Proizvodnja organskih poljoprivrednih proizvoda i njihova perada godinama se spominju kao velika neiskorišćena šansa srpskog agrara. U poslednjih par godina stvari su se pomerile sa mrtve tačke i procenjuje se da u Srbiji ima oko 6.000 poljoprivrednika koji se bave ovakvom vrstom proizvodnje i to na ukupnoj površini od oko 13.000 hektara. Vrednost izvoza u ovoj branši je oko 20 miliona dolara godišnje što je mnogo bolje nego pre nekoliko godina ali i dalje daleko od potencijala koju naša poljoprivreda ima.

O tome šta bi trebalo izmeniti da bi više proizvođača čiste njive i polja iskoristili za ovu proizvodnju dr Snežana Oljača predsednica UO Udruženja “Serbia organika” kaže da su naši proizvođači u mnogo goroj situaciji nego kolege u zemljama EU jer su subvencije kod nas znatno manje i da ukoliko bi se one povećale i rezultati bi bili znatno bolji.

Proizvođačima koji krče svoj put u ovoj branši svaka pomoć dobro dođe, a još od 2012. godine podrška stiže od NLB banke. Oni svake godine imaju konkurs za ove poljoprivrednike i nagraćuju po troje kojima slede ravnopravne nagrade od po 500.000 dinara.

Prošle godine među nagrađenima su bili i Tatjana i Zoltan Idei iz Temerina. Oni su za projekat “Kako poseješ tako ćeš i požnjeti” dobili novac i iskoristili su ga za nabavku sejalice… Ono Što im sada nedostaje jeste objedinjeni sertifikat za organsku proizvodnju za celo gazdinstvo.

-Mi se bavimo i stočarstvom i ratarstvom i preradom. Sertifikovati svaku oblast posebno je jako skupo i više bi nam odgovaralo kada bi imali mogućnost da sertifikujemo celo gazdinstvo-kaže Tatjana.

O tome koliko je to danas moguće državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva Srbije, Sead Mahmutović kaže da će saslušati sve primedbe, a onda videti koliko može da se udovolji zahtevima jer sertifikovanje je kod nas usklađeno sa propisima koji vladaju na tržištu EU I tu nema odstupanja jer bez toga nema uspešne proizvodnje ni izvoza.

A primer da se može dobro proizvodti i izvoziti je preduzeće “Midi organik” iz opštine Blace i sela Donji Grgur. Bave se preradom organskog voća i sve što proizvedu to i izvezu. Imaju 480 kooperanata i sve potrebne sertifikate. Izvoze u sve razvijene zemlje plus SAD. Žika Janićijević koji je osnovao firmu sa sinom Nenadom, objašnjava da je organska proizvodnja težak ali isplativ posao.

-Cene su od 20 do 50 odsto više nego kod konvencionalne proizvodnje, ali sve mora da se kontroliše i sertifikuje što iziskuje dodatne troškove… Inostrani kupci, posebno oni iz SAD najviše traže pire od jabuke koji spremamo u većim i manjim pakovanjima – pojašnjava Žika i dodaje da pored pirea od jabuka spremaju se da na tržište plasiraju i pire do suvih šljiva jer smatraju da će lako naći put do proboriljivih kupaca na svetskih potrošača.

-U narednom periodu planiramo da izgradiimo i opremimo svoju laboratoriju to će biti i praktičnije i jeftinije nego sada kada nam kontorlu rade druge laboratorije - objašnjava on i tvrdi da kada bi bilo i još stotinu ovakvih fabrika ne bi bilo problema da plasiraju robu i izvoze.Organska proizvodnja zahteva specifične uslove. Moderne sorte voća i povrća su navikle na tretmane sredstvima za konvencionalnu proizvodnju, a ne organsku. To je ponovo vratilo interesovanje poljoprivrednika za stare sorte… Kod jabuka se ponovo sade kožara, biridžka, kolačara i slične. One ne zahtevaju specijalan tretman i stalna prskanja, a i otpornije su na bolesti i spoljne uticaje. Međutim rasadnici ih odavno ne proizvode pa se novi rasadi dobijuju kalemljenjem jer starih stabala još ima.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/organska-proizvodna-postaje-sve-zanimlivija-poloprvrednicima-19-05-2019

Poljoprivrednik iz Bačkog Petrovca Rastislav Struhar koji se bavi proizvodnjom hmelja kaže da je sve veća tražnja za ovom biljkom, jer su i najveći svetski trgovci počeli da ih konktaktiraju zbog zahteva ovdašnjih pivara za hmeljom.Ove godine je petrovački hmeljar konkurisao kod Pokrajinske vlade za stubove za podizanje novih zasada, a plan mu je da sa sadašnjih osam hektara, proširi proizvodnju na 20 hektara.

