U prvoj polovini ove godine trgovanje poljoprivrednim zemljištem činilo je 20 odsto ukupnog trgovanja nepokretnostima. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u tom periodu nove vlasnike je u Srbiji dobilo oko 47.000 nekretnina.

Novčana vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta bila je oko 87,6 miliona evra, dok je u istom periodu lane iznosila 72 miliona evra.Najviše cene poljoprivredno zemljište dostiže u Bačkoj. Maksimalne cene zabeležene su u Sirigu i na Čeneju. U Sirigu je za hektar i 12 ari njive plaćeno 42.500 evra, a na Čeneju 35.187 evra za hektar i 35 ari.

Prema podacima RZS, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Zapadnobačkoj oblasti u prvom polugodištu bila je 8.350 evra za hektar. To je prosek izvučen između minimalne i maksimalne cene za njive u toj oblasti Vojvodine.

U Severnobačkoj oblasti prosečna cena njiva bila je 9.700 evra.Najviša cena poljoprivrednog zemljišta u tom periodu bila je u Južnobačkoj oblasti i iznosila je 9.950 evra za hektar. U Severnobanatskoj oblasti prosečna cena bila je 7.350 evra za hektar, a u Srednjobanatskoj 6.850 evra.

Koliko su cene zemljišta u Vojvodini bile visoke u datom periodu najbolje ilustruju podaci RZS da se za hektar njiva u Šumadiji i zapadnoj Srbiji u proseku plaćalo 3.100 evra, u južnoj i istočnoj Srbiji 2.600, a u regionu Beograda 3.850 evra.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/njiva-vredna-42500-evra-evo-gde-su-najskuplje-oranice-u-srbiji/72hpp0t

Ima jedan divna pesma Tanje Banjanin - Pokaži mi gde Dunav ljubi nebo. Ova izvrsna umetnica se ne bi ljutila ukoliko bi naslov promenili u Pokaži mi gde Rudno ljubi nebo, istog trenutka kada bi posetila rudnjansku visoravan. Naime, sa pojedinih kota poput Srnjače zaista imate utisak da možete dohvatiti nebo i zvezde. Ovde priroda nije štedela na svojim lepotam, ali ni domaćini kada vas ugoste u svojim objektima domaće radinosti. Zahvaljujući nekolicini pionira u turističkom posl, danas ubiraju plodove rada i priznanja. Iz tog razloga i sa velikim ponosom i ove godine po treći put bili su domaćini Sajma seoskog turizma.Mirisi i ukusi Srbije na jednom mestu, u selu Rudno, koje je bilo domaćin trećeg Sajma seoskog turizma. Preko 100 gradova i opština predstavilo je svoje potencijale za seoski turizam kao i gastronomsku ponudu svog kraja. Smešteno na obroncima planine Radočelo, na nadmorskoj visini od oko 1.100 metara u prirodnom parku i rezervatu biosfere Golija-Studenica, selo Rudno osim po nadaleko čuvenom krompiru, malinama, kajmaku i siru, medu i
domaćoj rakiji, poslednjih godina postaje prepoznatljivo i po liderskoj poziciji u razvoju seoskog turizma u kraljevačkom kraju. Zbog toga je valjda ova destinacija i izabrana za lokaciju događaja. Kada vidite dokle pogled puca, jasno vam je i zašto. Kada se tome pridoda gastronomska
ponuda i brojne manifestacije nije teško boraviti ovde. Istina najveći broj gostiju su oni koji vole šetnju, mir, prirodu. Treći po redu dvodnevni „Sajam seoskog turizma“osim kraljevačkih, okupio i turističke poslenike i iz znatnog broja gradova i opština Srbije.

„Možemo reći da je cilj ove manifestacije promocija turističkog potencijala kraljevačkog kraja, pre svega seoskog turizma koji poslednjih godina beleži trend
ubrzanog razvoja. Osim brojnih prezentacija, u sklopu Sajma održana su stručna predavanja i panel diskusije, uz neizostavni bogat kulturno-umetnički program. U ovom poslu smo imali više nego odličnu podršku Poljoprivredno savetodavnih stručnih službi, Ministrstva poljoprivrede i Ministrstva turizma. Napredovali smo u svakom smislu, te sa ponosom možemo reći da je u srcu Biosfere Golija prisutno 100 izlagača iz cele Srbije“ – istakla je Ana
Mirosavljević, direktorka Turističke organizacije Kraljevo.
,,Sada se možemo pohvaliti i brojem noćenja na Rudnu, gde ima 72 registrovana gazdinstva koja se bave ovim poslom. Preko 900 vaučera koje je Ministrstvo trgovine omogućilo i ove godine ostvareni su upravo na ovoj destinaciji. Naš zadatak je da ih što više promovišemo, i mislim da na taj način zajednićki dolazimo do dobrog rezulata – istakla je Ana Mirosavljević.
Da broj turista koji odmor žele da provedu na selu bude veći, iz godine u godinu doprineli su i vaučeri kojima država pomaže domaći turizam. Sto hiljada vaučera koje je namenila za ovu godinu već su iskorišćeni. U srcu Rezervata biosfere Golija-Studenica poljoprivredni savetodavci, predstavnici turističkih organizacija i domaćini okupili su se da promovišu svoja sela, znamenitosti i gastronomiju. Lepa ova naša Srbija odakle god da kreneš i dokle
god da stigneš. Mešaju se kulture, predeli, mirisi i ukusi.
,,Kad sve vidiš, prođeš, nadišeš se vazduha, saznaš ono što nisi znao, a pravo da ti kažem nismo baš naklonjeni svojoj istoriji, malo toga znamo, moraš i da ogladniš. Kod nas se tradicija kulinarstva prenosi generacijski, baš kao i sve drugo vezano za običaje i kulturu. Svoju sofru Milija Milić sa Kosova i Metohije bogato je opremio svim jelima ispod sača. Najviše pažnje privlači rednica, flija, redalja, koju više malo ko priprema imajući u vidu da je za preteču slanih palačinki neiphodno 4 sata dobrog rada.“
„Nama je prvenstveno prioritet gradski turizam, ali eto, već par godina u okolini, u selima sve je više zainteresovanih seoskih domaćina koji bi da se bave turizmom. Mi smo zato i došli ovade da vidimo kako to radi neko ko možda to bolje radi od nas“, kaže Vladimir Jovanović iz Turističke organizacije Niš.
Zorica Jovanović, vlasnica seoskog domaćinstva, kaže da u Rogljevu kod Negotina imaju pivnice:

