U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Ministar Milan Krkobabić naglašava da je proizvodnja sireva velika razvojna šansa, ali samo ako se proizvođači udruže u zadruge. U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja povratnika zainteresovanih
za ulaganje u proizvodnju sireva, a posle konsultacija sa profesorom dr Ljubišom Topisirovićem i profesorom dr Mihailom Ostojićem, poručuju da je ulaganje u
proizvodnju sireva veoma isplativo.
Sirarstvo je zanat i umetnost proizvodnje, u kojoj je zarada najmanje dva-tri puta veća od prodaje sirovog mleka. Da je tako potvrđuje činjenica da poslednjih desetak godina u Evropi postoji trend otvaranja malih zadružnih sirara koje prerađuju 500-5.000 litara mleka na dan, sa svojih i farmi drugih proizvođača mleka.
U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Broj mini mlekara kapaciteta do 5.000 litara mleka na dan, kojih je u našoj zemlji do pre nekoliko godina bilo više od 200, smanjen je na manje od 100 aktivnih, jer su smanjeni broj muznih grla i proizvodnja mleka, a povećan broj staračkih domaćinstava.
Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede, u Srbiji je u 2019. godini otkupljeno 5.089 kg tvrdih sireva, kačkavalja, trapista i sl i mekih sireva - beli sir u kriškama 44.845 kg. Na zelenim pijacama prodato je 39.160 kg maslaca (butera), 2.138.221 kg kajmaka (skorupa), 11.781.831 kg svih vrsta sireva i 1.280.540 kg ostalih mlečnih proizvoda. U 2019. godini ukupno je uvezeno mleka i pavlake, mleka u prahu, kiselomlečnih proizvoda, surutke, maslaca i mlečnih namaza, sira i urde 84.966.735 kg u vrednosti 95.446.756 evra. Uvezeno je 7.769.571 kg sira i urde za šta je plaćeno 29.975.224 evra. Istovremeno iz Srbije je ukupno izvezeno 99.873.256 kg mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti 84.102.579 evra. Izvoz sira i urde dostigao je 15.789.200 kg u iznosu 47.587.384 evra. Velika razvojna šansa Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da je proizvodnja sireva velika razvojna šanasa ali samo ako se proizvođači udruže u zadruge.„Podatak da u ne baš povoljnom ukupnom spoljnotrgovinskom bilansu mleka i mlečnih proizvoda, izvozimo više
sira i urde za čak 17,6 miliona evra nego što uvozimo, govori da Srbija ima velike potencijale u toj privrednoj grani.
Imamo sjajne naučne radnike, prednosti specifičnog domaćeg podneblja, vredne domaćine, a nemamo nijednu registrovanu siraru - specijalizovanu proizvodnju za pravljenje sireva i to sa zaštićenim geografskim poreklom. Tradicionalno mlekarstvo ćemo očuvati kroz manufakturnu proizvodnju autohtonih proizvoda, čime ćemo stvoriti šansu za izvoz karakterističnih vrsti sireva sa našeg podneblja“, rekao je Krkobabić.
Tu misiju u okviru svoje sirare i svog poljoprivrednog gazdinstva mogu da realizuju proizvođači specijalnih sireva samo ako se udruže u specijalizovane zadruge za proizvodnju sireva. Profesor dr Mihailo Ostojić ističe da su naše bake znale da naprave sir, koji je završavao u porodičnoj ishrani ili na zelenim pijacama. To nije pokretač biznisa jer nema specifičnosti proizvodnje, karakteristike podneblja i različitosti od standardnih industrijski proizvedenih sireva. Ostojić ističe da se zadružna mlekara može organizovati prema vrsti tretiranog mleka, mestu primarne proizvodnje i asortimanu gotovih proizvoda. Za održivu
proizvodnju poljoprivrednog gazdinstva potrebno je preraditi najmanje 1.000 litara kravljeg mleka dnevno (proizvodnja oko 50 muznih krava) od čega se dnevno dobije oko 140 kg sira u kriški ili oko 100 kg polutvrdog sira (kačkavalja) ili godišnje 36,5 tona sira. U proizvodnji ovčijeg sira neophodan minimum je 500 grla muznih ovaca sa maksimalnom proizvodnjom oko 250 litara mleka i 40 kg sira dnevno.
Za održivu proizvodnju kozjeg sira potrebno je stado od 200 koza sa prozvodnjom 80 litara mleka i proizvodnjom 8-10 kg sira dnevno. U sve tri varijante vraćanje uloženog novca može se očekivati za 3-5 godina što zavisi od toga da li proizvođač sira ima svoj zapat ili otkupljuje mleko. Objekti za izradu sira mogu da budu zanatske radionice (porodična varijanta), mini mlekare (kada se prerađivač ne bavi proizvodnjom mleka, već ga otkupljuje od
kooperanata) i zadružna mlekara (zadrugari udružuju kapital sa osnovnim stadom i proizvedenim mlekom, sa objektima koji odgovaraju za tu namenu). Oprema za mini mlekaru u zanatskoj radionici košta do 3.000 do 5.000 evra. Oprema za zadružnu siraru košta 20.000-50.000 evra zavisno od kapaciteta i stepena automatizacije. Neophodno je da zadružna sirara ima: 1-2 laktofriza za prijem mleka, 1-2 duplikatora (sudovi za preradu mleka u sireve), jednu predpresu, kalupe i prese, posude za salamurenje i prostor za zrenje i negu sira (hladnjača). Srbija poseduje respektabilnu industriju koja
proizvodi mlekarsku opremu. Povoljna je okolnost što u Srbiji postoji tržište kvalitetne polovne opreme, gde se mogu postići znatno niže cene. Kako se dele sirevi Naš narod deli sireve na bele (kriška i slični sirevi) i žute (kačkavalj i slični sirevi). Za krišku-sir je potrebno 6-8 litara, a za kačkavalj od 10-12 litara kravljeg ili kozijeg mleka, dok je učešće ovčijeg mleka do 30 odsto niže. Profesor dr Ljubiša Topisirović naglašava da je većina sireva izrađena od nepasterizovanog mleka i da sastav populacije bakterija mlečne kiseline (BMK) u njima direktno zavisi od prisustva tih bakterija u sirovom mleku i