- Cena hmelja zavisi od količine i sorte i kreće se od 10 do 25 evra po kilogramu - kaže Struhar. - Kada je reč o malim pivarima oni stavljaju od 0,5 do 1 odsto hmelja, u kom slučaju jedan posto je jako začinjeno, dok je 0,5 neki prosek. Poređenja radi, velike industrijske pivare na količinu od sto flaša stavljaju 0,1 odsto hmelja. Da bi mali kućni pivar napravio 50 litara, njemu je potrebno 350 grama, i on od toga napravi sto flaša, ali to je jako malo za nas proizvođače.

Struhar je ove godine sklopio trogodišnju saradnju sa Beogradskom industrijom piva, koja će od čistog domaćeg hmelja iz Bačkog Petrovca začiniti 6.000 hektolitara, odnosno 600.000 litara piva.

- Moguće je da će sorte domaćeg hmelja BIP stavljati i u druga svoja piva, ali to je već njihova tajna receptura koji odnos sirovina stavljaju u svoje proizvode- kaže Struhar i pojašnjava da su velike pivare danas kod nas deo velikih svetskih lanaca i imaju centrale u Švajcarskoj, Amsterdamu, NJujorku i tamo se odvijaju nabavke od velikih trgovačkih firmi hmelja, koje su ove godine kontaktirale i Struhara.

- Iako mnogi smatraju da je „Zaječarsko pivo” domaće, ustvari je to „Hajneken” i kada pričamo o lager pivima apatinsko i čelarevsko su po meni lakša piva i više su za letnje vreme, dok će novo BIP-ovo pivo pod nazivom „Naše domaće pivo” biti malo teže, jače i ima 5,2 odsto alkohola, dok je neki prosek 4,5 odsto. Kada poredimo kraft piva ona imaju sedam procenata alkohola, i to je belgijski stil proizvodnje- kaže Struhar, koji pažljivo prati gde završava njegov hmelj.

Malih pivara je sve više, a pošto je Struharova firma „Petrovec” jedina u Srbiji koja gaji i prodaje hmelj, oni nabavku obavljaju baš u Bačkom Petrovcu.- Naši kupci su godinama kraft pivara „Razbibriga” iz Bukovca, zatim pivara „Zbir” , ali je veliku količinu hmelja od nas kupila i Osječka pivara, koja je takođe napravila novu vrstu piva, iako velike pivare ne vole da menjaju recepturu koja je proveren recept i imaju stalne mušterije- kaže Struhar i dodaje da njihov hmelj uglavnom završi u novim recepturama i pivima.

Izvesnu količinu su prodali i mađarskim kraft pivarama, ali pazarile su i tri pivare iz Slovačke, a manja količina otišla je u Italiju. Osim pivare iz Osijeka, hrvatske kraft pivare dolaze po hmelj u Bački Petrovac, kao i najveća među njima „Medvedgrad” iz Zagreba.

- To su tek počeci, najviše nas je ohrabrila saradnja sa Beogradskom pivarom, jer će ipak od nove berbe kupiti veći deo, ali i Osječka pivara koja je ipak industrijska, velika pivara, a počeli smo razgovore i sa velikim svetskim dobavljačima kao što sam napomenuo, od kojih i nabavljaju „Apatinska pivara”, „Karlsberg Srbija” Čelarevo i „Hajneken”- kaže Rastislav.

Od 200 američkih sadnica koje je uvezao, danas na njegovoj zemlji može se videti 30.000 ovih biljaka. Po hektaru ima 6.000 sadnica, te Struhar danas ima nešto manje od 50.000 sadnica.

-Hmelj je najlepši u avgustu, stubovi imaju po sedam metara, on izraste više od šest, te imate utisak kao da ste ušli u šumu- kaže Rastislav Struhar i dodaje da mu pivari koji prave pivo sa njegovim hmeljom često donesu pivo na probu i degustaciju.

Rastislav se osim hmelja ozbiljno bavi poljoprivredom, a hmelj mu je tek mali deo gazdinstva.

- Kada je reč o ratarstvu gajimo soju, kukuruz i pšenicu, dok od intenzivnih kultura gajimo krompir, malo jabuka, i hmelj. Imamo dugododišnju saradnju sa institutima u Novom Sadu i Zemunu, s kojima radimo osnovno, prvo seme, kojem je potrebna i izolacija- kaže Struhar i dodaje da imaju i silose za skladištenje, ali i dobru saradnju sa kooperantima u Bačkom Petrovcu, Kisaču i Pivnicama, a kao nastavak lanca i pšenični mlin, u kom se pravi brašno iz kog se snabdeva dosta pekara iz okoline, kao i peletaru.

Struhar koji vodi firmu sa suprugom ima i pekaru, maloprodajne objekte, dve poljoprivredne apoteke u Bačkom Petrovcu i Pivnicama, kao i televiziju „Petrovec”, ali napominje da je poljoprivreda ovoj porodici ipak osnovna delatnost.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/prica-o-nasem-hmelu-sve-zanimlivija-i-strancima-15-05-2019

Čak polovina propisa vezanih za poljoprivredu u Srbiji moraju biti promenjena, a među onima koji su već promenjeni su i izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane.One su 14. marta 2019. godine usvojene u Skupštini Srbije, a počele su da se primenjuju 1. aprila. Njihov cilj je da se obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja potrošača, kao i efikasno funkcionisanje unutrašnjeg i međunarodnog prometa hrane.

