Najveći problem pčelara u Srbiji, gde je registrovano više od 1,3 miliona košnica, je trovanje pčela, izjavio je danas predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

On je ponovio da pčelari traže da država trovanje pčela proglasi krivičnim delom, jer pčele godišnje prinose srpske poljoprivrede podignu za 226 miliona evra.

"Mnogo je učinjeno na tom planu, izmenjen je zakon, od naredne godine više nema slobodne prodaje pesticida, inspekcija sve bolje radi na terenu, ali trovanja se nastavljaju tek nešto manjim intenzitetom, jer neki poljoprivrednici očigledno i dalje ne znaju skoro ništa o tome koliko im pčele povećavaju prinose", kazao je Živadinović agenciji Beta povodom Svetskog dana pčela, 20. maja.

On je naglasio da trovanja pčela obeshrabruju pčelare, pa se dešava da i najbolji među njima napuste pčelarenje. "Od države tražimo da se uvedu drastičnije kazne sa jedne strane, a da se trovanje pčela proglasi krivičnim delom, te da se goni po službenoj dužnosti. To je jedini spas koji trenutno vidimo", kazao je Živadinović.

On je podsetio da je pčela indikator zdrave životne sredine i da sve češća masovna trovanja pčela ukazuju na neadekvatnu upotrebu sredstava za zaštitu bilja, samim tim i na zagađenje životne sredine.

"Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude. Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za 226 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo godišnje podigne prinose okolnih poljoprivrednika za 566 evra", precizirao je Živadinović.

Dodao je da "više od 75 odsto glavnih gajenih biljaka direktno zavisi od pčele kao oprašivača".

"Više od 100 vrsta gajenih biljaka, koje čine najveći deo u proizvodnji hrane za ljude, oprašuje pčela. Bez oprašivanja pčela, prinos jabuke pada za 38 odsto, jagode za 55 odsto, višnje za 67 odsto, šljive za 72 odsto, maline za 81 odsto, kruške 36 odsto, uljane repice 50 odsto", rekao je Živadinović.

Prema njegovim rečima, u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije registrovano je više od 1,3 miliona košnica, a više od 16.000 pčelara svake godine konkuriše za subvencije, te oni čine, kako je naveo, glavni korpus pčelara sa ozbiljnijim brojem košnica. Dodao je da ima, međutim, i neregistrovanih pčelinjaka, što je suprotno zakonu.

Pčelari SPOS-a su prošle godine, kako je kazao Živadinović, proizveli nešto više od 5.000 tona meda, jer je sezona bila slabija nego inače . Najviše meda se izvozi u Norvešku, Italiju, Nemačku i zemlje okruženja.

"Potencijal za proizvodnju meda u Srbiji nismo ni blizu dostigli. Sigurno prinose možemo duplirati, ali za to je potrebno napraviti jeftin i funkcionalan katastar pčelinjih paša, subvencionisati nabavku pogonskih vozila za prevoz pčela, kao i konačno rešiti registraciju pčelarskih vozila, što je obećanje države koje još nije ispunjeno", ukazao je Živadinović.

On je ocenio da je Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" u Rači, "jedini spas za budućnost naših pčelara".

"U aprilu ove godine krenuo je ozbiljan uvoz meda iz inostranstva i jedini način da se izborimo sa takvom konkurencijom jeste prezentacija domaćeg meda, kako našem tržištu, tako i inostranom. Do sada smo u pogon uložili više od 1,4 miliona evra, te je u potpunosti spreman za plasman meda na veliko, u buradima, a nedostaje nam za narednu fazu još oko 470.000 evra kako bismo ga u potpunosti opremili za plasman meda u teglama", rekao je Živadinović.

Kapacitet ovog pogona je do 3.000 tona godišnje, ali ga je, kako je dodao, lako povećati ukoliko bude bilo potrebe, unošenjem još jednog homogenizatora za med.

"Izvoz meda se planira u sve države sveta, gde god ima interesovanja, naravno najviše targetiramo tržište EU, arapskih zemalja i Japana", kazao je predsednik SPOS-a.

Naveo je da je pandemija korona virusa poremetila planove i napravila nesagledivu štetu, što kroz direktne troškove održavanja pogona tokom perioda zastoja, što zbog toga što je otvaranje koje je već bilo zakazano moralo da se odloži. Ekipa firme iz Slovenije koja je isporučila ključnu opremu, nije mogla da dođe zbog zabrane kretanja da obavi probni rad opreme, niti se zna kad će moći da dođe, a to je preduslov za uvođenje standarda.

"Svakako je šteta ogromna i tek krajem godine moći ćemo da je izrazimo novčano. O šteti zbog kašnjenja početka rada da ne pričamo, nju trpe svi pčelari koji konačno očekuju realnu cenu za svoj proizvod", kazao je Živadinović.

