Vinarstvo u Srbiji ima veliki potencijal, postaje sve prepoznatljivija grana poljoprivrede, a izvoz vina raste godišnje u proseku za 20 %. Država kroz konkretne mere pruža podrsku ovom sektoru, pre svega subvencijama usmerenim ka novim zasadima vinograda, podizanju kvalitetnih vinskih podruma, kupovinom opreme, sticanjem geografskog porekla.
Nedavno je završen značajan dokument "Strategija razvoja vinogradarstva i vinarstva za period 2020. do 2030. godine" koja predviđja da se u narednoj deceniji u ovaj sektor uloži oko 300 miliona evra.

Za Božidara Aleksandrovića, preduzetnika, renomiranog vinogradara i vinara, vlasnika vrhunskog vinskog podruma u kom se kroz finalni proizvod, vino,čuva tradicija oplenačkih vinara, ovaj dokument je od izuzetne važnosti."Vinograde ovog kraja još nazivamo srpskom Toskanom, jer su oni bogomdane oaze iz kojih potiču odabrana vrhunska vina koja se prepoznaju i u našoj zemlji ali i van njenih granica. Bilo bi dobro da iskoristimo sve prirodne blagodeti kojima raspolazemo, klimu, zemljište, povoljne vetrove, osunčane padine", kaže Božidar Aleksandrović koji uzgaja grožđe na 75 hektara. On još naglašava da vinska scena Srbije, čiji je put i licno utirao, značajno napreduje a doprinos tome daje i ministarstvo poljoprivrede.

"U poslednjih 15 godina vinogradarstvo je doživelo renesansu. U ovim krajevima, tradicija je duga, a vinogradarstvo prati i bogata istorija. Podsticaji usmereni u ovaj sektor modernizuju tehnologiju proizvodnje što rezultira vrhunskim kvalitetom. Smatram da je neophodno da proširimo zasade pod vinogradima u narednoj deceniji za najmanje 10 do 15 hiljada hektara", kaže Aleksandrović, koji se osim proizvodnjom vina izuzetno uspešno bavi i vinskim turizmom.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/izvoz-vina-u-srbiji-godisnje-raste-za-oko-20-odsto_1184313.html

Podružnica francuske sertifikacione kuće EcoCert, ovlašćena od Ministarstva poljoprivrede za sertifikaciju organskih proizvođača u Srbiji, izdala je 6. novembra prvi sertifikat za organska vina po propisima Republike Srbije.

Sertifikovano je ukupno 10 etiketa vina, pet Vinarije Plavinci u Grockoj (Ćilibar, Selena, Ramonda, Indigo i Pét nat Tamjanika), te pet iz Vinarije MV Mladena Vujića iz Stalaća (MV Šardone, MV Tamjanika, MV Smederevka/Župljanka, MV Rizling i MV Kaberne SF).

Branislav Anđelić, vlasnik Vinarije Plavinci, kaže da je sertifikacija izuzetno zahtevna i da se vodi stroga evidencija o svakom koraku proizvodnje u vinogradu i vinariji.

- Iako je čitav postupa veoma skup, to je jedini način da se očuva dobro ime organskih proizvoda i da nas izdvoji od onih koji kažu da prave prirodno vino ali se ne usuđuju da uđu u proces nadzora od strane nezavisnog tela - kaže Anđelić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3083027/prvih-10-vinskih-etiketa-iz-srbije-dobilo-organski-sertifikat

Ambasada Kraljevine Holandije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredna komora Srbije pozivaju Vas na Webinar PIB projekta - Holandske preporuke proizvodnji u sektoru jagodastog voća (i trešnje) u Srbiji.

Projekat, koji je rezultat višegodišnje saradnje Srbije i Holandije u ovoj oblasti, finansiran je od strane Vlade Kraljevine Holandije i sprovodiće se u Srbiji naredne tri godine.

Projekat će se realizovati kroz tri osnovna stuba - saradnju državnih organa (inspekcijskih i stručnih službi), saradnju naučnih institucija i saradnju poslovnih subjekata.