Da je pitanje bezbednosti hrane od najvećeg značaja potvrđuju i reči ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića koji je na nedavno održanoj konferenciji "Budućnost hrane - Budućnost zdrave Srbije" rekao da je bilo neophodno izmeniti Zakon o bezbednosti hrane i dodao je da je bezbednost hrane kompleksna stvar koja se tiče i kvaliteta života naših građana, ali i isto tako toga šta možemo da izvezemo iz Srbije."Nama sledi najveća bitka u delu bezbednosti i kvaliteta hrane. Bezbednost ćemo i savladati, ali kvalitet moramo da razvijamo sa celim društvom. Zato je važno učešće svih u ovom poslu - i privrede, i potrošača, i nauke, i institucija", naglasio je Nedimović.

Zbog svega toga ne čudi ni to što je dobijena dozvola za zapošljavanje novog 71 inspektora koji bi trebalo da budu prva linija odbrane u bezbednosti hrane, kao i najava da će posebno biti pojačana kontrola na graničnim prelazima na kojima hrana ulazi u Srbiju.

Izmenama Zakona o bezbednosti hrane i Nacionalna referentna laboratorija za bezbednost hrane dobiće "širi opseg nadležnosti" i biće opremljena tako da može da kontroliše svaku laboratoriju u Srbiji.

Podsetimo i da je pomak u bezbednosti hrane napravljen krajem 2015. godine usvajanjem novog Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa, kojim je onemogućen uvoz jeftine sirovine. Upravo novim Pravilnikom o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa propisan je novi nivo kalcijuma u mehanički separisanom mesu (MSM) od 0,1 odsto na 100 grama mesa.

Mehanički separisano meso (MSM) koje se koristi u proizvodnji mesnih prerađevina dobija se odvajanjem mesa od kostiju nakon procesa otkoštavanja ili sa trupa ili delova trupa živine. MSM se proizvodi u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju veterinarsko-sanitarni uslovi, tj. opšti i posebni uslovi higijene hrane životinjskog porekla.

MSM nije nepoznanica ni u EU gde se godišnje proizvede oko 700.000 tona takvog mesa u vrednosti koja se kreće između 400 i čak 700 miliona evra.

Malo je poznato da u okviru proizvodnje MSM postoje i sirovine dobijene po BAADER tehnologiji koja je jedinstvena jer omogućava da se meso i masnoće slabim pritiskom kroz sitne rupice odvoje od žlica i hrskavica. Na taj način nastaju kvalitetnije sirovine koje se dalje koriste za proizvodnju mesnih prerađevina.

Zahvaljući visokim standardima koje su uspostavile, zemlje EU su vodeće po pitanju bezbednosti hrane i trgovine kvalitetnim proizvodima, a s ozbirom da ide ka članstvu u EU, Srbija se obavezala na to da i sama razvije standarde visokog kvaliteta i da preuzme standarde koji postoje u EU.

Bezbednost i kvalitet hrane važni su i nadležnim organima i potrošačima i proizvođačima hrane. Upravo zato kompanije najveću pažnju poklanjaju ispunjavanju strogih standarda kvaliteta, bezbednosti i sigurnosti hrane, svako u svom domenu proizvodnje. Jer, kvalitetni proizvodi odmah bivaju prepoznati kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Na kraju krajeva, izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU utrostručio se u poslednjih devet godina, pa je samo u prošloj godini iznosio 1,3 milijardi evra, a to sigurno dosta govori o kvalitetu i bezbednosti naših proizvoda.

Neoplanta je jedna od retkih kompanija u mesnoj industriji koja proizvodnju svoje Pipi salame i viršle zasniva upravo na sirovinama dobijenim po BAADER tehnologiji. Proizvodi dobijeni od sirovina nastalih po BAADER tehnologiji imaju unapređenu i savršeno glatku teksturu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/pr/pr.php?nav_category=1244&yyyy=2019&mm=05&dd=03&nav_id=1534451

U Srbiji je za šest godina broj poljoprivrednih gazdinstava pao za 9,9 odsto dok je poljoprivredna površina povećana za 1,1 odsto, broj traktora za 10 odsto, a prosečni nosilac gazdinstva stariji je za dve godine, rečeno je u Republičkom zavodu za statistiku (RZS) prilikom predstavljanja prvih rezultata Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.Ukupno je u Srbiji 569 hiljada gazdinstava a u odnosu na 2012. godinu broj poljoprivrednih gazdinstava pao je 10 posto dok je broj gazdinstava pravnih lica manji za 38 odsto.

Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, preko 244 hiljade, dok ih je u Regionu Beograd osam puta manje od tog broja, a u Vojvodini, gde je zabeležen najveći pad od 13 procenata, sada je 128 hiljada gazdinstava.