okolini u kojoj se sir proizvodi.
Shodno tome, ovi autohtoni sirevi sadrže specifične BMK koje postoje u ekološkim lokalitetima gde se oni proizvode. BMK daju osnovu za konstrukciju starter kultura za dobijanje autohtonih sireva visoke vrednosti sa deklaracijom određenog geografskog porekla. Do sada je urađena analiza BMK sireva proizvedenih u domaćinstvima na tradicionalan način na lokacijama: Regionu Karpatske Srbije, Valjevskih planina, Starog vlaha, Kopaonika, Stare planine i Regionu Vlasinske visoravni.Specifična prepoznatljivost takvim pristupom se obezbeđuje da proizvedeni sir ima svoj „pasoš“, odnosno specifičnu prepoznatljivost. Takav sir bi nosio ime regiona u kome je proizveden. U Srbiji sledeći sirevi imaju oznaku geografskog porekla: Krivovorski kačkavalj, Homoljski ovčiji
sir, Homoljski kozji sir, Homoljski kravlji sir, Svrljiški kačkavalj, Staroplaninski kačkavalj, Sjenički ovčiji sir, Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka, Somborski
sir, Zlatarski sir, Sjenički kravlji sir, Svrljiški kravlji sir.
Akademik Škorić se zalaže za osnivanje Instituta za sireve i podseća da Srbija ima naučne i stručne kadrove sa licencama inženjerske komore Srbije, koji su sposobni da projektuju zadružne mlekare, uvode nove tehnologije i marketinški obrade tržište. Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u sirarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo i udruže se u specijalizovane sirarske zadruge koje
će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru programa obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije uoči Svetskog dana biodiverziteta saopštilo je izuzetnu vest. Ovog proleća nacionalna populacija najugroženije ptice, orla krstaša, bogatija je za čak dva nova gnezdeća para! Javnosti u Srbiji poznato je da na krajnjem severu vojvođanskog Banata obitava poslednji par orlova krstaša, ptice koja krasi nacionalne simbole. Gubitak staništa, ubijanje i trovanje doveli su krstaše na prag izumiranja u Srbiji. Suočeni sa
zabrinjavajućom situacijom ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u proleće 2017. godine započeli su program čuvanja gnezda. Ova aktivnost imala je za cilj da spreči uznemiravanje i ugrožavanje poslednjeg para krstaša u najosetljivijem periodu godine, kada podižu potomstvo. Od marta
do jula orlove su nadgledali i čuvali volonteri čiji je boravak na terenu u prethodne 3 godine doprineo uspešnom gnežđenju i izletanju 5 mladunaca.
„Srećan sam i izuzetno ponosan što nakon dugih godina strepnje i neizvesnosti danas možemo da saopštimo javnosti da se orao krstaš vraća na nebo iznad Srbije. Ovo je značajno dostignuće za našu organizaciju i uopšteno zaštitu ptica i prirode u Srbiji. Pokazali smo da ujedinjeni stručnjaci, brojni građani, državne institucije, privreda i mediji imaju snage i volje da naprave velike promene“, kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i dodaje: „Nadali smo se uspehu zato što iskreno verujemo u sve što radimo. Uz podršku Evropske Komisije kroz projekat „PannonEagle LIFE“ koji u
Srbiji sprovodimo sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i saradnju sa organizacijama iz Mađarske, Slovačke, Češke i Austrije stekli smo neophodne veštine i znanja. Primenili smo iskustva uglavnom mađarskih kolega koji više od 40 godina uspešno rade na zaštiti krstaša“.
Tri gnezdeća para orlova krstaša jesu us-peh, ali ornitolozi poručuju da i dalje ima razloga za brigu. Gubitak staništa i hrane i dalje prete orlovima. Novi parovi u mnogim delovima Vojvodine ne mogu da pronađu stara stabla na kojima bi napravili svoja velika gnezda. Pašnjaci na kojima žive tekunice, omiljeni plen krstaša, ubrzano nestaju usled preoravanja.
Stručnjake izuzetno zabrinjavaju učestali slučajevi trovanja divljih ptica i drugih životinja, a neki od njih ovog proleća dogodili su se u neposrednoj blizini staništa krstaša.
„Ove godine postavili smo nove metalne platforme za gnežđenje orlova, nastavili košenje zaraslih pašnjaka, započeli sadnju drveća i obezbeđivanje plena kao dodatne mere za oporavak populacije krstaša. Apelujemo na građane da budu savesni i pesticide u poljoprivredi koriste odgovorno i prema uputstvima,
a da slučajeve namernog trovanja životinja prijave policiji i tužilaštvu“, kaže Mirjana Rankov, koordinatorka projekta „PannonEagle LIFE“ u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije planira da ove godine po prvi put jednog mladunca orla krstaša obeleži satelitskim odašiljačem kako bi imali bolji uvid u ponašanje mladih krstaša po napuštanju gnezda. Takav način praćena pruža informacije kuda se ptica kreće, gde lovi, a ukoliko se predugo zadržava na jednom mestu moguće je posetiti ga i proveriti da li je sa pticom sve u redu.
Projekat „Pannoneagle LIFE“ se sprovodi uz finansijsku podršku LIFE programa Evropske Unije i traje do 2022. godine. Cilj projekta, oko koga se okupilo 13 partnera iz Mađarske, Austrije, Slovačke, Češke i Srbije, je da se poveća populacija orla krstaša u Panonskoj niziji uz značajno smanjenje stradanja
prouzrokovanog od strane ljudi.
Više o ovim temama na sajtu:
http://pticesrbije.rs/

