Autohtonost poljoprivrede u Srbiji sebe može i mora da prepozna u eri digitalizacije, poručio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević. On je na poljoprivrednom forumu "Hrana za Evropu" održanom u Vrdniku, u obraćanju stručnjacima iz oblasti agrobiznisa, istakao da su ovo kompatibilne oblasti, i da Srbija upravo kroz svoje autohtone sorte biljaka i rase životinja može da pronađe svoje mesto i na međunarodnom tržištu.

On je upoznao učesnike Foruma i sa merama agrarne politike na teritoriji AP Vojvodine za 2019. godinu, navodeći da će u fokusu biti podrška malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.

Podrška će biti usmerena u pravcu intenzivne poljoprivredne proizvodnje, a to se prvenstvo odnosi na sisteme za navodnjavanje gde, gde prema Radojevićevim rečima, vlada najveće interesovanje poljoprivrednika u Vojvodini.

On je istakao da je u ovu oblast, od 2016. godine, zajednički sa poljoprivrednicima uloženo više od 2,5 milijarde dinara, čime je omogućeno navodnjavanje na novih više od 16.000 hektara obradivih površina.

- Ono što je glavna karakteristika agrarne politike i prošlogodišnjeg, i ovogodišnjeg, a predviđena je i budžetom za 2019. godinu, jeste podrška mladim poljoprivrednicima do 40 godina, što je podrška potrebi za generacijskom obnovom vojvođanskog sela, ukazao je Radojević.

Na raspolaganju za ove svrhe u narednoj godini je 250 miliona dinara i na ovaj način, kako je podsetio,u protekle dve godine je formirano novih oko 250 gazdinstava, čiji su nosioci mladi poljoprivrednici.

Kao ključne investicije koje se nastavljaju, Radojević je naveo i zajednička ulaganja sa lokalnim samoupravama, koje resorni sekretarijat realizuje za izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže u seoskim sredinama, kako bi se podigao nivo kvaliteta života.

Prema Radojeviću, to su dva paralelna procesa, koja su neodvojiva. S jedne strane ulaganje u poljoprivrednike, a s druge strane podizanje kvaliteta života u seoskim sredinama.

Na Forumu se obratio i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ivan Đoković, koji je istakao da edukacija i zanavljanje poljoprivredne mehanizacije doprinose rastu konkurentnosti poljoprivrede.

Ovogodišnji Forum se pored teme očuvanja sortne baštine Srbije, bavio se i pitanjem razvoja pametne poljoprivrede u cilju podizanja agrarne proizvodnje na više faze prerade, kao i značajem agroprivrede u energetskoj tranziciji u Srbiji.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2018&mm=12&dd=14&nav_id=1482010

Međunarodni sajam uvoza "China International Import EXPO-CIIE", održan u Šangaju, na kojem su 172 države sa pet kontinenata predstavile svoje ekonomske potencijale, bio je izuzetno plodonosan za prehrambene kompanije iz Srbije koje su u okviru srpskog štanda izložile svoje proizvode.
 
Kako je eKapiji rečeno u Privrednoj komori Srbije koja je bila jedan od organizatora nastupa Srbije u Šangaju, predstavnici srpskih kompanija imali su više od 300 sastanaka sa potencijalnim kineskim poslovnim partnerima i ostvarili više od 30 novih poslovnih kontakata, a procenjeno je da ukupna vrednost dogovorenih izvoznih aranžmana iznosi oko 1,5 mil EUR.
 
 
 
U niškoj komaniji Yumis koja je bila jedan od šest prehrambenih izlagača iz Srbije, kažu da je im je nastup u Šangaju mnogo značio.
 
- S obzirom da nismo nikada bili prisutni na kineskom tržištu, ovaj sajam smo videli kao veliku šansu da to promenimo. Interesovanje za naše proizvode je bilo veliko, a određene kategorije izdvojile su se kao najinteresantnije za kinesko tržište. Tu spadaju supe, kocke za supu, začini, kokice za mikrotalasnu i, naravno, čajevi, a poslednji proizvod koji smo uvrstili u svoj asortiman neposredno pred ovaj sajam, suva šljiva, takođe je naišla na veoma pozitivne reakcije kupaca - kažu u ovoj kompaniji.
 
