Ove godine će kukuruzom u Srbiji biti zasejano milion hektara oranica, a pod pšenicom je blizu 600.000 hektara, izjavila je direktorka Udruženja "Žita Srbije" Sunčica Savović.
Ona je za Tanjug precizirala da je prema podacima Udruženja jesenas zasejano oko 595.000 hektara pšenice, što je za 25.000 hektara više nego prethodne proizvodne godine, pod ozimim ječmom je oko 80.000 hektara, odnosno nešto manje nego prethodne godine, a pod uljanom repicom 27.100 hektara, i to je četiri odsto više nego prethodne proizvodne godine."Ozimi usevi su uglavnom u dobrom stanju. Mraz je ostavio trag na poljima pod pšenicom i uljanom repicom, ali se usevi oporavljaju zbog povoljnih vremesnkih prilika nakon toga", rekla je Savovićava.

Dodala je da poslednjih godina poljoprivrednici povećane površine na kojima seju kukuruz.

"U poslednje tri godine je evidentno povećanje površina pod kukuruzom, koje su sa oko 900.000 hektara stigle do milion hektara, i mi očekujemo da će i ove godine toliko biti zasejano. Očekujemo i setvu soje na 240.000 do 250.000 hektara, kao i prolećnog ječma na oko 30.000 hekrtara, te suncokreta na 200.000 do 220.000 hektara", rekla je Savovićeva.

Ona je istakla da je potpisivanje sporazuma sa Kinom o izvozu kukuruza dobra vest za domaće proizvođače.

"Moram da pomenem dobru saradnju sa Ministartstvom poljoprivrede zahvaljujući čijim naporima i radu je taj sporazum zaklučen, ali i veliku podršku Svetskog programa za hradnu Ujedinjenih nacija za otvaranje novih tržišta za sve srpske poljoprivrene proizvode", dodala je direktorka "Žita Srbije".

Ona je ocenila da Srbija nema velikog prostora za povećanje količina kukuruza, ali može proizvesti više pšenice.

"Srbija je među najvećim svetskim proizvođačima kukluruza sa prosečnim prinosom od oko osam tona po hektaru, i veće prinose od nas imaju samo oni proizvođači koji seju genetski modifikovane useve.

Na planu proizvodnje pšenice zaostajemo za nekim drugim zemljama, ali su rezultati sve bolji zbog bolje primene agrotehničkih mera, te je u tom smislu moguće povećanje prinosa pšenice", rekla je Savović.

Ocenila je kako je otvaranje svakog novog tržišta dobrodošlo, jer može uticati na podizanje produktivnosti i veću proizvodnju.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ove-godine-vece-povrsine-pod-kukuruzom-i-psenicom_1212575.html

Krajem prošle godine u Srbiji se gajilo više koza, svinja i ovaca, a manje živine i goveda nego krajem 2019. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Ukupan broj koza 1. decembra 2020. godine bio je veći za 5,8 procenata nego istog dana godinu dana ranije, svinja je bilo 2,8 procenata više, a ovaca za 2,6 posto, utvrđeno je sprovođenjem ankete o stočarskoj proizvodnji na uzorku.

Zabeleženo je manje živine za 3,4 procenta i goveda za 1,3 posto, navodi RZS.

U odnosu na desetogogdišnji prosek, ukupan broj živine u Srbiji manji je za 12,7 procenata, a manje je i koza, svinja i goveda, dok je broj ovaca veći za 2,4 procenta. Goveda se najviše gaje u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji gde je 46,4 procenata ukupnog broja, a 42,3 posto svinja gaji se u Vojvodini.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3627339/stocarstvo-u-srbiji-vise-koza-svinja-i-ovaca-manje-zivine-i-goveda-svinje-se-najvise-gaje-u-vojvodini