„Tamo su kameni vinski podrumi još iz 19. veka. Mi smo neke podrume preuredili da možemo da primimo goste za degustacije, za ručkove. Osim dobrog vina u ponudi su naše ramice u listu od vinove loze. Sa ovčijim kiselim mlekom uz koje se sarmice obično serviraju možemo i pred cara.“
Na pitanje da li se u ovom istočnom kraju još bele na poljima stada ovaca, sagovornica dodaje da ima nije kao nekada ali poljoprivreda je još uvek delatnost od koje mnogi žive. Kikinda je predstavila odlične sireve iz Mokrina, iz Ruskog Sela, proizvode od bundeve, ulja, likere.
,,Kikinda je prvenstveno prepoznatljiva po našoj manifestaciji Dani ludaje, gde su uključena sva sela kikindske opštine. Bundeva je negde naš zaštitni znak. Salaši su već deceniju omiljeno svratište za slučajne ali i namerne putnike. Učini brz tempo života da ljudi potraže mir i uživanje, svakako da naša ravnica sa mnoštvo događaja može pružiti savršen odmor uz savršen banatski frutštuk“ -ističe Jasmina Milankov, iz Kancelarije za turizam Kikinde.
Poljoprivredna stručna služba iz Jagodine je primereno donela a šta drugo no pravu lepo pečenu ćurku. Zaštitni znak Jagodinaca koji je najbolje opisao Branislav Nušić, no nećemo dana o tome. Ova služba pokriva i opštine Paraćin, Rekovac i Ćupriju.
- Poljoprivreda je i dalje jedna od najvažnijih grana privrede u svim pomenutim opštinama. Ima izuzetnih domaćina od proizvođača grožđa i vina, do voćara,
povrtara, ali i stočara. U Jagodini još uvek postoji najveća farma ćuraka u Srbiji. Kada je turizam u pitanju sve više je seoskih domaćina koji žele da ugoste domaće i strane posetioce.,Po gastronomiji sigurno da je Srbija u celosti dobro pozicionirana, moramo samo više predstaviti lepote koje imamo, uzmalo reklame i malo infrastrukture mislim da bi ovaj posao cvetao - kaže Jasmina Filipović, direktorka PSSS Jagodina.
Kod Užičana situacija čini se najnaprednija. Tome je sigurno doprinelo davnih godina Sirogojno, Zlatibor, Čajetina i selo Mačkat. Ovaj kraj su turisti upoznali
davnih godina. Sada je primat samo uz niz manifestacija, kojih ima prilično ponuditi gostu i modernije saržaje. Poljoprivreda i dalje ima veliki procenat u učešću ekonomije, jer su malina, suvomesnati proizvodi, pa i šljiva vodeći na listi. Dejan Stanković iz PSS Užice tvrdi skromno:
„Što se tiče seoskog i planiskog turizma mi smo prepoznatljivi, kako na prostorima Srbije tako i šire. U segmentu poljoprivrede takođe imamo vrsne poljoprivredne proizvođače, koji su uspeli da svoje proizvode plasiraju van Srbije. Na vaše pitanje o malini moram reći da je nažalost ona sve više devastirama, prvenstveno zbog cene poslednjih godina. Kada malinari nisu cenovno motivisani, svakako da cena povlaći za sobom i druge probleme, manje
ulaganja, manji rod, slabiji kvalitet.
Zrenanjinci će vas pozvati da obiđete njihov kraj ali da nikako ne zapostavite dane piva, dok Kruševac i Kragujevac, nude neke druge sadržaje, kako za mlade tako i poklonike prirode i verskih obeležja. Novi Pazar je i ovoga puta plenio kako rukotvorima tako i čuvenim mantijama i piticama. Nažalost komisija je bila uskraćena za degustaciju istih jer su tepsije očas posla bile prazne! Potencijale grada domaćina, koji treću godinu za redom organizuje Sajam seoskog
turizma, predstavila su gazdinstva iz Rudna i Lopatnice. Zorica Zdravković iz PSSS Kraljevo uverena je da je ovakav vid promocije, zajedništva struke, prakse i dobrih domaćina pravi način da selo, poljoprivreda i turizam postanu naš profitabailan proizvod van granica.
– Zaista želim da istaknem da u ovakvoj priči savetodavne službe nemaju samo ulogu razvoja poljoprivrede, niti da je selo samo poljoprivreda.Moramo selo posmatrati na jedan dugoročniji niz, jer selo jeste čuvar tradicije, običaja, kulturne baštine od njive do trpeze. Nadgradnja proizvoda sa sela, podrazumeva ozbiljnu delatnost bez obzira da li ga nudimo gostu na tanjiru ili za poneti kao souvenir poklon, hranu u prerađenim proizvodima. Na tome možemo svi da doprinesemo na svoj način.
,,Zadatak PSSS na sajamskoj manifestaciji bio je da pripreme izložbu tradicionalnih jela, predmeta domaće radinosti i drugih suvenira kojim će predstaviti potencijale.

