U Selenči, u Centru za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi, danas, 12. jula 2019, otvoren je međunarodni projekat finansiran iz Višegradskog fonda, koji će, primenom istraživačkih i inovativnih rešenja doprineti razvoju organske proizvodnje u Srbiji i regionu. U projektu „Inovacije u sistemima organske hrane zarad održive proizvodnje i očuvanja životne sredine“ učestvuju Srbija, Hrvatska, Slovačka, Mađarska, Ukrajina i Poljska
Pored Centra za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi (Eko agri centra), kao nosioca celog posla, učestvuju partneri iz pet evropskih zemalja - Centar za razvoj ekološke proizvodnje Ivanovci iz Hrvatske, Nacionalni poljoprivredni centar iz Slovačke, Nacionalna botanička bašta Nacionalne akademije nauka Ukrajine, Istraživački institut organske poljoprivrede iz Mađarske i Asocijacije proizvođača voća iz Poljske.
-Organska proizvodnja u Srbiji i regionu ima značajne potencijale i veliku šansu za razvoj, a za to je neophodna saradnja i usvajanje znanja i iskustva naših partnera, evropskih organizacija i naučno-istraživačkih institucija koje idu u korak sa poslednjim dostignućima u ovoj oblasti – poručio je predsednik Eko agri centra Jozef Gašparovski sa konferencije održane povodom zvaničnog otvaranja projekta.
Konferenciji u Selenči prisustvovao je veliki broj organskih proizvođača, te predstavnici obrazovnih i naučnih ustanova i organizacija iz naše i nekoliko evropskih zemalja.
Predstavnica tima koji rukovodi projektom „Inovacije u sistemima organske hrane zarad održive proizvodnje i očuvanja životne sredine“ Jelena Kovačević predstavila je partnere i zajedničke aktivnosti koje će trajati do juna 2020. godine. Ona je naglasila da je cilj projekta unapređenje razvoja inovativnih rešenja i konkurentnosti poljoprivrednika u Hrvatskoj i Srbiji, na osnovu isustava Mađarske, Slovačke, Ukrajine i Poljske. Po njenim rečima očekuje se da se zahvaljujući zajedničkim aktivnostima poveća sirovinska baza članica Eko agri centra i Centra za razvoj ekološke proizvodnje u Ivanovcima u Hrvatskoj, da se obezbede uslovi za kontinuitet snabdevanja tržišta, poveća konkurentnost i promoviše važnost istraživanja u ovoj oblasti.
Između ostalog, planirano je i istraživanje u kojem će učestvovati stotinu istraživača, odnosno studenata iz Srbije i Hrvatske i 80 farmera, a poziv za predloge istraživanja biće otvoren 19. jula. Biće izabrano dvadeset radova koji podrazumevaju primenu novih naučnih i tehničkih dostignuća i moderne tehnologije, a istraživački poduhvati treba da traju najmanje jednu proizvođačku sezonu.
Ovaj projekat predstavlja zapravo nastavak saradnje organskih proizvođača koje okuplja centar u Selenči sa organizacijama u drugim zemljama.
Osvrćući se na nedavno završen prekogranični projekat „Organik bridž“ u kojem su učestvovale Srbija i Hrvatska, Lidija Maurović Košćak, predstavnica Centra za razvoj ekološke proizvodnje iz Ivanovaca, podsetila je na to da je ova organizacija osnovana po modelu organizovanja poljoprivrednika u Selenči.
-Upućeni smo jedni na druge i samo na makro nivou, koristeći dostignuća razvijenijih od nas, kada je o organskoj poljoprivredi reč, poput Mađarske, Slovačke i Poljske, možemo očekivati povećanje broja proizvođača, površina i konkurentnosti – kazala je Lidija Maurović Koščak.
Pomenimo, i Centar za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi je nastao kao rezultat evropskih projekata, a proizvođačima i istraživačima pruža usluge laboratorijskih analiza zemljišta, vlage, vazduha, proizvoda, kao i podršku pri sertifikaciji organskih proizvođača, proizvodnji organskog semena i rasada, edukaciji...

Izvor: Agrobiznis magazin

Industrijska konoplja nije nova kultura na našem podneblju i može se reći da je nepravedno zapostavljena. Za početak, važna informacija je da se konoplja može gajiti u celoj Srbiji i na skoro svim vrstama zemljišta.

- Za uzgoj konoplje pogodne su skoro sve vrste zemljišta, osim teških, glinovitih, kao i kiselih. Vojvodina je izuzetno pogodna za gajenje konoplje. U prilog tome govori činjenica da je u prvoj polovini 21. veka u Vojvodini bilo 40.000 ha pod industrijskom konopljom. Međutim, zahvaljujući njenoj prilagodljivosti može da se gaji na celoj teritoriji Srbije - objašnjava Maja Timotijević, predsednica Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta Konoplja iz Novog Sada.

Konoplja se može uspešno gajiti iza različitih preduseva, u pogledu kojih nema posebne zahteve. Bitno je da zemljište bude u dobroj kondiciji, bogato vlagom i hranljivim materijama. Međutim, konoplja se može uspešno gajiti i u monokulturi, dve do tri godine, bez značajnijeg smanjenja prinosa. Uslov je obilnije đubrenje stajnjakom, ali je potrebno obratiti pažnju na pojavu štetočina, pre svega - konopljinog buvača.

Sa druge strane, konoplja ima velike zahteve u pogledu obrade zemljišta, što proizlazi iz njenih bioloških osobina - relativno slabo razvijenog korenovog sistema i velikog prinosa nadzemne mase u kratkom periodu. Za uspešno gajenje neophodno je da predsetvena priprema zemljišta bude izvedena veoma kvalitetno, velike dubine između 25-50cm. Zemljište nakon obrade mora biti ravno, bez korova mrvičaste strukture, jer se samo tako obezbeđuje ujednačeno nicanje porasta.

