U Hrvatskoj su poljoprivredna zemljišta zapuštena, tek se retki odlučuju za proizvodnju koja beleži veliki pad, pa nije dovoljna za podmirenje domaćih potreba. Zato Hrvati jedu uvozne šljive koje uglavnom stižu iz Srbije, Moldavije, Makedonije i BiH, piše Slobodna Dalmacija.

Iako šljiva predstavlja sve traženije koštunjavo voće na tržištu EU, posebno skandinavskih, Nemačke i Velike Britanije, Hrvatska ni u ovoj proizvodnji ne uspeva da postigne dobre proizvodne rezultate, a poslednjih godina, zbog različitih tržišnih poremećaja, pojedini veći proizvođači odustali su i prestali da uzgajaju šljive.

Trenutna ponuda konzumne šljive, koja je velikim delom zamena za nektarine i breskve koje imaju vrlo visoku cenu, ove je godine dobra. Međutim, na tržištu dominira uvozna konzumna šljiva čija se cena kreće od sedam do deset kuna za kilogram - pokazala je analiza "Smartera", konsultantske firme za poljoprivredu i prehrambenu industriju.

- Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća - od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza. Susedna Srbija proizvodi oko 500.000 tona šljiva, proizvodnja u BiH se kreće od 150.000 do 200.000 tona, dok je Rumunija takođe na 500.000 tona - ističe za stručnjak "Smartera" Miroslav Kuskunović.

Svi podaci pokazuju da je proizvodnja voća u Hrvatskoj u strukturnim problemima, koji su uslovljeni neinvestiranjem u nove tehnologije, sorte, moderne nove voćnjake, kao i u pokušaj da se kroz osmišljavanje i proizvodnju proizvoda više cenovne kategorije ova proizvodnja pokuša da revitalizuje.

Jedan od ključnih problema je i to što se verovatno jedan veliki deo ove proizvodnje i prerade (posebno u rakiju i pekmeze) odvija u sivoj zoni koju je teško kontrolisati.

Prema službenim podacima, šljiva se uzgaja na 4.500 hektara, uglavnom u Slavoniji i Baranji. U prošloj godini Hrvatska je uvezla svežih šljiva u količini od 2.535 tona vrednih 1,5 miliona evra, dok je izvoz bio 845 tona za samo 540.000 evra.

Najviše šljive stiglo je iz Srbije - 913 tona, Moldavije - 619 tona, Severne Makedonije - 427 tona.

Osim u svežem stanju, Hrvatska uvozi i ogromne količine osušene šljive. Tako je prošle godine stigla količina od gotovo 1.000 tona, vredna više od dva miliona evra, od čega dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije. Hrvatska je prošle godine 389 tona konzumne šljive izvezla u Sloveniju, gde je završilo i 57 tona osušene šljive.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/svet/hrvati-jedu-sljivu-iz-srbije-veliki-pad-hrvatske-poljoprivrede/nke74gb

Po proizvodnji smrznutog voća Srbija zauzima drugo mesto u Evropi, odmah iza Poljske, a dobre su nam pozicije i u sektoru proizvodnje cigareta i suncokretovog ulja.Kako je objavio sajt "Makroekonomija", Srbija bi učlanjenjem u Evropsku uniju unela više od dva odsto poljoprivredno-prehrambene ekonomije i ovo je jedini sektor gde smo natprosečno razvijeni u odnosu na EU. Evropska statistika Evrostat poseduje bazu podataka o proizvodnji, trgovini, količinama i vrednostima industrijske proizvodnje po zemljama. Analizom "Makroekonomija" obuhvaćeno je 428 proizvoda prehrambene industrije od ukupno 4.476, a precizira se i koliko bi neki od najuspešnijih sektora povećali ukupnu proizvodnju EU da je Srbija članica, prenosi "Politika".Smrznuto voće smatra se proizvodom prehrambene industrije, a ne poljoprivredne proizvodnje te smo ovde na drugom mestu u Evropi, posle Poljske. Po ovim podacima, kada se vrednuju količine, Srbija proizvodi 34,2 odsto ukupne proizvodnje smrznutog voća u EU. Iza nas od većih proizvođača, prema podacima Evrostata, u tom sektoru samo je još Italija.