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Do kraja godine sve žene i mladi u Srbiji koji se bave izradom tradicionalnih rukotvorina na raspolaganju će imati jedinstvenu online prodavnicu kao novi kanal
za plasman svojih proizvoda i brži dolazak do kupaca na domaćem tržištu i u dijaspori, najavljeno je danas na radionici za unapređenje digitalnih veština.
Radionica koju je za svoje članice organizovalo udruženje Etno mreža, u saradnji s Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacije i NALED-om u okviru
projekta „Digitalizacija tradicije“, za cilj je imala unapređenje prisustva na društvenim mrežama, promociju proizvoda i ulazak u svet elektronske trgovine putem online platformi.
Državna sekretarka Tatjana Matić istakla je da su rukotvorine iz Srbije nedavno stigle i do jednog od najpoznatijih ljudi u svetu trgovine preko interneta – Džeka
Ma, osnivača kompanije Alibaba.
- Zahvaljujući novim tehnologijama mnogo je lakše da budete vidljivije i da sve što radite predstavite svetu. Zato je važno da raspolažete digitalnim veštinama i brojna istraživanja su pokazala da svako ko ima biznis, a posebno žene, veoma prosperiraju kada trgovinu prebace u elektronsku sferu. Ministarstvo ima nekoliko
programa u okviru kojih podržava žene i ono što vi radite zajedno sa Etno mrežom je veoma važno za očuvanje naše tradicije i ekonomsko osnaživanje žena u našem društvu – rekla je Matić.
Diana Gligorijević, suvlasnica i članica UO Telegroup sistema, koja koristi tradicionalne rukotvorine kao poklone poslovnim partnerima, istakla je da će pandemija ostaviti trajne posledice na modele poslovanja i da je poznavanje digitalnog marketinga sada ključno.
- Ono čime se vi bavite jeste spajanje istorijskog nasleđa, tradicije, kulture i biznisa, ali je to i umetnost i svi zajedno imamo odgovornost da vas podržimo, motivišemo i podstičemo da budete još organizovanije i kreativnije jer imate izvanredne poklone za koje sam uvek dobijala veoma pozitivne komentare od naših inostranih partnera – dodala je Gligorijević.
Predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović naglasila je da su žene koje izrađuju tradicionalne rukotvorine već aktivne u digitalnom
svetu, redovno koriste e-mail, društvene mreže i platforme kao što su Viber i YouTube, a pojedine imaju i sopstveni sajt.
Radionice koje im pomažu u savladavanju tehnika fotografisanja proizvoda, izrade videa, uređenja profila i sajtova, kao i plasmana olakšaće da se na još organizovaniji način predstave kupcima, posebno iz privrede i javne uprave kako bi rukotvorine koristili kao protokolarne poklone.