Dr Đorđe Radić (1839–1922) prvi je srpski agronom. Specifičan je po tome što je najviše škole završio u svetu, a onda se vratio i znanje iz oblasti poljoprivrede primenio u Srbiji. Naučna dostignuća bolje su mu ispraćena u Evropi, ali je najdublje tragove ostavio u otadžbini: pišući knjige i udžbenike, obrazujući mlade, afirmišući agrar uopšte. Doktorirao je u Beču 1867, a nakon povrataka u Srbiju nastojao je da sve znanje i praksu stečene po evropskim zemljama primeni u svojoj zemlji. Zahvaljujući njegovom delu u to vreme nismo mnogo zaostajali za najnaprednijim svetskim sredinama u toj oblasti.

Radić je rođen u Zrenjaninu, odnosno tadašnjem Velikom Bečkereku, a na njegovu blistavu karijeru grad je podsetila izložba koja je upravo postavljena. Autori su Olivera Ćosović i Dragana Drašković, a organizatori Savez inženjera i tehničara Srbije, ovdašnja ispostava te asocijacije i zrenjaninski Narodni muzej, kao domaćin. Da je, doduše sa velikim zakašnjenjem započela afirmacija dela ovog, kako ga poštovaoci predstavljaju, poljoprivrednog prosvetitelja i naučnika vidi se i na primeru iz grada na Begeju. Jednoj ulici je pre nekoliko godina dato njegovo ime. Povodom otvaranja izložbe u Zrenjaninu, posvećene Radićevom životu i delu, rečeno je da je on našoj agronomiji dao ono što su njegovi sunarodnici Tesla i Pupin dali razvoju nauke u svetu.

On je bio iz svešteničke porodice koja se često selila, pa je u Bečkereku živeo do svoje 15. godine. Bio je odličan đak i u školovanju napredovao, a kad je kao prvi Srbin koji je na Bečkom univerzitetu položio doktorat iz filozofije s poljoprivrednom temom postao je poznat i potreban Srbiji, te ga je knez Mihailo Obrenović više puta pozivao i angažovao. Prvi put 1864. godine.

Osnivanjem Društva za poljsku privredu 1869. godine, dr Đorđe Radić je definitivno došao u Srbiju i tada počinje novi period njegovog života i rada. Znanje je stekao školovanjem i praktičnim radom stečenim u obilascima i proučavanjima poljoprivrednih dostignuća većine evropskih zemalja (1862–1869). Obišao je Austriju, Češku, Francusku, Nemačku, Italiju, Švajcarsku, Holandiju i Belgiju, a sve je stavljeno u funkciju prosvećivanja i napretka srpskog seljaka. U svim tim zemljama nagrađivan je visokim priznanjima.

O značaju i doprinosu dr Đorđa Radića utemeljenju srpske poljoprivrede najbolje govore njegova dela: više od 40 objavljenih knjiga i više od 500 objavljenih članaka, uredništvo u listovima „Seljak”, „Težak”, „Domaćin”, „Cvetarstvo”, zatim članstvo u 67 poljoprivrednih i kulturnih društava, od kojih su tri američka.

Među njegovim brojnim naučnim dostignućima treba pomenuti hibridizaciju kukuruza koju je započeo pre nego što je to učinjeno u SAD, dobijanje raznih sorti kukuruza i krompira, kao i novih vrsta povrća. Zaslužan je za proizvodnju prvog pamuka u Ugarskoj, uvođenje plemenitije rase stoke i izvođenje ukrštanja. Izvodio je oglede sa uzgojem svilene bube, a zahvaljujući njemu su i nabavljene, za ono vreme, nove sprave i alati – gvozdeni plugovi i vršalice sa vitlom. Radio je na osnivanju poljoprivrednih škola u Požarevcu, Danilovgradu i Kraljevu, obavljao poslove sekretara u Srpskom poljoprivrednom društvu i sarađivao sa svim relevantnim imenima poljoprivredne nauke u Evropi i svetu. Takođe, dr Đorđe Radić je bio redovni član Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/473124/Izlozba-o-prvom-srpskom-agronomu