Podsetio je i da je za vreme vanrednog stanja najveći problem bila nemogućnost odlaska na pčelinjake pčelara starijih od 65 odnosno 70 godina, pa su pretrpeli velike štete.

"SPOS je tražio da im se pomogne, država je izašla u susret za pčelare starije od 70 godina, na žalost ne i preko 65, te su oni dobili 800 dinara po košnici, do maksimalnih 20.000 dinara po osobi", rekao je Živadinović.

Svetski dan pčela obeležava se na inicijativu Slovenije od 2018. godine, sa ciljem da se ukaže na značaj pčela u oprašivanju biljaka, odnosno proizvodnji hrane, ali i zaštiti životne sredine, odnosno opsatnak ljudi na planeti.

Taj datum je određen za obeležavanje, jer se 20. maja 1734. rodio Anton Janša, slovenački pčelar, koji je bio poznat kao pionir savremenog pčelarstva, a Marija Terezija ga je imenovala za glavnog učitelja pčelarstva. Istovremeno je maj na severnoj polulopti mesec bujnog razvoja pčela i prirode, a na južnoj polulopti je jesen, kada se prikupljaju pčelinji proizvodi i počinje sezona upotrebe meda.

Otpravnik poslova Ambasade Slovenije u Beogradu Roman Veiksler kazao je da je pčelarstvo u Srbiji , slično kao u Sloveniji, "na jako visokom nivou i predstavlja važnu poljoprivrednu granu".

"Zato raduje činjenica, da je Srbija među prvima prepoznala značaj međunarodne zaštite pčela i podržala inicijativu za proglašenje Svetskog dana pčela", kazao je on.

Podsetio je da se se svake godine u maju priređuju događaji posvećeni obeležavanju Svetskog dana pčela, ali će zbog pandemije korona virusa ovogodišnje, treće obeležavanje, biti pre svega u znaku virtuelnih događaja.

Pčele oprašuju, podsetili su iz Ambasade Slovenije, skoro tri četvrtine svih biljaka i od njih zavisi trećina proizvedene hrane na planeti, a efikasno oprašivanje povećava količinu poljoprivrednih kultura, poboljšava njihov kvalitet i otpornost na štetočine.

Kulture koje zavise od oprašivanja su značajan izvor prihoda poljoprivrednika, pre svega manjih i porodičnih gazdinstava.

Prema poslednjem izveštaju Svetskog saveza za očuvanje prirode (IUCN), gotovo 10 odsto pčela je pod pretnjom izumiranja, a pet procenata je najverovatnije ugroženo.

Izvor:https://naslovi.net/cir/2020-05-20/beta/spos-trovanje-pcela-u-srbiji-treba-proglasiti-krivicnim-delom/25463484

Opasnost od trovanja pčela je prisutna tokom cele aktivne pčelarske sezone. Najbolji vid borbe protiv ovog problema je preventivno delovanje. Uvek je poželjno upoznati se sa okolnim zasadima kako bismo lakše delovali u cilju sprečavanja potencijalne opasnosti od trovanja, razgovorom sa vlasnicima tih zasada. Važno je da oni budu upoznati o značaju pčela, da pčele oprašivanjem povećavaju prinose i poboljšavaju kvalitet plodova.

Nažalost, preventivno delovanje nije uvek dovoljno, pa dođe do trovanja pčela, a tada je neophodna brza reakcija kako bismo sebi obezbedili šansu da ostvarimo svoja prava u pogledu obeštećenja. Vremenski uslovi mogu da ubrzaju raspadanje aktivnih materija, pa je veoma važno u što kraćem roku uraditi sledeće:

OBAVESTITE FITOSANITARNU INSPEKCIJU

Prijava se vrši usmeno, u elektronskoj i pisanoj formi. Nakon usmenog obaveštavanja inspektora, pisani zahtev na A4 formatu (obrazac 1) se predaje na pisarnici u dva primerka, jedan overeni primerak ostaje vama kao dokaz da ste slučaj na vreme prijavili, dok drugi primerak ostaje na pisarnici. Takođe zahtev pošaljite i u elektronskoj formi, mejlom (kontakti u tabeli 1) i obavestite šefa regionalnog odseka fitosanitarne inspekcije koji je nadležan za teritoriju na kom je došlo do trovanja, recimo ako su pčele odseljene na neku pčelinju pašu (konatakti u tabeli 1).

Inspekcija izlazi na teren, uzima uzorke i sačinjava zapisnik. Zapisnik je potrebno potpisati, ali to učinite tek kada ga detaljno pročitate i kada uzajamno usaglasite ono što je uneto u zapisnik. Ono što nije uneto u zapisnik na sudu se ne može koristiti.