Izvor: Agrbiznis magazin

Jaki pljuskovi ovog popodneva u Beogradu, Valjevu i većem delu Srbije. U selima u valjevskom kraju bilo je i grada. Na snazi je žuti meteo-alarm.Područje Beograda, Mačvanskog i Kolubarskog okruga zahvatilo je nevreme praćeno jakim pljuskovima.Iznad šireg područja valjevskog kraja oko 16 časova došlo je do jakog nevremena praćenog olujnim vetrom, jakom kišom i pojavom grada, javlja dopisnik RTS-a. Radarski centar Valjevo puna tri sata dejstvovao je u svim opštinama Kolubarskog i Mačvanskog okruga i uspeo da razbije veliki gradonosni oblak koji je došao sa Drine.

Jaka kiša padala je u Valjevu, a naročito u Mionici. U valjevskim selima Pričeviću, Leliću i Bogatiću bilo je pojave grada. Republički hidrometeorološki zavod je saopštio da je iznad većeg dela Srbije najavljeno nestabilno vreme sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, a navode da je lokalno moguća i pojava grada.

Na snazi je žuti meteo-alarm, što znači da vreme može biti potencijalno opasno, kao i da najavljene vremenske prilike nisu neuobičajene, ali da je potreban dodatan oprez.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/691/vreme/3982534/kisa-pljusak-nevreme-srbija-beograd-valjevo.html

Samo u toku jučerašnjeg dana sa 243 lansirna centra je ispaljeno čak 983 rakete što predstavlja apsolutni rekord do sada. Kako bi obezbedili maksimalnu moguću zaštitu kako voćarskih zasada i useva uopšte, tako i druge imovine, samo za ovu godinu je obezbeđeno 17000 raketa, iako je optimalan broj za naše potrebe daleko manji i iznosi oko 12000. Rekord u broju ispaljenih raketa postignut je samo zahvaljujući novim automatskim lansirnim stanicama koje su još prošle godine raspoređene u okviru Radarskog centra Valjevo. Novom automatizovanom sistemu potrebno je svega 20 sekundi da ispali rakete i
može da gađa do 16 ciljeva. Ove godine počinje i izgradnja potpuno novih automatskih sistema na radarskom centru Užice i Radarskom centru Bukulja čime će se zaštiti i druge dve najkritičnije tačke u Srbiji.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Vrednost izvoza organskih proizvoda u prošloj godini dostigla je 29,7 miliona evra.To je povećanje od 2,3 miliona evra u odnosu na izvozni rezultat iz 2018. godine, saopštila je danas asocijacija Serbia organica.

Po podacima Uprave za carine, iz Srbije je lane izvezeno 13.284 tona organskih proizvoda, a najveći deo izvoza činili su voće i proizvodi od voća čija je vrednost bila 28,7 miliona evra.Serbia organica navodi da se trend sve boljih izvoznih rezultata nastavlja i da je vrednost izvoza za četiri godine povećana za preko 11 miliona evra.

Najviše organskih proizvoda izvozi se u država Evropske unije, a više od trećine ukupnog izvoza u 2019. godini ostvareno je na tržištu Nemačke.

Krupnije izvozne destinacije su i Holandija, Francuska, Italija, Poljska, SAD, Austrija i Belgija.