Termin setve konoplje je u periodu od polovine aprila do polovine maja, u zavisnosti od toga zbog čega se konoplja uzgaja. Za gajenje konoplje radi vlakana ili cveta, pogodna je setva polovinom aprila, a žetva je polovinom avgusta. Ukoliko se konoplja gaji radi proizvodnje zrna, optimalan termin setve je kraj aprila do polovine maja. Setva nakon prvog maja preporučuje se ukoliko se konoplja seje radi zrna žitnom sejačicom na međuredni razmak od 25 cm, sa razmakom od 2,5 cm između biljaka. Gusta ili kasnija setva utiče da biljke budu nižeg rasta i manje debljine. Dubina setve ne bi trebalo da prelazi 3 cm.

Potrebna količina semena takođe zavisi od svrhe gajenja:

- za zrno 20-25kg/ha
- za cvet 10-15kg/ha
- za stabljiku 40-50kg/ha

Kod guste setve (međuredni razmak od 12,5-25 cm), nije potreban ulazak mehanizacije na parcelu iz razloga što gust usev uspešno uguši korov. Kod guste sadnje, biljke su tanke i visoke sa kratkim granama u gornjoj visini stabla.

Kod širokoredne setve (međuredni razmak od 50-70 cm) radi uništavanja korova i poboljšanja vazdušnog režima zemljišta u zoni korenovog sistema biljaka, potrebno je izvršiti bar jedno međuredno špartanje. Špartanje je potrebno obaviti do faze kada mehanizacija neće oštetiti biljke.

Ukoliko je setva izvršena u široke redove potrebno je izvršiti odsecanje vrhova (piniciranje) i to kada su biljke visine 30-50 cm. Piniciranje podrazumeva da se porast jednostavno pokosi podignutom traktorskom kosom, tako da se skinu samo vrhovi biljaka. Ovom merom se potencira grananje i na svakoj biljci dobije se 2-6 produktivnih grana. Na ovaj način se bez smanjenja prinosa cveta ili zrna postiže manja visina biljaka, grane su tanje i lakše za žetvu.

Konoplja se sa aspekta poljoprivrednih mašina svrstava u kategoriju specijalnih kultura. Gaji se na malim površinama i teži se primeni mašina koje se koriste za masovne kulture. Zbog male potražnje za njima, mašine specijalizovane za konoplju su veoma skupe.

Ukoliko je žetva veoma rana, prinos stabla je veći, dok sa sazrevanjem zrna prinos stabla polako opada dok prinos vlakna ostaje stabilan, tako da je procenat vlakana veći u kasnijim žetvama. Optimalno vreme za žetvu konoplje za vlakno u našim uslovima je sredina avgusta.

Specifičnost žetve konoplje za zrno je njeno izvođenje aksijalnim kombajnom, jer on ima bubnjeve u pravcu kretanja, pa ne dolazi do zamotavanja vlakana na kombajnu. Za branje cveta potreban je berač, specijalna mašina za konoplju. Kod proizvodnje zrna prinos je veći sa kasnijom setvom, tako da je optimalno vreme žetve otprilike 40 dana nakon punog cvetanja biljaka, tj. polovina septembra. Žetva treba da bude izvršena tokom 4-5 dana oko optimalnog datuma zrelosti zrna.

Tradicionalni metod žetve primenjuje se kod šireg razmaka (oko 70 cm), ukoliko se biljke ne piniciraju dobijaju se robusne razgranate biljke visine i do četiri metra.

Udruženje Konoplja okuplja proizvođače na godišnjem nivou i ove godine je učlanjeno oko 60 proizvođača. Površine na kojima proizvode su male, oko jedan do dva hektara, što je uobičajeno kada se počinje sa novom kulturom. Upravo manje površine se i savetuju za početak, kako bi proizvođači sagledali ceo proces proizvodnje.

- Minimalna površina za gajenje konoplje je 0,5 ha. Prinos konoplje je različit, u zavisnosti da li je ona sejana za cvet, za zrno ili stabljiku. U prinos zrna bude 300-1000kg/ha, suvog cveta 200-1000kg/ha, a stabljike 8-10t/ha. Naravno ako se gaji za cvet, prinos zrna je manji i obrnuto. Cela biljka konoplje može da se iskoristi, i šteta je što mi u Srbiji do sada nismo imali mašine za preradu stabljke. Ima nekih naznaka, da će u budućnosti to biti sve interesantnija sirovina, pa se i interesovanje povećava za izgradnju mašina za preradu - objašnjava Timotijević.

Iskustvo Maje Timotijević pokazuje da zainteresovanost za ovu biljku raste iz dana u dan. Kada je Udruženje osnovano, 2015. godine u celoj Srbiji gajeno je oko 60 ha konoplje. Ove godine očekuju povećanje površina i veću zainteresovanost. Pa tako, prošle godine je bilo oko 400 ha, a ove godine očekuje se i do 800 ha.

- Ekonomska isplativost konoplje je pitanje za koje je nezahvalno dati odgovor - kaže Timotijević.
Opšta računica po njenim rečima može da bude da se isplati tri puta više nego kukuruz. Ono što je tačno je da je priča o milionskoj zaradi po hektaru nerealna, jer u Srbiji niti imamo sorte koje su pogodne za pravljenje CBD ulja visoke koncentracije, niti imamo pravno regulisanu ovu vrstu proizvodnje.

Nakon Udruženja, 2016. godine, osnovana je i Poljoprivredna Zadruga Konoplja. Poljoprivredna Zadruga sa članovima potpisuje ugovore o otkupu, te prerađuje konoplju i plasira svoje gotove proizvode na tržište Srbije pod brendom GRAMINA. Trenutno imaju oko 15 svojih proizvoda, koji poseduju sve potrebne sertifikate, kako bi mogli da se prodaju na tržištu.

