionišu i zadruge u Sloveniji, na primer, koje poseduju svoje mlekare, vinarije, kapacitete u mesnoj industriji a na tržištu se pojavljuju sa zaštićenim brendom.

Projekat obnavljanja zadruga podržao je Odbor za selo Srpske akademije nauka, ali i ostala stručna javnost. Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, one su neophodne jer se mali i srednji farmeri ne mogu drugačije uključiti na tržište u neoliberalnom kapitalizmu gde je konkurencija surova. On ističe da bi trebalo i što što pre izvršiti korekcije u zakonu koji je sada sistemski akt za sve vrste zadruga, od poljoprivrednih, do studentskih, frizerskih ili stambenih.

– Potrebno je rehabilitovati ceo sistem po principima dobrovoljnosti, ekonomske zainteresovanosti i postupnosti. Postoji nekoliko modela prema kojima je to moguće uraditi, slovenački, austrijski, italijanski, ali mi ne treba nužno da kopiramo tuđe jer je i naš sistem funkcionisao. Najvažnije je da se okupe farmeri, jer sa maksimalno pet hektara oni ne mogu optimalno da nabavljaju i iskoriste mehanizaciju, nemaju sa kim da sklapaju ugovore, potrebna im je pomoć za nastup na globalnom tržištu koje traži velike količine roba – kaže Prostran i dodaje da bi što pre trebalo rešiti i problem stručnih kadrova koji zadruge muče decenijama unazad.

– Zadruge u Srbiji propadale su u dva velika ciklusa. Jedan je bio 90-ih godina prošlog veka, pod udarom raspada zemlje, sankcija i visoke inflacije. Dokrajčila ih je privatizacija jer je njihova imovina priključivana velikim kombinatima i prodavana. Ostale su bez zemlje, silosa, mehanizacije. Sa egzekutorima tog procesa vođeni su žestoku sudski sporovi oko vraćanja oduzetog, neki i danas traju i od raznih vlasnika one potražuju zaista veliku imovinu – kaže Milan Prostran.

Procenjuje se da danas u svetu ima oko 750.000 zadruga, one okupljaju od 800 miliona do milijardu zadrugara a poslovno povezuju oko tri milijarde ljudi. Nastale su početkom 19. veka a već tri decenije nakon toga i Srbija se uključila u taj proces. Naša zemlja bila je i osnivač Svetskog zadružnog saveza.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/srbija-ozivljava-zadruge-po-ugledu-na-slovenacki-model/

Dugo su koze smatrane za "sirotinjske krave" i vrstu domaćih životinja kojoj nije potrebna skoro nikakva pažnja, a naročito na ekonomski održiv, ili smišljeni odgajivački rad. Međutim ako se njihovom odgajivanju pristupi sa na zootehnički pravilan način, ako se obezbede odgajivački dobri uslovi, tada gajenje koza kroz pravilno ophođenje može da bude više nego zahvalno i isplativo. Poslednjih decenija kozarstvo je postalo sve zastupljenije i u stočarski najrazvijenijim zemljama sveta. Krajem 20 veka skoro 25 odsto ukupne svetske proizvodnje kozjeg mleka proizvedeno je u ekonomski razvijenim zemljama sveta, iako se u njima gaji svega pet odsto od ukupne populacije koza. I u Srbiji poslednjih godina sve veći broj stočara odlučuje se da gaji ove domaće životinje, što se najbolje može uočiti po broju izlagača na sajmovima i izložbama koza. 

Sve o uzgoju koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Topoli je počela privredno-turistička manifestacija "Oplenačka berba". Grožđe i vino, čuveni vašar i Sabor izvornog narodnog stvaralaštva - simboli su tog kraja. Pucanj iz čuvenog topa aberbara, oglasio je, da je nekadašnji Karađorđev prestoni grad, od danas prestonica vina i grožđa. Predeo podno Oplenca, koji nazivaju Srpskom Toskanom, još u doba Rimljana, bio je poznat po kvalitetnom vinu, a ko ga jednom proba, svake godine je na berbi u Topoli. "Trenutno pod voćem, vinogradima imamo više od 6.000 hektara, izvozili smo godišnje preko 16 miliona evra kvalitetnog voća, pre svega na rusko tržište", kaže Dragan Jovanović, predsednik SO Topola. Vredne ruke Topolaca, umivene slatkim sokom, zemljom i suncem, posetiocima nude najlepše grozdove hamburga, muskanta, kardinala, darove prirode, kojima ova zemlja obilato rađa. Oplenačka berba je i sabor izvornog stvaralaštva. Zahvaljujući saborima u Topoli, zabeleženi su i od zaborava sačuvani običaji iz svih krajeva Srbije. Oplenačka berba, jedna je od 5 najvaznijih turističkih manifestacija u Srbiji. I Evropska komisija, svrstala je u red, izuzetnih destinacija Evrope. "U dane oplenačke berbe, Topolu poseti oko 200.000 gostiju, to je 50 puta više nego što Topola ima stanovnika. I svi oni kupe na stotine hiljada litara vina", kaže Ljiljana Todović, direktor Turističke organizacije Oplenac. Trodnevu svetkovinu u Topoli, narod, naziva vašar. Ta tradicija datira još iz vremena Kneza Aleksandra Karađorđevića. Bila je to prilika da narod predahne od svakodnevnih obaveza, da se odmori razonodi.

Izvor: RTS 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sapštilo je danas da je ministar Branislav Nedimović sa izraelskim kompanijama dogovorio investicije izraelskih kompanija u Srbiju. Kako sazmajemo, Nedimović je nakon boravka u Kazahstanu u delegaciji koju je predvodio Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otputovao u Izrael gde je  sa četiri izraelske kompanije iz sektora klanične industrije, prerade jagodastog voća i uzgajanja cveća, dogovorio  investiraje vredne oko  30 miliona evra. Ministar Nedimović se tokom posete Izraelu sastao sa predstavnicima kompanija „Well Done“, „Terra Nova“ , „Aviv Harmonie“. Ovakve investicije izuzetno su značajne pre svega za poljoprivredne proizvođače u Srbiji jer je to prilika za otvaranje novih tržišta i na taj način se obezbeđuje siguran i predvidljiv plasman i bolja cena za njihove proizvode, kao i veća konkurentnost saopštičo je resorno Ministarstvo.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31