 Od ispektora zahtevajte:

– primerak zapisnika, čitko napisanog zbog lakog tumačenja;

– da unese zakonsko pravo o pokretanju prekršajnog postupka protiv vlasnika parcele ili lica koje je odgovorno za nanešenu štetu. Ako inspektor neće da pokrene prekršajni postupak, onda vi kao oštećena strana učinite to u skladu sa zakonom. U slučaju da je lice koje je izazvalo trovanje pčelinjih zajednica u tom trenutku nepoznato, u zapisniku i u prekršajnom sporu se navodi NN lice;

– obezbedite inspektoru zaštitnu opemu, kako bi na bezbedan način obavio svoj posao.

OBAVESTITE VETERINARSKU INSPEKCIJU

 Prijava se, kao i fitosanitarnoj inspekciji, vrši usmenim putem, u elektronskoj i pisanoj formi. Prijava u pisanoj formi je obavezna kao i u slučaju fitosanitarne inspekcije, zahtev predajete u dva primerka na pisarnici, jedan overen primerak ostaje vama.

 Veterinarski inspektor izlazi na teren, uzima uzorke pčela i sačinjava zapisnik. Zapisnik pre potpisivanja obavezno dobro pročitajte i usaglasite ga sa inspektorom, da odgovara činjeničnom stanju. Ponovićemo, obezbedite inspektoru zaštitnu opremu, kako bi na bezbedan način obavio svoj posao.

OBAVESTITE POLICIJU

Policija izlazi na teren i takođe sačinjava zapisnik. Policiji je potrebno obezbediti zaštitnu opremu. Za razliku od inspekcija, policija mora biti obaveštena i mora napraviti zapisnik, jer je ona nadležna za zaštitu imovine.

 OBAVESTITE POLJOPRIVREDNU INSPEKCIJU

Poljoprivredna inspekcija bi trebalo da bude obaveštena i mora dati mišljenje o trovanju pčela.

 Obavestiti i predsednika svog pčelarskog udruženja o nastaloj šteti, a ukoliko se trovanje dogodilo na teritoriji gde ste odselili na neku pčelarsku pašu, obavestite i predsednika udruženja čije udruženje pokriva tu teritoriju. Obavestiti pčelare u vašoj blizini da ste na vašem pčelinjaku uočili trovanje uz proveru na njihovim pčelinjacima. Ako je i kod njih ista situacija, napravite kratki zajednički zapisnik o zatečenom stanju, sa podacima i potpisima. Čak i ukoliko kod njih nema trovanja, sa njima napravite zapisnik o stanju na vašem pčelinjaku.

 Poželjno je napraviti što više fotografija i video zapisa, takođe, ako okolnosti dozvole, snimajte ceo događaj. Obezbediti što više svedoka.

Obezbediti stalno dežurstvo na pčelinjaku do izlaska nadležnih organa, ne dirati ništa kako bi inspekcija što lakše uzela uzorke i što validnije sačinila zapisnik.

 Dok čekate izlazak inspekcija i policije na teren, pripremite sledeću dokumentaciju:

– aktivni status poljoprivrednog gazdinstva,

– HID broj,

– ID broj pčelinjaka, tj. stajališta,

– ako se trovanje desilo na lokaciji gde ste odselili pčelinjak, pripremite i Uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke životinja u unutrašnjem prometu (tzv. Transportno uverenje) koje dokazuje da ste legalno transportovali pčele,

– popuniti obrazac „Prijava sumnje na trovanje pčela“ (obrazac 2),

– poželjno je da sa inspektorom obiđete teren, da mu ukažete na svaku sumnju koju imate, ako sumnjate na neko sredstvo koje je potencijalno izazvalo trovanje. U slučaju da da imate stvarnih saznanja koje je sredstvo korišćeno (pronađena ambalaža), obavestite inspektora, kako bi se išlo sa ciljanom analizom, što će ubrzati vreme za dobijanje rezultata ali i smanjiti troškove.

Na sajtu SPOS možete naći i formulare za prijavu.

Izvor:http://spos.info/postupak-prijave-osnovane-sumnje-na-trovanje-pcela/

 

Kako saznajemo iz Ministarstva poljoprivrede, DO DALJEG ipak NIJE MOGUĆE izaći u susret zahtevima SPOS-a i svih pčelara starijih od 65 (u naseljima sa preko 5000 stanovnika) kao i od 70 (u naseljima sa manje od 5000 stanovnika) da posećuju svoje pčelinjake.

Ova vest nas je bukvalno zatekla. Učinili smo sve što smo mogli, razgovarali sa svima i pisali dopise svima na svim nivoima, ali je stav da se u ovoj fazi epidemije apsolutno ne može dozvoliti osobama starijim od 65/70 godina da napuštaju svoje domove.

