Razgovarali smo sa Rodoljubom Živadinovićem, predsednikom SPOS-a , organizacije koja je prva uspela da uz pomoć države i sopstvenim sredstvima obezbedi plasman svojih proizvoda. Slobodno možemo reći da je ovo revolucija, kada su u pitanju naša Udruženja, jer se ovako nešto nije desilo do sada i, znak je da su naši proizvođači shvatili šta znači biti udružen i kako treba da se radi. Najpre smo želeli da saznamo iz prve ruke kakvi su utisci nakon otvaranja pogona?
R. Ž.: Kada posle 123 godine postojanja Saveza pčelarskih organizacija Srbije, napravite ono što je trebalo davno uraditi, a što će obezbediti budućnost srpskog pčelarstva, naravno da je osećaj neverovatan. Još kada je sve to prepoznato i pomognuto od države i lokalne samouprave, naravno da je osećaj vrednosti još veći. Kada vidite da neko prepoznaje vaš rad, jer generacije pčelara su sanjale da svoj med plasiraju direktno potrošacima, bez posrednika, konačno smo dosanjali san. Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a “Naš med” doo, preporodiće srpsko pčelarstvo.
Da li su gotovi rezultati i kakvi su za prve uzorke?
R. Ž.: Analize prvog šlepera šumskog meda i prva dva šlepera bagrema su fantastične, i jako smo srećni zbog toga. Kupci još i više, jer sada imaju gde da kupe vrhunski med, direktno od pčelara. Prvi med kreće put arapskih i evropskih zemalja, a izgleda da ćemo odmah zatim poslati med i u SAD,
pregovori su u toku.
Da li ima očekivanih efekata nakon otvaranja pogona i koji su?
R. Ž.: Najveći neočekivani efekat je veliko samostalno interesovanje kupaca iz inostranstva, jer su svi čuli da su pčelari Srbije napravili sopstveni pogon za plasman meda, a to je nešto što svi ozbiljni kupci najviše vole. Pored toga, mi smo se opredelili da u našem pogonu bude procesuiran samo srpski med, nećemo se baviti uvozom meda, čak i kad ga nemamo dovoljno, kao što to radi dobar broj drugih firmi u Srbiji. To smatramo lošim po našu državu i potrošače meda. Jer med iz Srbije koji ćemo mi pakovati imaće ime i prezime, svaki potrošač će tačno znati od kog pčelara i iz kog kraja Srbije potiče, i uvek će moći da ode da te pčelare poseti i uveri se da su to stvarni ljudi, a ne neko imaginarni iz Kine, Indije, Moldavije, ili nekog drugog dela sveta.
Koliko očekujete da ćete moći da plasirate meda do kraja godine?
R. Ž.: Teško pitanje. Do sada je prijavljeno oko 340 tona meda za prodaju, polovina od toga je bagremov med. Već smo više od pola tog meda uzorkovali.
Koja vrsta meda se najviše traži?
R. Ž.: Najviše se traži bagremov med, ali uspeli smo da otvorimo i odličnu liniju za izvoz šumskog meda, čiju smo cenu za pčelare više nego duplirali, i koji možemo da otkupimo onoliko koliko se ponudi. Nažalost, ima ga tek malo više od jednog šlepera. Mnogi pčelari nisu verovali u Pogon, i pre samo par meseci rasprodali su svoj med drugim pakerima meda, te su po kilogramu meda izgubili od 2 do 3 evra, što su ogromni gubici, ali to će im valjda biti nauk za naredne godine, da samo svom Pogonu treba da veruju. Valjda su ljudi toliko puta prevareni, da je teško da poveruju da se i ovakva čuda mogu dešavati.

Kakvi su utisci o proizvodnoj godini kod pčelara?
R. Ž.: Godina je jako loša, podbacio je prinos meda u globalu za oko 80 odsto. To je loša vest, treba spremiti pčele za zimu, a pčelari dobro znaju da kad je godina loša, održavanje pčela je mnogo skuplje nego kada je dobra sa dobrim prinosima. Pčelare pozivam da veruju svom Pogonu, da kada im je hitno za novac prodaju med i drugima, ali samo onoliko koliko im je zaista hitno, jer njihov Pogon može najviše da im plati, iz prostog razloga što naš Pogon nema gazdu, sav profit ugrađen je u cenu meda za pčelare.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) objavio je novu cenu bagremovog meda u Pogonu "Naš med", koja će važiti za pčelare čiji med kroz nekoliko dana kreće put kupca, a sa napomenom da, ako u međuvremenu, do preuzimanja meda od pčelara, cena dalje bude rasla, pčelarima će biti isplaćena nova, viša.