Kod cigareta stojimo malo lošije jer je proizvodnja veća u Poljskoj, Nemačkoj i Rumuniji. Istina, ističe se u analizi, nedostaju podaci za Francusku (koja od 2009. ne prijavljuje nikakvu proizvodnju) i za još nekoliko potencijalno većih proizvođača. U proizvodnji suncokretovog ulja smo četvrti najveći proizvođač, posle Bugarske, Mađarske i Rumunije.

Prema rečima Aleksandra Leposavića, jednog od vodećih stručnjaka za voćarstvo, Poljska je dugi niz godina broj jedan u ovom sektoru.Dominantno učešće u toj proizvodnji ima jagodasto voće i delom višnja. Inače, Poljska, Srbija, Španija, Maroko, Egipat i Ukrajina su vodeći dobavljači smrznutog jagodastog voća u Evropi. U tom sektoru, kaže, mi smo u rangu vodećih sa standardima u proizvodnji koji su na izuzetno visokom nivou, piše "Politika".Poljska je rekord ostvarila 2018. godine, kada su na evropsko tržište izvezli oko 230.000 tona smrznutog jagodastog voća, pri čemu je udeo jagode bio 41 odsto, maline 23 odsto i 21 procenat crna ribizla koja je (u petogodišnjem periodu) imala najveći skok proizvodnje od čak 12 procenata.

U Nemačku izvoze trećinu ovih proizvoda, a sve donedavno Belorusija im je bila najbrže rastuća izvozna destinacija.

– Međutim, Poljaci usled pada proizvodnje poslednjih godina takođe uvoze značajne količine smrznutog voća iz drugih zemalja, prvenstveno jagode i maline. Uvoz im je utrostručen u poslednjih deset godina, pri čemu malina iz Srbije i Republike Srpske u poslednje vreme imaju prilično veliku zastupljenost – ističe Leposavić.Naš asortiman smrznutog voća uži je u odnosu na Poljake. Uglavnom se najveći deo svodi na smrznutu malinu, zatim kupinu i nešto manje borovnicu. Ima i udela višnje koja prilično oscilira. Oko 60 odsto našeg izvoza plasira se u Nemačku.

Naš sagovornik ocenjuje da ipak kada je reč o primarnoj proizvodnji Srbija prilično stagnira. Po zvaničnim podacima, u 2018. imali smo 22.654 hektara pod malinama, što je prema njegovom mišljenju upitno.

– Ako je tako, onda mi imamo izuzetno niske prinose po jedinici površine. I to je ono što moramo da unapredimo, da izbegavamo greške u primarnoj proizvodnji. Za sada nam se kvalitet još ne dovodi u pitanje, ali ako se nastavi trend solidne cele maline, postoji bojazan da ponovimo iste greške iz prošlosti – upozorio je Aleksandar Leposavić.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/natprosecno-razvijeni-u-odnosu-na-eu-samo-poljska-proizvodi-vise-smrznutog-voca-od/1m9m412

Kukuruz je ove godine drugi izvozni artikal iz Srbije, a po regionima, kada je reč o Vojvodini, izvozni artikal broj 2. i u Zapadnobačkom okrugu, kažu za RTV u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.Ukupan izvoz kukuruza iz naše zemlje je ove godine veći za oko osam odsto u odnosu na prošlu godinu. Ova žitarica iz Zapadnobačkog okruga odlazi na strana tržišta, a u koperantskim kompanijama kažu da je ovogodišnja otkupna cena još uvek nepoznanica, ali da je za očekivati otkupnu cenu kukuruza na nivou prošlogodišnje.Kukuruz iz somborskog atara izvozi se na tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije, Grčke i Italije i kao izvozni artikal tražen je na evropskom tržištu, kažu u koperantskoj kompaniji „Agro Ravangrad“. Dodaju da sarađuju sa oko 500 poljoprivrednih proizvođača iz Sombora i okoline, a prosečan godišnji otkup kukuruza je 15.000 tona.

"Značajne količine kukuruza odlaze u luku Konstanca, a takođe nešto ide i uzvodno Dunavom. Južno od Save i Dunava kukuruz nije neki posebno izvozni artikal, ali iz Vojvodine jeste. Jako je bitno da pratimo i da osluškujemo cene koje su u neposrednoj okolini, pa da kažem i u široj okolini, odnosno u svetu, jer mi smo deo svetskog tržišta i zavisimo od toga", rekao je Aleksandar Bošnjak, direktor kompanije „Agro Ravangrad“ Sombor".