Ističu i da su uspostavili kontakte sa potencijalnim disrtibuterima i da se nadaju uspešnoj realizaciji dogovora.

- Ako uspemo da realizujemo Kinu kao novo tržište, to će predstavljati ogroman uspeh naše kompanije - kažu u Yumisu koji svoje proizvode, osim na domaće, plasira i na više od 20 regionalnih i svetskih tržišta.
 
 
(Foto: PKS)
Još jedna kompanija iz Srbije, beogradski Packom International, svoj nastup na sajmu u Šangaju opisuje kao neprocenljivo iskustvo i otvaranje mogućnosti za plasman proizvoda na ogromno kinesko tržište.
 
Iz ove firme koja proizvodi komprimat bombone bez šećera obogaćene vitaminima i izvozi ih u 35 zemalja sveta, rekli su nam da su na sajmu predstavili sa "JAKE vitamincandy" asortimanom bombona bez šećera i da je taj proizvod naišao na dobar prijem.
 
- Ostvarili smo veliki broj kontakata, a izdvojili smo dva potencijalna klijenta sa kojima bismo mogli da uđemo u partnerstvo i sklopimo distributerske ugovore - kažu u kompaniji Packom international.
 
Na sajmu CIIE koji je za cilj imao podsticanje uvoza strane robe i usluga u Kinu radi promocije globalizacije i otvorenosti tržišta, više od 3.600 svetskih kompanija imalo je poslovne razgovore sa oko 400.000 kupaca iz Kine.
 
Branislava Petrović

Nedavno je u Beogradu održan skup o kvalitetu sirovina za prehrambenu industriju o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu. Tom prilikom govorilo se i o kafi. Jedan od učesnika skupa bio je Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe, koji je ukazao na činjenicu da postoji veliki broj propisa koji uređuju ovu oblast i izrazio čuđenje kako kafa u Lidlu može biti 120 dinara pakovanje od 200g te da njegova kompanija ne može da kvalitet koji ima prodaje za manje od 220 dinara. Međutim ispostavilo se da još jedan brend kafe svima dobro poznat takođe ide po sličnoj ceni. Ovih dana je u FORTUN-i iz Aranđelovca bilo moguće kupti za oko 65 dinara 100g brend C kafa, a zatim se pojavila kafa istog brenda po ceni blizu 150 dinara za 200 grama.

Podećanja radi Financial Times je još u septembru pisao o tome da je cena kafe dostigla je najnižu vrednost u poslednjih dvanaest godina, tačnije od kraja 2005. godine jer je kafa arabika pojeftinila na manje od jednog dolara po funti (0,453 kg), što je značajno niže od proizvodne cene velikih proizvođača. U Kolumbiji prosečna cena kafe iznosi oko 1,20 dolara, a u Salvadoru – 1,50 dolara po kilogramu preneo je DANAS.

Kao glavni razlozi za pad cena su navedeni hiperprodukcija, složena ekonomska situacija u Brazilu koji je dugi niz godina najveći proizvođač kafe i devalvacije nacionalne valute u zemlji. Brazilski real je izgubio 22 odsto svoje vrednosti od početka 2018. godine, prenosi Seebiz.

Probleme sa niskim cenama kafe imaju i drugi veliki proizvođači, kao što su Kolumbija i Gvatemala. U Kolumbiji, zbog niskih cena, sve više poljoprivrednika okreće se rastućoj koki, čiji se listovi koriste za proizvodnju kokaina. U Gvatemali sve više poljoprivrednika odustaje od kafe i iseljava se u susedne zemlje gde traže bolje plaćene poslove.

Međunarodno veće za kafu (ICC) strahuje da bi zbog svega ovoga proizvođači kafe polako mogli da počnu da se povlače iz uzgoja ove kulture.

Većina proizvoda u prodavnicama u Srbiji je bezbedna i dobrog kvaliteta, ali nemaju ispravnu deklaraciju i sve potrebne podatke o sastavu, rekao je danas savetnik za bezbednost hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Dolovac i dodao: “Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će  uskoro pokrenuti metode kojima će se ispitivati prevare u proizvodnji hrane”.