U Srbiji se koristi 3.476.788 hektara poljoprivrednog zemljišta, prosečna površina koje gazdinstvo koristi je 6,1 hektar pri čemu je prosek za porodična gazdinstva 5,4 a za gazdinstva pravnih lica - 304,1 hektar, a najveći porast površina od 10 odsto zabeležen je kod višegodišnjih zasada.

Prema prvim rezultatima Ankete 435.053 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji „se bavi stočarstvom“ što je 80 odsto gazdinstava, a stoku se gaji u 20 odsto gazdinstava pravnih lica.

Od 881 hiljade goveda najviše ih se 46 odsto, gaji u Šumadiji i Zapadnoj Srbije, u Vojvodini 29 odsto a u regionu Beograd 6 odsto, dok se ukupno 3,2 miliona svinja 45 odsto gaji u Vojvodini a svaka treća u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.Živina se najviše gaji u Vojvodini gde je 10 miliona komada a s milion ovaca i više od 76 hiljada koza šampion je region Šumadije i Zapadne Srbije.
U Srbiji je 451.985 traktora što je za 10 odsto više u odnosu na popisano 2012. godine, tako da 80 odsto poljoprivrednih gazdinstava koristi sopstveni traktor ali je 83 odsto traktora starije od 20 godina.

Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnim gazdinstvima u Srbiji je 2,3 što nije identično ali korespondira prosečnoj porodici koja ima 2,8 članova.

Ukupno na gazdinstvima Srbije radi 1.336.714 ljudi, što je za 7,3 odsto manje nego 2012. godine, a od tog na gazdinstvima pravnih lica radi 18.119 lica.

Prosečni nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji star je 61 godinu i dve godine je stariji nego 2012. godine, i tek svaki 14. je mlađi od 40 godina a najviše mladih je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.
Direktor RZS Miladin Kovačević koji je prvim saradnicima predstavio podatke naglasio je da je Anketa o strukturi poljovrednih gazdinstava 2018. godine rađena uz finasijsku podršku Evropske komisije i po metodologiji Eurostata, a podatke je s 120.000 gazdinstava prikupljalo 535 anketara.

Konačni rezultati ankete biće objavljeni na službenom veb-sajtu RZS do 30. juna a posebne publikacije sa analizom stanja u oblasti poljoprivrede biće raspoložive do kraja septembra.

Kako se čulo u poljoprivredi Srbija proizvede, direktno i indirektno preko prehrambene industrije, 15 -16 odsto BDP-a.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vise-niva-i-traktora-mane-ludi-i-gazdinstava-18-04-2019

U okviru petog Međunarodnog ekonomskog foruma na Jalti održana je sesija „Stvaranje sistema podrške poljoprivrednika i razvoj kooperacije“ na kojoj je učestvovao i dr Vladan Pešić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je u izjavi za Sputnjik najavio saradnju sa Krimom u oblasti poljoprivrede.

„Na sesiji smo izneli pozitivna iskustva vezana za naše zadruge, za trenutno stanje u zadrugarstvu, za program koji već dve godine sprovodi Vlada Srbije, a koji se tiče finansijske pomoći zadrugama. Izneo sam i svoja pozitivna iskustva, jer dve zadruge su na poslednjem konkursu dobile bespovratna sredstva, a upravo ono što je najvažnije jeste to da su koristile inovativna rešenja, a to su faktički novi proizvodi i nove metode koje traži tržište, a koji se do sada nisu proizvodili ili nisu u onom obliku i na onom nivou za koji postoji potreba na tržištu. Te nove inovativne stvari jesu proizvodnja ulja od smilja i lavande, a drugo je proizvodnja batata (slatkog krompira) i kašice od batata, koja je dečija hrana“, rekao je Pešić.

On je istakao da bi uskoro na Krimu mogla da započne realizacija jednog od tri projekta.„Taj projekat je upravo proizvodnja smilja i lavande, s obzirom da postoji veliko interesovanje ne samo kod određenih kooperanata, koji bi rado ušli u to, nego što je mnogo važnije i kod određenih korporacija koje su zainteresovane da taj projekat finansiraju i nađu svoj vlastiti interes“, naveo je profesor.

Prema njegovim rečima, Krim ima idealne uslove za tu vrstu proizvodnje.

„Krim do sada tu vrstu kulture nije imao. Postojali su određeni vidovi i vrste smilja, odnosno besmrtnika, ali ovaj tzv. mediteranski i korzikanski tip, koji daju najbolji kvalitet za potrebe farmaceutske i kozmetičke industrije, do sada nisu imali i već ove godine treba da krene taj pilot projekat.“

Pešić je dodao da se vrše pripreme i da je u toku izrada dokumentacije, određivanje polja, metodike…

„Mi ćemo sa naše strane dati semenski sadni materijal i sve ono što je potrebno za dobru proizvodnju“, naglasio je profesor.

Pešić je takođe dodao da na Krimu postoji interesovanje i za proizvodnju slatkog krompira.„Postoji interesovanje dve fabrike — jedne koja se bavi proizvodnjom dečije hrane i jedne farmaceutske firme, koja je ušla u zonu zdrave hrane i koja želi da investira u Srbiji. Reč je o firmi ’Biotek‘, koja je veoma poznata u Rusiji. Dalji razgovori predstoje nam ovih dana“, rekao je Pešić, dodajući da se batat već gaji u okolini Šapca, a da Krim ima idealne uslove za navedene projekte.