Kolika će biti otkupna cena domaćeg kukuruza, još uvek se ne zna.

"Vrlo je nezahvalno da kažem neku otkupnu cifru, ali recimo da očekujemo nivo prošlogodišnjih cena", dodao je Bošnjak.

Ove godine kukuruz je drugi izvozni artikal na nivou Srbije, ali i Zapadnobačkog okruga.

"Kukuruz ima značajan potencijal, jer osim što se direktno se izvozi, jedna od mogućnosti je da se kukuruz prerađuje kod nas, pa da se kao stočna hrana izvozi ili da se proizvodi kukuruzno brašno i da se tako izvozi na strana tržišta, mogućnosti su razne", rekao je Mihajlo Maćuš, koordinator industrije u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

Srbija je ove godine izvezla kukuruza u vrednosti 294 miliona evra, dok je u Zapadnobačkom okrugu ta cifra 12,5 miliona evra.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/kukuruz-ove-godine-drugi-izvozni-artikal-srbije_1157775.html

Pre deset godina proglašena je biljkom budućnosti u srpskoj poljoprivredi, njena cena u prodaji bila je 1.000 dinara kilogram, a otkupna duplo veća od maline.Danas organizovani otkup srpske aronije ne postoji, prerađivači uvoze njen koncentrat iz Poljske, a domaći proizvođači se dovijaju prodajom onlajn ili na "kućnom pragu", po pet puta nižoj ceni.

Umesto da do kupaca stiže u marketima, prethodno dovezena kamionima iz hladnjača, aronija ubrana na plantažama u Srbiji prodaje se isključivo na malo, a organizovanog otkupa nema godinama. Sve je manje, kako kažu poljoprivredni stručnjaci, i površina pod tim lekovitim voćem.- Interesovanja za podizanje novih zasada aronije praktično nema. Pre deset godina marketinški je dobro ispraćena i prodaja ploda tako i sadnog materijala. Ali, poslednjih pet-šest godina nema novih zasada, mnogi su zapušteni, a čak je došlo i do krčenja ranije podignutih. Proizvođači su pre svega nezadovoljni plasmanom, a ni od računice koja je bila pre deset godina, da će otkupna cena biti četiri, pet evra po kilogramu, nije bilo ništa – objašnjava Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.

Sami proizvođači se sećaju da su pre jedne decenije za jedan kilogram sveže aronije mogli da zarade 1.000 dinara. Sada, kako kažu, organizovanog otkupa nema, a iako većina njih aroniju gaji po principima organske proizvodnje, ni sa proizvodima od aronije poput soka ili džema, ne mogu da kao samostalna poljoprivredna gazdinstva uđu u velike markete.- Zbog toga, prodaja je, ko ima tu mogućnost, na onlajn pijacama ili na "kućnom pragu", a cene su srozane. Sveža je 150 dinara za količine preko 50 kilograma, a 200 dinara za manje količine. Preprodavci je kupuju po ceni od 100 dinara, a na pijacama u zavisnosti od veličine grada ili turističkog mesta, aronija dostiže i do 500 dinara po kilogramu. Postoje tek sporadični slučajevi da se neko snašao, pa svoj godišnji prinos prodao malom proizvođaču. Ne otkupljuju je čak ni veliki proizvođači sokova, već uvoze koncentrat aronije iz Poljske, pa to koriste kao sirovinu za svoje proizvode – priča Snežana Šestović iz poljoprivrednog gazdinstva "Šestović".Seća se, kako kaže, priča stručnjaka kako je to biljka budućnosti, ali se ispostavilo da je otkup aronije prestao već druge godine nakon masovnog podizanja plantaža.

Na podneblju Srbije, inače, aronija se pokazala kao zahvalna biljka za gajenje, te kao dobar lek u poboljšanju zdravstvenog stanja i kao preventiva. Zbog obilja minerala, vitamina i antocijanina, ima širok spektar dobrog delovanja na zdravlje, poput anemije ili smanjenja oksidativnog stresa u mozgu, poboljšava varenje, reguliše krvni pritisak i pomaže u izbacivanju viška masnoća, snižava nivo holesterola i ima dobro antibakterijsko dejstvo.Uzgajivačima je jedino preostalo da je prerađuju i koliko-toliko zarade, tako da se na tržištu sada nudi obilje gotovih domaćih sokova, džemova, slatkog ili kolača od aronije.