Povećana potražanja žitarica i uljarica, dovela je i do skoka i rekordnih cena gotovo svih poljoprivrednih kultura. Prema podacima Udruženja "Žita Srbije", prošle kalendarske godine izvezli smo rekordnih 3.638.000 tona kukuruza. Očekuje se i najveći izvoz soje do sada, koja beleži najveći rast cene.Dobar rod i visoka otkupna cena proizvoda, želje su svakog poljoprivrednika. Ratari koji su kukuruz uskladištili posle žetve zadovoljno trljaju ruke, jer je cena te žitarice sada znatno veća.Đorđe Šivoljski, poljoprivrednik iz Stejanovaca kod Rume kaže da je cena kukuruza krenula sa 16 dinara a da je danas 23 dinara plus PDV.

"Bilo bi dobro da smo sav kukuruz sačuvali ali nismo. Jedna druga stvar je vrlo važna, što terminiski ugovori na berzama koje pratimo govore da cena neće padati, nego će samo malo rasti'', ističe Šivoljski.

Prošle godina dobro su rodile gotovo sve poljoprivredne kulture. Kukuruz je oborio rekorde i roda i izvoza.

Sunčica Savović iz Udruženje ''Žita Srbije'' naglašava da je postavljen ubedljiv rekord sa osam miliona i sto hiljada tona roda. Rod je bio za oko pola miliona tona veći u odnosu na prethodnu godinu.

"Kada govorimo o izvozu, prošle ekonomske godine izvezli smo rekordnih tri miliona pedeset hiljada tona kukuruza, i ove godine za izvoz imamo najmanje toliko'', ističe Savović.

Znatno veći prinos pšenice
Za oko 100.000 tona veći je i prinos pšenice u odnosu na prethodnu godinu, ali je njen izvoz do januara išao sporije nego što se očekivalo.

"Od početka ekonomske godine za pšenicu, odnosno jula prošle godine, do kraja 2020. godine, izvezeno je samo 400.000 tona pšenice. Prema našim saznanjima u Udruženju, prodaja je nešto bolja počev od Nove godine, i ukoliko bismo nastavili tempom od 100.000 mesečno, izvešćemo do kraja ove ekonomske godine oko milion tona, što apsolutno ne ugrožava naše tržište'', smatra Sunčica Savović.

Na skok cena uljarica i žitarica, najviše je uticala velika potražnja za tim proizvodima iz Kine, kažu na novosadskoj Produktnoj berzi.

Miloš Janjić, direktor Produktne berze Novi Sad, kaže da soja beleži najveći skok. Ona ima čak za 50 odsto višu cenu, u odnosu na isti period prošle godine, i poslednje što se trguje je 60 dinara bez PDV-a.

Očekuje se izvoz 300.000 tona soje
Sledeći po redu je kukuruz, sa preko 40 odsto rasta cene u odnosu na isti period prošle godine, i sa najvećom cenom od početka 2013. godine. Poslednja cena je 22,10 dinara bez PDV-a.

Tu sledi pšenica, u odnosu na ove dve kulture stabilnija, međutim, i ona preko 20 odsto beleži rast cene i na rekordnom nivou takođe od početka 2013. Sa nivoom od 23,30 dinara bez poreza.

Od uvoznika, za nekoliko godina, postavli smo izvoznici soje. U Uduruženja ''Žita Srbije'' očekuju da na svetskom tržištu prodamo rekordnih 300.000 tona te uljarice.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4258596/zitarice-izvoz-soja.html

Suficit Srbije u izvozu poljoprivredne proizvodnje poslednjih godina dostiže i milijardu i po dolara. Istovremeno, plasman tih proizvoda u Kinu za 11 meseci 2020. vredeo je samo oko 50 milona dolara.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Veljko Jovanović smatra da nije iskorišćen ni deo potencijala za saradnju Kine i Srbije u ovoj oblasti.