Iako smo na startu epidemije dobili podršku i ministra poljoprivrede i predsednice Vlade da stariji mogu na pčelinjake pod strogim uslovima, tok epidemije je brzo postao takav da se to više ne može dozvoliti. U međuvremenu smo poslali i dva dopisa predsedniku Republike, ali jednostavno, stav struke je takav. Žalimo zbog ovakve odluke, očekujemo katastrofu na mnogim pčelinjacima, ali tražimo i pomoć države takvim pčelarima nakon završetka epidemije, kao što će se pomoći mnogima koji su zbog epidemije bili sprečeni da ostvare svoje prihode u poljoprivredi. Zato pozivamo sve pčelare starije od 65/70 godina, da probaju da nađu nekoga ko će im uraditi makar nužne poslove na pčelinjaku, a mlađe pčelare molimo da pokažu solidarnost i da izađu u susret molbama starijih. I molimo da sve komunikacije i dogovaranja obavljate telefonom a ne u ličnom kontaktu, upravo da se bolest ne bi širila. To je sve što sada možemo učiniti… na žalost… samo možemo da se molimo da to „do daljeg“ traje koliko je moguće kraće, te da će mere države protiv epidemije ipak dati željene rezultate…

Naše starije kolege i pored bolnih trauma koje će svi nedvosmisleno imati, molimo da uprkos svim dosadašnjim i budućim nedaćama pokažu strpljenje, a SPOS ostaje uporan da do rešenja za njih ipak dođe!

Svi ostali pčelari mlađi od 65/70 godina moći će normalno na pčelinjake i van kao i u toku policijskog časa, samo treba da pošalju zahtev. Jedino što još uvek ne znamo kako će se završiti, to je vođenje pomoćnika na pčelinjak u vreme policijskog časa, jer je MUP pre neki dan i to stopirao iz nepoznatih razloga.

Kao što je poznato, u aprilu se prijavljuje stanje na pčelinjaku, a do kraja proleća treba uraditi i aktivni nadzor, da bi ste imali pravo na subvencije od države.

Međutim, pošto je u toku vanredno stanje, a Vlada je zabranila šalterska okupljanja gde god to nije neophodno, a pored toga zabranjeno je starijima od 65 godina da izlaze van kuće (u SPOS-u ih ima 2.818) zatražili smo još pre 15 dana od nadležnih da se izjasne kako ćemo ove godine odraditi ovu zakonsku obavezu.

Do danas, još uvek se nisu usaglasili Uprava za veterinu, Uprava za agrarna plaćanja i ministar poljoprivrede, te čekamo i svakodnevno postavljamo pitanje kako dalje.

Prema tome, formalno, i dalje je sve na snazi kao i ranijih godina. Neki pčelari su požurili i brže bolje već danas završili taj posao.

Ipak predlažemo svima da sačekamo zvanični stav pa tek onda da delamo.

Predlog SPOS-a je da se prijava ne obavi ove godine, već da se za subvencije uzmu podaci iz prijave od oktobra, da ne bismo širili korona virus među pčelarima nepotrebnim stajanjima u redu i ostvarivanjem kontakata sa drugim ljudima.

Izvor:http://spos.info/do-daljeg-nema-odobrenja-za-odlaske-na-pcelinjak-za-starije-od-65-70-godina/

 

Danas je održana redovna godišnja Skupština SPOS-a.

Bilo je prisutno tačno 120 delegata (što je odaziv od čak 78,4%). Ovako visok procenat odaziva (6,2% bolji nego prethodne godine) najbolje govori o sve većoj zainteresovanosti pčelara za aktivnosti SPOS-a.
Program rada za period od 2020. do 2024. godine usvojen je jednoglasno. Osnovni zadatak SPOS u 2020. godini svakako je početak rada Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a “Naš med” doo… Naglašena je važnost nastavka uplate donacija za Pogon, kako bi savladali sve izazove i zahtevnost stavljanja Pogona u rad. Radnici će u Pogon ući već 15. februara, a otvaranje očekujemo krajem marta, kako je i planirano. Ostale aktivnosti detaljno su obrazložene u Programu rada koji možete pogledati u ovoj vesti.

Za predsednika SPOS-a izabran je dr med. Rodoljub Živadinović sa 115 glasova.

Za članove Nadzornog odbora izabrani su Svetomir Stamenković (101 glas), Slavko Luković (97 glasova), Radomir Radovanović (85 glasova), Dejan Stefanović (84 glasa) i Milisav Miletić (79 glasova).

Za članove Suda časti izabrani su Dragiša Jović (100 glasova), Nenad Trifunović (100 glasova) i Vučko Radojević (76 glasova).

Skupština je jednoglasno verifikovala predložene kandidate za članove Izvršnog odbora SPOS-a: Rade Stevanović, Branko Mijić, Ognjen Delić, Zlatomir Tomić, Ivica Kostić, Milorad Novković, Radivoje Stojanović, Slobodan Čumić, Damljan Dramlić, Dragan Milovanović, Milan Matejić, Savo Mrdak, Zlatomir Kolaković i Ranko Vučković.