- Daleko od toga da je to unosan biznis, ali jedini izlaz nam je bio "preradi pa zaradi". Najviše se kupuju matični sok i džemovi. Cena pravog matičnog soka se kreće od 800 dinara kod malog proizvođača, dok je u prodavnicama on skuplji. Džemovi i slatko su od 300 do 500 dinara – kaže Snežana Šestović iz poljoprivrednog gazdinstva "Šestović".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/pre-10-godina-proglasena-je-za-biljku-buducnosti-kilogram-je-kostao-1000-dinara-a/hg5xv1j

U Srbiji je hrana znatno jeftinija u odnosu na prosek EU.

To pokazuju podaci statističke agencije Evropske unije Evrostat, koji upoređuju visinu cena u 37 država za prošlu godinu, pišu "Večernje novosti".

Naša zemlja se nalazi u poslednjoj trećini njihove liste. Niže cene mleka, sira i jaja od nas imaju samo četiri zemlje. Meso je u Srbiji jeftinije 32,6 odsto u odnosu na prosek u EU, a iza nas je još pet država.Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije ističe da ovo istraživanje potvrđuje da građani u našoj zemlji prehrambene namirnica plaćaju daleko ispod proseka EU.

- Značajno je da za tu cenu dobijaju jednak, ako ne i viši kvalitet, s obzirom na to da je gotovo 80 odsto namirnica iz posmatranih kategorija, srpskog porekla - kaže Malinović za "Novosti". - Mi smo dominantna prehrambena industrija u regionu i ako gledamo redovne cene istih proizvoda, a ne akcijske, veoma smo konkurentni u regionu.Malinović objašnjava da je razlog zbog koga deluje da smo skuplji od nekih zemalja regiona to što je kod nas mnogo veći izbor i imamo mnogo više ekstrema u premijum, skupoj kategoriji proizvoda, koji prosek vuku nagore.

- Naše tržište je mnogo veće, konkurencija je razvijenija i zato imamo tzv. ekstreme unutar kategorija - navodi naš sagovornik. - Na primer, kod nas možete da kupite mleko u cenovnom rasponu od 60 do 160 dinara. Pritom, mnogo su zastupljenija premijum, skupa mleka nego što je to situacija u regionu i onda je i prosek viši.Zato, kako kaže, izgleda da su u nekim zemljama u regionu neke kategorije namirnica jeftinije. Govoreći o svežem mesu na našem tržištu, on ističe da je tokom korona krize prestalo da se uvozi i da je na policama naših trgovaca bilo 100 odsto sve srpsko i vrhunskog kvaliteta.

- Kod nas kilogram prve klase teletine bez kosti dobijete za 800 dinara, a to je manje od sedam evra - naglašava Malinović. - A da vidim gde ćete da ga kupite za te pare u Italiji, Nemačkoj, da ne pominjem skandinavske zemlje.U trgovinskim lancima kažu da je u ovoj godini zabeležen pad cene mesa.

- Cene mesa u Srbiji su u odnosu na početak godine niže - navode u jednom poznatom megamarketu za naš list. - Na to je uticao pad cena žive vage, do koga je došlo zbog viška stočnog fonda na domaćem tržištu.

Statistika Evrostata u kategoriji mesa, obuhvata govedinu, teletinu, svinjetinu, jagnjetinu, ovčetinu, perad, kao i mesne prerađevine.Podaci Evrostata pokazuju da hranu najskuplje plaćaju Švajcarci, za 66,3 odsto iznad proseka EU, a meso čak 134 procenta više.

U okviru Evropske unije najviša cena mesa u 2019. godini bila je u Austriji, gotovo 50 odsto veća od prosečne. Slede Francuska, Holandija, Belgija i Finska. Najjeftinije meso imaju Poljska i Rumunija, a prate ih Bugarska i Litvanija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/cene-hrane-u-srbiji-u-odnosu-na-eu-nize-cene-mleka-sira-i-jaja-od-nas-imaju-samo/be7t6g0

Cena svinjskog mesa u junu pala je širom Evrope. Korona-kriza odrazila se i na ovo tržište, a posebno zbog zaraze radnika u najvećim nemačkim i holandskim klanicama, zbog čega je i najveći kupac - Kina prekinula da uvozi meso iz ovih zemalja. Poznavaoci tvrde da će višak mesa koji ostaje u tim evropskim zemljama, uticati i na cenu i količinu svinjetine širom Evrope te i u Srbiji i Hrvatskoj.Cene svinjetine na nivou EU u junu pale su za 1,5 odsto u odnosu na maj, a na godišnjem nivou za 9,5 odsto. U Holandiji je godišnji pad već 23 odsto, a u Nemačkoj 8,3 odsto. Procene su da bi pad u narednom periodu mogao da bude daleko veći.