“Ono što je srpska velika prednost je pristup mnogim tržištima, što bi trebalo više da se koristi nego do sada. Imamo kvalitet, znanje, iskustvo na najzahtevnijim tržištima. Potrebni su nam, naročiti firmama srednje veličine, investicioni partneri koji bi pokrenuli celu priču”.

Kina je postala vodeće svetsko tržište hrane, a Srbija već ima dozvole za izvoz junećeg, jagnjećeg i svinjskog mesa i mlečnih proizvoda na to tržište, ali trenutno se plasiraju male količine, pa je tako vrednost najizvoženije govedine 2020. dostigla tek tri miliona evra. Ipak, stvari se pomeraju i Kina je iz Srbije pošle godine prvi put uvozila stočnu hranu, sokove, jagnjetinu.

“Ono što je dobro je da su naše najveće kompanije iz ovih oblasti same došle do nekih partnera u Kini i do značajnih kontakata i time potvrdile svoj kvalitet, a i kredibilitet zemlje iz koje dolaze. Reč je o velikom i zahtevnom tržištu na koje nije lako ući, a kada uđete onda možete svoje mesto da pomerate. Ta saradnja je obostrana", istakao je Jovanović.

Jovanović je ocenio da je budućnost u ulaganju kompanija iz Kine u poljoprivredne potencijale Srbije, kao i zajedničke investicije u ovu oblast. Podsetio je da je Srbija poljoprivredna zemlja, te da je pored ostalog treći proizvođač maline i soje u Evropi, drugi proizvođač šljive i deseti proizvođač kukuruza na svetu, dok je jedan od vodećih regionalnih izvoznika jabuka u Rusiju.

“Interesovanje kineskih firmi za tu saradnju je veliko, ali još nije bilo značajnijih pomaka u smislu konkretnijih investicija. U Komori imamo razgovore na nedeljnom nivou sa kineskim partnerima koji se interesuju za mogućnost investiranja u oblasti poput prerade voća, alkoholnih pića", kaže Jovanović.

Srbija i Kina su 4. februara potpisale i dva protokola o fitosanitarnim uslovima za izvoz sušenog rezanca šećerne repe, kao i za izvoz kukuruza.

Izvor:https://naslovi.net/2021-02-11/beta/srbija-ima-potencijal-za-vecu-saradnju-u-poljoprivredi-i-prehrambenoj-industriji-sa-kinom-video/27272633

Srbija je poznata po rodnim vinogorjima i kvalitetnom vinu koje osvaja svetska i evropska tržišta. Međutim, novi favorit stiže iz srca Srbije, jer tamo gde rađa crveno zlato vešti proizvođači uzgajaju i žutu sortu maline, od čega kasnije prave jedinstveno žuto vino.

Radovanovići iz sela Radaljevo kod Ivanjice jedni su od retkih čiji malinjaci se u jeku sezone ne crvene već žute, oni su odlučili da zaokruže proces proizvodnje i nisu se pokajali.

- Ljudi su bili skeptični kada je u pitanju ova sorta, malo ljudi je znalo da žuta malina uopšte postoji. Odlična je zbog svog sastava u sebi, ima dobar odnos šećera i kiselina što je ključno za proivodnju vina. Kada se završi taj ceo proces pravljenja, potrebno je oko godinu dana da se ona vino izbistri i da se oseti pun sjaj žute maline. Taj nivo aroma i ukusa može da stane rame uz rame sa svetskim vinima - rekao je za RINU tehnolog Lazar Simončević.

Radovanovići pored proizvodnje ovog neobičnog pića nisu na tome stali, već prerađivanjem drugih jagodičastih sorti na najsavremeniji način, ono što se nekada stavljalo u tegle danas završava u bocama.