 

 

 

Prirodnih potencijala u Srbiji za razvoj poljoprivrede ima, ali glavna kočnica je uz neizgrađen i haotičan sistem subvencija i usitnjenost poseda što sprečava intenzivnu proizvodnju i dobar plasman proizvoda. Čak 78 odsto obradivog zemljišta pripada malim i srednjim farmerima koji poseduju od 0,5 do pet hektara. Tek preostali deo čine veliki proizvođači, desetak domaćih sa po više od 35.000 hektara, zatim nekoliko većih kombinata i stranci, poput Al Dahre, koja sada ulazi u PKB ili Al Ravafeda. Velikim sistemima nije problem ni savremena proizvodnja ni plasman, a mala i srednja gazdinstva mogla bi da se razviju tek kroz zadruge. One su, međutim, decenijama uništavane i tek od pre dve godine počelo je ulaganje države u obnovu zapuštenih i osnivanje novih.

– Zadruge u Srbiji pratiće u potpunosti trendove svetskog, a naročito evropskog zadrugarstva, ali uzimajući u obzir sve specifičnosti našeg podneblja. Cilj je da zadruge posluju uspešno i savremeno u našem okruženju, ali da ih usmeravamo ka evropskim tendencijama. Sadašnji Zakon o zadrugama nije savršen i treba ga dopunjavati i menjati. To svakako nije i ne sme biti prepreka za aktivno delovanje. Naš stav je uvek „Hajde da radimo, a da u hodu, uz iskustva, menjamo sve ono što se praksi pokazalo nedovoljno dobrim“ – kaže za Danas Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj koji je pokrenuo program „500 zadruga u 500 sela“.

U tom ministarstvu ističu da, prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji radi oko 1.600 zemljoradničkih zadruga, a 54 odsto njih vode se kao aktivni privredni subjekti. U poslednjih godinu i po dana formirano je 314 novih zadruga i tri složene, kažu u kabinetu Krkobabića. Bespovratnim sredstvima iz budžeta 2017. je sa 196 miliona dinara pomognut rad 22 nove i stare zadruge, dok je ove godine odvojeno četiri puta više, 825 miliona dinara za iste namene. To znači pomoć u radu za oko 70 novih i starih zadruga, ali i dve složene, koje su novina na našim prostorima. Naime, ministar Krkobabić navodi da će država forsirati specijalizovane zadruge, poput vinogradarskih, povrtarskih, voćarskih… Ali, podsticaće se i njihovo udruživanje, vertikalno, na nivou države ili horizontalno kada će okupljati poljoprivrednike čiji proizvodi čine zaokruženu celinu. Cilj je da se takve složene forme bave ne samo otkupom, već da razvijaju i sušare, hladnjače, a organizuju i preradu do finalnog proizvoda. Slično funkcionišu i zadruge u Sloveniji, na primer, koje poseduju svoje mlekare, vinarije, kapacitete u mesnoj industriji a na tržištu se pojavljuju sa zaštićenim brendom.

Projekat obnavljanja zadruga podržao je Odbor za selo Srpske akademije nauka, ali i ostala stručna javnost. Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, one su neophodne jer se mali i srednji farmeri ne mogu drugačije uključiti na tržište u neoliberalnom kapitalizmu gde je konkurencija surova. On ističe da bi trebalo i što što pre izvršiti korekcije u zakonu koji je sada sistemski akt za sve vrste zadruga, od poljoprivrednih, do studentskih, frizerskih ili stambenih.

– Potrebno je rehabilitovati ceo sistem po principima dobrovoljnosti, ekonomske zainteresovanosti i postupnosti. Postoji nekoliko modela prema kojima je to moguće uraditi, slovenački, austrijski, italijanski, ali mi ne treba nužno da kopiramo tuđe jer je i naš sistem funkcionisao. Najvažnije je da se okupe farmeri, jer sa maksimalno pet hektara oni ne mogu optimalno da nabavljaju i iskoriste mehanizaciju, nemaju sa kim da sklapaju ugovore, potrebna im je pomoć za nastup na globalnom tržištu koje traži velike količine roba – kaže Prostran i dodaje da bi što pre trebalo rešiti i problem stručnih kadrova koji zadruge muče decenijama unazad.

– Zadruge u Srbiji propadale su u dva velika ciklusa. Jedan je bio 90-ih godina prošlog veka, pod udarom raspada zemlje, sankcija i visoke inflacije. Dokrajčila ih je privatizacija jer je njihova imovina priključivana velikim kombinatima i prodavana. Ostale su bez zemlje, silosa, mehanizacije. Sa egzekutorima tog procesa vođeni su žestoku sudski sporovi oko vraćanja oduzetog, neki i danas traju i od raznih vlasnika one potražuju zaista veliku imovinu – kaže Milan Prostran.