I kako se u Nemačkoj očekuju diskontna klanja više od 120.000 svinja s farmi koje ih ne mogu isporučiti klanicama, koja već četvrtu nedelju ne rade, cena svinjskog mesa drastično pada. Posledice se već vide i u Hrvatskoj gde je cena niža za nekih 15 odsto, a sličan trend postoji i u Srbiji.

"Malo je pala cena žive vage i kod nas. Ovde je ipak velika konkurencija, ima hiljade registrovanih klanica gde tržište reaguje i na najmanju promenu u ponudi i tražnji. Tražnja se smanjuje u poslednje vreme, ponuda raste, tako da će cena padati, ali ipak ne tako drastično, verovatno ne više od pet odsto", kaže za "Blic Biznis" vlasnik Industrije mesa "Matijević" Petar Matijević.

Naš sagovornik tvrdi da je svakako tržište veoma povezano te da je moguće da se situacija u Nemačkoj odrazi cenovno i u Srbiji, ali tvrdi da naša zemlja ipak ima i neku vrstu zaštite od preteranog uvoza mesa jer postoje carine na uvoznu robu.Agroekonomski analitičar Milan Prostran tvrdi da će sigurno doći do smanjivanja cena svinjetine, pre svega zbog pada ličnog dohotka građana te smanjenja tražnje, kao i da je vrlo moguće da višak mesa iz Nemačke i Holandije dođe i u Srbiju. Zbog toga je, kako kaže, potrebno na neki način uvesti "restriktivan uvoz svinjskog mesa".

"Srbija je inače prepoznatljiva kao veliki uvoznik svinjskog mesa, te ne bi bilo dobro da se uvozni trend nastavi ili povećava, ali neke klanice svakako baziraju najveći deo proizvodnje na uvozu te se to ne može izbeći", kaže Prostran.

Objašnjava i da se meso uvozi i preko trgovačkih lanaca, pa je recimo to osetnije u Hrvatskoj koja ima veći broj stranih lanaca koji posluju sa svojim proizvođačima iz drugih zemalja.

Prostran dodaje da stočari trpe i korona-krizu jer se tržišta dosta zatvaraju i mnoge zemlje ograničavaju promet i kupovinu.

 

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/evropske-klanice-u-ozbiljnim-problemima-jeftina-svinjetina-iz-nemacke-i-holandije/bxh4ynb

Prema zvaničnim podacima Republičkog Zavoda za statistiku, od 19. marta 2020. godine, u Srbiji je lane uzgajano 14.000 konja različitih rasa, što je za oko 18 odsto manje nego samo pre tri godine. Još 1975. godine koristili smo u poljoprivredi i transportu čak 290.000 grla, uglavnom rase nonijus.Zbog uvođenja mehanizacije u poljoprivredu, naglo je prestajao značaj ovih životinja. Za samo dve decenije broj konja je smanjen na 74.123, da bi 2015. bilo jedva 15.222 grla. U vreme sankcija i ekonomske krize porasla je potreba za konjima, ali potom je njihov broj ponovo počeo da pada. Tokom poslednje tri godine broj kobila i ždrebnih omica u Srbiji se malo menjao i kretao se oko 8.000 grla.

Računa se da na području Beograda, takođe, nema bitnijih promena, jer se uzgaja oko hiljadu grla konja, dok je broj kobila i ždrebnih omica statistički beznačajan.

Na području Južne Srnije broj konja se smanjio sa deset na sedam hiljada grla. Isrtovremeno broj kobila i ždrebnih omica je opao sa pet na tri hiljade grla. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji lane je bilo 5.000 grla konja, što je za 30 odsto manje nego tri godine ranije. Bilo je oko 3.000 kobila i ždrebnih omica, odnosno za četvrtinu manje. U Južnoj i Istočnoj Srbiji 2019. godine bilo je 2.000 grla konja, odnosno čak za trećinu manje nego tri godne ranije. Zabeleženo je da je lane bilo 1.000 kobila i ždrebnih omica, što je upola manje nego 2017. godine.