"Smrznuta malina je ostala i u 2019. godini na prvom mestu po količini i vrednosti ostvarenog izvoza, slede je koncentat od jabuka, zatim smrznuta kupina i višnja", saopštila je Serbia organica.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=01&nav_id=1690115

Srpske sadnice iz Kule su među najtraženijima na svetskom tržištu, a to potvrđuje izvoz od sedam miliona sadnica godišnje u zemlje širom sveta, što ih svrstava u sam vrh proizvođača sadnog materijala u Evropi. Uzgajaju se na plantažama kompanije Seveplant iz Kule, koja posluje u okviru holandske kompanije Verbek.

Konstantna ulaganja u proizvodnju sadnog materijala i proširenje kapaciteta po strogim uslovima proizvodnje sertifikovanih sadnica odobrenih od instituta iz Holandije sa kojim sarađuju, svrstalo je kompaniju Seveplant iz Kule među tri najkvalitetnija rasadnika u Evropi. Oni su najveći izvoznici iz Srbije visokokvalitetnih sorti jabuka, krušaka, šljiva i trešanja sa plasmanom od preko sedam miliona sadnica godišnje.

- Krenuli smo sa proizvodnjom od 350.000 sadnica da bi došli do bi došli do brojke između sedam i osam miliona sadnica godišnje. Oko 40% sadnica izvozimo u Evropsku uniju, a 40 u Rusiju, dok oko 20% ostaje za domaće tržište. Naši planovi se ne menjaju, oni ostaju kao što su bili prethodnih šest godina, a proizvodnju povećavamo - rekao je Nenad Purić, zamenik direktora Seveplant Kula.

Rasadnik se zakupom zemlje godinama širio. Sadnice se čuvaju u hladnjači, gde se sortiraju i kaleme.

- Mi smo primenili metode proizvodnje koje se primenjuju u matičnoj firmi u Holandiji. Ono što je provereno to se pokazalo ovde još bolje. Srbija je zemlja koja je idealna za proizvodnju sadnog materijala. Imamo malo duži vegetativni period nego Holandija, a to nam daje mogućnost da proizvodimo za nijansu bolje sadnice nego Holandija - dodao je Purić.

Od početka godine zabeležili su trostruko uvećanje izvoza sadnog materijala, kažu u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

- Ove godine zabeležen je izvoz sadnog materijala sa uvećanjem od čak 355%, a kompanija iz Kule je reprezentativan primer, što je ove godine i te kako primetno - rekao je Zoran Bulatović, direktor Regionalne privredne komore Sombor.

Seveplant je izvozno orijentisan, a njihove sadnice nalaze na plantažama širom sveta. Od mera koje su date privredi kao pomoć tokom pandemije, iskoristili su mogućnost od 30.000 dinara po zaposlenom, a ranije su koristili i državne subvencije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2887729/sadnice-voca-iz-kule-medju-najtrazenijima-u-evropi

Srbija godišnje proizvede blizu 40 miliona litara vina, a iz Nacionalnog tima za preporod sela Srbije poručuju da će se zalagati za povećanje podsticaja za nove zasade vinograda, posebno za proizvodnju vina sa zaštićenim geografskim poreklom, kompenzaciju troškove laboratorija, subvencije za opremu i mašine.

Ističu da su ulaganja u vinogradarstvo i vinarstvo izuzetno profitabilna i da Srbija ima odlične agro-ekološke uslove za njegov razvoj.

Povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanim Nacionalni tim predlaže da ulože sredstva u podizanje vinograda, zasnuju voćarsko-vinogradarsko poljoprivredno gazdinstvo i da se udruže u specijalizovanu vinogradarsko-vinarsku zadrugu.

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih povratnika za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo, a posle konsultacija sa stručnjakom u toj oblasti docentom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragoslavom Ivaniševićem poručuju da su ulaganja u vinogradarstvo i vinarstvo izuzetno profitabilna.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da su i u vinogradarstvu i proizvodnji vina imperativ povećanje obima proizvodnje, poboljšanje kvaliteta vina, što se postiže udruživanjem.

- Činjenica da imamo povoljne geografske i druge uslove za gajenje vinove loze, a da smo prošle 2019. godine za uvoz vina dali više od 30 mil USD, podstiče nas da povećamo proizvodnju vinskih sorti grožđa, smanjimo uvoz vina i podignemo kvalitet vina koje će imati višu cenu - rekao je.