Izvor:

Učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP Srbije se tokom poslednjih godina kreće između 6 i 7%, što je duplo više nego u novim članicama EU iz centralne i istočne Evrope i preko četiri puta više nego u celoj EU. Poljoprivreda u evropskim zemljama koje se karakterišu visoko-produktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska učestvuje sa manje od 2% u BDP. Srbija se prema učešću poljoprivrede u BDP nalazi na četvrtom mestu u Evropi, a veće učešće od nje imaju samo zemlje regiona - Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora. Visoko učešće poljoprivrede u BDP Srbije posledica je pre svega niskog nivoa razvijenosti drugih delatnosti, a ne visoko-produktivne poljoprivredne proizvodnje.

Ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji tokom prethodne tri godine se kreće u intervalu od 2,3 do 2,7 milijardi evra, što je slično proizvodnji u Slovačkoj ili Belgiji. Vrednost poljoprivredne proizvodnje iskazana po svetskim cenama (paritet kupovne snage) u istom periodu je bila veća i kretala se u intervalu od 4,8 do 5,3 milijarde evra, što je malo više od Albanije i Bugarske.

Sa obzirom na visoko učešće poljoprivrede u BDP postavlja se pitanje kako dinamika poljoprivredne proizvodnje i njena varijabilnost utiču na dinamiku i varijabilnost BDP Srbije? Od početka 2000-ih poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je imala opadajući trend, tako da je fizički obim poljoprivredne proizvodnje u periodu 2013-2017. godina bio manji za 8,5% nego u periodu 2001-2005. godina.

Na osnovu prethodnih podataka sledi da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u poslednjih 20-ak godina nepovoljno uticala na rast njenog BDP. U istom periodu obim poljoprivredne proizvodnje u EU je povećan za 7%, dok je u novim članicama rast iznosio oko 13%. Da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u istom periodu rasla po prosečnoj stopi rasta u zemljama CIE, BDP poljoprivrede, a time i ukupni BDP bi bili veći za oko 500 miliona evra.

U zemljama EU postoje velike razlike u trendu poljoprivredne proizvodnje – dok u nekim zemljama (Bugarska i Hrvatska) proizvodnja snažno opada, u drugima stagnira (Rumunija), dok u trećim (Mađarska, Češka i Slovačka) proizvodnja snažno raste.

Zemlje u kojima obim poljoprivredne proizvodnje (Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Srbija) opada ili stagnira imaju dve zajednička osobine – nalaze se na sličnoj geografskoj širini i imaju slabe institucije i lošu agrarnu politiku. Stoga je moguće da su uzroci pada poljoprivredne proizvodnje nepovoljne klimatske prilike, ali i slabe institucije i loša agrarna politika. Naravno, ova dva faktora mogu da deluju udruženo – loša agrarna politika, između ostalog, podrazumeva da se poljoprivredna proizvodnja ne prilagođava klimatskim promenama. Važna karakteristika poljoprivredne proizvodnje u svim zemljama je njena visoka varijabilnost tokom vremena.Varijabilnost stopa rasta poljoprivredne proizvodnje u evropskim zemljama, nakon 2000. godine je 3,5 puta veća od varijabilnosti rasta BDP. Osnovni uzroci visoke varijabilnosti obima proizvodnje su velike i nagle promene cena poljoprivrednih proizvoda i varijacija vremenskih prilika.

Stoga je važno da se varijabilnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji uporedi sa njenom varijabilnošću u drugim evropskim zemljama, kao i da se proceni u kojoj meri ona utiče na varijabilnost BDP Srbije.

U evropskim zemljama nakon 2000. godine u proseku jednom u četiri do pet godina poljoprivredna proizvodnja opadala za više od 5%, dok se pad od preko 10% dogodi u proseku u toku u jedne decenije.

U navedenom periodu u Srbiji je poljoprivredna proizvodnja čak tri puta imala veći pad od 10%, dok je čak šest puta pad bio veći od 5%. Kao mera varijabilnosti korišćena je standardna devijacija stope rasta poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 10 godina.

Na osnovu narednog grafikona očigledno je da je varijabilnost stope rasta poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u navedenom periodu bila približno na nivou proseka zemalja CIE. Sa grafikona 2. vidi se da su Rumunija i Mađarska imale veću varijabilnost poljoprivrede od Srbije, dok je Bugarska imala sličnu varijabilnost kao i Srbija.Sledeće važno pitanje je kako varijabilnost poljoprivredne proizvodnje utiče na varijabilnost ukupnog BDP? Mada je varijabilnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji slična kao u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), njen uticaj na varijabilnost BDP može da bude veći zbog toga što je učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP visoko.

Stoga je za zemlje CIE izračunato koliko po godinama varira doprinos poljoprivrede rastu njihovog BDP, koji se računa kao proizvod učešća poljoprivrede u BDP i stope rasta poljoprivrede. Ako poljoprivreda iz godinu u godinu podjednako doprinosi rastu BDP tada je njen uticaj na privredu stabilizujući.

Suprotno, ako doprinos poljoprivrede rastu BDP značajno varira iz godine u godinu, tada poljoprivreda generiše nestabilnost BDP. Varijacije doprinosa poljoprivrede rastu BDP u Srbiji su među najvišim u CIE i Evropi što znači da poljoprivredna proizvodnja predstavlja izvor nestabilnosti u kretanju BDP Srbije. S obzirom da poljoprivreda u Srbiji ima slične varijacije kao i u drugim zemljama (Grafikon 2.) izvor destablizujućeg uticaja poljoprivrede na BDP je njeno visoko učešće u BDP.Stoga je važno pitanje kako da se pomiri poželjan rast poljoprivredne proizvodnje sa smanjenjem njenog destabilizirajućeg uticaja na privredu?