Jasno je da konji neminovno “gube bitku “ u odnosu na značaj mehanizacije u poljoprivredi i transportu. Ali je, takođe, vidljivo da uloga konja raste u okviru sve masovnijih privredno-turističkih manifestacija kod nas i u svetu. U tom smislu posebno mesto imaju konji lipicanerske rase. Računa se da u Srbiji sada ima oko 2.000 konja te rase i da će ih narednih godina biti još više. Posebno najkvalitetnijih grla, čija vrednost u inostranstvu dostiže znatno veće iznose od onih na našem tržištu. Tako lipicaneri postaju ekonomski sve interesantnija grla u Srbiji, pa se očekuje i podrška države, kako bi se njihov broj povećao.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/u-srbiji-ostalo-tek-14000-kona-uglavnom-za-ukras-20-07-2020

Vest da nemački mlekarski div Meggle do kraja godine gasi proizvodnju u Hrvatskoj uznemirila je poslovnu zajednicu u toj zemlji, te otvorila pitanje kako se toj kompaniji isplati da radi u Srbiji, a u Hrvatskoj ne.

Portal Index pozabavio se tim pitanjem, te u nedavnoj analizi navodi da u toj kompaniji navode da su među razlozima zbog kojih se Meggle odlučio na tako drastičan potez - lošši uslovi poslovanja u Hrvatskoj."Odluka o gaššenju proizvodnje odlagana je višše puta zadnjih nekoliko godina s nadom da će se uslovi poslovanja poboljššati te je konačno doneta tek kada su definitivno istražžene sve druge opcije", poručili su u Meggleu.

Index navodi da, međutim, za razliku od Hrvatske, u Meggleu nisu najavili gaššenje proizvodnje u drugim okolnim zemljama u kojima posluju, u Srbiji, odnosno u Kragujevcu, na primer.

Jedna od glavnih zamerki stranih ulagača je, pišše portal, da je radna snaga u Hrvatskoj, u poređenju s okolnim zemljama, preskupa.Drugi razlog zbog kojeg se strani ulagači radije odlučuju na ulaganje u Srbiju nego u Hrvatsku su brojne olakššice držžave za ulagače, od subvencionisanja radnih mesta, do poreskih olakšica.

Treći razlog zbog kojeg se strani ulagači radije odlučuju na investiranje u Srbiju nego u Hrvatsku je veličina tržžiššta.

Srpsko je tržžiššte veće od hrvatskog, a preko sporazuma o slobodnoj trgovini s EU i članicama CEFTA-e, kao i s Turskom i s Evroazijskom ekonomskom unijom, u kojoj je vodeća članica Rusija, kompanijama registrovanim u Srbiji otvara se veće tržžiššte od onog koje se otvara firmama registrovanim u Hrvatskoj, zaključuje Index.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/kako-se-nemackom-mlekarskom-divu-isplati-da-radi-u-srbiji-a-da-ode-iz-hrvatske/xqfs5ze

Nakon što je fabrika mlečnih proizvoda Megle (Meggle) Hrvatska saopštila da će do kraja godine ugasiti proizvodnju u Osijeku, pri čemu će otkaz dobiti oko 160 radnika, u hrvatskim medijima se pojavila informacija da će proizvodnja biti premeštena u Srbiju i BiH.

Župan Slavonije Ivan Anušić kaže da je u saopštenju koje je kompanija izdala u četvrtak izostavljena informacija da se proizvodnja seli u Bihać i Kragujevac."Razlozi su vrlo jednostavni: jeftiniji način poslovanja i možda jednostavniji način funkcionisanja. U ovom trenutku te informacije nemam, ali pretpostavljam, s obzirom na to da se proizvodnja seli u te dve zemlje, da je to to", rekao je Ivan Anušić, prenosi SEEbiz.

U saopštenju kompanije Megle navedeno je da je odluka o restrukturiranju poslovanja u Hrvatskoj i gaššenju proizvodnje u Osijeku do kraja godine doneta zbog dugogodiššnjih poslovnih izazova i niza kriza koje su imale negativan uticaj na poslovanje, od krize aflatoksina, preko krize Agrokora, do najnovije korona krize.