- Od svakog voća može da se napravi dobra rakija, ne samo od šljiva i kajsija. Uspeli smo sa savremenim dvokratnim destilatorom da napravimo rakije od maline i jagode, tako da neće ovo srpsko voće završavati u džemovima već u novom brendu. Ne postoje bolji šećeri u prirodi od voćnih šećera, time smo pokušali da to dokažemo na malo drugačiji način, da dobijemo rakije od jagodičastog voća, u tome smo i uspeli, ono što nam je ostalo da iznađemo tržište. Trenutno je u destilatoru šumska jagoda koja je završila svoju fermentaciju od 21 dana, uz sve primese i enzime koji se dodaju koje su joj potrebni, završena je destilacija kroz jedan potpuno zatvoren krug i aromatizer, merenje procenta alkohola ona se puni u burad i nosi u podrume na čuvanje - kazao je Simončević.

Žuta malina je remotantna sorta maline, srednje krupnih plodova i u nižim predelima Srbije na branje stiže oko 15. jula, a u višim oko 25. jula. Plodovi su pogodni za prodaju u svežem stanju na domaćem tržištu i može se koristiti za zamrzavanje. Ono što je čini različitom od ostalih sorti maline jeste nešto viša cena, a manji troškovi proizvodnje. Berba ove sorte traje dva do tri meseca.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3165790/srbija-dobija-novi-brend-jedinstven-na-trzistu-u-ivanjickom-selu-proizvodi-se

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Odsek za označavanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju 3. februara 2021. godine zvanično završava tvining projekat „Jačanje kapaciteta za sprovođenje i dalji razvoj zakonodavstva u oblasti organske proizvodnje i politike kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda“ koji je finansiran od strane Evropske unije.

Tvining je instrument institucionalne saradnje Evropske unije između javnih uprava država članica EU i zemalja korisnica / partnera sa ciljem pružanja podrške za prenošenje, implementaciju i sprovođenje zakonodavstva EU (pravna tekovina Evropske unije).

Cilj projekta je bio da se kroz rad sa ekspertima, obuke i primenu najbolje prakse zemalja Evropske unije (Italije, Francuske i Austrije) unapredi znanje zaposlenih u ministarstvu za kreiranje i sprovođenje agrarne politike u oblastima organske proizvodnje i politike kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Tokom implementacije projekta, izrađen je zakonodavni okvir u oblasti šema kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i organske proizvodnje u skladu sa acquis communautaire EU. Tokom projekta pripremljeni su nacrti Zakona o organskoj proizvodnji i Zakona o šemama kvaliteta za poljoprivredne i prehrambene proizvode i prateći pravilnici, kao i specifikacije tri proizvoda sa zaštićenim oznakama geografskog porekla na nacionalnom nivou, za registaciju na nivou EU.

Uz rad sa ekspertima iz zemalja EU korisnici projekta su imali priliku da učestvuju u organizovanim treninzima, obukama i radionicama, kao i da direktno sarađuju sa kolegama iz javnih institucija širom EU.

U okviru tvining projekta, u cilju promocije proizvoda sa oznakama geografskog porekla, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je objavilo dva kataloga to: „Autentična Srbija“, o poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom i „Vinsko blago Srbije“ o vinima sa zaštićenom oznakom geografskog porekla. Takođe, izrađene su brošure o šemama kvaliteta za poljoprivredne i prehrambene proizvode i o organskoj proizvodnji.

Projektom je pružena direktna podrška srpskoj administraciji kako bi efikasno realizovala pretpristupne pregovore koji su usmereni ka članstvu u EU vezano za oblast organske proizvodnje i politike kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/uspesan-zavrsetak-tvining-projekta-u-oblasti-organske-proizvodnje-i-politike-kvaliteta-poljoprivrednih-i-prehrambenih-proizvoda/

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da nema GMO na teritoriji Srbije ni u proizvodnji ni u prometu.Branislav Nedimović je istakao za Večernje novosti da država ima jasan i rigorozan važeći zakon."Određeni poslovni krugovi uvek imaju interes da tu temu guraju, kao što stoji i činjenica da za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji treba regulisati ovu oblast", rekao je Nedimović odgovarajući na pitanje da li ima iz EU i SAD pritisaka na Srbiju da dozvoli promet GMO.