Izvor: Agrobiznis magazin

Cene mesa variraju otkada je kriza sa svinjetinom uzdrmala Evropu. Najveći broj slučajeva afričke kuge svinja registrovan je za sada u Poljskoj – više od 1.500, sledi Rumunija sa nešto više od 1.000 slučajeva, pa Mađarska i baltičke zemlje. U Evropi je od početka godine zabeleženo više od 4.500 slučajeva ove bolesti, a u istom periodu pobijeno je oko 500.000 svinja. U Grčkoj je cena svinjskog mesa skočila 30 odsto. Evropski zavod za statistiku „Evrostat” objavio je pre nekoliko dana da su potrošači u Austriji prošle godine 46 odsto više plaćali sveže meso u odnosu na prosek Evropske unije, a onda slede kupci u Luksemburgu, Francuskoj i Belgiji. Sa druge strane, cene mesa u Poljskoj i Rumuniji bile su 37 odsto niže u odnosu na prosečnu cenu, pa su oni uz kupce iz Bugarske i Litvanije kupovali najjeftinije meso u Evropi.

Srbija je veliki uvoznik svinjskog mesa (samo prošle godine uvezli smo 29.000 tona). Prema procenama imamo oko tri miliona svinja u uzgoju što nije dovoljno za domaću potrošnju. Razlika se nadomešćuje uglavnom uvozom mesa za prerađivačku industriju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku uvoz svinjskog svežeg i zamrznutog mesa, u odnosu na 2017. godinu, povećan je devet odsto. Po zvaničnoj statistici, najviše smo ga uvozili iz Španije i Nemačke, a manje količine stizale su i iz Holandije, Mađarske i Hrvatske. Izvoz je u istom periodu pao oko 30 procenata.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije kaže da upravo to što smo veliki uvoznici svinjskog mesa govori da je u ovom trenutku našim klaničarima jeftinije da uvoze meso nego da se bave tovom .

– U primarnoj proizvodnji farmeri su u vrlo nezavidnom položaju, jer kada kreću u tov svinja neizvesno je koliko će biti krajnja cena. Cena koja je danas 170 dinara, vrlo lako za dva meseca može da padne na 150 ili 130 dinara. Taj biznis zato i jeste tako neizvestan, ne u smislu proizvodnje, nego kontinuiteta koji je potreban za izvoz na velika tržišta poput Kine ili Rusije – kaže Budimović.

On dodaje da Srbija nije iskoristila prednost i činjenicu da životinje hranimo hranom koja nije GMO i zato što ovu prednost nismo popularisali, dodaje, sami smo krivi.

– Na cenu mesa utiče i obim trgovine sa EU, kao najvećim partnerom, a mi tu trgovinu nemamo. Razlog je što svinje i dalje vakcinišemo protiv svinjske kuge (od 1. oktobra trebalo bi da se to prekine). I bez toga ne verujem da bismo bili konkurentni sa cenom svežeg mesa u EU, jer nam je skupa proizvodnja i ne možemo da postignemo konkurentnost sa zemljama poput Španije, Belgije, Danske, Nemačke – objašnjava Budimović.

Cene mesa u Evropskoj uniji, prema mišljenju Vukoja Muhadinovića, direktora i vlasnika Industrije mesa „Topola”, generiše kinesko tržište, a samim tim to utiče i na nas, jer zavisimo od spoljašnjih faktora.

– Imali smo dosta visoku cenu na tržištu, koja je trenutno blago pala. Pojava afričke kuge svinja jedan je od razloga, ne izvozi se, manja je tražnja i to se reflektuje i na sirovine. Očekujemo da će se to stabilizovati, a nadamo se i povećanju cena kada se tržište stabilizuje – kaže Muhadinović za naš list.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković kaže da razvijene zemlje imaju visoke subvencije i proizvođači u tim zemljama mogu komotnije da se ponašaju, da budu konkurentniji na svetskom tržištu. Srbija, sa druge strane, ima velikih problema sa stočarskom proizvodnjom još od ulaska u tranzicioni period.

– Subvencije su ograničene, ne poštuje se Zakon o dobrobiti životinja posebno zoohigijeni. Mi trenutno nemamo mogućnosti da budemo značajni izvoznici niti partner na svetskom tržištu kada je reč o stočarskoj proizvodnji. To ne znači da nemamo potencijal i da ne možemo proizvodnju da razvijemo za šta su potrebna značajnija sredstva – kaže Stanković.