Izvor:http://spos.info/novo-rukovodstvo-i-novi-planovi-spos-a/

Glavna tema razgovora predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljuba Živadinovića i šefa Odseka za stočarstvo Ministarstva poljoprivrede Nenada Terzića bile su subvencije za organsku proizvodnju u pčelarstvu.

Trenutno su na nivou 40% većem od standardnih subvencija. Zaključeno je da je takva subvencija možda primenljiva u nekim drugim granama poljoprivrede, ali je u pčelarstvu sasvim neprimenljiva i nestimulativna, jer su troškovi organskog pčelarenja ogromni, posebno u vreme klimatskih promena u kome živimo, navodi se na sajtu SPOS-a.

- Predlog SPOS-a je da se subvencija za organsko pčelarenje podigne tri puta u odnosu na standardnu subvenciju, koja će u 2020. iznositi 800 dinara po košnici, što znači da je naš predlog da subvencija po košnici u organskom pčelarstvu od 2020. iznosi 2400 dinara. Jer, minimalni troškovi po organskoj košnici u prosečnoj godini su upravo najmanje 20 EUR, a u lošim godinama dostižu i 35-40 EUR - navodi se na sajtu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2760769/spos-predlaze-da-subvencije-za-organsko-pcelarenje-budu-2400-dinara

Na žalost, zahvaljujući nesavesnima, koji se ne mogu nazvati pčelarima jer koriste zabranjena sredstva u svojim košnicama, u šleperu bagremovog meda iz Srbije koji je izvezen u Norvešku, pronađen je zabranjeni antibiotik metronidazol.

Evropska komisija objavila je tu informaciju na svom portalu RASFF 5. decembra 2019. godine, a uzorak je uzet 18. novembra 2019. godine. Kako saznajemo, šleper će zbog toga biti vraćen srpskom izvozniku.
Pronađeno je 0,98 mikrograma metronidazola na kilogram meda. Tako mala količina nikome ne može naškoditi, osim pčelarima koji zbog toga neće izvesti med, a pčelarstvo Srbije može zbog minornog broja nesavesnih ostati uskraćeno dobrog glasa i perspektive uspešnog plasmana meda.

ALI, kao što se zna, jedan šleper od dvadesetak tona čini med više pčelara, te med tog nesavesnog pripadnika pčelarske zajednice (na žalost) čini samo mali deo ukupne količine, što znači da je u njegovom medu prisutna mnogo veća količina metronidazola, koja se razredila u homogenizovanoj masi sa medom pravih pčelara.

Pitamo se ŠTA još treba da se desi, da bi pčelari shvatili da ne trebaju da slušaju NEZNALICE I SAMOZVANE PČELARSKE STRUČNJAKE, te da se konačno spasimo od onih retkih među nama koji sebi dozvoljavaju da koriste NEDOZVOLJENA I NEREGISTROVANA sredstva u pčelarstvu. Pri tom, ovaj antibiotik nigde u EU nije registrovan za upotrebu u pčelarstvu, kao i nijedan drugi antibiotik, jer ne samo što je upotreba antibiotika u pčelarstvu zabranjena, već ne postoji nijedna bolest pčela kod koje antibiotici stvarno mogu da pomognu, već samo skrivaju bolest, koja se u međuvremenu širi, i na kraju bukne još većim intenzitetom u mnogo većem broju košnica.

Mi ne možemo znati kojoj bolesti pčela je naš nesavesni genije namenio metronidazol, ali verovatno su u pitanju američka kuga ili nozemoza, jer mašti genijalaca nema kraja.

U saradnji sa državom, SPOS se izborio da sada i sve preglede pčela vezano za suzbijanje američke kuge plaća Republika Srbija, a uništavanje društava sa kugom se plaća već decenijama u apsolutno realnom iznosu, te ne postoji NI NAJMANJE razlog da se američka kuga skriva, a još manji da se zataškava antibioticima, koji će dovesti do toga da se još više proširi razmenom ramova i nastavaka sa drugim košnicama.

Takođe, neki pokušavaju i nozemozu da suzbijaju ovim zabranjenim antibiotikom, time čine medveđu uslugu i pčelama i sebi, ali i svima nama. Ni jedna ni druga bolest NE MOGU se suzbiti antibioticima, naprotiv, zbog ubijanja korisnih mikroorganizama u digestivnom traktu pčele, nozemoza se prema istraživanjima nakon oko šest meseci razvije još jače, jer se korisni mikroorganizmi razvijaju sporije od nje, i ne mogu više da obave svoju zaštitnu ulogu.

Posle ovog slučaja, SPOS će još više pojačati borbu protiv nesavesnih nazovi pčelara koji koriste zabranjena sredstva u pčelarstvu, jer nikome neće dozvoliti da dalje prlja fenomenalni ugled srpskog meda koji smo svi već desetak godina unazad teškom mukom i odgovornim radom sticali!