Osnovna cena kilograma bagremovog meda u otkupu je 5,74 evra. Sa PDV nadoknadom, ukupna koju će pčelar dobiti iznosi 6,1992 evra. Vlasnici Platinaste kartice lojalnosti SPOS-u imaju 1,6 odsto višu cenu, odnosno 5,8 evra. Sa PDV nadoknadom iznosiće 6,3 evra."Isplata meda se obavlja u celosti pre preuzimanja meda, odnosno 90 odsto procenjene količine, jer se smatra da greška u proceni ne može biti veća od 10 odsto, a kad se med izmeri, pčelaru će se odmah nakon merenja doplatiti razlika, ili će pčelar vratiti višak novca ako je procena bila veća od 10 odsto na štetu Pogona, odnosno par dana pre nego med napusti magacin pčelara", navodi se na sajtu SPOS-a.Med se najpre uzorkuje, a preuzima nakon što analize pokažu da je dobar.

"Prijavljujte sve vrste meda za prodaju, ne samo bagremov, jer ćemo jako brzo, pored ponude za šumski med koju već imamo, imati i ponude za lipov i pravi livadski med. Prijavljujte i suncokretov med, kao i med od uljane repice, iako za sada nemamo cenu za njega koja je dostojna pčelarske muke, ali moramo da znamo kojim količinama meda raspolažemo da bismo pronašli pravog kupca, a sigurni smo da hoćemo."Za sve one koji su se prijavili po prethodno objavljenim cenama, čiji je med već ili treba biti uzorkovan narednih dana, važi nova, odnosno za sve će važiti ona cena koja bude aktuelna na tržištu na dan isplate meda.

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/spos-nova-cena-bagremovog-meda-574-evra/62863/

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kaže da su zamolili državu da ubrza isplatu subvencija pčelarskim proizvođačima zbog teške godine koju su imali.

Kako je naveo, trošškovi pčelarenja su mali kad je godina dobra, ali ogromni kad je lošša godina."Proleće je bilo dobro za razvoj pčela, malo je omela korona, ali su ipak pčelari uspeli da pripreme pčele za bagremovu pašu. Kasnije je došlo do talasa lošeg vremena i prinosi su u većem delu Srbije potpuno izostali, dok u jednom delu Srbije, na jugu, gde je bilo manje hladno, prinos je bio nešto veći ali, opet, daleko ispod proseka", objasnio je Živadinović za N1.

Kako kažže, "bagrem je propao, a samo je lipova paša dala pristojne prinose".

"Što se tiče suncokreta koji slovi za najsigurniju pčelinju pašu, prinos kilograma po košnici je jednocifren, a to je nezapamćeno", kaže.Totalno je podbacila i paša na visokim planinama, gde su, kako navodi ŽŽivadinović, pčele pojele i ono što su imale u koššnicama.

S obzirom na velike novčane gubitke, veliki broj pčelara će imati neverovatne probleme, zbog čega očekuju da držžava pomogne, dodao je.

"Košnice su prazne, moraju se dohraniti pčele da bi ušle u zimu. Proizvođačima bi trebalo pomoći da nabave neophodnu ishranu da se dohrane pčele kako bi preživele", zaključio je Živadinović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kosnice-prazne-troskovi-rastu-pcelari-ocekuju-da-im-drzava-pomogne/mk18gqt

Pčelari Srbije već su nekoliko šlepera meda prijavili za uzorkovanje, što je prvi korak ka izvozu preko pogona "Naš med" iza koga stoji Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović kaže da su šleperi težine 20 tona, a da uzorkovanje meda prijavljenog za izvoz počinje od ponedeljka."Posle uzorkovanja, uslediće analize, homogenizacija i plasman meda za izvoz. Cena meda je solidna, a na žalost meda ove godine nema dovoljno", rekao je Živadinović za Tanjug.