Prema najnovijim podacima u Srbiji se po stanovniku troši manje od tri kilograma junećeg mesa, oko 14 kilograma svinjetine, a raste jedino potrošnja pilećeg, odnosno živinskog mesa, što je prema rečima Stankovića, indikator siromaštva. U EU sa druge strane troši se 15 kilograma junećeg mesa po stanovniku, čak 30 kilograma svinjetine i oko 20 kilograma živinskog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/436892/Kuga-poremetila-cene-svinjetine

Ovo su važnije sorte grožđa u Srbiji - Crne sorte:

Burgundac crni
Burgundac crni ili Pino Noir, je francuska sorta. Gaji se u mnogim vinogradarskim zemljama Evrope: Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj, Švajcarskoj,
Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori. Kod nas se gaji u skoro svim vinogorjima. Umerene je bujnosti. Rana je sorta, sazreva početkom septembra.
Najbolje rezultate daje na propusnim, rastresitim, peskovitim, deluvijalnim, krečnim, umereno plodnim i toplim zemljištima. Grozdovi su mali, generalno kompaktni i čine ih male, čvrsto nabijene, pomalo ovalne, slatke sočne bobice sa tamno ljubičastom kožom. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 8 do 10 okaca, a kondiri u zamenu na dva okca. Prinos grožđa je od 6.000 – 12.000 kg/ha. U našoj zemlji jedna je od privredno najznačajnijih sorti. Kvalitet naših vina od crnog burgundca ravna se sa vinima iz poznatih vinogradarskih rejona sveta. Nove vinograde treba podizati sa klonovima. Berba se vrši ranije, ako se vino koristi za proizvodnju penušaca. Osetljiv je na bortritis, pa je u uslovima hladnije klime potrebna zelena rezidba. Vino je visokog kvaliteta bez obzira da li je prerađeno u crno ili belo vino. Ostali nazivi: pinot noar, burgundac crni, burgund mare, blauburgunder, pinot nero.
Kaberne frank
Kaberne frank, potiče iz Francuske. Prvi podaci o kaberne frank sorti potiču iz regiona Bordoa, s kraja XVIII veka, mada je poznato da je i pre tog perioda gajen u Loari. Uz sovinjon blan, predstavlja drugog „roditelja“ sorte kaberne sovinjon. Gaji se još u Italiji, Ukrajini, Moldaviji, Španiji, Ruskoj federaciji, Bugarskoj… Kod nas se gaji kao pratilac sorte kaberne sovinjon. Umerene je bujnosti. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 10 – 12 okaca. Gaji se na krečnim, i umereno suvim zemljištima. Grozd je srednje veličine konusnog oblika, srednje zbijen do rastresit. Prinos je od 8.000 -12.000kg/ha. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu, lukovi se režu na 10 do 12 okaca. SAZREVA U III epohi, pozna je sorta. Vino je otvorene ili zatvorene rubin crvene boje, veoma pitko. Miris vina podseća na zeljaste trave.

Kaberne sovinjon
Ima je u vinogradima širom sveta, prilagodljiva sorta. Pod nazivom Petit Cabernet je poznata u Bordou još od 18.veka, kada su je vrlo često mešali sa kaberne
franom. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Španiji, SAD, Čileu, Agrentini…Kod nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u Vojvodini i Centralnoj Srbiji. Formira veoma bujan
čokot. Najpogodnija su rastresita, propusna, šljunkovita zemljišta, krečna, umereno plodna. Grozd je srednje veličine, valjkasto kupast ili kupast često sa krilcem, zbijen ili srednje zdijen. Daje prinose do 8.000 kg/ha. Pozna je sorta sazreva u III epohi, pozna je sorta. Zahteva dugu ili mešovitu rezidbu. Lukovi
se režu na 10-12 okaca a kondiri na 2 okca. Vino je veoma pitko vrlo karakterističnog mirisa, koji podseća na šumsku ljubičicu, dobro obojeno.
Vranac
Domaća sorta rasprostranjena u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Najpogodniaj su umereno plodna i topla zemljišta, propusna, rastresita, deluvijalna. Grozd je srednje veličine ili veliki, kupast, ili valjkastog oblika. U našim uslovima sazreva krajem septembra i veoma je prinosna sorta, od 12.000 do 15.000 kg/ha. Daje dobre prinose pri rezidbi na duge kondire, ali veće prinose daje pri mešovitoj rezidbi. Lukove treba rezati na 6-8 okaca. Vino je veoma prijatnog, harmoničnog i specifičnog ukusa i mirisa. Intenzivno je obojeno.
Kratošija
Kratošija je autohtona sorta Crne Gore. Gaji se u Hrvatskoj, Dalmaciji, Makedoniji i Crnoj Gori. Čokot je veoma bujan, grozd je srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit, kupast i cilindrično kupast. Pozna je sorta, sazreva između III i IV epohe. Odgovaraju joj propusna, rastresita, šljunkovita i umereno plodna zemljišta. Prinosi variraju od 12 – 15.000 kg/ ha. Dobro rađa pri kratkoj rezidbi, a dobra je i mešovita sa lukovima 6-8 okaca i kondira 3-5 okaca. Vino je pitko, osvežavajuće sa lepom tamno crvenom bojom.
Merlo
Potiče iz Francuske iz bordovskog vinogorja. Gaji se u Franskoj, Ruskoj Federaciji, Španiji, Italiji, Rumuniji, Kaliforniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Kod
nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u centralnoj Srbiji i u Banatu. Bujna je sorta, grozd je mali ili srednje veličine, najčesće je kupast ili valjkasto kupast. Sazreva u III epohi i pozna je sorta. Gaji se na propustnim, rastresitim, umerno plodnim i krečnim zemljištima. Rezidba je mešovita, lukovi se režu na 10-12 okaca a kondiri za zamenu na 2 okca. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Vino je sa karakterističnom sortnom aromom, odležavanjem dobija na kvalitetu.
Game
Game je sorta poreklom iz Francuske. Najviše se gaji u Francuskoj, Italiji, Ruskoj
Federaciji, Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji. Kod nas u centraloj Srbiji, Vojvodini i na Kosovu i Metohiji. Spada u grupu srednje bujnih sorti, grozd je srednje
veličine ili mali, cilindričan, cilindrično konusni. Srednje pozna je sorta, grožđe sazreva u II epohi. Prinos grožđa je od 10000-20000 kg/ha. Visoki prinosi se ostvaraju primenom mešovite rezidbe sa lukovima od 8-12 okaca. Gaji se na plodnim, rastresitim, umereno vlažnim i umereno krečnim zemljištima. Vino je rubin crvene boje, harmoničnog ukusa, veoma pitoko i prijatnog je mirisa.
Prokupac
Prokupac je autohtona sorta Srbije. Najviše se gaji u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i mestimično u Vojvodini, masovno se gaji u Makedoniji, malo u
Bugarskoj, sporadično u Ruskoj Federaciji. Ima veoma bujan čokot sa uspravnim lastarima. Grožđe sazreva između III i IV epohe, veoma je pozna sorta sa dugom vegetacijom. Prinosi grožđa su od 15000-20000 kg/ha. Odgovara joj kratka rezidba. Kondiri se orezuju na 2-3 okaca. Uspeva na suvim, propusnim, rastresitim i kamenito šljunkovitim zemljištima. Vino je harmonično, pitko, svetlo crveno, neutralnog mirisa. Od grožađa se prozvodi kvalitetno crno ili ružičasto vino.
Tamjanika crna
Tamjanika je veoma stara sorta. Gaji se u pojedinim vinogorijima Srbije, u Krajinskom pod reonu i Negotinskom vinogorju. Čokot je srednje bujan, grozd je mali ili srednje veličine. Masa grozda je od 120- 195 gr. Sazreva u III epohi, srednje pozna je sorta. Ovo je sorta koja daje male prinose od 2000-5000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Najbolje uspeva na propusnim, rastresitim, umerno plodnim i umerno toplim zemljištima. Vino je vrlo prijatne arome, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, ružičaste boje. Vino je bogatoekstraktom.
Traminac
Traminac potiče iz Tramina, u južnom tirolu, severna Italija. Sorta je poznata u celom svetu. Gaji se u Franscuskoj, Italiji, Nemačkoj, SAD, Australiji. Kod nas se gaji u Vojvodini i mestimično u vinogorjima Srbije. Čokot je srednje bujan, grozd je mali, kupast, ređe valjskast, zbijen, sa kratkom peteljkom. Grožđe sazreva u II epohi, srednje pozna je sorta. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Rezidba je mešovita i duga. Lukovi se režu na 8-12 okaca.
Odogovaraju rastresita, propusna umereno plodna zemljišta. Vino je vrlo karakteristično, veoma pitko, osvežavajuće, zeleno žute boje.
Muskat Hamburg
Stvorena je u Engleskoj. Gaji se u Španiji, SAD, Francuskoj, ITalji, Australiji, Makedoniji i Hrvatskoj i dr. U Srbiji se gaji uvećini vinogorja. Sorta ima bujan čokot, grozd je veliki, razgranat i rastresit. Sazreva krajem II i početkom III epohe. Prinos grožđa se kreće od 15000-20000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Gaji se na rastresitim, propusnim, karbonatnim i peskovitim zemljištima. Grožđe je veoma prijatno za jelo sa intezivnim, muskatnim mirisom i ukusom, svežavajuće.