U saopštenju se navodi da Megle grupa sa sedišštem u Nemačkoj sprovodi proces optimizacije celokupnog poslovanja, s ciljem postavljanja dugoročno održživih modela poslovanja na svim tržišštima.Dodaje se da će Megle u skladu sa odlukom o gaššenju proizvodnje raskinuti saradnju sa svojim kooperantima i dobavljačima sirovina u Hrvatskoj i najavljuje da će sve svoje ugovorne obaveze prema njima kao i do sada pravovremeno i u celosti ispuniti.

Iz kompanije podsećaju da je u proizvodnju i poslovanje u Hrvatskoj Megle grupa u poslednjih 15 godina uložžila višše od 130 miliona kuna (17,2 miliona evra). Megle u Hrvatskoj posluje od 1996. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/ugasili-proizvodnju-u-hrvatskoj-i-sele-je-u-srbiju-ili-bih-poznata-mlekara-gasi-160/e8v9xsr

U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Ministar Milan Krkobabić naglašava da je proizvodnja sireva velika razvojna šansa, ali samo ako se proizvođači udruže u zadruge. U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja povratnika zainteresovanih
za ulaganje u proizvodnju sireva, a posle konsultacija sa profesorom dr Ljubišom Topisirovićem i profesorom dr Mihailom Ostojićem, poručuju da je ulaganje u
proizvodnju sireva veoma isplativo.
Sirarstvo je zanat i umetnost proizvodnje, u kojoj je zarada najmanje dva-tri puta veća od prodaje sirovog mleka. Da je tako potvrđuje činjenica da poslednjih desetak godina u Evropi postoji trend otvaranja malih zadružnih sirara koje prerađuju 500-5.000 litara mleka na dan, sa svojih i farmi drugih proizvođača mleka.
U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Broj mini mlekara kapaciteta do 5.000 litara mleka na dan, kojih je u našoj zemlji do pre nekoliko godina bilo više od 200, smanjen je na manje od 100 aktivnih, jer su smanjeni broj muznih grla i proizvodnja mleka, a povećan broj staračkih domaćinstava.
Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede, u Srbiji je u 2019. godini otkupljeno 5.089 kg tvrdih sireva, kačkavalja, trapista i sl i mekih sireva - beli sir u kriškama 44.845 kg. Na zelenim pijacama prodato je 39.160 kg maslaca (butera), 2.138.221 kg kajmaka (skorupa), 11.781.831 kg svih vrsta sireva i 1.280.540 kg ostalih mlečnih proizvoda. U 2019. godini ukupno je uvezeno mleka i pavlake, mleka u prahu, kiselomlečnih proizvoda, surutke, maslaca i mlečnih namaza, sira i urde 84.966.735 kg u vrednosti 95.446.756 evra. Uvezeno je 7.769.571 kg sira i urde za šta je plaćeno 29.975.224 evra. Istovremeno iz Srbije je ukupno izvezeno 99.873.256 kg mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti 84.102.579 evra. Izvoz sira i urde dostigao je 15.789.200 kg u iznosu 47.587.384 evra. Velika razvojna šansa Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da je proizvodnja sireva velika razvojna šanasa ali samo ako se proizvođači udruže u zadruge.„Podatak da u ne baš povoljnom ukupnom spoljnotrgovinskom bilansu mleka i mlečnih proizvoda, izvozimo više
sira i urde za čak 17,6 miliona evra nego što uvozimo, govori da Srbija ima velike potencijale u toj privrednoj grani.
Imamo sjajne naučne radnike, prednosti specifičnog domaćeg podneblja, vredne domaćine, a nemamo nijednu registrovanu siraru - specijalizovanu proizvodnju za pravljenje sireva i to sa zaštićenim geografskim poreklom. Tradicionalno mlekarstvo ćemo očuvati kroz manufakturnu proizvodnju autohtonih proizvoda, čime ćemo stvoriti šansu za izvoz karakterističnih vrsti sireva sa našeg podneblja“, rekao je Krkobabić.
Tu misiju u okviru svoje sirare i svog poljoprivrednog gazdinstva mogu da realizuju proizvođači specijalnih sireva samo ako se udruže u specijalizovane zadruge za proizvodnju sireva. Profesor dr Mihailo Ostojić ističe da su naše bake znale da naprave sir, koji je završavao u porodičnoj ishrani ili na zelenim pijacama. To nije pokretač biznisa jer nema specifičnosti proizvodnje, karakteristike podneblja i različitosti od standardnih industrijski proizvedenih sireva. Ostojić ističe da se zadružna mlekara može organizovati prema vrsti tretiranog mleka, mestu primarne proizvodnje i asortimanu gotovih proizvoda. Za održivu