Procenjuje se da danas u svetu ima oko 750.000 zadruga, one okupljaju od 800 miliona do milijardu zadrugara a poslovno povezuju oko tri milijarde ljudi. Nastale su početkom 19. veka a već tri decenije nakon toga i Srbija se uključila u taj proces. Naša zemlja bila je i osnivač Svetskog zadružnog saveza.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/srbija-ozivljava-zadruge-po-ugledu-na-slovenacki-model/

Dugo su koze smatrane za "sirotinjske krave" i vrstu domaćih životinja kojoj nije potrebna skoro nikakva pažnja, a naročito na ekonomski održiv, ili smišljeni odgajivački rad. Međutim ako se njihovom odgajivanju pristupi sa na zootehnički pravilan način, ako se obezbede odgajivački dobri uslovi, tada gajenje koza kroz pravilno ophođenje može da bude više nego zahvalno i isplativo. Poslednjih decenija kozarstvo je postalo sve zastupljenije i u stočarski najrazvijenijim zemljama sveta. Krajem 20 veka skoro 25 odsto ukupne svetske proizvodnje kozjeg mleka proizvedeno je u ekonomski razvijenim zemljama sveta, iako se u njima gaji svega pet odsto od ukupne populacije koza. I u Srbiji poslednjih godina sve veći broj stočara odlučuje se da gaji ove domaće životinje, što se najbolje može uočiti po broju izlagača na sajmovima i izložbama koza. 

Sve o uzgoju koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Topoli je počela privredno-turistička manifestacija "Oplenačka berba". Grožđe i vino, čuveni vašar i Sabor izvornog narodnog stvaralaštva - simboli su tog kraja. Pucanj iz čuvenog topa aberbara, oglasio je, da je nekadašnji Karađorđev prestoni grad, od danas prestonica vina i grožđa. Predeo podno Oplenca, koji nazivaju Srpskom Toskanom, još u doba Rimljana, bio je poznat po kvalitetnom vinu, a ko ga jednom proba, svake godine je na berbi u Topoli. "Trenutno pod voćem, vinogradima imamo više od 6.000 hektara, izvozili smo godišnje preko 16 miliona evra kvalitetnog voća, pre svega na rusko tržište", kaže Dragan Jovanović, predsednik SO Topola. Vredne ruke Topolaca, umivene slatkim sokom, zemljom i suncem, posetiocima nude najlepše grozdove hamburga, muskanta, kardinala, darove prirode, kojima ova zemlja obilato rađa. Oplenačka berba je i sabor izvornog stvaralaštva. Zahvaljujući saborima u Topoli, zabeleženi su i od zaborava sačuvani običaji iz svih krajeva Srbije. Oplenačka berba, jedna je od 5 najvaznijih turističkih manifestacija u Srbiji. I Evropska komisija, svrstala je u red, izuzetnih destinacija Evrope. "U dane oplenačke berbe, Topolu poseti oko 200.000 gostiju, to je 50 puta više nego što Topola ima stanovnika. I svi oni kupe na stotine hiljada litara vina", kaže Ljiljana Todović, direktor Turističke organizacije Oplenac. Trodnevu svetkovinu u Topoli, narod, naziva vašar. Ta tradicija datira još iz vremena Kneza Aleksandra Karađorđevića. Bila je to prilika da narod predahne od svakodnevnih obaveza, da se odmori razonodi.

Izvor: RTS 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sapštilo je danas da je ministar Branislav Nedimović sa izraelskim kompanijama dogovorio investicije izraelskih kompanija u Srbiju. Kako sazmajemo, Nedimović je nakon boravka u Kazahstanu u delegaciji koju je predvodio Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otputovao u Izrael gde je  sa četiri izraelske kompanije iz sektora klanične industrije, prerade jagodastog voća i uzgajanja cveća, dogovorio  investiraje vredne oko  30 miliona evra. Ministar Nedimović se tokom posete Izraelu sastao sa predstavnicima kompanija „Well Done“, „Terra Nova“ , „Aviv Harmonie“. Ovakve investicije izuzetno su značajne pre svega za poljoprivredne proizvođače u Srbiji jer je to prilika za otvaranje novih tržišta i na taj način se obezbeđuje siguran i predvidljiv plasman i bolja cena za njihove proizvode, kao i veća konkurentnost saopštičo je resorno Ministarstvo.