On kaže da je zahvaljujući pogonu Naš med u Rači, u koji je uloženo milion evra, sada i pčelarima jasno da se može minimalizovati zarada firmi za pakovanje meda.

"Imamo pristojne cene. Kad smo ih javno ponudili bile su najbolje na tržištu, pa su se i pakerske firme prilagođavale. Sada pčelari mogu da vide koliko znači pogon Naš med jer zarade pakera meda idu na minimum, kao što i treba da bude", kaže on.Pčelari će med pogonu "Naš med" moći da prijavljuju tokom cele godine, a puna cena biće im isplaćivana pre nego što med izađe iz njihovih magacina.

Živadinović kaže da je godina zbog meteoroloških prilika izuzetno loša za pčelare."Ko god je izvrcao sav med morao je posle medom da prihranjuje pčele. Biljke su slabo medilo zbog prejakog sunčevog zračenja, pa je dnevna potrošnja meda po košnici za prihranu pčela bila povremeno i do jednog kilograma posle bagremove paše", rekao je on i dodao da su u tim prilikama dobro razvijena pčelinja društva pojela i do 30 kg meda tokom ovog leta.

Procena SPOS-a je da će prinos meda ove godine biti umanjen do 80 procenata u odnosu na neki prosek."Tržište je već odreagovalo, cene meda otišle su gore za stotinak, pa i do 200 dinara za kilogram", rekao je on.

Zbog manjeg prinosa on očekuje više falsifikovanog, i meda iz uvoza.

"Zbog centa razlike opet je neko spreman da žrtvuje svoju proizvodnju, svoje kooperante pčelare, zato smo i napravili ovaj pogon da se to ne bi dešavalo. Moramo da se borimo i protiv uvoza, i protiv falsifikata", rekao je Živadinović.Pogon "Naš med" ocenjuje kao rešenje problema jer pčelari sami plasiraju med koji su proizveli.

"Naš med na tržište stiže bez posrednika. A naš potrošač u Srbiji kada uskoro budemo počeli da punimo med u tegle, imaće punu kontrolu i uvid u to šta kupuje", rekao je on.

Dodaje da će srpski potrošač koji želi da jede pravi med biti po prvi put zaštićen.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/losa-godina-za-pcelare-cena-meda-solidna-ali-je-prinos-znatno-manji/w8m4btv

Najveći problem pčelara u Srbiji, gde je registrovano više od 1,3 miliona košnica, je trovanje pčela, izjavio je danas predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

On je ponovio da pčelari traže da država trovanje pčela proglasi krivičnim delom, jer pčele godišnje prinose srpske poljoprivrede podignu za 226 miliona evra.

"Mnogo je učinjeno na tom planu, izmenjen je zakon, od naredne godine više nema slobodne prodaje pesticida, inspekcija sve bolje radi na terenu, ali trovanja se nastavljaju tek nešto manjim intenzitetom, jer neki poljoprivrednici očigledno i dalje ne znaju skoro ništa o tome koliko im pčele povećavaju prinose", kazao je Živadinović agenciji Beta povodom Svetskog dana pčela, 20. maja.

On je naglasio da trovanja pčela obeshrabruju pčelare, pa se dešava da i najbolji među njima napuste pčelarenje. "Od države tražimo da se uvedu drastičnije kazne sa jedne strane, a da se trovanje pčela proglasi krivičnim delom, te da se goni po službenoj dužnosti. To je jedini spas koji trenutno vidimo", kazao je Živadinović.

On je podsetio da je pčela indikator zdrave životne sredine i da sve češća masovna trovanja pčela ukazuju na neadekvatnu upotrebu sredstava za zaštitu bilja, samim tim i na zagađenje životne sredine.

"Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude. Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za 226 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo godišnje podigne prinose okolnih poljoprivrednika za 566 evra", precizirao je Živadinović.

Dodao je da "više od 75 odsto glavnih gajenih biljaka direktno zavisi od pčele kao oprašivača".

"Više od 100 vrsta gajenih biljaka, koje čine najveći deo u proizvodnji hrane za ljude, oprašuje pčela. Bez oprašivanja pčela, prinos jabuke pada za 38 odsto, jagode za 55 odsto, višnje za 67 odsto, šljive za 72 odsto, maline za 81 odsto, kruške 36 odsto, uljane repice 50 odsto", rekao je Živadinović.