Navodi da samo udruživanjem u specijalizovane vinogradarske i vinarske zadruge, a kasnije i stvaranjem složenih proizvodno-prerađivačkih sistema, vinari će moći uspešno da se bave unapređivanjem tehnologije proizvodnje vina, ali i marketingom, koji je nužan preduslov za uspeh na svetskom tržištu. Povećanje poseda gazdinstva koje se bavi vinogradarstvom, koji sada prosečno iznosi 0,28 ha, takođe je moguće pre svega udruživanjem u zadruge.

Krkobabić ističe da je vraćanje starog sjaja vinogradarskim i vinskim zadrugama od vanrednog značaja i za vinski turizam, izuzetno pogodnog i isplativog za seoska domaćinstva u mnogim krajevima Srbije.

Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu u periodu 2012-2018. godina, površine pod vinogradima su povećane za 35% i 2018. su iznosile oko 34.000 hektara.
Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godini, u Srbiji se proizvodnjom grožđa bavi 80.341 poljoprivredno gazdinstvo.

Kako navodi stručnjak za vinogradarstvo i vina Dragoslav Ivanišević, Srbija godišnje više uveze nego izveze 10-20 miliona litara vina.

Prema podacima Antona Puškarića iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, Srbija godišnje proizvede oko 38 miliona litara vina.

U periodu 2012-2016. godina Srbija je izvozila godišnje prosečno 13,6 miliona litara u vrednosti 16,2 mil USD, dok je u istom periodu uvozila dvostruko više -27,2 miliona litara u vrednosti od 32,6 mil USD.

Spoljnotrgovinski bilans je nešto povoljniji u 2019. godine- izvezli smo 13,3 miliona litara u vrednosti 20.9 mil USD, dok je uvoz te godine dostigao 20,7 miliona litara vina u vrednosti od 30,8 mil USD.

Specijalista za vinogradarstvo Ivanišević poručuje da vinogradarska proizvodnja može biti isplativa na 2-5 ha.
Ističe da je u vinogradarstvu i vinarstvu obrt kapitala je nešto sporiji, jer do dobijanja punog roda protekne četiri do pet godina. Zatim za dobijanje kvalitetnog vina potrebne su još tri, četiri godine. Posle toga sledi pozicioniranje na tržištu, što nije nimalo jednostavno.

Škorić ističe da i proizvođači u vinarstvu moraju menjati navike, moraju se udruživati i unapređivati znanje i tehnologije i pozdravlja najavu da će država u narednih deset godina u unapređenje vinarstva uložiti 300 mil EUR.

Zainteresovanim za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo poručuje da će na njihov zahtev organizovati posete uspešnim specijalizovanim voćarsko-vinogradarskim zadrugama među kojima su "Trifun i Dionis" iz Beške i "Izba vain" iz Vele Polja, Gradska opština Crveni Krst Niš, koje su od Kabineta za regionalni razvoj dobile podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela".

Akcija dodele bespovratnih sredstava vinagradarskim zadrugama će biti nastavljena i ove godine, dodaje se u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2885987/u-vinu-je-istina-ali-i-veliki-potencijal

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavila je Studiju o malim i porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji s preporukama za njihovo jačanje, ocenjujući da su porodične farme okosnica srpske poljoprivrede.
“Bogata obradiva zemlja, povoljni prirodni uslovi i kontinuitet porodičnih poljoprivrednih gazdinstava znači da srpska poljoprivreda igra značajnu ulogu u ekonomiji zemlje u poređenju sa susednim ili zemljama Evropske unije”, konstatuje FAO.Ipak, mali poljoprivrednici i porodična gazdinstva, okosnica njene poljoprivrede, suočavaju se sa nekoliko izazova i ograničenja, zbog čega su potrebne dodatne mere za njihov dalji razvoj,inkluzivan rast, poboljšanje života na selu i smanjenje siromaštva na selu, prema istraživanju FAO, sprovedenom zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Beogradu.

„U Srbiji su, uprkos važnosti malih farmi i njihovom doprinosu sigurnosti hrane i ruralne zajednice, one u velikoj meri ostale izvan fokusa naučne zajednice i kreatora politika“, kaže Morten Hartvigsen, menadžer regionalne inicijative FAO-a.

Dodaje takođe da “nedostaje i zvanična zakonska definicija malih poljoprivrednika i porodičnih gazdinstava i da to treba obezbediti“.

U poslednjih deset godina poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo u proseku su učestvovali sa 9,2 posto u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti i zapošljavali 21 odsto radne snage.

Ovaj sektor pretežno karakteriše visoka volatilnost stopa rasta usled čestih ekstremnih vremenskih dešavanja, kao što su suša i poplave.