Na vebinaru govore:

1. Marko Čadež, predsednik PKS

2. Gilles Beschoor Plug, ambasador Holandije u Srbiji
 

3. Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije

4. Kolinda Hrehorović, rukovodilica grupe za proizvodnju i tržište voća i povrća – Sektor poljoprivredne politike

5. Đorđe Petrović i Fred Evers, predstavnici PIB projekta
6. Geert Kits Nieuwen, ataše za poljoprivredu Ambasade Holandije u Srbiji

Jedna od aktivnosti je i organizacija demonstracionog polja u Zemljoradničkoj zadruzi ''Agro Eko Voće'' iz Arilja. Demo polje će služiti kao pokazni ogled kako se sa novim tehnologijama, primenjenim znanjem i uvezivanjem celog lanca proizvodnje može unaprediti kvalitet i kvantitet proizvodnje.

Prijavljivanje je na sledećem linku i uz sledeće šifre:

https://zoom.us/j/92662323678?pwd=UnNEa1AvK3IwZmZwcTNsOFdSdXAwdz09

Meeting ID: 926 6232 3678

Passcode: 587160

Izvor: https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/pks-webinar-holandija-2020-11-25

Vrednost izvoza organskih proizvoda iz Srbije u 2019. godini je iznosila 30 mil EUR, objavila je danas svetnica za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Jelena Milić.

Nemačka je bila najveće tržište na koje su proizvođači iz Srbije plasirali svoje poizvode.

Milić je na onlajn-konferenciji "Kako unaprediti razvoj organske poljoprivrede na lokalu?" istakla da se od ukupne organske proizvodnje u Srbiji najviše izvoze zamrznute maline i kupine, i koncentrat jabuke.

- U 2019. godini površina pod organskom proizvodnjom je iznosila 21.265 hektara, što je udeo od 0,61% ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji - navela je Milić.

Rekla je da je kontinuirano povećavanje površina pod organskom proizvodnjom, pa je tako u 2019. godini za 10,4% bila veća nego u 2018. godini.

- Najzastupljenija je proizvodnja voća, žitarica i industrijskog bilja, dok je zabeležen manji broj proizvođača koji je uključen u organsku stočarsku proizvodnju - kazala je Milić.

Dodala je i da je u prethodnoj godini broj proizvođača koji su uključeni u organsku proizvodnju iznosio 6.261, a od toga je oko 500 njih imalo sklopljen ugovor sa kontrolnim organizacijama.Kada su u pitanju podsticaji u organskoj proizvodnji, Milić je navela da ih mogu ostvariti proizvođači čija je proizvodnja u periodu konverzije i koji imaju organski status.

- Podsticaji u biljnoj proizvodnji su plaćanja po površini, od 26.000 dinara po hektaru, a oni koji ostvare podsticaje su u obavezi da naredne tri godine obavljaju organsku proizvodnju na tom zemljištu - objasnila je Milić.

Istakla je da je Ministarstvo pokrenulo izradu IPA projekta, da bi se zakonodavni okvir harmonizovao sa propisima EU, i da bi se uspostavio efikasniji sistem kontrole radi povećanja poverenja potrošača.

- U julu ove godine donet je novi pravilnik o kontoli sertifikacije i metodama organske proizvodnje i sva sredstva koja mogu da se koriste kao inputi u organskoj proizvodnji, usklađena su s poslednjim propisima EU - rekla je Milić.

Slađana Vuković Komnenović, iz Uprave za agrarna plaćanja, istakla je da je 2018. godina bilo 325 zahteva za 120 miliona dinara subvencija u organskoj proizvodnji, a 2019. se broj zahteva povećao na 400.

- Ove godine imamo 485 zahteva do danas, sa potrebom od 205 miliona dinara subvencija - navela je Vuković Komnenović.

Ona je kazala da je ove godine država namenila samo 100 miliona dinara za subvencije organskim proizvođačima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3075036/proslogodisnja-vrednost-izvoza-organske-proizvodnje-iz-srbije-30-mil-eur

Setva pšenice nije još završena jer su česte kiše tokom oktobra omele ratare u tome. Ipak podaci Udruženja „Žita Srbije” kažu da je pod pšenicom oko 500.000 hektara, i da će ta žitarica zauzeti maksimalno još 100.000 hektara.– Interesovanje za setvu postoji, zbog dobre cene novog roda, pa se predviđa da ćemo pod pšenicom imati bar 570.000 hektara, kao prošle godine, ako ne i više – kaže Vukosav Saković iz „Žita Srbije”, navodeći da je u Vojvodini posao gotovo završen, dok se u centralnom delu zemlje, gde traje žetva kukuruza, dosta ratara tek priprema da poseje žito.