Prema njegovim rečima, u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije registrovano je više od 1,3 miliona košnica, a više od 16.000 pčelara svake godine konkuriše za subvencije, te oni čine, kako je naveo, glavni korpus pčelara sa ozbiljnijim brojem košnica. Dodao je da ima, međutim, i neregistrovanih pčelinjaka, što je suprotno zakonu.

Pčelari SPOS-a su prošle godine, kako je kazao Živadinović, proizveli nešto više od 5.000 tona meda, jer je sezona bila slabija nego inače . Najviše meda se izvozi u Norvešku, Italiju, Nemačku i zemlje okruženja.

"Potencijal za proizvodnju meda u Srbiji nismo ni blizu dostigli. Sigurno prinose možemo duplirati, ali za to je potrebno napraviti jeftin i funkcionalan katastar pčelinjih paša, subvencionisati nabavku pogonskih vozila za prevoz pčela, kao i konačno rešiti registraciju pčelarskih vozila, što je obećanje države koje još nije ispunjeno", ukazao je Živadinović.

On je ocenio da je Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" u Rači, "jedini spas za budućnost naših pčelara".

"U aprilu ove godine krenuo je ozbiljan uvoz meda iz inostranstva i jedini način da se izborimo sa takvom konkurencijom jeste prezentacija domaćeg meda, kako našem tržištu, tako i inostranom. Do sada smo u pogon uložili više od 1,4 miliona evra, te je u potpunosti spreman za plasman meda na veliko, u buradima, a nedostaje nam za narednu fazu još oko 470.000 evra kako bismo ga u potpunosti opremili za plasman meda u teglama", rekao je Živadinović.

Kapacitet ovog pogona je do 3.000 tona godišnje, ali ga je, kako je dodao, lako povećati ukoliko bude bilo potrebe, unošenjem još jednog homogenizatora za med.

"Izvoz meda se planira u sve države sveta, gde god ima interesovanja, naravno najviše targetiramo tržište EU, arapskih zemalja i Japana", kazao je predsednik SPOS-a.

Naveo je da je pandemija korona virusa poremetila planove i napravila nesagledivu štetu, što kroz direktne troškove održavanja pogona tokom perioda zastoja, što zbog toga što je otvaranje koje je već bilo zakazano moralo da se odloži. Ekipa firme iz Slovenije koja je isporučila ključnu opremu, nije mogla da dođe zbog zabrane kretanja da obavi probni rad opreme, niti se zna kad će moći da dođe, a to je preduslov za uvođenje standarda.

"Svakako je šteta ogromna i tek krajem godine moći ćemo da je izrazimo novčano. O šteti zbog kašnjenja početka rada da ne pričamo, nju trpe svi pčelari koji konačno očekuju realnu cenu za svoj proizvod", kazao je Živadinović.

Podsetio je i da je za vreme vanrednog stanja najveći problem bila nemogućnost odlaska na pčelinjake pčelara starijih od 65 odnosno 70 godina, pa su pretrpeli velike štete.

"SPOS je tražio da im se pomogne, država je izašla u susret za pčelare starije od 70 godina, na žalost ne i preko 65, te su oni dobili 800 dinara po košnici, do maksimalnih 20.000 dinara po osobi", rekao je Živadinović.

Svetski dan pčela obeležava se na inicijativu Slovenije od 2018. godine, sa ciljem da se ukaže na značaj pčela u oprašivanju biljaka, odnosno proizvodnji hrane, ali i zaštiti životne sredine, odnosno opsatnak ljudi na planeti.

Taj datum je određen za obeležavanje, jer se 20. maja 1734. rodio Anton Janša, slovenački pčelar, koji je bio poznat kao pionir savremenog pčelarstva, a Marija Terezija ga je imenovala za glavnog učitelja pčelarstva. Istovremeno je maj na severnoj polulopti mesec bujnog razvoja pčela i prirode, a na južnoj polulopti je jesen, kada se prikupljaju pčelinji proizvodi i počinje sezona upotrebe meda.

Otpravnik poslova Ambasade Slovenije u Beogradu Roman Veiksler kazao je da je pčelarstvo u Srbiji , slično kao u Sloveniji, "na jako visokom nivou i predstavlja važnu poljoprivrednu granu".