proizvodnju poljoprivrednog gazdinstva potrebno je preraditi najmanje 1.000 litara kravljeg mleka dnevno (proizvodnja oko 50 muznih krava) od čega se dnevno dobije oko 140 kg sira u kriški ili oko 100 kg polutvrdog sira (kačkavalja) ili godišnje 36,5 tona sira. U proizvodnji ovčijeg sira neophodan minimum je 500 grla muznih ovaca sa maksimalnom proizvodnjom oko 250 litara mleka i 40 kg sira dnevno.
Za održivu proizvodnju kozjeg sira potrebno je stado od 200 koza sa prozvodnjom 80 litara mleka i proizvodnjom 8-10 kg sira dnevno. U sve tri varijante vraćanje uloženog novca može se očekivati za 3-5 godina što zavisi od toga da li proizvođač sira ima svoj zapat ili otkupljuje mleko. Objekti za izradu sira mogu da budu zanatske radionice (porodična varijanta), mini mlekare (kada se prerađivač ne bavi proizvodnjom mleka, već ga otkupljuje od
kooperanata) i zadružna mlekara (zadrugari udružuju kapital sa osnovnim stadom i proizvedenim mlekom, sa objektima koji odgovaraju za tu namenu). Oprema za mini mlekaru u zanatskoj radionici košta do 3.000 do 5.000 evra. Oprema za zadružnu siraru košta 20.000-50.000 evra zavisno od kapaciteta i stepena automatizacije. Neophodno je da zadružna sirara ima: 1-2 laktofriza za prijem mleka, 1-2 duplikatora (sudovi za preradu mleka u sireve), jednu predpresu, kalupe i prese, posude za salamurenje i prostor za zrenje i negu sira (hladnjača). Srbija poseduje respektabilnu industriju koja
proizvodi mlekarsku opremu. Povoljna je okolnost što u Srbiji postoji tržište kvalitetne polovne opreme, gde se mogu postići znatno niže cene. Kako se dele sirevi Naš narod deli sireve na bele (kriška i slični sirevi) i žute (kačkavalj i slični sirevi). Za krišku-sir je potrebno 6-8 litara, a za kačkavalj od 10-12 litara kravljeg ili kozijeg mleka, dok je učešće ovčijeg mleka do 30 odsto niže. Profesor dr Ljubiša Topisirović naglašava da je većina sireva izrađena od nepasterizovanog mleka i da sastav populacije bakterija mlečne kiseline (BMK) u njima direktno zavisi od prisustva tih bakterija u sirovom mleku i
okolini u kojoj se sir proizvodi.
Shodno tome, ovi autohtoni sirevi sadrže specifične BMK koje postoje u ekološkim lokalitetima gde se oni proizvode. BMK daju osnovu za konstrukciju starter kultura za dobijanje autohtonih sireva visoke vrednosti sa deklaracijom određenog geografskog porekla. Do sada je urađena analiza BMK sireva proizvedenih u domaćinstvima na tradicionalan način na lokacijama: Regionu Karpatske Srbije, Valjevskih planina, Starog vlaha, Kopaonika, Stare planine i Regionu Vlasinske visoravni.Specifična prepoznatljivost takvim pristupom se obezbeđuje da proizvedeni sir ima svoj „pasoš“, odnosno specifičnu prepoznatljivost. Takav sir bi nosio ime regiona u kome je proizveden. U Srbiji sledeći sirevi imaju oznaku geografskog porekla: Krivovorski kačkavalj, Homoljski ovčiji
sir, Homoljski kozji sir, Homoljski kravlji sir, Svrljiški kačkavalj, Staroplaninski kačkavalj, Sjenički ovčiji sir, Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka, Somborski
sir, Zlatarski sir, Sjenički kravlji sir, Svrljiški kravlji sir.
Akademik Škorić se zalaže za osnivanje Instituta za sireve i podseća da Srbija ima naučne i stručne kadrove sa licencama inženjerske komore Srbije, koji su sposobni da projektuju zadružne mlekare, uvode nove tehnologije i marketinški obrade tržište. Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u sirarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo i udruže se u specijalizovane sirarske zadruge koje
će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru programa obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30