Neka se ne nada NIKO da će ubuduće moći da radi ovo što se sada desilo, i nadamo se da će ime takvog „pčelara“ biti otkriveno od strane firme izvoznika i objavljeno! Pčelari koji koriste zabranjena sredstva moraju biti izopšteni iz naše pčelarske zajednice, neka kaljaju svoje ime, naše neće…

Izvoznik će sada morati da pretrpi štetu od oko 100.000 evra (na grubo računato). Zbog čega i koga? Zbog nedokazanih samozvanih „stručnjaka“! Čuvajte se, nedokazani, vi ili mi!

A šteta koju će zbog ovoga pretrpeti Srbija i srpsko pčelarstvo ne može se izmeriti… jer je nemerljiva!

Izvor:http://spos.info/metronidazol-nadjen-u-bagremovom-medu-iz-srbije/

U okviru četvorogodišnjeg Projekta javno privatnog dijaloga u delu koji se odnosi na rešavanje problema trovanja pčela pesticidima u poljoprivredi a koji je SPOS dobio na konkursu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u Novom Sadu je u četvrtak, 5. decembra, potpisana Deklaracija o zaštiti pčela u Srbiji.

Projekat sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike (RSJP), a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Deklraciju su potpisali prisutni predsednici opština i gradonačelnici u Vojvodini i predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

- Glavna aktivnost koju očekujemo od potpisivanja Deklaracije jeste postepeno ukidanje tretiranja komaraca iz aviona sredstvima otrovnim za pčele i bolja koordinacija aktivnosti opština na razvoju poljoprivrede, a u kontaktu sa poljoprivrednicima, radi pravilne upotrebe pesticida na našim poljima, kako ne bi dolazilo do trovanja pčela - navodi se u saopštenju SPOS-a.

Deklaracija neće imati pozitivan efekat samo na pčelarstvo, već i na unapređenje održive poljoprivrede (manje zagađenje životne sredine pesticidima, manje pesticida u zemljištu, manje uništavanje korisnih insekata u zemljištu, manje pesticida na poljoprivrednim proizvodima za potrošače…).

Detalje deklaracije pogledajte na slede'em linku: http://spos.info/wp-content/uploads/2019/12/Deklaracija_draft_5.pdf

Izvor: SPOS

Kao što smo već objavili u tekstu pod naslovom „Dosta je bilo“, SPOS raspolaže saznanjima da nadležni državni organi protiv jednog pakera meda iz Srbije vode kompleksnu istragu za tešku utaju poreza i sačinjavanje fiktivnih otkupnih listova neistinite sadržine o otkupu većih količina meda od pčelara od kojih zapravo nije vršio otkup meda. Tada smo napomenuli SVIM PČELARIMA da, kako saznajemo, nadležni organi ZNAJU SVE, i da pčelarima slučajno NE PADA NA PAMET DA LAŽNO SVEDOČE u korist pomenutog nesavesnog pakera za kog postoji osnovana sumnja da je falsifikovao otkupnu dokumentaciju, i time rade u korist svoje štete, kao i štete čitavog srpskog pčelarstva, ili će odgovarati za krivično delo lažnog svedočenja i pridružiti se navedenom pakeru u izvršenju teškog krivičnog dela, za koje je zaprećena kazna od minimum 2 godine zatvora (maksimum 10 godina) plus novčana kazna.

Međutim, kako nam je dojavljeno, a o tome su itekako obavešteni i nadležni državni organi, paker protiv kog se vodi gore navedena istraga je sa svojim najbližim saučesnikom u petak obišao veći broj pčelara (čineći novo krivično delo navođenja na lažno svedočenje) i dobar broj njih USPEO da ubedi da lažno svedoče u njegovu korist.

To su pčelari odnosno „pčelari“ koji su rešili da za sitan novac koji će dobiti za lažno svedočenje, uništavaju svoju budućnost i budućnost svih nas. Poznata su nam sva njihova imena, i OGROMNA je bruka i sramota ko se sve medju njima nalazi, a u javnosti prodaju finoću! Valjda im je bilo malo višegodišnjeg finansijskog iscrpljivanja od strane nesavesnih pakera? Žele još? Bez obzira na to, SPOS će ih zaštititi i neće otkriti njihova imena nikome ako odustanu od lažnog svedočenja. Valjda će da shvate da taj paker na njih ne misli, kao što nije mislio i kad je falsifikovao njihove potpise i prisvojio ogroman novac, i vrlo rado bi ih sve smestio u zatvor, samo da sebe spasi. A naravno da će biti urađena i grafološka analiza svakog potpisa kao dodatni dokaz za pouzdana operativna saznanja nadležnih. Sa druge strane, SPOS im želi da zbog izvršenja krivičnog dela lažnog svedočenja (krivično delo davanja lažnog iskaza), ako ga izvrše, što duže provedu u zatvoru, zajedno sa onim koji ih je na to naveo.