Stručnjaci kažu da je optimalan rok za setvu između 10. i 20. oktobra, ali iskustva ratara pokazuju da se pšenica može sejati i pre i kasnije od optimalnog roka, pošto posao diktiraju pre svega vremenski uslovi, koji ove jeseni nisu bili naklonjeni poljoprivrednim radovima.

Naučni saradnik u Insitutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin kaže da nije prošao samo optimalni rok za setvu već i produženi do 10-15. novembra, i da se radovi više ne preporučuju.– Setva ove jeseni kasni zbog kišnog oktobra – navodi dr Aćin. – Na Rimskim šančevima je tokom oktobra palo 96 litara kiše po kvadratnom metru, duplo od uobičajenog za deseti mesec. Temperature je bila dva stepena viša pa je ratarima koji su pšenicu posejali krajem oktobra ona sada u fazi prvog lista, dok se onima koji su još ranije položili seme u zemlju, žito sada bokori, što će pomoći biljkama da budu otporne na golomrazicu.

Dr Aćin podseća na iskustva od pre dve godine, kada su poljoprivrednici žurili da poseju pšenicu u optimalnom roku, nadajući se kiši, a jesen je bila sušna pa seme nije nicalo sve do pred kraj decembra i u janauru. Ali i takva pšenica se, kaže, zahvaljujući kišnom maju, izvukla, i bilo je roda.

– I u Kisaču, na području opštine Bački Petrovac, pšenica je uveliko nikla, pošto je posejana u prvoj polovini oktobra – kaže poljoprivrednik Jožef Fokman. – Bio sam pre neki dan u ataru da je obiđem i baš lepo izgleda.

On je dodao da se u kisačkom ataru žito ne seje odviše, jer je kukuruz dominatna poljoprivredna kultura.– Na severu Bačke setva pšenice je završena s 1. novembrom – kaže poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš. – Više od polovine posejane pšenice je već niklo, bilo je odviše kiše.

On navodi da dobra cena nije ratare navela da poseju više žita nego ranijih godina jer je većina zemljoradnika odmah posle žetve prodala novi rod, pa sada pšenicu imaju veliki zemljoradnici koji imaju uslove da je skladište i čekaju još bolju cenu u odnosu na sadašnju.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/hlebno-zito-posejano-na-oko-pola-miliona-hektara-14-11-2020

U dvorištu Milisavljevića u Knjaževcu rodio je kivi. Posađen je pre pet godina od jedne sadnice, sada prekriva čitavo dvorište, a za desetak dana kad počne berba biće oko 150 kilograma tog voća.Mnogobrojni plodovi kivija u dvorištu Najdana Milisavljevića privlače pažnju svih koji ovih dana prolaze pored njegove kuće. Iako je voćna vrsta toplijih krajeva Najdan kaže da kivi dobro podnosi naše uslove i da ga nije teško gajiti.

„Ne prska se, traži dosta vode da se poleva preko leta, jer čim malo mu ne dostaje voda on uvene. Traži puno vode, zato ne bi mogao da ga posadiš na nekom brdu gde nema voda. Može, recimo, tu pored reke gde ima voda da bi crpeo vodu iz zemlje“, objašnjava Najdan Milisavljević iz Knjaževca.

Pet ženskih i jedna muška biljka koja služi kao oprašivač čine malu zajednicu kivija u dvorištu. Plodovi u oktobru polako sazrevaju, još su tvrdi i biće spremni za berbu tek za desetak dana.

„Treba mu jedno mesec dana posle berbe da sazri, da odstoji i krajem novembra, u decembru već može da se koristi za jelo“, kaže Ružica Milisavljević.

Najdan uspešno proizvodi i sadnice kivija kalemljenjem, tako da mu je deo dvorišta rezervisan i za mali rasadnik.

Od plodova kivija sa svoje male plantaže u dvorištu Milisavljevići prave slatko i sokove, dok viškove podele rodbini i prijateljima.