Osnovni uslov za to je da uz potencijalni trendni godišnji rast poljoprivredne proizvodnje od 1-2% godišnje, nepoljoprivredne delatnosti u narednih jednu do dve decenije rastu po stopi od oko 5% godišnje.

Rezultat navedene dinamika bio bi veći nivo poljoprivredne proizvodnje, ali i smanjenje njenog učešća u BDP na oko 3%, što odgovara sadašnjem proseku u zemljama CIE. Naravno, osim ovog formalnog uslova, neophodne su i agrarne politike kojima bi se podstakao rast poljoprivredne proizvodnje i povećala njena otpornost na varijacije cena i vremenskih prilika.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/kakav-je-uticaj-srpskog-seljaka-na-privredni-rast

Cene hrane i bezakoholnih pića u Srbiji bile su prošle godine 22 procenta niže od proseka u Evropskoj uniji, navodi evropska statistička služba - Evrostat.Naime, nivo cena uporedive korpe proizvoda, u kojoj su hleb i cerealije, meso, mleko, sir i jaja, iznosio je 2018. godine u Srbiji 78 odsto od proseka EU, pri čemu je 100 uzet kao bazni indeks, pokazuju rezultati istraživanja objavljeni na zvaničnoj internet-stranici Evrostata.

U poređenju sa zemljama u regionu, hranu i bezalkoholna pića smo plaćali jeftinije od građana Hrvatske i Slovenije, gde je nivo cena tih prozvoda iznosio po 97 odsto od proseka u EU, kao i od žitelja Albanije (79%), Mađarske (85%) i Grčke (106%).Međutim, ove namirnice su u Srbiji bile skuplje nego u Bosni i Hercegovini (76% od proseka EU), Severnoj Makedoniji (62), Bugarskoj (76) i Rumuniji (66 odsto), dok su u Crnoj Gori bile na istom nivou kao kod nas (78%).

Posmatrano po pojedinačnim proizvodima, lani smo jeli jeftiniji hleb i žitarice (indeks 70% u odnosu na EU) nego komšije u Crnoj Gori (74), BiH (71), Sloveniji (104), Hrvatskoj (103), Grčkoj (114) i Madjarskoj (77).

Još niže cene tih artikala nego kod nas imali su Makedonci (57%), Bugari (62) i Rumuni (54%).

U Srbiji je prošle godine meso, sa indeksom cena 67 odsto od EU-proseka, bilo povoljnije kupovati nego u Hrvatskoj (85%), BiH (69), Albaniji (71), Sloveniji (97), Madjarskoj (75) ili Grčkoj (91%), a najpovoljnije cene su imali Crnogorci i Makedonci (62%).

Cene mleka, sira i jaja u Srbiji su, prema rezultatima komparativnog istraživanja Evrostata kojim je bilo obuhvaćeno 37 evropskih zemlja, takođe bile niže u odnosu na evropski prosek (indeks 87%).

Ove namirnice smo plaćali jeftinije nego Bugari (98%), Hrvati (96), Grci (134), Mađari (93), Slovenci (102) i Albanci (94), a skuplje nego Crnogorci (83), Makedonci (71) i građani BiH (81).

Nivo cena alkohola u našoj zemlji iznosio je lani 84 odsto od proseka u EU, a duvana 42 procenta. U regionu su alkoholna pića najskuplja bila u Grčkoj (133%), a najjeftinija u Severnoj Makedoniji i BiH (72), dok su cene duvana u regionu najviše bile u Sloveniji (68), a najniže u Severnoj Makedoniji - 29 odsto od proseka u EU.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=27&nav_id=1559474