Kada nadležni, kojima je sve to poznato, budu sproveli istragu do kraja i kada bude doneta pravosnažna sudska presuda zbog lažnog svedočenja, sa velikim zadovoljstvom ćemo javno objaviti imena svih pčelara koji su prodali veru za večeru i lažno svedočili, ako od toga ne odustanu koliko danas!

 Inače, SPOS je dojavu o pakerovom putovanju u petak 22. novembra dobio istog dana, ali objavljujemo je tek sada iz posebnog razloga koji ćemo saopštiti nakon donošenja pravosnažne sudske presude. Inače, nadležni su obavešteni i o pripremi narednog njegovog putovanja radi obilaska drugih pčelara koje je navodio na otkupnim listovima, tj. produženog izvršenja krivičnog dela navođenja na lažno svedočenje.

Mimo pčelara, upozoravamo i ostale njegove pomagače, a posebno jednu osobu, koja će se prepoznati, jer ugrožava svoj posao i budući život učestvujući u izvršenju krivičnog dela. Najbolje bi bilo da se okane tog posla i nadležnima koliko danas preventivno prizna celu istinu, jer oni i tako znaju sve detalje, samo što će kazna biti mnogo veća kada se ne prijavi sama.

Neka svako odgovara za svoje postupke!

 NARAVOUČENIJE!

Izvod iz člana 335 Krivičnog zakonika (krivično delo DAVANJE LAŽNOG ISKAZA): Svedok koji da lažan iskaz pred sudom kazniće se zatvorom do 3 godine.

Ako je lažan iskaz dat u krivičnom postupku, učinilac će se kazniti zatvorom od 3 meseca do 5 godina.

Izvod iz člana 336b Krivičnog zakonika (krivično delo OMETANJE PRAVDE): Ko ometa vođenje sudskog postupka kazniće se zatvorom do 3 godine i novčanom kaznom.

Izvor:http://spos.info/pcelari-ce-lazno-svedociti-u-korist-falsifikatora/

Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo podneo je Prijavu za finansiranje projekta pod nazivom „Inovativni pristup otkrivanju falsifikata meda“ kroz program Inovacionih vaučera kao jedne od servisnih linija u sklopu Programa transfera tehnologija (Programa TTF) koji implementira centralna Kancelarija za transfer tehnologije uspostavljena u okviru Fonda za inovacionu delatnost, i dobio je podršku, ovoga puta u visini od 400.000 dinara.
Podsećamo da je Pogon ranije već dobio podršku za prethodno realizovani projekat u visini od 800.000 dinara takođe kroz program Inovacionih vaučera.
Ulaganje Pogona je 103.700 dinara, a Fond za inovacionu delatnost uplatiće 400.000 dinara.
Uskoro će biti potpisan Ugovor sa Inovacionim centrom Hemijskog fakulteta u Beogradu, u okviru kog očekujemo dodatni benefit za Pogon „Naš med“ doo, o čemu će nakon potpisivanja Ugovora biti više reči.
Inače, svrha Inovacionih vaučera koje Fond za inovacionu delatnost dodeljuje privrednim društvima koja sarađuju sa naučnim institucijama, jeste da podstakne prenošenje rezultata javnog istrazivanja u privatni sektor kako bi se kreirali proizvodi i usluge kojima će se unaprediti privreda. Dizajn i procedure za implementaciju Programa su pripremljene u okviru projekta „Podrška istraživanju, inovacijama i transferu tehnologije“, koji se finansira iz Pretpristupnih fondova Evropske Unije (IPA 2013), a njime administrira Svetska banka, dok su sredstva za realizaciju Programa obezbeđena iz budžeta Republike Srbije sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kroz „Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja“ (sporazum o zajmu Republike Srbije sa Svetskom bankom).

 INOVATIVNI PRISTUP OTKRIVANJU FALSIFIKATA MEDA

Zbog svoje nutritivne vrednosti i blagotvornog dejstva na zdravlje, med od davnina predstavlja veoma cenjenu namirnicu. Posebno su cenjeni sortni medovi definisanog botaničkog i geografskog porekla koji imaju i veću komercijalnu vrednost. Nažalost, ta visoka cena koju su potrošači spremni da plate za autentičan med je jedan od razloga njegovog falsifikovanja ili dodatkom različitih šećernih sirupa u med ili hranjenjem pčela industrijskim šećerom. Falsifikovani „med“ nema očekivanu nutritivnu vrednost i
pozitivne efekte na zdravlje, a može imati i štetne posledice. Falsifikovanjem meda se nanosi šteta potrošačima ali i pčelarima koji ulažu ogroman trud u dobijanje proizvoda tačno definisanog kvaliteta.