 

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/4124992/plantaza-kivija-dvoriste-knjazevac.html

Koliko ćete da platite limun, krompir, meso ili paradajz u Srbiji zavisi od toga u kom gradu kupujete.U poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku objavljene su najčešće, najveće i najniže cene na malo poljoprivrednih proizvoda po gradovima u Srbiji. I dok za neke proizvode nema neke velike razlike, za druge nije svejedno da li ćete kupiti u Beogradu, Nišu ili Leskovcu.

Ako se pogledaju cene limuna, Valjevo je grad u kojem možete najskuplje da prođete. Cena od 250 dinara je najčešća cena na tamošnjim pijacama. Mnogo bolje ćete proći u prodavnciama gde je najčešća cena 109,99 dinara.U Beogradu je najčešća cena limuna 169,99 dinara, to je cena na koju ćete uglavnom naići u beogradskim prodavnicama. Na pijacama je malo skuplje, na njima ćete morati da izdvojite 200 dinara. Najviše što može da vas košta limun u glavnom gradu je 219,99 dinara, dok je najniža cena na koju ćete naići 139,99 dinara.

U Zrenjaninu je najčešća cena limuna u prodavnicama 169,99 dinara, a na pijaci 250. Limun u tom gradu možete platiti čak i 300 dinara.

Najčešća cena krompira u Beogradu je 80 dinara, odnosno to je cena po kojoj se krompir najčešće može naći na pijacama glavnog grada. U beogradskim prodavnicama cena je uglavnom 69,99 dinara.

Cene krompira u unutrašnjosti su, pak, nešto niže nego u prestonici. U Leskovcu je na primer najčešća cena 30 dinara, što se odnosi uglavnom na pijace, dok u prodavnicama krompir najčešće možete naći za 39,99 dinara. Najniža cena po kojoj možete kupiti krompir u Leskovcu je 25 dinara, a najviša 49,99 dinara što je za oko 30 dinara manje nego u Beogradu.

U Novom Pazaru je najčešća cena za krompir 55 dinara .To je ujedno najniža cena po kojoj ćete naći krompir u tom gradu. Najviša je 65 dinara.

Jabuke ćete u glavnom gradu najčešće platiti 100 dinara na pijacama, 109,99 dinara u prodavnici. Najmanje što možete da date ako pazarite jabuke u glavnom gradu je 70 dinara.

Ako kupujete jabuke u Smederevu proći ćete nešto jeftinije. Najčešća cena ovog voća u tom gradu je 55 dinara koliko ćete platiti jabuke na pijaci. U smederevskim prodavnicama cene su malo više pa ćete jabuke platiti 100 dinara.

U prodavnicama u Valjevu za jabuke morate da date čak 179,99 dinara jer je to najčešća cena. Jeftinije ćete proći na pijacama tog grada gde su cena tog voća 70 dinara.

Domaći sir u Beogradu uglavnom košta 350 dinara, to je najčešća cena na pijacama, dok je u prodavnicama cena 419,99 dinara.

U prodavnicama u Smederevu sir ćete platiti oko 500 dinara. Na pijacama ćete proći nešto jeftinije gde je cena sira uglavnom 350.

U niškim prodavnicama za sir morate da izdvojite 579,99 dinara, dok se na pijacama u tom gradu prolazi nešto jeftinije pa je sir uglavnom 350 dinara.

U Valjevu je cena domaćeg sira najčešće 220 dinara koliko ćete platiti na pijaci. Ako odlučite da domaći sir kupite u nekoj od valjevskih prodasvnoca, spremite se da izdvojite oko 479 dinara.

U Šapcu je najčešća cena domaćeg sira 450 dinara, u Zaječaru 459,99 dinara, u Kragujevcu 350,99 dinara.

Najviša cena paradajza u Srbiji je u Šapcu gde ćete najčešće platiti 130 dinara za to povrće. U Beogradu je cena paradajza uglavnom 120 dinara, Valjevu 100, Užicu 80, a u Sremskoj Mitrovici 60 dinara.