Pred savremenu poljoprivredu postavljen je veliki izazov – proizvodnja dovoljno hrane, postizanje visokih prinosa i kvaliteta proizvoda, uz optimizaciju inputa i istovremeno smanjenje opeterećenja na životnu sredinu. Dokle smo stigli na tom putu? Neki domaći projekti daju dosta povoda za optimizam…Kada smo bili osnovci, učili su nas da je Vojvodina žitnica Evrope. Tada su naši poljoprivredni instituti vladali genetikom i novim sortama, kanal Dunav‑Tisa‑Dunav funkcionisao u punom kapacitetu, a moji baba i deda iz Kovilja prenosili bostan vozom u Zagreb i tamo ga prodavali. Imao sam priliku da iz prve ruke vidim kako senzor za lubenice radi (mada to tada nisam shvatao) – trčkao sam za dedom po bostanu, dok je on bricom obeležavao lubenice: jedna crta, dve crte, tri… Jedan pogled, prirodna inteligencija i skoro nepogrešivo je znao kada lubenicu treba ubrati da bude crvena, slatka, da onako sočno puca kada je otvarate. Od tada je prošlo mnogo godina, deda „već dugo ore nebeske njive“ (kako bi to naš slavni sugrađanin rekao) i posmatra sve brži i neumitniji dolazak veštačke inteligencije na njive…Pred savremenu poljoprivredu postavljen je veliki izazov – proizvodnja dovoljno hrane, postizanje visokih prinosa i kvaliteta proizvoda, uz optimizaciju inputa i istovremeno smanjenje opeterećenja na životnu sredinu. Da bi odgovorila tom izazovu, neophodna je transformacija tradicionalne u „pametnu poljoprivredu“. Procenjuje se da će tržište te pametne poljoprivrede dostići vrednost od 13,5 milijardi dolara do 2023. godine, uz rast po godišnjoj stopi od 12,4 odsto. Najbrži rast predviđa se na tržištima SAD i Evrope.„Pametna poljoprivreda“ pretpostavlja upotrebu različitih uređaja i senzora (Internet of Things – IoT) koji kontinuirano prate parametre od značaja za proizvodnju, u kombinaciji s naprednim algoritmima, odnosno veštačkom inteligencijom, koji omogućavaju preciziranje vremena za sprovođenje adekvatnih agrotehničkih mera u cilju povećanja prinosa i kvaliteta useva. Na taj način dobijaju se odgovori na pitanja o potrebama useva za vodom, ispunjenju uslova za pojavu bolesti i štetočina, potrebama za odgovarajućim đubrivima, optimalnim količinama hrane za životinje, optimalnim uslovima proizvodnje u zaštićenim objektima i slično.Upotreba precizne mehanizacije (precizna setva, primena varijabilnih doza đubrenja, precizna i varijabilna primena pesticida…), satelitskih snimaka koji pružaju informaciju o stanju useva kroz različite indekse (NDVI, NDWI…), meteostanica i različitih senzora samo su neke od niza mogućnosti koje nove tehnologije pružaju. Optimizovanje inputa na osnovu trenutnog stanja definisanog merenjem dovodi ne samo do povećanja prinosa i kvaliteta proizvoda nego i do očuvanja zemljišta i vode kao prirodnih resursa, kao i manjeg zagađenja životne sredine.Nisam siguran kako bi moj deda komentarisao sve ove novotarije, ali moj komentar jeste da ako smo nekada bili žitnica Evrope, sada smo na putu da budemo digitalna žitnica Evrope i sveta.Koliko juče, stigla je vest da su kolege iz Biosense instituta osvojili treću nagradu na prestižnom takmičenju za primenu veštačke inteligencije u poljoprivredi „Izazov za useve“. Ne tako davno, isti institut pokrenuo je prvu digitalnu farmu u Krivaji, nedaleko od Bačke Topole, gde na delu možete videti niz novih digitalnih tehnologija koje za cilj imaju unapređenje poljoprivredne proizvodnje.U okviru H2020 CHAT/DIATOMIC, na farmi pilića u Inđiji u toku je pilot‑projekat sa ciljem da se pijukanje pretvori u razumljiv govor kako bi znali kada su pilići uplašeni, gladni, žedni ili kada se razbolevaju. Cargill, globalni proizvođač hrane, objavio je da kreće s primenom veštačke inteligencije kako bi razumeo pijukanje, a nekoliko velikih svetskih živinarskih farmi u kontaktu je s kolegama s projekta, u cilju ostvarivanja saradnje u ovom domenu.Kompanija Inosense iz Novog Sada aktivno radi na nekoliko projekata iz oblasti pametne poljoprivede u okviru H2020 programa. U okviru H2020 Gates (www.gates‑game.eu) projekta u toku je kreiranje niza alata koji treba da omoguće edukaciju mladih poljoprivrednika na temu digitalne poljoprivrede na interesantan i efikasan način.U saradnji s Plantažama „13. jul“ i Podgoričkim univerzitetom UDG, pre dve godine realizovana je jedna od prvih instalacija agroNET‑a, platforme za digitalnu poljoprivredu dizajnirane i implementirane u Novom Sadu. Prošle godine sistem je proširen uređajima za praćenje vlažnosti zemljišta i opmitizaciju navodnjavanja, a prešlo se i na korišćenje LoRa komunikacije. Ove godine, u toku je proširenje rešenja postavljanjem klopki za insekte i meteostanicama, čime će se omogućiti prognoza bolesti i preduzimanje pravovremenih aktivnosti u cilju njihovog sprečavanja. Ceo sistem biće repliciran u više vinograda i voćnjaka u Crnoj Gori.U decembru prošle godine završio se H2020 TagItSmart projekat (trajao je tri godine, koordinator novosadska kompanija DunavNET) koji je imao za cilj da proces digitalizacije u domenu hrane proširi s njiva sve do trpeze. Univerexport je pratio isporuku paketa mesa sa farme u Bačkoj Palanci do prodavnica u Novom Sadu, gde su kupci skeniranjem tagova zakačenih na svaki paket mesa mogli da dobiju informacije o poreklu mesa, uslovima transporta, a u određenim situacijama i popust, čime je realizovan pilot‑projekat dinamičke promene cene hrane spram konteksta u kom se prodaja obavlja.Tagovi su bili opremljeni „magičnim“ mastilom sposobnim da izmeri čime je omogućeno praćenje hladnog lanca isporuke na nivou pojedinačnih artikala. U „Plantažama“ je iskorišćeno „magično“ mastilo koje reaguje na svetlost, kako bi se sprečilo falsifikovanje popularnih vrsta vina, kupcima omogućio pristup brojnim informacijama o poreklu vina, a prodavcima i Plantažama uvid u prodaju i konzumaciju. Osim mesa i vina, u pilotima su se našli i med, sladoled, pivo, kao i industrijske mašine.U septembru počinje H2020 Demeter, četvorogodišnji projekat koji je okupio više od 60 partnera iz cele Evrope (tri iz Srbije), sa ciljem da realizuje niz pilot‑projekata kroz koje će se verifikovati i validirati različite tehnologije i pristupi koji čine digitalnu poljoprivredu. Iz Novog Sada će se upravljati instalacijama u nekoliko zemalja, što će nam omogućiti da, u saradnji s brojnim partnerima, osvojimo nova tržišta i nastavimo usavršavanje domaćih rešenja.Da se ne radi samo o pilotima, govore i brojne aktivnosti domaćih poljoprivrednika. Velika poljoprivredna preduzeća idu ka integraciji brojnih izvora podataka (traktori, mašinerija, meteostanice, silosi, razni senzori, ERP itd.) kako bi u svakom trenutku mogli da imaju ne samo sveobuhvatan pogled na trenutne aktivnosti nego i da bi na osnovu bogatog skupa podataka mogli da predvide trendove i usklade planove i zadatke u skladu s tim. Fruškogorski vinari uključili su se u H2020 Demeter projekat kako bi napravili još bolja vina, a vojvođanske živinarske farme da bi omoguće optimalne uslove za uzgoj pilića. U korak ih prate brojne domaće farme goveda koje kroz podešavanje raznih parametara (temperatura vazduha i vode, sastav hrane, aktivnost goveda…) teže povećanju produkcije mleka i efikasnijoj proizvodnji.