 

Republički zavod za statistiku (RZS) danas je počeo anketiranje 120.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji obavljaće 536 anketara do 30. novembra ove godine. Anketa, kažu u RZS, predstavlja važno strukturno istraživanje u sistemu statistike poljoprivrede, čijom se realizacijom omogućava nastavak praćenja strukturnih promena u poljoprivredi i održavanje (ažuriranje) baze podataka.

Popis poljoprivrede u Srbiji sproveden je 2012. godine, posle više od 50 godina i to je, kažu u RZS, bila osnova za dobijanje sveobuhvatnog pregleda strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede.

Na taj način dobijena je baza statističkih podataka potrebnih za razvoj nacionalne agrarne politike, izrađena je međunarodno uporediva baze podataka i formiran je statistički Registar poljoprivrednih gazdinstava koji obezbeđuje okvir za poljoprivredna istraživanja na uzorku.

U skladu sa standardima EU, popis poljoprivrede se sprovodi svake 10. godine (naredni popis planiran je 2021.godinu), a između dva popisa, u trogodišnjoj periodici, sprovodi se Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

U Republičkom zavodu kažu da će tačnost odgovora dobijenih u Anketi doprineti sticanju saznanja u vezi sa realnim stanjem u poljoprivredi Srbije.

To je, ističu, od posebnog značaja za sve buduće korisnike ovih podataka, a posebno za one koji daju podatke jer će moći da bolje planiraju poljoprivrednu proizvodnju, da se prijavljuju kod nacionalnih i evropskih fondova za podršku u poljoprivredi.

Petar Novaković (34), mladi poljoprivrednik iz Sremske Mitrovice u svoje domaćinstvo primio je anketara koji je prema službenoj dužnosti obavljao popis njegovog gazdinstva. Petar je mišljenja, da je ovaj potez veoma važan kada je u pitanju poljoprivreda.

U periodu sprovođenja ankete o poljoprivrednim gazdinstvima, u Sremu će 21 obučeni anketar ukupno popisati 4.800 domaćinstava, dok će na teritoriji Grada Sremska Mitrovica, pet anketara posetiti oko 1.300 domaćinstava.

Informacije koje budu dobijene anketom koristiće kreatorima agrarne politike za donošenje kratkoročnih i dugoročnih strategija razvoja poljoprivrede, ali i samim poljoprivrednicima za prijavljivanje kod nacionalnih evropskih fondova za podršku poljoprivredi. Tokom trajanja ankete, svi podaci su tajni, a rezultati anketiranja biće poznati javnosti, 30 septembra naredne godine.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/pocelo-anketiranje-120.000-poljoprivrednih-gazdinstava_954234.html

 

Promena načina života nije  zahvatila samo gradove,  već  i sela Srbije. Sa ukidanjem obaveznog služenja vojnog  roka,venčanja i punoletstva su dobili na značaju. Sve ovo dobro su primetili vispreni ugostitelji , koji su ponudili svoje usluge srećnim mladencima odnosno mladićima i devojkama,  koji proslavljaju punoletstvo.

 Poklone su zamenile koverte,  i u njima novčanice uglavnom u evrima, a veselja se organizuju u salama namenjenim  za ovakve događaje. Ovakvo slavlje,naročito u Šumadiji teško se može zamisliti bez dobrog pečenja.

Agrobiznis magazin posetio je Darka Sundića,  iz aranđelovačkog sela Stojnik,  koji se već 20 godina bavi ugostiteljskim poslovima,  zajedno sa svojom braćom Zlatkom i Brankom,  gde zajedno u  pečenjari dnevno ispeku  stotinu jagnjadi i prasadi. Kada smo bili kod Darka, na ražnjevima se okretalo 15 jagnjadi i prasadi,  koje je pripremio domaćin iz obližnjeg Orašca. Sve to biće posluženo na svadbi njegovog  sina koje se neće organizovati za vikend već  radnim danom,  jer nema slobodnih termina!