Pešić je istakao da bi saradnja sa krimskim poluostrvom mogla da se razvija u više pravaca, podsećajući da Krim već ima dva svetski poznata brenda.

„Ono po čemu je Krim poznat je turistički mondenski centar — Jalta, a drugi svetski brend je krimsko vino. Još mnogo toga bi moglo da se proizvodi… Sve što se u poljoprivredi bude proizvelo naći će svoje mesto na krimskom tržištu“, zaključio je Pešić.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/201904191119508536-ekonomski-forum-jalta-vladan-pesic/

Tvining projekat koji je Srbija sa EU sprovodila u prethodne skoro dve godine omogućio je da se olakša oporavak, očuvanje, registracija i buduća eksploataciju starih autohtonih sorti voća i vinove loze u našoj zemlji, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivede.
Tako očuvani genetski resursi dalje će se koristiti kao osnov za stavljanje u promet visokokvalitetnog propagativnog materijala, kao i za razvoj novih sorti, koje će posedovati neke bitne i cenjene karakteristike.Među bitnim postignutim rezultatima projekta su i poboljšanje profesionalnih veština osoblja zaposlenog u institucijama, uspostavljanje baze podataka za Nacionalni registar biljnih sorti, uključujući i održavaoce starih domaćih i odomaćenih sorti voća i vinove loze, kao i uvođenje modernih analiza DNK u cilju brze identifikacije starih i novih sorti u procesu registracije.

Ovaj dvadesettromesečni projekat, čiji je budžet iznosio 800.000 evra, u potpunosti je finansirala EU.

Projekat "Jačanje kapaciteta fitosanitarnog sektora u oblasti priznavanja biljnih sorti uključujući i ovlašćene organizacije" je počeo da se sprovodi 1. juna 2017. i trajaće do 30. aprila 2019.

Svečanom ceremonijom danas je obeleženo zvanično zatvaranje tvining projekta i tom prilikom su predstavljeni ciljevi i rezultati postignuti u protekla 23 meseca implementacije projekta u Srbiji.

Ministarstvo poljoprivrede navodi da je projekat bio od velikog značaja za Srbiju u okviru njenog procesa pristupanja EU, jer je direktno uticao na usklađivanje pravnog institucionalnog okvira i procedura za registraciju sorti poljoprivrednog bilja sa zahtevima EU i međunarodnim standardima.

Na svečanoj ceremoniji zatvaranja projekta prisutnima su se obratili državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević otpravnik poslova Ambasade Italije u Beogradu Serđo Monti, šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji Ingve Engstroem, pomoćnik ministra finansija Marko Jovanović, direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević i predstavnik Vlade Italije Rikardo Rosi Pakani.

Ciljeve i postignute rezultate projekta predstavili su Aleksandar Tabaković iz Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i stalni savetnik na projektu iz Republike Italije Valter Mičeli.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/podrska-srbiji-u-ponovnom-otkrivanju-zaboravljenih-ukusa_1008558.html

U Srbiji je organska proizvodnja sa 13.500 hektara u 2017. godini ostvarila izvoz od 24 miliona evra, a nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju „Serbia organika” formirala je javnu bazu proizvođača i prerađivača kako bi potencijali bili bolje iskorišćeni i ostvareni još bolji rezultati, rečeno je danas na promociji ove baze podataka, urađene uz podršku USAID-a.

Baza je deo sajta ovog udruženja i do sada su na njoj dostupni podaci 100 individualnih proizvođača organske hrane koji su nosioci sopstvenog sertifikata od ukupno 434.

U Srbiji je 6.500 proizvođača organske hrane a najveći broj njih rade u okviru grupnih sertifikata kao kooperanti, a robom trguju firme nosioci takvih sertifikata.

Prema poslednjim dostupnim podacima iz 2017. godine organska proizvodnja je bila na oko 13.500 hektara, što je samo 0,40 odsto ukupno obradivih površina u Srbiji.

„Površine su jako su male, a u odnosu na 2016. godinu pale su za oko 1.500 hektara, dok sa druge strane broj proizvođača uključenih u organsku proizvodnju porastao za oko par hiljada”, rekla je Ivana Simić iz „Serbia organike” i dodala da je težnja da se za narednih par godina dođe do 50 hiljada hektara pod organskom proizvodnjom.

Među organskim proizvodima u Srbiji najviše je žitarica, pa voća, a zatim povrtarske proizvodnje i proizvodnje lekovitog i začinskog bilja, kaže ona i dodaje da uglavnom izvozimo sirovinu, sa manjim stepenom prerade, a od polufinalne proizvode smrznuto voće pre svega jagodičasto.