Izvor:Agrobiznis magazin

U Gornjoj Radgoni, u Sloveniji, održava se 57. međunarodni poljoprivredni sajam, na kome je nešto manje izlagača iz Srbije nego ranijih godina. Slovenački poljoprivrednici su zainteresovani za kupovinu semena kukuruza, a svoju ponudu predstavili su "NS seme" i Institut "Zemun polje".U Srbiji se proizvode hibridi kukurza koji su pogodni za brdsko-planinsko područje kakvo je u Sloveniji, a hibridi rane grupe zrenja pogodni su za hladije noći tokom najbitnijih faza vegetacije.Takve hibride proizvodi Institut za kukuruz "Zemun polje" koji je jedan od srpskih izlagača na sajmu "Agra" u Gornjoj Radgoni i koji je posebno privukao interesovanje poljoprivrednika.

"Mi radimo kukuruz samo ako nam da 15 tona suvog zrna", objašnjava Damjan Fižar, poljoprivrednik iz Gornje Radgone, "tako da ova godina je odlična."

"Naša novija generacija je isto tako značajna za ovo tržište i pokazala je odličnu prilagodljivost ovim ulovima i ostvarila rekordne prinose", ističe Željko Kaitović, Institut za kukuruz "Zemun polje".

Poljoprivredni stručnjaci smatraju da na slovenačkom tržištu ne možemo da budemo konkurentni, prvenstveno zbog subvencija, naše su 40 evra po hektaru, a njihove su veće od 480 evra po hektaru. Uz to slovenačka poljoprivreda je unapređivala samodovoljnost na malim gazdinstvima.

"Sad su se oni razvili toliko da sami proizvode sirovine i finalni proizvod", ističe Branislav Gulan, poljoprivredni analitičar. "A Srbija sve uvozi. Srbija je prošle godine uvezla samo zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti 71 milion dolara."