Kada je reč o kontroli subvencija u poljoprivredi, naglašava da u svom poslu ima onih koji pokušavaju da izigraju zakon, ostvare neki interes preko noći.

Otkad je ljudi, bilo je i varanja, kaže, a na državi je da osigura da se novac građana troši na pravi način, te smo zbog toga krenuli u još rigoroznije kontrole trošenja svih subvencija koje dajemo.

"Nema tu posebno nekih mera koje će se gledati, svaki dinar srpskog građanina je podjednako bitan. Bilo da je reč o podsticajima u stočarstvu, voćarstvu, povrtarstvu ili za nabavku opreme i mehanizacije", navodi Nedimović.

Ekonomska snaga gazdinstva i doprinosi
Govoreći o predlogu Ministarstvu finansija kada je reč o dugovanjima za PIO i poljoprivredne penzije, kaže da je to multisektorski problem koji je do te mere nagomilan da je danas reč o više milijardi evra.

Precizirao je da ne može svaki poljoprivrednik da, plaćao ili ne plaćao doprinose, prima istu penziju.

"Ključna novina koju smo predložili je da se prema ekonomskoj snazi gazdinstva određuje koliki će biti doprinosi. Neće biti isti doprinosi za onog koji ima dva, ili dve stotine hektara", ističe ministar.

O navodnjavanju
Takođe, ukazuje na problem navodnjavanja u Srbiji. Kako kaže, navodnjavanje je jedna od sistemskih stvari koje niko nije rešavao više od 40 godina.

"Ostvarili smo impresivne cifre za vega tri godine", rekao je ministar.

Precizira da je samo u prvoj fazi pokriveno oko 49.000 hektara, u drugoj koja se trenuto sprovodi pokriva se još 40.000 dok se takođe za ovu godinu očekuje početak još osam novih projekata.

Na pitanje šta se dešava sa dolaskom kompanije "Tenis" u Srbiju pojašnjava da nije realno očekivati dolazak nemačke kompanije sve dok se globalno situacija sa afričkom kugom ne reši.

"To su izuzetno velike investicije da bi kompanije poput "Tenisa" preuzele nepotreban rizik. Kada se situacija u u svetu dovede pod kontrolu, onda možemo o tome da razgovaramo", kaže Nedimović.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4241826/neimovic-gmo-.html

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović sa saradnicima razgovarao je danas u Beogradu sa zamenikom ambasadora Republike Kazahstan Assenom Kashkenovom o saradnji između dve države u oblasti poljoprivredno-prehrambene proizvodnje.Na sastanku je zaključeno da bi u budućnosti trebalo iskoristiti sve mogućnosti koje daje Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom.

Republika Kazahstan kao zemlja srednje Azije članica je ove unije i njeno tržište od preko 19 miliona stanovnika i potrebe ovog tržišta su takve da je moguće značajnije povećati obim razmene.

Prvi korak ka realizaciji ovih namera biće potpisivanje memoranduma o saradnji u oblasti veterine na nivou ministarstava čime će se stvoriti preduslovi za prometovanje proizvoda životinjskog porekla.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/planirano-potpisivanje-memoranduma-o-saradnji-u-oblasti-veterine-izmedju-ministarstava-poljoprivrede-srbije-i-kazahstana/

Prošle godine je u Srbiji navodnjavano 52.441 hektar poljoprivrednih površina, što je za 11,9 odsto više nego u 2019. godini, objavio je Republički zavod za statistiku.
Za navodnjavanje je upotrebljeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj godini a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.Najveće površine su navodnjavane orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine.

Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/lane-za-11-9-odsto-vise-navodnjavanih-povrsina-nego-2019._1196896.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28