„Izvoz intenzivno raste, za 5-6 godina je upetostručen, za godinu dana 2017. godine porastao za 4,5 miliona evra, i dostigao ukupan iznos 24 miliona evra. Najviše se izvozi u Nemačku, Holandiju i Francusku, a organska hrana iz Srbije stiže i do SAD, Kanade i Japana”, kaže Ivana Simić.

U bazi organskih proizvođača i prerađivača su podaci o površinama, statusu, standarde koje proizvođač poseduje, o sertifikacionoj kući, finalnom proizvodu koji ima, a pošto je veliko interesovanja stranih kupaca, biće i na engleskom.

„Jedna ideja je da dovedemo do bolje saradnje primarnih proizvođača i prerađivača, kako se ne bi dešavalo da uvoze ono što mogu i ovde da kupe ali nisu znali da ima, drugi cilj je da dovedemo do unapređenja izvoza, tako što bi ih objedini na jednom mestu, ne samo primarne nego i proizvođače gotovih proizvoda, da bi unapredili poslovanje svih”, kaže ona i dodaje da će svi podaci biti javni uz pristanak na to pri upisivanju.

Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede ocenio je da je „sektor organske proizvodnje bitan i ima veliki potencijal” i dodao da će „baza pomoći da imamo ažurirane informacije o svakom proizvođaču i o količinama koje prodaje”.

On je dodao da pored izvoza „moramo da ojačamo i domaće tržište organskih proizvoda” i dodao da kada su bile inicijative da se uvedu užine organske hrane u škole „nismo znali čime raspolažemo, pa će nam i tu ova baza pomoći”.

Raketić je najavio izmene zakona o organskoj proizvodnji radi usklađivanja sa zakonima EU i da će kroz visinu podsticaja i drugačiji model njihove raspodele nastaviti da razvijaju sektor organske proizvodnje.

Do formiranja baze organske proizvodnje došlo je uz podršku projekta USAID za konkurentnu privredu u koji traje već dve godine i gde je „Serbia organika” jedna od partnera.

„Cilj je pravljenje održivog sistema podrške srpskim preduzećima. Prerada voća i povrća su izvozni potencijal, država ima svoje subvencije, a ono što nedostaje je bolja integracija naše industrije, i edukacija kako doći na strana tržišta a baza je platforma za to”, rekla je Jasmina Debeljak Maljković zamenica direktor ovog USAID-ovog projekta, prenosi Tanjug.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425818/Raste-izvoz-organske-hrane-iz-Srbije

Willamette je trenutno najrasprostranjenija sorta maline u Srbiji, otporna, prinosna, srednje krupnih plodova odličnog ukusa, koji su veoma traženi za zamrzavanje.

Sezona branja: Willamette pristiže na branje u nižim predelima zapadne Srbije oko 20. juna, a u višim oko 1. jula. Ubiranje plodova traje oko 30-35 dana.
Kvalitet ploda: Willamette ima plodove prosečne težine 5,5 gr kompaktnog oblika, sjajne tamno-crvene boje i odličnih osobina za zamrzavanje i preradu. Ukus
ploda je veoma prijatan sa većim prisustvom kiselina i kao takav je najtraženiji za preradu na svetskom i domaćem tržištu.
Upotreba ploda za zamrzavanje: Willamette se koristi kao najbolja sorta maline za zamrzavanje i dalju preradu.
Otpornost: Willamette ima odličnu tolerantnost na rak korenovog sistema i kao takva je jedina sorta na svetu koja nije sklona ovom oboljenju. Na fitoftoru je
osetljiva kao i skoro sve sorte maline, a na Botritis (sivu trulež) je osetljiva i to u slučaju loše i neadekvatne zaštite. Preporučuje se sadnja do 1.300 m nadmorske visine, a ako se planira na većim visinama izabrati parcelu koja je zaklonjena od vetra i koja dugo na proleće ostaje pod snegom, odnosno na kojoj kasnije kreće vegetacija. Može da bude osetljiva na izmrzavanje u koliko se preforsira sa azotnim đubrivima, naročito krajem leta i jeseni. U tom periodu koristiti kalijum-sulfat koji povećava količinu suve materije u biljci. Prisustvo grinje oštećuje liske i ostavlja posledice na prinose za tekuću, ali i narednu godinu.