"U okviru zvaničnih sastanaka delegacija pokrajinske Vlade Vojvodine sastaće se sa predstavnicima ministarstava poljoprivrede i privrede Slovenije. Nakon toga Zadružni savezi Slovenije i Vojvodine održaće zajednički sastanak posvećen razvoju zadrugarstva.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3639912/kako-se-srbija-predstavila-na-sajmu-poljoprivrede-u-sloveniji.html

Da najljuće paprike na svetu uspevaju i u Srbiji pokazao je Živojin Antić iz Ćuprije koji se već sedam godina uspešno bavi njihovom proizvodnjom. Seme ovih paprika Živojinu stiže sa različitih krajeva sveta i do sada su se sve sorte dobro pokazale, rod je čak i iznad proseka u odnosu na zemlje porekla.
Živojin Antić iz Ćuprije od 2013. godine proizvodi ljute paprike. Trenutno ima preko 250 različitih sorti ljutih paprika koje su stigle sa Filipina, Tajlanda, Trinidada i Tobaga, Kolumbije, Meksika, Amerike i sve su kako sam kaže u Pomoravlju rodile i iznad proseka u odnosu na zemlje porekla."Mnoštvo boja, oblika i raznovrsnosti daje mi mogućnost da svoju maštu i ljubav iskažem na različite načine jer kada imam mnogo vrsta paprika to je lepo i kada se vidi ali ipak najbitnije je što u meni budi izazov u zavisnosti od vrsta paprike, neke su niske, neke visoke , jedne se rade i tretiraju na jedan druge na drugi način. U Srbiji su najidealniji uslovi za proizvodnju paprike i paradajza. Recimo dobijem sortu iz Amerike koja rađa 15 plodova kod njih, a kod nas rodi od 50 do 70 paprika. Moj cilj je da ljudima pokažem ovu proizvodnju da ih zainteresujem i edukujem, pogotovu bih voleo da radim sa mladim ljudima da im pokažem da je naša zemlja plodna i da je treba koristiti u prave svrhe", rekao je Živojin Antić,povrtar,

Živojin Antić poslednjih godina obučava sve zainteresovane za proizvodnju i gajenje najljućih paprika na svetu a među njima je i dvadesetdevetogodišnji Tomislav iz Sombora.

"Ja sam počeo amaterski da pravim neku svoju baštu i pošto nisam imao znanja onda sam kucao i na You Tube-u šta me je zanimalo od tih tutorijala i tako sam i naišao na Živojina. Posle godinu dana sam ga se setio kada mi je i trebalo, otkrio sam njegovu stranicu a on je tamo napisao da traži nekoga da ga edukuje, ja sam se prijavio odmah. Ja već duže vreme proučavam zdravlje a sa njim je povezana hrana, pogotovu istražujem organsku i biohranu. Imam od dede zemlju koju planiram da iskoristim a možda jednog dana i proširim", kazao je Tomislav Videkonjić."Jedinica za merenje ljutine paprika je skovil. Sve naše paprike su ljutine do nekih maksimalno 40 hiljada skovila kao što je recimo vezenka koja od naših paprika ima najveću ljutinu za razliku do karoline riper koja je najljuća na svetu i koja ima i do dva miliona i 300 hiljada skovila. Ona je čak 60 puta ljuća od naše najljuće paprike", dodao je Živojin Antić.

Živojin u Ćupriji gaji preko 1000 različitih vrsta i sorti biljaka a među neobičnim povrćem našli su se i specifični po boji i obliku patlidžani koji nisu tipični za ovo podneblje a dobro uspevaju.

"Ja sam probao i putem tih društvenih mreža i prijatelja nabavio razne sorte plavog patlidžana. Imam i beo, i zelen, i žut i izdužen i takozvanu zebrinu koja je ljubičasto bela na pruge i to jeste dobra priča jer možemo kao i kod svih organskih sorti da vadimo seme i da sledeće godine ponovo sadimo", rekao je Živojin Antić.

Živojinu je cilj da pored edukacije svih zainteresovanih ljudi napravi ukrštanjem nove sorte ljutih paprika ali i ostalog povrća koje mu stiže sa različitih krajeva sveta.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/najljuce-paprike-se-gaje-i-u-srbiji_1039033.html

Mesna industrija Srbije proizvodi 75 kilograma mesa po stanovniku i prevashodno je okrenuta potrebama domaćeg tržišta, koje troši približno onoliko koliko se i proizvede, pa su izvozne mogućnosti skromne, navodi se u poslednjem broju časopisa Biznis i finansije.

Srbija se, po proizvodnji mesa po glavi stanovnika nalazi iza većine okolnih zemalja, kao što su Grčka ili Italija, ali i iza Poljske, Mađarske i Austrije, koje proizvode od 80 do 100 kilograma mesa po glavi stanovnika, zatim Francuske, Nemačke i Španije sa 90 do 120 kilograma po stanovnku.

Ako se Srbija poredi sa vodećim proizvođačima mesa, Irskom, Holandijom i Danskom, značajno zaostaje, jer te zemlje imaju proizvodnju od 200 do 300 kilograma po stanovniku.

Srbija izvozi male količine mesa i to mahom u zemlje koje su potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA). Izvoz mesa u Rusiju povećan je, kako se navodi, 2014. godine, nakon političkog i ekonomskog sukoba između Rusije i EU, ali se "taj rast nije pokazao kao održiv" i ubrzo je opao, jer je šansu iskoristila Belorusija.

Srbija nema uslova ni da "testira" svoju konkurentnost na tržištu EU, jer svinjsko meso, sveže ili zamrznuto, zbog vakcine protiv kuge ne može da se izveze u EU, niti da se preveze kroz EU.

Srbija je i relativno mali neto uvoznik, što je razlikuje od drugih zemalja u okruženju i novih članica EU, čija su tržišta uvozno zavisna.

U periodu između 2000. i 2017. godine jeste opao broj grla, uporedo sa smanjenjem ruralnog stanovništva, a to što je količina mesa ostala ista uprkos smanjenju broja grla, znači da su ojačala komercijalna gazdinstava koja operišu sa manjim stočnim fondom, ali genetski povoljnijim i kvalitetnije hranjenim, što utiče na rast prosečne težine životinja.