Senzora za lubenice, koliko znam, još uvek nema, tako da deda tu i dalje vodi. Međutim, digitalizacija je tu, a s njom će i onaj stari vic o ribizli i paradajzu postati realnost…

Izvor:https://pcpress.rs/digitalizacija-poljoprivrede-u-nasem-ataru/

Srbija istovremeno sa unapređenjem primarne proizvodnje hrane povećava njenu bezbednost, rekao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević.

On je, povodom Svetskog dana bezbednosti hrane koji je obeležilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa USAID-ovim Projektom saradnje za ekonomski razvoj, rekao da je Srbija krajem prošle godine izmenila Zakon o bezbednosti hrane, što je krupan korak ka integraciji sa EU jer je prihvaćena njena regulativa.

- Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane unapređen je ceo sistem, a iz njega izmeštena regulativa o genetski modifikovanim organizmima, što će biti uređeno posebnim zakonom - rekao je Radošević.

Dodao je da se zakonom povećava odgovornost svih učesnika u lancu proizvodnje i prometa hrane, a jasnije je definisana nadležnost Nacionalne referentne laboratorije.

Laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka omogućila je, prema njegovim rečima, da se prati kvalitet i obezbedi fer cena za proizvođače. Istakao je da je taj Zakon omogućio i da se donese niz pravilnika kojima se reguliše neophodna higijena i način deklarisanja robe.

Zamenica direktora USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj Dragana Stanojević rekla je da o bezbednosti hrane, osim države treba da brinu i stručnjaci.

- Za unapređenje bezbednosti hrane pored stručnosti inspektori moraju da imaju kapacitet pa me raduje da je dozvoljeno zapošljavanje još inspektora - rekla je Stanojević.

Direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Nenad Dolovac kazao je da je "imperativ ne samo proizvodnja nego i bezbednost hrane".

On je najavio da će biti proširena akreditacija Laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka na ispitivanje pesticida, teških metala i veterinarskih lekova.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2532016/u-srbiji-povecan-nivo-bezbednosti-hrane-laboratorija-za-ispitivanje-kvaliteta-mleka-vrsice

Nakon gotovo 65 godina, u prvom redu zahvaljujući dobrim političkim odnosima Srbije i Rumunije, juče je potpisan sporazum između dve zemlje koji će omogućiti značajno bolju kontrolu i upravljanje nad svim pograničnim vodotokovima.

Izostanak ovog sporazuma je u prošlosti, usled neuređenih odnosa, izazivao velike štete tokom plavljenja reka, kako ekonomske, tako i infrastrukturne na velikim površinama, među kojima je svakako i pogranično mesto Jaša Tomić koje je u potpunosti bilo devastirano.

Sporazum o saradnji Srbije i Rumunije u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama u Bukureštu su potpisali ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i rumunski ministar voda i šuma Joan Denes.

Cilj Sporazuma je saradnja u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama radi sporazumnog rešavanja svih pitanja (aspekata) za koja imaju interes obe ili jedna od Strana, kao i stvaranje organizacionih, institucionalnih i ekonomskih uslova za saradnju.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/bolja-kontrola-i-upravljanje-vodotokovima-zahvaljujuci-saradnji-srbije-i-rumunije/?script=lat

Katarina Gilblad, savetnica Vlade Švedske, tamošnjeg ministra privrede i Zavoda za konkurentnost Švedske, gostovala je u Srbiji i za MONDO je govorila o onome što čeka srpske farmere kad uđemo u EU, kao i kakva je budućnost poljoprivrede"Ako ne budete brzi u menjanju načina na koji funkcioniše vaša poljoprivredna proizvodnja imaćete ogromne teškoće kada uđete na otvoreno tržište EU. Nije to samo unapređenje i modernizacija proizvodnje. Tu je i podizanje svesti u društvu kakve bi cene trebalo da budu, kakav kvalitet hrane, kako funkcioniše svetsko tržište. Volela bih da je Švedska to uradila brže i ranije, ovako smo izgubili bar deset godina a neke stvari su nepovratno izgubljene. Ne dozvolite da se to dogodi i kod vas", upozorava Katarina Gilblad, poljoprivredni ekspert iz Švedske.

"Morate da zadržite svakog farmera kojeg sada imate i da mlade podstičete da se uključe u poljoprivredu. A posla će tu i te kako biti u budućnosti, mada neće svi proizvoditi hranu", savetuje ekspert, vlasnica konsultantske firme Agronomiks Skandinavija, koja je ovih dana gostovala u Srbiji u organizaciji Ambasade Švedske na savetovanjima na Zlatiboru i u Beogradu.Katarina Gilblad daje upečatljiv primer iz svoje zemlje kako to može da se završi. Pre samo 25 godina 95 odsto hrane koju godišnje pojedu Šveđani dolazilo je sa tamošnjih farmi i njiva. Danas je to samo 45 odsto."To je ogroman gubitak za švedsku poljoprivredu ali i za društvo u celini. Šveđani sada možda kupuju više hrane i po nižoj ceni ali veliko je pitanje da li je to zaista i povoljnije za naciju u celini. Recimo, u Švedskoj je strogo kontrolisano davanje antibiotika životinjama, tretiranje biljaka pesticidima, kao i odnos prema GMO. A to sve poskupljuje proizvodnju. Mnogo je jeftinije staviti antibiotike u svu hranu koju dajete svinji ili kravi i da tako ona bude zdrava i gojazna. Tada ne morate da trošite novac na kvalitetniju stočnu hranu, niti da mnogo brinete o čistoći štala, ili o većem prostoru za životinje. A u Švedskoj se krave izvode na ispašu leti, a životinje se ne hrane GMO sojom", objašnjava Gilblad.