Profil rukovodilaca poljoprivrednih gazdinstava, u smislu prosečne starosti, obrazovanja i aktivnosti - naročito ako su žene - ne doprinosi stalnom razvoju sektora. Stoga FAO preporučuje povećanje dostupnosti i kapaciteta za inoviranje i nove mehanizme za pomoć prenos resursa na mlađe generacije farmerima koji se povlače iz poljoprivrede.

Trgovina i učešće na tržištu je još jedno područje koje ima potencijal za poboljšanje.

Mada većina poljoprivrednika aktivno učestvuje na tržištu agroprehrambenih proizvoda, oni uglavnom prodaju sirove, neobrađene proizvode preko neformalnih kanala, kao što su direktna prodaja, spot tržišta. ili barter razmena bartera.

"Njihovo integrisanje u agroprehrambeni lanac snabdevanja ometa uglavnom inkopatibilnost sa bezbednosnim i higijenskim standardima za hranu, nedostatak sledljivosti i tržišne infrastrukture, visoki troškovi poslovanja i manjak radne snage", navodi profesorka Natalija Bogdanov, sa Univerziteta u Beogradu, kao glavne problem.

Modernizacija i tehnološki razvoj, ulaganja u tržište i veleprodajne centre, uspostavljanje partnerstva i koordinacija samo su neki elementi koji bi ovde mogli da pomognu, posebno imajući u vidu mogućnost ulaska Srbije u Evropsku uniju i njenu zonu slobodne trgovine u budućnosti.

Formalizacija poljoprivrednog rada i stvaranje novih mogućnosti zapošljavanja, posebno za žene i mlade, može dodatno da poveća konkurentnost i razvoj seoskih područja, zaključuje se u studiji FAO.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/fao-preporucuje-jacanje-porodicnih-farmi-u-srbiji_1117426.html

Srbija će zbog pandemije imati manji pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od drugih evropskih zemalja, prvenstveno zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP, a manjeg udela visokosofisticiranih grana, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.On je za agenciju Beta rekao da je udeo poljoprivrede Srbije u BDP 7,5 odsto, dok je u centralnoj i istočnoj Evropi 3,5 odsto, u zapadnoevropskim zemljama manje od dva odsto, a slično je i sa prehrambenom industrijom.

Udeo poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP će se, prema njegovim rečima, smanjivati sa daljim razvojem Srbije u korist produktivnijih grana kao što se dešavalo i u drugim evropskim zemljama, ali "Srbiju sada manja ekonomska razvijenost od drugih čuva od većeg pada BDP-a".

"To su grane privrede koje u ovoj zdravstvenoj krizi neće pretrpeti toliko veliku štetu kao, na primer autoindustrija ili turizam i zato će pad BDP Srbije biti manji, a oporavak brži", rekao je Brčerević.

Dodao je da je "veoma dobro što je to prepoznao Međunarodni monetarni fond (MMF), jer je u narednim danima i mesecima neophodno veliko zaduživanje države, a ono će, uz relativno optimistične prognoze kredibilnih međunarodnih institucija, sigurno biti olakšano".

Srbiji će to, kako je rekao, značiti da ima bolje "karte" pred investitorima od kojih će pozajmljivati veliki novac i verovatno će zbog toga dobiti niže kamate i generalno bolje uslove za zaduživanje.

MMF u svom najnovijem izveštaju projektuje da će Srbija ove godine zabeležiti pad BDP od tri odsto, Nemačka sedam odsto, Francuska 7,2 odsto, a Italija 9,1 odsto.

Sledeće godine Srbija će, prema prognozi MMF-a, imati privredni rast 7,1 odsto.

"Naročito je dobro to što je MMF za 2021. prognozirao relativno visok rast Srbije jer to u narednim godinama znači i lakše vraćanje povećanog javnog duga u budućnosti", rekao je Brčerević.

Ima smisla, kako je naveo, očekivati nešto brži privredni rast u 2021. godini, pre svega zbog niske baze iz 2020, a "ovakva prognoza MMF-a, naročito sada ide u prilog Srbiji, ali se mora priznati da su sve prognoze za 2021. trenutno krajnje nepouzdane".

On je ocenio da je paket mera Vlade Srbije za pomoć privredi zbog posledica pandemije uglavnom dobar, da je rađen u skladu sa načelnim preporukama relevantnih svetskih institucija, među kojima je i MMF i da slične mere preduzima većina drugih evropskih zemalja.