Sada čak 93% od 350.000 gazdinastava ima stado manje od 20 svinja, a samo 229 gazdinstava ima u proseku 3.500 svinja.

U Danskoj svega 150 firmi u mesnoj industriji proizvodi 300 kilograma mesa po stanovniku, dok u Srbiji više od 300 kompanija proizvodi oko 40 kilograma po stanovniku, a ostatak do 75 kilograma se proizvodi van komercijalnog sektora.

Srbija ima odgovarajuće preduslove da bude konkurentna i u proizvodnji goveđeg mesa, iako su trendovi dosta slabi. Proizvodnja za izvoz je toliko niska, da ne zadovoljava ni 20% odobrenih kvota EU za izvoz bejbi bifa (baby beef), navodi časopis.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2590974/srbija-proizvodi-75-kilograma-mesa-po-stanovniku-vise-od-300-kompanija-proizvodi

Svake godine, posebno u proleće i jesen, kad su aktuelni radovi u poljoprivredi, na njivama širom zemlje mogu se videti sezonski radnici. I dok su na njivama, u voćnjacima, vinogradima... sezonski radnici vidljivi, za državu su bili, praktično, nevidljivi – do sada.

Na pitanje koliko ljudi svake godine sezonski rade u poljoprivredi teško da iko može dati precizan odgovor. Procenjuje se da ih ima i više od 80.000, a zvanična statistika od pre dve godine izbrojala je oko 3.500 sezonskih radnika.

Sada se, zahvaljujući portalu za elektronsku prijavu sezonaca, slika značajno promenila. Taj portal u funkciji je od početka godine – a rezultat je da je evidentirano gotovo pet puta više sezonskih radnika nego pre dve godine.Po rečima Ivana Radaka iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, u maju je bilo evidentirano oko 5.000 sezonskih radnika u poljoporivredi, a sada ih je više od 17.000. Sezonske radnike angažovale su i prijavile i velike poljoprivredne kompanije, ali i manji proizvođači i poljoprivedna gazdinstva, a među više od 200 poslodavaca, 60 je poljoprivrednih gazdinstava. Radak naglašava da se za sada evidentiraju samo sezonski radnici u poljoprivredi.

Od početka godine do sada, odnosno za sedam meseci, evidentirano je ukupno 17.085 sezonskih radnika, a do kraja godine će broj sezonaca biti svakako daleko veći jer tek slede jesenji radovi, kaže Radak.Kako dodaje, reč je o velikom broju u ljudi koji su sada uvedeni u legalne tokove, pošto se za prijavljene sezonske radnike plaćaju porezi i doprinosi.

U budžet se ove godine od njihovog rada slilo oko 26,7 miliona dinara na ime poreza, dok je na ime doprinosa uplaćeno 74,9 miliona, navodi Radak.

Po njegovim rečima, korist od evidentiranja sezonskih radnika imaju svi – i poslodavci i sezonci, a, naravno, i država. Sezonci su ranije radili bez prijave, nisu ostvarivali nikakvo radno pravo, što su poslodavci nekad znali da iskoriste. Poslodavci često nisu znali koga angažuju i koje veštine sezonski radnik poseduje i ima li ih uopšte, a država nije imala prihode.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/elektronskim-prijavama-iz-sive-zone-izvuceno-17000-sezonaca/t3lywc4

Portal TasteAtlas napravio je listu 670 najboljih sireva na svetu, a na toj mapi našla se i Srbija. Naime, Srbija ima tri svetski poznata sira – miročki, pule i šarski sir.

Miročki sir dolazi sa planine Miroč i pravi se samo u oblasti Đerdapa, a smatra se najbližim rođakom čuvenom halumi sira. Proizvodi se od punomasnog kravljeg mleka, a ponekada se u njegovu teksturu dodaju kravlje i ovčije mleko. Priprema miročkog sira je jednostavna jer pravi ukus dobija tek kada ga grilujete i potopite u slanu vodu. Ne može da se istopi.

Nekada se smatrao vrhunskim delikatesom dok nije počelo sve više ljudi da ga konzumira, pa samim tim eksperimentiše. Kada se griluje, njegova spoljašnost postaje krckava, a unutra je zbog nemogućnosti da se istopi i dalje mekan. Najbolje se slaže uz čeri-paradajz, med, belo vino i salatu.S druge strane, sir Pule koji dolazi iz Nacionalnog parka Zasavice smatra se jednim od najskupljih svetskih sireva i pravi se od magarećeg mleka zbog čega je jako unikatan i redak. Potrebno je čak 25 litara mleka da bi se dobio 1 kilogram, a magarica može da proizvede dnevno samo 200 ml mleka po jednoj muži.

Zato ih muzu tri puta dnevno. Ovaj sir ima samo 1 odsto mlečne masti, ali i antialergijska svojstva. Kilogram ovakvog sira obično košta 1.000 evra, ali Pule dostiže cijenu između 3 i 5 hiljada evra.

Treći sir na ovom spisku je čuveni Šarski sir koji dolazi za prostora Kosova i Metohije, odnosno sa Šar planine.