Švedski stručnjak ističe da je čak i bogata Nemačka pre sedam, osam godina odustala od toga da životinje ne budu hranjene GMO sojom, jer je normalna soja skuplja 110 dolara po toni. Šveđani su ipak to zadržali ali pošto se gotovo sva soja uvozi, to mora i da se plati više."Ali, onda morate potrošačima da objasnite i da oni prihvate da švedsko meso mora da bude skuplje od uvoznog jer je kvalitetnije. Građani moraju da znaju da je legalno uvoziti meso kakvo je nelegalno proizvoditi u zemlji. A ne znaju, jer iz nekog razloga to niko ne naglašava. Čak nemamo ni 'GMO Free' oznake kao u Kanadi ili Francuskoj", kaže Gilblad.

A sve to čeka i nas, uverena je gošća iz Švedske.

"Juče sam u Beogradu ušla u prodavnicu i videla da imaju krompir iz Francuske. I zapitala sam se zašto ja mogu da kupim francuski krompir u srpskoj prodavnici hrane. Nemate svog? Razumem da ja u Švedskoj moram sada da kupim uvozne trešnje jer našima još nije počela sezona ali za krompir ovde..."

Gilblad kaže da je prirodno da se moraju naći cene koje će prihvatiti i kupac i prodavac, odnosno proizvođač i trgovac ili krajnji kupac, ali da se moraimati i nezavisno određivanje koja je cena fer a koja nije."I u EU imamo tržišta gde su cene fer ali imamo i ona gde su neverovatno nefer.Recimo kod hlebnog žita je stvar jasna, imate stalan uvid u cene i one za prodaju sada (što bi bilo berzansko spot tržište) prate cene za prodaju u narednom periodu (berzanski "fjučersi", odnosno ugovori prodaje za mesec, dva ili još dalje). Farmer koji uzgaja pšenicu tako može da odluči da li da proda odmah po žetvi, ili da sačeka neko drugo vreme. I pritom ne morate da pratite berzu, statistika EU prati prosečne cene i objavljuje ih na nedeljnom nivou za svaku zemlju EU", kaže Gilblad.Kod proizvodnje krompira situacija je potpuno drugačija, niti postoje fjučersi niti redovni podaci o cenama. Oni se objavljuju jednom godišnje, i to pola godine nakon što uzgajivači prodaju svoju robu. Pa kako će onda oni planirati proizvodnju i unapred sračunati troškove i prihode?

"Ako ćete biti deo EU", ističe gošća iz Švedske, "i farmeri moraju da budu svesni da kada cene neke hrane padaju, ne samo u Evropi već u celom svetu, moraju pasti i kod vas, a kada rastu mora se farmerima dozvoliti da rastu i ovde."

"Kada su pre desetak godina Amerikanci imali veoma lošu žetvu pšenice, skočile su cene svuda i u Švedskoj su me trgovci pitali zašto moraju da skaču i kod nas kada smo mi imali dobru. Pa zato što je to jedin način da se zaštiti proizvođač ali i tržište. Ako mu jeftin uvoz nekih godina obara cenu, morate mu dozvoliti i da poskupi kada u svetu cena ide gore. Ili mu pomoći da izveze, ali tada se ugrožava domaće snabdevanje. Svi, ne samo proizvođači, moramo da znamo šta je tržište i kako odnosi funkcionišu."

Mali poljoprivredni proizvođači se moraju udruživati, jer samo tako mogu da budu spremni za izvoz. Ne radi se samo o obimu proizvodnje, već o tome što se ne mogu oni pojedinačno baviti i svim ostalim stvarima pored proizvodnje."Nemaju svi ni vremena ni znanja iz oblasti marketinga, praćenja cena, svetskih trendova... To moraju platiti spolja, ili napraviti kooperativu koja će zaposliti stručnjake. To je danas prihvaćeno u Švedskoj, ali volela bih da smo tu tranziciju napravili mnogo brže i ranije, manje bi nas koštalo.Savet Katarine Gilblad za poljoprivrednike u Srbiji je da se odmah "okrenu svetu bliske budućnosti". A ona donosi ogromne promene.

"Počeli smo da izbacujemo iz upotrebe naftu i fosilna goriva u svim oblastima i to u poljoprivredi donosi ogroman potencijal za biznis. Ratari više neće proizvoditi samo hranu, već će morati da 'prave' i gorivo. Biogorivo (uljana repica i sl.), biomasa (drvni i biljni otpad) ili biogas će morati u nekom delu da zamene naftu. Da bi bilo jasnije koliko toga treba daću vam svoju računicu - kada bismo sada svu proizvodnju žitarica u svetu pretvorili u etanol, da ne ostane ništa za jelo, bilo bi zadovoljeno tek četiri odsto svetske potrebe za gorivom."

Tu se javlja i jedan socijalni problem - poljoprivrednika je sve manje.

"Svako u generaciji dvadeset ili deset godina starijoj od moje je imao bliskog rođaka na selu, generacije dvadeset godina mlađe ne poznaju ni jednog farmera. Nemaju pojma kako hrana dolazi do polica prodavnica. Moramo da mlade zainteresujemo za poljoprivrednu proizvodnju. Ali, ne za trendi urbanu proizvodnju na lejicama na parkingu, krovovima ili terasama, već za pravu poljoprivrednu proizvodnju", kaže Gilblad.Na poslovnom forumu "Švedska u Srbiji - Investicije i saradnja za budućnost " u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, pored poljoprivrede švedske firme su se sa zainteresovanim srpskim kolegama bavile budućnošću trgovine (Oriflame) i održive proizvodnje (IKEA), amblaže (Tetrapak), bezbednošću imovine ali i podataka (Securitas), kao i kako time ćemo preko mreže 5G komunicirati koliko sutra (Ericsson).