Karakteristike na polju: Willamette je srednje bujna sorta maline sa polu-podignutim izdancima kojima se lako manipu22 liše. Sadnja se obavlja u jesen ili na proleće u razmaku od 0,25 x 2,2 m (18.000 kom/ ha). U praksi se pokazalo da je preporučljivo postavljanje 3-4 reda podveze. Veliki broj korenovih izdanaka i pravovremeno ostavljanje zaperaka obezbediće uslove za dobru selekciju izdanaka koji će se vezati i davati rod u narednoj godini.
Sadnice: Najbolje je koristiti sertifikovane kontejnerske sadnice i sadnice koje se vade direktno sa korenovim sistemom iz zemlje. Tokom jeseni ili proleća se sade na dobro pripremljeno zemljište, tako da se vrat korena ne potopi u zemlju, već da bude na površini (kao na slici) i zatrpati sitnom zemljom, blago pritisnuti rukama (ne nogama) i dobro zaliti vodom, kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice pre sadnje potopiti u rastvor prihrane za ukorenjavanje 0,1% (10:40:10) i sredstva za zaštitu 0,1% (Triofender ili Tifi) u trajanju od 1-2 minuta.
Zemljište: Nakon izbora parcele, prvo se vrši pravilno uzorkovanje zemljišta na više mesta, na dubini od 0-30 cm i analiza, na osnovu koje se daju detaljne preporuke za pripremu zemljišta. Najbolje je blago kiselo (PH 5,5-6,5), rastresito, humusno zemljište, bogato hranljivim materijama. Nakon oranja parcele, po celoj površini parcele, razbacati kreč, ako je potrebno, i neki od zemljišnih insekticida (Galition Forte 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ ha). Nakon freziranja celokupne parcele, obeležiti redove kuda će biti sadnja i u trake širine 1 m rasturiti dobro zgoreo stajnjak, 40 t/ha i đubrivo po preporuci (ITALPOLLINA i GUANITO) i sve još jednom zafrezirati. Otvoriti brazde za sadnju na dubinu od 15-20 cm, ubaciti insekticid (GALITION FORTE 10 kg/ha) i đubrivo po preporuci i blago zatrpati u brazdama grabuljicama, motikom ili metlom da se đubrivo prekrije zemljom 1-2 cm. Sadnicu postaviti u brazdu na dubini od 10 do 15 cm maksimalno, u uspravnom položaju i zagrnuti je sitnom zemljom i nagaziti blago nogama oko sadnice, dodatno nagrnuti grabuljama ili motikom zemlju oko sadnice. Ako je jesenja sadnja, oko sadnice napraviti uzdignuće 3-5 cm visine i nikako ne ostavljati dolinu. Ako je prolećna sadnja, ostaviti zemljište ravno
oko sadnice, a nikako ne ostavljati veliko uzdignuće, a ako je kasna prolećna sadnja, ostaviti blago udubljenje oko sadnice da bi se u slučaju duže suše prva kišnica sakupljala oko biljke i time više zalila sadnicu.

Navodnjavanje: Kao obaveznu agrotehničku meru treba obezbediti navodnjavanje sistemom kap po kap koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje) koji se koriste isključivo preko noći kada se biljke ohlade. Rasprskivačima se obezbeđuje ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna, jer je pored zalivanja potrebno i dodatno ishranjivanje biljaka. Redovnu prihranu sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, a umerenim azotom treba primenjivati od početka do kraja zrenja plodova, a od početka avgusta u nekoliko navrata koriste se Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije kako u plodu tako i u stablu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi, imati krupnije plodove bolje obojemosti i biti pripremljena za zimu i neće dolaziti do
izmrzavanja izdanaka.
Zasena: Neophodna agrotehnička mera u regionu Srbije je i zasena. Mreža od oko 20% zasene je potrebna kako bi se umanjilo sunčevo zračenje, smanjila temperature za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana, a time povećao učinak rada. Prinosi se povećavaju i do 20% a kavalitet ploda je neuporedivo bolji.
Prinos: Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu može obezbediti prinos od 20 - 25 t/ha.
Cena: Plod maline Willamette je veoma tražen i uvek će imati profitabilnu cenu za dobrog proizvođača.Sertifikovane sadnice maline Willametta sa potrebnom dokumentacijom za ostvarivanje prava na subvenciju, možete nabaviti u firmi Floriva (www.floriva.com) koja je proizvođač i uvoznik sadnica za teritoriju Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Vinogradarstvo je procvalo u doba Nemanjića, i to najviše u Metohiji. U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet, o čemu svedoči zapis iz “Povelje Stevana Prvovenčanog”. 

Prvi nađeni tragovi vinogradarstva i vinarstva na teritoriji Srbije su posude iz bronzanog doba, oko 2200. godine pre n.e., i iz gvozdenog doba, oko 400. godine p. n. e. Prilikom arheoloških iskopavanja Sirmijuma i drugih antičkih lokaliteta u Srbiji pronađen je veliki broj amfora koje potvrđuju upotrebu i proizvodnju vina. Poznato je da je rimski car Domentijan (69.-96.) uveo zakonski monopol kojim je samo italičnim vinogradarima bilo dozvoljeno da sade kvalitetnu lozu. Taj monopol je važio sve do cara Marka Aurelija Proba, rođenog u carskom gradu Sirmijumu 232. godine. Prob je zasadio vinovu lozu na padinama Fruške gore u okolini Sirmijuma, pa je za njegovo ime vezan početak vinogradarstva u Srbiji.
Vinogradarstvo je procvalo u doba Nemanjića, i to najviše u Metohiji, međutim stagnira pod osmanskom i austrougarskom vlašću, da bi se ponovo povratilo oslobođenjem Srbije. Nakon oslobođenja od Turaka u Srbiji dolazi do intenzivnog razvoja vinogradarstva koje postaje najznačajnija privredna grana. Osnivanjem “Navipovog” podruma 1848. godine počinje organizovana proizvodnja vina u Srbiji.
Kralj Petar I Karađorđević i njegov sin Aleksandar su početkom 20. veka u centralnoj Srbiji na brdu Oplenac kod Topole podigli na desetine hektara vinograda i
podrum u kome su proizvodili vrhunska vina. U blizini kraljevog podruma postojala je i Venčačka vinogradarska zadruga koja je bila poznata po proizvodnji
penušavog vina, znana kao jedna od najvećih vinarija na Balkanu.
Dušanov dvadesetpetokilometarski vinovod U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet, o čemu svedoči zapis iz “Povelje Stevana Prvovenčanog”. Sam car Dušan je posedovao velike vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena. U njegovo vreme iz vinograda i podruma u Velikoj Hoči vino je keramičkim vinovodom dugim 25 km dopremano sve do carskih podruma u prestonicu Prizren.