Cene svežeg mesa sa kostima

Juneće meso najskuplje je u Novom Pazaru, 800 dinara. Skoro 700 dinara, odnosno 699 cena je tog mesa u Kragujevcu. U Zrenjaninu je 495 dinara, Leskovcu i Pančevu 515.

Svinjsko meso (vrat, kremenadla) najskuplje je u Valjevu gde košta 549 dinara. U Beogradu je najčešća cena oko 450 dinara, a Vranju 324.

Teleće meso (rebra,vrat, kotleti) najskuplje je u Sremskoj Mitrovici gde je najčešća cena skoro 1250 dinara. U Beogradu je cena tog mesa uglavnom 790 dinara, Vranju 615 dinara, Valjevu 1050, Nišu 1200 dinara.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=10&dd=23&nav_id=1751638

Skupštinu Srbije stigao je Pedlog zakona o ministarstvima kojim je predviđeno da Vlada Srbije dobije još tri nova resora, a to su Ministartstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju kao i Ministarstvo za brigu o selu.

Pored novih, Vlada Srbije imaće i već poznata ministarstva: finansija, privrede, poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, zaštite životne sredine, građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, rudarstva i energetike, trgovine turizma i telekomunikacija.

Vladu će činiti i Ministarstvo pravde, državne uprave i lokalne samouprave, MUP, ministarstvo odbrane, spoljnih poslova, ministarstvo za evropske integracije, kao i ministarstva prosvete, zdravlja, omladine i sporta, kulure i informisanja, rada zapošljavanja boračkih i socijalnih pitanja.

Predlog zakona potpisalo je 167 narodnih poslanika, a za predlagača je određen šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić Za našu decu“ Aleksandar Martinović.

Skupština će o predlogu zakona raspravljati po hitnom postupku u subotu 24. oktobra, kako bi nova Vlada mogla da bude izabrana, najavljeno je u sredu 28. oktobra.

Izvor:https://jugmedia.rs/vlada-dobija-tri-nova-ministarstva-prvi-put-ministarstvo-za-selo/

U Srbiji je situacija s afričkom kugom svinja pod kontrolom, izjavila je za „Politiku” Emina Milakara, direktorka Uprave za veterinu.

Prema njenim rečima, poslednje prisustvo ove zarazne bolesti prijavljeno je sredinom septembra u selu Aleksandrovac, kod Negotina. Tada su preduzete sve neophodne veterinarske mere, teritorija u poluprečniku tri kilometra od ovog mesta proglašena je zaraženim područjem, a šira oblast – deset kilometara od žarišta – ugroženom zonom. U tom trenutku to je bila jedina opština u Srbiji u kojoj je registrovana ova bolest kod domaćih svinja.

Kako je rekla, posle toga u Srbiji nismo imali nova žarišta. Inače, od septembra prošle godine kontinuirano se, po planu, sprovodi aktivan nadzor nad klasičnom i afričkom kugom svinja.

Podsetimo, Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) pre dva dana je objavila saopštenje, svrstavši Srbiju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Grčku, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Sloveniju i teritoriju takozvanog Kosova u zemlje visokog rizika od pojave ove bolesti, preneo je Tanjug. Između ostalog se ističe da su konstantno pogoršanje situacije u okolnim zemljama, posebno u Rumuniji i Bugarskoj kao i prirodni migratorni putevi kretanja divljih svinja, imali za posledicu pojavu prvih slučajeva afričke svinjske kuge kod divljih svinja u Srbiji. Evropska agencija je pokrenula kampanju za prevenciju ove bolesti u regionu jugoistočne Evrope zbog blizine država u kojima je prisutna ova zarazna bolest.

Iz EFSA se, takođe, konstatuje da je Ministarstvo poljoprivrede Srbije preduzelo sve mere kako bi sprečilo širenje i kontrolu ove bolesti u populaciji divljih svinja i prenos virusa na domaće svinje, angažujući sve raspoložive resurse i veterinarske i lovačke organizacije.