Ako se pitate o kojoj količini mesa se ovde radi nećemo vas držati u neizvesnosti, ovaj domaćin je za svadbu svog sina spremio 800 kilograma mesa. I dok su se mirisi pečenja širili dvorištem, Darko nam je pokazao farmu svinja sa stotinak grla, odakle se u svakom trenutku može izvući neko prase za mušterije,  ali i za sopstvene potrebe. Da bi se napravilo dobro pečenje,Darko Sundić  treba da potroši veliku količinu ćumura. Dnevno ode i 20 džakova. Ali taj ćumur nije običan već isključivo iz njegove proizvodnje od drveta šljive.

Da bi zadovoljio svoje potrebe u toplijem delu godine,  on proizvede i do 50 džakova ćumura. Naravno, posto se radi o velikom poslu,  velika pomoć su mu  braća i komsija Rajica Sundić.

„Ne bi pečenje bilo tako dobrog ukusa i mirisa da u našoj proizvodnji ne koristimo ovaj ćumur, ali i prasad i jagnjad iz Šumadije“. Ni cenovnik nije tajna,za prase ili jagnje veličine 20 kilograma usluga pečenja ce koštati  1500 dinara, a meso će biti uredno isečeno i složeno na ovalima.

To su slatke muke Šumadinaca koje na intenzitetu dobijaju u vreme Božica i krsnih slava,  koje padaju u mrsne dane. Tada Sundići ustaju u 3 i 30 iza ponoći i započinju ciklus pečenja tako da već u šest,  ujutru izlaze prvi ražnjevi.

Evropa je i ovde dala svoj pečat tako da je sve usklađeno sa HACCP standardom kvaliteta,  tako da ova pečenjara ima i hadnjače i svu neophodnu opremu za bavljenje ovim ugostiteljskim poslom. Svakako najteži deo posla je nadgledanje pečenja u prostoriji gde se temperatura vazduha podiže na  90 stepeni. Međutim, očigledno vredi truda i da su Sundići zadovoljni,   jer su napravili svoj agrobiznis,  od njive do trpeze. Uz to, žive u srcu Šumadije i imaju znatan broj kućnih ljubimaca, kokoški od kojih imaju domaća jaja,  i mnoge druge pogodnosti koje donosi život na selu.

Izvor: Agrobiznis magazin septembar 2018.

BEOGRAD, 2. juna (Tanjug) - U Srbiji počinje berba maline, različite su procene o tome kakav će biti ovogodišnji rod, proizvođači očekuju veći rod, a hladnjačari strahuju da će on biti manji, dok otkupna cena još nije poznata. Malinari iz Priboja i Prijepolja iz udruženja "Limska dolina" najavljuju za danas protest i blokadu magistralnog puta ka Crnoj Gori i traže da akontna otkupna cenu bude minimum od 180 do 200 dinara. Cena maline interesuje i proizvođače i izvoznike, a direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kaže za Tanjug da, kao i kod bilo koje druge vrste voća, cenu maline određuje tržište i na nju utiču brojni faktori i komponente. Među njima su manuelni rad, ulaganja proizvođača u što kvalitetnije malinjake na kojima mogu da se primene sve agrotehničke mere, ali i ulaganja izvoznika u hladnjače. "Reč je o ogromnim ulaganjima i naravno da ona utiču na krajnju cenu proizvoda, ali i garantuju kvalitet", naglašava Jovanović. Kako je naveo, kompletna slika o berbi, rodu i stanju na trzištu očekuje se u avgustu, ali prve procene su da će rod biti dobar, jer je šteta koju je grad naneo usevima u zapadnoj Srbiji zanemarljiva u odnosu na ukupnu proizvodnju maline u zemlji. Dok pojedini malinari očekuju bolji rod od prošlogodišnjeg, hladnjačari iz Zlatiborskog okruga procenjuju da će on biti manji za oko 20 odsto u odnosu na 2017. Skoro sva malina se izvozi na zahtevno evropsko tržište, dok u Srbiji ostane između jedan i dva odsto ukupnog roda. "Razlog su i navike potrošača i cene koje su možda previsoke za domaćeg potrošača, ali i velika potražnja u inostranstvu za našom malinom koja je motivisala brojne proizvođače u Srbiji da pokrenu proizvodnju od koje očigledno imaju dobru zaradu", kaže Jovanović i dodaje da se ove godine može računati da izvoz bude između 60.000 i 90.000 tona. Proteklih godina, dodaje, mogle su da se primete različite tendencije na tržištu i kada je reč o ceni maline i kada je reč o zahtevu potrošača. "Sve više se traže smrznuti miksevi, sve manje sama malina roland kao smrznuta. Svakako da te tendencije utiču i na proizvodnju i na cenu. Srpska proizvodnja ne bi trebalo da bude u problemu i daleko je od toga da je ugrožena", rekao je Jovanović. Najviše zasada malina je u zapadnoj Srbiji gde se tradicionalno uzgaja sorta vilamet, a Jovanović navodi da se poslednjih godina sadi i na teritoriji Vojvodine koja do sada nije bila karakteristična za malinu, uglavnom sorte polka i polana koje se do sada nisu gajile u Srbiji. "Procenjuje se da u Vojvodini sada ima oko 1.000 hektara zasada", rekao je Jovanović. Poljoprirednik iz sela Varda u opštini Kosjerić Rade Radovanović očekuje da će ovogodišnji rod maline u tom kraju biti bolji od prošlogodišnjeg kada je bio manji za oko 30 odsto u odnosu na 2016. zbog snega koji je pao krajem aprila. Tri sorte maline - vilamet, tulamin i miker, koje uzgaja na oko dva hektara na obroncima Povlena, na nadmorskoj visini između 800 i 900 metara i za koje ima Global GAP sertifikat o zdravom proizvodu, prodaje firmi iz Užica sa kojom, kaže, ima odličnu saradnju. 