Zbog toga Internacionalna komisija za med i Svetska pčelarska federacija Apimondija (čija je SPOS članica) podstiču usavršavanje postojećih i razvoj novih analitičkih metoda za proveru kvaliteta meda, utvrđivanje njegovog porekla i otkrivanje falsifikata.
Ne postoji jednostavna procedura za utvrđivanje falsifikovanog meda već se najbolji rezultati postižu kombinacijom sofisticiranih analitičkih metoda. U poslednje vreme se pored metoda za određivanje profila šećera i odnosa stabilnih izotopa ugljenika C-13 i C-12 kontroliše i prisustvo određenih enzima. Za sada se ova poslednja analiza izvodi isključivo u inostranim laboratorijama. Zbog toga je usluga koju zahtevamo od Inovacionog centra Hemijskog fakulteta u Beogradu razvoj metode za određivanje beta- fruktofuranozidaze u medu.
Kao rezultat pružene usluge dobićemo:
– Izveštaj o razvoju i validaciji metode za određivanje sadržaja beta-fruktofuranozidaze u medu;
– Definisanu analitičku proceduru za procenu autentičnosti najznačajnijih botaničkih vrsta meda, odnosno otkrivanja falsifikata na osnovu kombinovanja rezultata sistematske analize fizičko-hemijskih parametara, sadržaja pojedinačnih šećera u medu i njihovih karakterističnih odnosa, odnosa stabilnih izotopa ugljenika i sadržaja beta-fruktofuranozidaze u medu.
Pouzdana kontrola autentičnosti meda u domaćim laboratorijama će doprineti suzbijanju pojave falsifikata meda na tržištu, odnosno plasmanu kvalitetnog meda na domaće i inostrano tržište, zaštiti interesa i potrošača i proizvođača kao i promociji kvaliteta autentičnog srpskog meda što će imati za cilj dalji razvoj pčelarstva u Srbiji, povećanje proizvodnje i izvoza našeg meda koji zadovoljava internacionalne standarde kvaliteta.

Izvor:http://spos.info/novih-400-000-dinara-za-projekat-inovativni-pristup-otkrivanju-falsifikata-meda-od-fonda-za-inovacionu-delatnost/

Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ), Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj jugoistočne Evrope i Savez pčelarskih organizacija Srbije organizuju Okrugle stolove na temu borbe protiv trovanja pčela u Beogradu, Surdulici i Bosilegradu. Danas, 8. novembra 2019. godine, u Bosilegradu, održan je treći okrugli sto o trovanju pčela uz podršku GIZ-a.

Skupu je prisustvovalo 60 pčelara i voćara.

Ispred Ministarstva poljoprivrede učestvovao je Nebojša Ristić iz poljoprivredne inspekcije iz Beograda. Iz PSSS Vranje prisustvovali su Nebojša Mladenović i Robert Širtov.

Učesnike današnjeg Okruglog stola je pozdravio i kao dugogodišnji pčelar učestvovao u radu predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev. Prisustvovao je i zamenik predsednika opštine Stefan Stojkov, kao i predsednik Skupštine opštine Slavčo Vladimirov. Skupu je prisustvovala i Rada Đorđević iz veterinarske ambulante.

U radu Okruglog stola učestvovali su: Irena Džimrevska iz makedonskog GIZ-a koji je finansijer ovih okruglih stolova, načelnik veterinarske inspekcije Zoran Ivanović, dr Goran Jevtić, Institut za krmno bilje Kruševac i Siniša Ilinčić, dipl. inženjer zaštite bilja.

Moderator okruglog stola je i ovog puta bila Aleksandra Sekulović iz NALED-a, koja vodi četvorogodišnji projekat koji je SPOS dobio kod NALED-a sa istim ciljem kroz široki javno-privatni dijalog, te se zahvaljujemo njoj i Violeti Jovanović izvršnoj direktorki NALED-a što su prihvatile da učestvuju, radi razmene iskustava i informacija, jer svi stremimo ka što efikasnijem rešavanju ovog problema.

U diskusiji je učestvovao veliki broj prisutnih, sa vrlo konkretnim i konstruktivnim predlozima, na osnovu kojih će se formirati konačna strategija SPOS-a i Odbora za zaštitu pčela SPOS-a u borbi protiv trovanje pčela.

Trečem okruglom stolu su od medija prisustvovali Radio Bosilegrad, Event produkcija, portal Far iz Dimitrovgrada, kao i novinsko izdavačka kuća Bratstvo.

Nakon završetka i trećeg okrugla stola, sačiniće se odgovarajuća dokumenta sa predlozima za rešavanje problema, koja će se koristiti u pregovorima sa donosiocima odluka na različitim nivoima, kao i u aktivnostima koje će SPOS sprovoditi u narednom periodu u borbi za spas pčela.

Upućujemo veliku zahvalnost GIZ-u i Ministarstvu poljoprivrede što su nakon dobrog predstavljanja kompleksnosti i veličine problema, odlučili da nam sistemski pomognu u suzbijanju trovanja pčela.

Izvor:http://spos.info/odrzan-treci-okrugli-sto-o-trovanju-pcela/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31