Izvor:Agrobiznis magazin

Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u 2019. godini trebalo bi da dostigne skoro tri milijarde evra, ali treba raditi na promeni njegove strukture kako bi se na stranim tržištima našli srpski proizvodi većeg stepena prerade, ocenjeno je danas na okruglom stolu „Diverzifikacija poljoprivrednog izvoza – Put napred za poljoprivredu Srbije".

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da trenutno nisu zadovoljni strukturom izvoza srpskog agrara u kome dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi, odnosno proizvodi nižeg novoa prerade, pa time i nižeg nivoa dodate vrednosti.

Oni čine gotovo tri četvrtine vrednosti izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, dok proizvodi veće dodate vrednosti, odnosno većeg stepena prerade učestvuju sa oko 25 odsto, kaže državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović.

„Upravo ta struktura je nešto što predstavlja uslovno rečeno naš problem i naš cilj je da se struktura izvoza u budućnosti menja", rekao je Mahmutović na okruglom stolu, koji je organizovala Privredna komora Srbije u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu UN (UN FAO) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj.

Mahmutović je rekao da je agrobiznis sektor koji na najbolji način koristi pereferncijalni pristup tržistima zemalja sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovni.

Ti sporazumi, koje je Srbija potpisala sa EU, Ceftom i Rusijom, obezbeđuju plasman srpskih proizvoda na tim tržištima pod odgovarajućim povlašćenim uslovima, a kako kaže Mahmutović, rezultat tih sporazuma i naših potencijala ogleda se u činjenici da godinama imamo suficit u razmeni poljopripredno-prehrambenih proizvoda.

Naglasio je da je prednost Srbije to što proizvodi zdravu i kvalitetnu hranu i naveo da izvoz srskog agrara učestvuje sa 20 odsto u ukupnom izvozu srpske privrede.

Smatra da je neophodno unapređenje ne samo prozivodnih i kvalitativnih kararakteristika srpskih proizvoda, nego i veće ulaganje u marketing i plasman proizvoda.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Stevan Nikčević kaže da se 90 odsto poljoprivrednih proizvoda koji se plasira van Srbije odlaze na tržišta sa kojima imamo sporazum o slobodnoj trgovini, te da je potreban novi investicioni ciklus u poljoprivredi.

Naglasio je da je u sektoru izvoza poljoprivrednih proizvoda potrebno da napravimo jednu ozbiljnu diverzifikaciju, te da treba više raditi na efikasnoj i kvalitetenijoj proizvodnji i na promociji na tržistima na kojima nismo prisutni.

„Zato je značajan sporazum o slobodnoj trgovini i njegovo proširenje na nove članice Evroazijske ekonomske unije. To je naš primarni zadatak kao ministarstva u narednom periodu", kaže Nikčević.

Direktor Sektora poljoprivrede u PKS Veljko Jovanović kaže da je prehrambena industrija jedan od segmenata koji najviše obećava kada je reč o izvozu, te da je potrebno fokusirati investicije u taj sektor.

Smatra da država treba da subvencioniše kvalitet i podržava one privredne siubjekte koji mogu da povuku čitav lanac proizvodnje, a naglasio je i važnost ulaganja u marketing.

Koordinatora FAO i EBRD projekata u Srbiji Miloš Milovanović kaže da trendovi spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenim proizvodima Srbije ukazuju na duboku potrebu za rekonfiguraciju domaće agrarne politike.

Srbija je, navodi, uspela da delimično diverzifikuje svoj izvoz od EU i regiona, ali se nova tržišta ne otvaraju, osim malobrojnih izuzetaka.

Naglasio je da su potebna veća izdvajanja za investicije u poljoprivrednu proizvodnju duž celog tržišnog lanca, od primarne prozvodnje do prerade.

„To je put za napredak", kaže Milovanović i naglašava da Srbija treba da se fokusira na proizvodnju kvalitetne hrane, a među dobrim trendovima vidi i tržište Egipta za srpsku pšenicu.

Izvor:http://rs.seebiz.eu/izvoz-hrane-iz-srbije-raste-ali-treba-raditi-na-promeni-strukture/ar-190390/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31