Prošle godine sveža malina u tom kraju, koji proizvede oko petine ukupnog roda u Srbiji, prodavala se za 150 dinara po kilogramu, a Radovanović navodi da će ove godine cenu ponovo odrediti tržište koje je, kaže, surovo. Povodom štrajkova i blokada puteva zbog nezadovoljstva malinara otkupnom cenom, Radovanović je rekao da niko nikoga ne tera da sadi malinu, kao što niko ne može nekoga naterati da je kupi po ceni koju proizvođač hoće. Ove godine nije imao štetu na usevima, o svakom uloženom dinaru vodi evidenciju, a po njegovoj računici ulaganja u malinu, uključujući đubrivo, hemijske preparate i naftu, iznose nešto manje od 80 dinara po kilogramu roda. Zasade je osigurao, a pored maline, na tri hektara gaji crnu i crvenu ribizlu, dunju, šljivu i jagodu, ima kompjutersko upravljanje sistemom za navodnjavanje "kap po kap" i đubrenje, kao i mini hladnjaču, a sa sinom, studentom Poljoprivrednog fakulteta, planira da otvori mini fabriku za preradu voća. Kaže da do sada nije dobijao nikakve subvencije od države, te da je razočaran odnosom Ministarstva poljoprivrede prema proizvođačima. "Prošle godine u junu podneo sam zahtev za nabavku poljoprivredne opreme, tri dana sam prikupljao potrebne papire. Nikakav odgovor do danas nisam dobio", kaže Radovanović. Slobodan Kuzmanović iz užičke hladnjače "Trgoagent" kaže za Tanjug da je ta firma prošle godine otkupila oko 2.000 tona maline iz Bajine Bašte, Užica, Požege i Arilja, koju plasira na tržište zapadne Evrope, najviše u Nemačkoj. Još se, navodi, ne zna ovogodišnja otkupna cena, ali da je očigledno da će biti niža nego 2017. kada je cena sveže maline po kilogramu bila 150 dinara. "Mi ne diktiramo otkupnu cenu, već kupci. I dalje je veća ponuda od potražnje", rekao je Kuzmanović i naveo da je još ostalo i prošlogodišnje maline. U međuvremenu, a prema pisanju Politike, Vlada Srbije odlučila je da formira radnu grupu za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Radna grupa, kako navode, imaće 17 ljudi, među kojima je nekoliko eksperata i profesora sa poljoprivrednih fakulteta, a najvećim delom su u radnoj grupi zastupljeni predstavnici proizvođača i hladnjačara. Grupa je formirana na godinu dana i sastajaće se najmanje jednom mesečno, a treba da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, te da donese mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.

Link za više informacija o ceni maline: 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3951-o-malinama-u-vladi-srbije-prijepolju-i-kikindi 

Izvor: Tanjug

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31