Na pitanje da li je Program "Srbija 2025", vredan 14 milijardi evra, ostvariv, Brčerević je rekao da je to sada malo verovatno jer će javne investicije u 2020. sigurno snažno pasti, budući da se zbog krize ove godine neće realizovali svi projekti koji su planirani.

"Bilo bi dobro da se već od 2021. nastavi sa većim ulaganjima države u infrastrukturu jer Srbija spada u infrastrukturno najnerazvijenije evropske zemlje, pa su joj potrebna povećana ulaganja u izgradnju kanalizacije, vodovodne mreže, prečiščivače otpadnih voda, sanitarnih deponija, železničke i putne infrastrukture", rekao je Brčerević.

Istakao je da je Fiskalni savet godinama ukazivao i na nedovoljno investiranje države u zdravstvo, a da se značaj tih ulaganja sada naročito vidi.

Glavni problem sa Pogramom "Srbija 2025" je, kako je ocenio, to što nije razrađen u detaljima, "ne znaju se tačno prioriteti za ulaganja i nije jasno zašto su u te planove ubačeni neki projekti poput izgradnje sportskih objekata koji sigurno ne spadaju u prioritete".

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/240625/Brcerevic-U-Srbiji-manji-pad-BDP-a-zbog-pandemije-nego-drugim-evropskim-zemljama.html

Članstvo Srbije u Međunarodnom savetu za žita (IGC) je veliki korak napred za zemlju ka punoj integraciji u međunarodno robno tržište, ocenjuju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).Srbija je početkom aprila postala punopravni član IGC-a, pridruživši se tako najvećim svetskim proizvođačima žita, među kojima su i SAD i Evropska unija

EBRD i FAO, koji su podržali prijavu Sbije i pozdravili njeno učlanjenje, ističu u današnejm zajedničkom saopštenju dostavljenom Tanjugu, da će članstvo u toj međunarodnoj organizaciji doneti koris.

"Ovo je veliki korak ka punoj integraciji Srbije na međunarodno tržište", kaže Miljan Ždrale, regionalni šef EBRD-a za agrobiznis centralne i jugoistočne Evrope.

Srbija je, ističe on, već glavni regionalni izvoznik zahvaljujući kvalitetu svog zrna i centralnom položaju na panevropskim saobraćajnim koridorima.

"Članstvo u IGC-u će joj sada sada obezbediti dodatno jačanje te pozicije", navodi Ždrale.

Ciljevi Saveta su, kako se navodi u saopštenju, unapređenje međunarodne saradnje u trgovini žitom i poboljšanje transparentnosti tržišta.

Uz podršku FAO-a i EBRD-a, Udruženje žita Srbije i vlasti su ojačali poziciju Srbije kao velikog proizvođača i izvoznika žita i uljarica u poslednjih nekoliko godina.

Zemlja je u poljoprivrednoj 2019/2020.godini proizvela 7,5 miliona tona kukuruza i 2,5 miliona tona pšenice.

Godišnje izvozi 2,5 miliona tona kukuruza.

"Zahvaljujući kontinuiranom dijalogu, Srbija je uspela da uskladi fitosanitarne standarde sa međunarodnim standardima kvaliteta i da udej na nova tržišta, pre svega u Egiptu“, izjavila je Vafa El Houri, šefica FAO-vog centra za investicije.

Dodaje da je stalni dijalog sa Srbijom pomogao da se otklone “uska grla”, bilo da se radi o infrastrukturnim, trgovinskim ili izvoznim zahtevima, i da je doprineo poboljšanju efikasnosti.

EBRD i FAO napominju da članstvo Srbije u IGC dolazi u trenutku kad je svet zahvatila pandemijia koronavirusa, te da je taj događaj utoliko važniji zbog održanja lanca snabdevanja hranom, što je prioritetan zadatak.

Jake veze koje su EBRD i FAO uspostavili sa Udruženjem žita Srbije predstavljaju čvrst temelj da se prebrode ova izazovna vremena, ističu te dve orgainzacije.

EBRD i FAO se nadaju da će privremena ograničenja izvoza zbog COVID-19 uskoro biti ukinuta, što će Srbiji omogućiti da u potpunosti realizuje potencijal svog poljoprivrednog sektora i pomoći obezbeđenju regionalne sigurnosti prehrambenog lanca u duhu međunarodne saradnje, nvodi se u saopštenju.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/ebrd-i-fao-srbija-se-pozicionirala-kao-veliki-proizvodac-zita-15-04-2020

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31