Izvor:http://mondo.rs/a1191614/Info/Ekonomija/Sta-ceka-poljoprivrendike-u-EU-Saveti-iz-Svedske.html

Protekle nedelje održana je promocija i dodela nagrada najboljim Etno brendovima u Srbiji u restoranu na Terazijama. Nagrada "Etnobrend 2018" otišla je u ruke proizvođača vina, rakija, kobasica, sireva i ukusnih poslastica.
Šesnaest najboljih i mnogo dobrih domaćih brendova deo su priče "Najbolji etno brendovi" koje su zajedničkim snagama realizovali portal Privredni.rs i Zadružni savez Srbije. Na osnovu autentičnosti i visokog kvaliteta proizvoda, tržišnog uspeha, robnog i korporativnog dobrog imidža odabrani su samo najbolji.

Dobitnici nagrade "Etnobrend 2018" su: Timomed iz Knjaževca, najbolji korporativni brend u grupi pčelarstvo i prerada meda; prečeni sir sa slaninom i pršutom, Poljoprivrednog gazdinstva Miletić Laćisled najbolji je robni brend u grupi najbolje inovacije; brend kozari, Kompanija Beocapra DOO – Kukujevci, najbolji je robni brend u grupi mleko i mlečni proizvodi; dimljeni kačkavalj "Krcino zlato" - Poljoljoprivredno gazdinstvo Krcić-Zlot, najbolji je robni brend u grupi mleko i mlečni proizvodi; Boemska potkovica – Degustacioni centar Boemska potkovica, Pirot, najbolji je robni brend u grupi meso i proizvodi od mesa; Petrovska klobasa – Gazdinstvo Karolj Horvat, Bački Petrovac, najbolji je robni brend u grupi meso i proizvodi od mesa; heljdino brašno – Agro Zlatar, Nova Varoš, najbolji je robni brend u grupi žitarice i proizvodi od žitarica; Kotorska krempita – Morsala, Beograd, najbolji je robni brend u grupi kolači i torte; Stara rakija, Beograd, najbolji je robni brend u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića; Floriva, Ivanjica najbolji je korporativni brend u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića; Vinica Petrović, Velika Hoča, najbolji je korporativni brend u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića; Stari hrast restoran, Beograd, najbolji je korporativni brend u grupi ugostiteljstvo; Žigon vilamet namazi – Žogon DOO, Stari Banovci, najbolji je robni brend u grupi prerada voća i povrća; ZZ Euro duo kalem, Lazarevac kod Kruševca, najbolji je korporativni brend u grupi proizvodnja sadnica i voća; ZZ Profi agrar, Slatina kod Šapca, najbolji je korporativni brend u grupi prerada voća i povrća; ZZ Zubin Potok, odnosno Organski voćni sokovi i namazi Fruit, najbolji su robni brend u grupi organska proizvodnja.

Projekat je urađen u saradnji sa sa Zadružnim savezom Srbije koji u poslednje dve godine vodi veoma aktivnu kampanju oživljavanja zadrugarstva i udruživanja malih proizvođača kako bi zajedno lakše plasirali svoje proizvode i ostvarili svoje interese.

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog Saveza istakao je da nagradu "Etnobrend godine" treba posmatrati sa više aspekata, od kojih su najznačajniji uspostavljanje novih kontakata, razmena iskustava u proizvodnji i plasmanu tradicionalnih domaćih proizvoda. On je izrazio uverenje da će na bazi razmene iskustava proizvođača na ovoj manifestaciji i izložbi, nastati novi vidovi saradnje i da će sve to uticati na povećanje proizvodnje i izvoza.

Dobitnici su se prilikom uručenja nagrada složili da malim proizvođačima u Srbiji dosta znači dosadašnja podrška države u cilju razvitka njihovog biznisa, ali da ona može biti i veća. Takođe, saglasni su u tome da bi trebalo malo više promovisati vrednost domaćeg proizvoda, koji je neretko u senci strane robe. A upravo je to i jedan od ciljeva "Najboljih etno brendova Srbije".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2524580/proglaseni-najbolji-etnobrendovi-srbije-nagradjeni-proizvodjaci-vina-rakija-kobasica-sireva-i-poslastica

Svi koji koriste pesticide za zaštitu bilja moraće da prođu obuke i dobiju sertifikat za kupovinu i korišćenje pesticida.Taj dokument će se izrađivati u kovnici novca, a ministar poljoprivrede će lično odobravati dodelu sertifikata.

U Upravi za zaštitu bilja za "Politiku" kažu da će svi proizvođači biti upućeni na obuku, a budući da u Srbiji postoji veliki broj malih poljoprivrednih gazdinstava, ovo će biti proces koji zahteva vreme.

Iako su izmene zakona koji regulišu ovu oblast usvojene u martu ove godine, primena je odložena za 1. januar 2022. godine.Ističu da je to veoma složen posao jer moraju da budu obuhvaćeni svi koji dolaze u kontakt sa sredstvima za zaštitu bilja.

Na ovim obukama, koje će biti potpuno prilagođene poljoprivrednicima, oni će dobiti informacije kako da postupaju sa sredstvima za zaštitu bilja da ne bi došlo do ugrožavanja životne sredine, vodotokova i ljudi.

Obuka će se plaćati, a cena će biti određena zakonom o taksama.

Svi koji ne budu imali sertifikate neće moći da kupuju preparate za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama, piše list.

Izvor:http://mondo.rs/a1190829/Info/Drustvo/Pesticidi-u-Srbiji-nova-pravila.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31