Izvor:https://tamodaleko.co.rs/tri-srpska-sira-medju-najboljima-na-svetu/

U Srbiji je otvorena prva banka semena i gena „Zrno“, u mioničkom selu Paštrić, koja ima za cilj aktivno gajenje starih sorti voća, povrća i žitarica, piše u novom broju mesečnika „Biznis i finansije“.Plan je da se ovakve banke semena pokrenu u svakom regionu Srbije, što će istovremeno obezbediti očuvanje lokalnog biodiverziteta i veću zaradu poljoprivrednicima, jer se takvi proizvodi zbog svoje specifične arome više vrednuju na tržištu, prenosi magazin.

Banku semena u mioničkom kraju, bogatom starim stablima voća, posebno jabuka, krušaka i šljiva, osnovao je lokalni ekološki pokret „Okvir života“ uz finansijsku podršku organizacija „ORCA“ iz Beograda i Nacionalne koalicije za decentralizaciju Niša. Ona se razlikuje od drugih banaka semena po tome što nije usmerena samo na sakupljanje i skladištenje semena.

Stručnjaci u ovoj ustanovi konzerviraju, revitalizuju i čuvaju lokalne varijetete voća, povrća i žitarica.

„Materijal kojim u određenom trenutku raspolažemo dostupan je svim poljoprivrednicima mioničkog kraja, posebno onima koji su se opredelili za organsku proizvodnju. Razmena je besplatna i svaki klijent je u obavezi da nam vrati manji deo semena, a ostalo može da zadrži“, rekla je za „Biznis i finansije“ koordinatorka tog projekta, biolog Ivana Petrović.

Trenutno, kako je navela, „zaviruju u bašte“ i popisuju stare sorte, a postoji i interesovanje da se banka ili biblioteka semena osnuje i u drugim regionima.

Cilj je da se umnoži materijal kojim banka raspolaže, a kako svaka poljoprivredna kultura ima svoje specifičnosti u sakupljanju, skladištenju i setvi, poljoprivrednicima je omogućeno da se međusobno povezuju i razmenjuju znanja potrebna za njihovo uzgajanje.

Stručna podrška je neophodna, kako je dodala, i zato što poljoprivrednici mogu ponekad pogrešno procene da li neku vrstu vredi uzgajati.

To je, na primer, bio slučaj sa lokalnom podvrstom pšenice u Turskoj, koja je skoro izumrla, jer u prinosima nije bila konkurentna drugim sortama, ali osamdesetih godina prošlog veka je utvrđeno da je otporna na niz patogena i da uzgajivači od nje mogu da ostvare dobru zaradu.

„Tako je i bilo i kod nas. Za lobodu koja podseća na spanać i mahunarke bob i bamiju, retko ko je čuo i gotovo je nemoguće pronaći te biljke na našim pijacama. Povrće je ugroženije, jer su to uglavnom jednogodišnje biljke, stabla su stara i ostajemo bez materijala ako ga ne čuvamo svake godine“, upozorila je Petrović.

Ona je podsetila da je od nekadašnjih 7.000 vrsta jestivog bilja, sada 75 odsto svetske proizvodnje hrane zavisi od 12 vrsta biljaka i pet vrsta životinja, pri čemu kukuruz, pirinač i pšenica dominiraju u ljudskoj ishrani.

A stare sorte, navela je, osim što obezbeđuju raznovrsnost, imaju i tu prednost da su otpornije i za njihovo održavanje nisu potrebne „infuzije“ u vidu velikih količina pesticida, a manja su i ulaganja za đubrenje i navodnjavanje.

Ona smatra i da bi mala gazdinstva u Srbiji trebalo da gaje specifične vrste, „jer one donose bolju zaradu ne samo u poljopriverdi već i u drugim privrednim granama, kao što je turizam“.

„Novi trend u turizmu su neistražene male sredine, njihova tradicija i domaći specijaliteti. Lenja pita za strance je privlačnija od industrijske čokolade i upravo to treba da im ponudimo“, poručila je Petrović.

Ona je zato pozvala sve poljoprivrednike koji uzgajaju stare sorte da se jave na e-mail adresu – Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i da se pridruže inicijativi.

U Srbiji je za ovu oblast nadležno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a u njen razvoj aktivno su uključeni i naučni instituti, poput Institututa za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Ovaj institut raspolaže zavidnom kolekcijom semena autohtonih biljnih vrsta, a Odeljenje za suncokret održava banku gena i za potrebe FAO.

Magazin „Biznis i finansije“ podseća i da je Svetska banka hrane „Global Seed Vault“ u Svaldbardu u Norveškoj, kojom upravlja Nordijski centar za genetske resurse „NordGen“, prošle godine obeležila deceniju poslovanja sa više od milion vrsta semena poljoprivrednih kultura iz celog sveta, uključujući i Srbiju.

Predstavnik te intsitucije Asmund Asdal za „Biznis i finasije“ je rekao da je prema proceni Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), raznolikost useva od 1900. godine smanjena za oko 75 odsto i da su mnoge sorte nestale jer su poljoprivrednici prešli na proizvodnju novih sorti voća, povrća i žitarica.

„Seme može da bude uništeno i zbog rata i sukoba, prirodnih katastrofa ili lošeg upravljanja poljoprivredom“, dodao je Asdal za „Biznis i finansije“ i istakao da niko u svetu ne može da ustanovi koliku je čovečanstvo štetu pretrpelo u hrani i novcu zbog izumiranja poljoprivrednih biljnih vrsta.

Prema njegovim rečima, ova vrsta računice se ne može izvesti čak ni na godišnjem nivou, ali upozorava da „gubitak genetskih resursa predstavlja i potencijalni gubitak buduće proizvodnje hrane i gubitak prihoda“.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/biznis-i-finansije-prva-banka-semena-u-srbiji-otvorena-u-mionickom-selu-pastric/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30