Podsećaju da virus afričke kuge svinja nije opasan po čoveka, ali je smrtonosan za domaće i divlje svinje i može imati razarajuće ekonomske posledice u pogođenim zemljama. Kako se navodi u saopštenju, Srbija je do sada isplatila više od 8,2 miliona dinara stočarima čije su svinje ubijene zbog afričke kuge svinja.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/464275/Africka-kuga-svinja-u-Srbiji-pod-kontrolom

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) označila je Srbiju kao zemlju visokog rizika od pojave bolesti afričke svinjske kuge. Kako bi se podigla svest i
ukazalo na značaj prevencije ove bolesti EFSA je pokrenula veliku kampanju koja će se od danas sprovoditi u devet zemalja Jugoistočne Evrope među kojima je i Srbija. Virus nije opasan po čoveka, ali je smrtonosan za domaće i divlje svinje i može imati razarajuće ekonomske posledice u pogođenim zemljama.
U poslednje četiri godine, od posledica zaraze virusom afričke svinjske kuge uginulo 1, 3 miliona svinja. Kampanja je usmerena ka zemljama koje je EFSA 2019. identifikovala kao zabrinjavajući region zbog blizine onih u kojima je prisutna ova zarazna bolest. Pored Srbije, procenjeno je da opasnost preti i Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Sloveniji i Kosovu.
Kampanja će doprineti zajedničkim naporima Evropske Komisije i drugih međunarodnih organizacija koje rade na iskorenjivanju afričke svinjske kuge u Evropi gde se broj epidemija tokom godina povećavao, a bolest je još uvek prisutna u mnogim evropskim zemalja.
Činjenice i situacija sa ASK u Srbiji
* U Srbiji ima 2.782.000 svinja, i ona predstavlja drugu po brojnosti uzgajane stoke. 

* U Srbiji se godišnje proizvede od 250.000 do 300.000 tona svinjskog mesa. Prosečno se godišnje potroši 16 kilograma mesa po stanovniku, dok s perađevinama potrošnja dostiže 40 kilograma. 
* Država je do sada isplatila više od 8,2 miliona dinara stočarima čije su svinje ubijene zbog afričke kuge svinja. Od kada je u avgustu potvrđen virus ove opake bolesti u Srbiji, veterinarska inspekcija, eutanazirala je 619 grla svinja, dok je zaraza zvanično bila potvrđena kod 20 grla. 
* Konstantno pogoršanje epizootiološke situacije u okolnim zemljama, posebno u Rumuniji i Bugarskoj i prirodni migratorni putevi kretanja divljih svinja imali su za posledicu pojavu prvih slučajeva afričke svinjske kuge kod divljih svinja u Srbiji. 
* Početkom 2020. godine, Uprava za veterinu proglasila je epidemiju afričke svinjske kuge na teritoriji dva lovišta u pirotskom okrugu i jednog u okolini Kladova.
* Imajući u vidu trenutne okolnosti, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preduzelo je sve mere kako bi sprečilo širenje i kontrolu ove bolesti u populaciji divljih svinja i prenos virusa na domaće svinje, angažujući sve raspoložive resurse i veterinarske i lovačke organizacije. 
Šta je afrička svinjska kuga?
Afrička svinjska kuga (ASK) je veoma zarazna virusna bolest koja pogađa divlje i domaće svinje.Virus je bezopasan za ljude ali je prouzrokovao značajne ekonomske probleme u mnogim zemljama. Trenutno ne postoji vakcina za ovu bolest, što znači da žarište zaraze može uzrokovati nužni pokolj velikog broja domaćih svinja u pogođenim područjima.
Ciljevi i ciljne grupe
Kampanja ima za cilj da podigne svest i značaj o ASK u svih devet zemalja u kojima se sprovodi. Komunikacija je usmerena ka grupama i pojedincima koji imaju kontakt sa domaćim i divljim svinjama, poput, uzgajivača svinja i lovcima. EFSA će se takođe obraćati i veterinarskim, lovačkim i stočarskim udruženjima, kao i carinskim službama, graničnoj policiji, lokalnim vlastima, turističkim agencijama i putnicima.
Detektovati, sprečiti, izveštavati
Budući da epidemija ASK može imati razarajuće efekte, otkrivanje, prevencija i prijava su ključni za suzbijanje ove smrtonosne bolesti. Tokom trajanja kampanje javnost će biti obaveštena o najnovijim informacijama o ovoj bolesti deljenjem različitih materijala na društvenim mrežama i sajtu:
http://www.efsa.europa.eu/StopASF#/rs/

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31