"Zato raduje činjenica, da je Srbija među prvima prepoznala značaj međunarodne zaštite pčela i podržala inicijativu za proglašenje Svetskog dana pčela", kazao je on.

Podsetio je da se se svake godine u maju priređuju događaji posvećeni obeležavanju Svetskog dana pčela, ali će zbog pandemije korona virusa ovogodišnje, treće obeležavanje, biti pre svega u znaku virtuelnih događaja.

Pčele oprašuju, podsetili su iz Ambasade Slovenije, skoro tri četvrtine svih biljaka i od njih zavisi trećina proizvedene hrane na planeti, a efikasno oprašivanje povećava količinu poljoprivrednih kultura, poboljšava njihov kvalitet i otpornost na štetočine.

Kulture koje zavise od oprašivanja su značajan izvor prihoda poljoprivrednika, pre svega manjih i porodičnih gazdinstava.

Prema poslednjem izveštaju Svetskog saveza za očuvanje prirode (IUCN), gotovo 10 odsto pčela je pod pretnjom izumiranja, a pet procenata je najverovatnije ugroženo.

Izvor:https://naslovi.net/cir/2020-05-20/beta/spos-trovanje-pcela-u-srbiji-treba-proglasiti-krivicnim-delom/25463484

Opasnost od trovanja pčela je prisutna tokom cele aktivne pčelarske sezone. Najbolji vid borbe protiv ovog problema je preventivno delovanje. Uvek je poželjno upoznati se sa okolnim zasadima kako bismo lakše delovali u cilju sprečavanja potencijalne opasnosti od trovanja, razgovorom sa vlasnicima tih zasada. Važno je da oni budu upoznati o značaju pčela, da pčele oprašivanjem povećavaju prinose i poboljšavaju kvalitet plodova.

Nažalost, preventivno delovanje nije uvek dovoljno, pa dođe do trovanja pčela, a tada je neophodna brza reakcija kako bismo sebi obezbedili šansu da ostvarimo svoja prava u pogledu obeštećenja. Vremenski uslovi mogu da ubrzaju raspadanje aktivnih materija, pa je veoma važno u što kraćem roku uraditi sledeće:

OBAVESTITE FITOSANITARNU INSPEKCIJU

Prijava se vrši usmeno, u elektronskoj i pisanoj formi. Nakon usmenog obaveštavanja inspektora, pisani zahtev na A4 formatu (obrazac 1) se predaje na pisarnici u dva primerka, jedan overeni primerak ostaje vama kao dokaz da ste slučaj na vreme prijavili, dok drugi primerak ostaje na pisarnici. Takođe zahtev pošaljite i u elektronskoj formi, mejlom (kontakti u tabeli 1) i obavestite šefa regionalnog odseka fitosanitarne inspekcije koji je nadležan za teritoriju na kom je došlo do trovanja, recimo ako su pčele odseljene na neku pčelinju pašu (konatakti u tabeli 1).

Inspekcija izlazi na teren, uzima uzorke i sačinjava zapisnik. Zapisnik je potrebno potpisati, ali to učinite tek kada ga detaljno pročitate i kada uzajamno usaglasite ono što je uneto u zapisnik. Ono što nije uneto u zapisnik na sudu se ne može koristiti.

 Od ispektora zahtevajte:

– primerak zapisnika, čitko napisanog zbog lakog tumačenja;

– da unese zakonsko pravo o pokretanju prekršajnog postupka protiv vlasnika parcele ili lica koje je odgovorno za nanešenu štetu. Ako inspektor neće da pokrene prekršajni postupak, onda vi kao oštećena strana učinite to u skladu sa zakonom. U slučaju da je lice koje je izazvalo trovanje pčelinjih zajednica u tom trenutku nepoznato, u zapisniku i u prekršajnom sporu se navodi NN lice;

– obezbedite inspektoru zaštitnu opemu, kako bi na bezbedan način obavio svoj posao.

OBAVESTITE VETERINARSKU INSPEKCIJU

 Prijava se, kao i fitosanitarnoj inspekciji, vrši usmenim putem, u elektronskoj i pisanoj formi. Prijava u pisanoj formi je obavezna kao i u slučaju fitosanitarne inspekcije, zahtev predajete u dva primerka na pisarnici, jedan overen primerak ostaje vama.

 Veterinarski inspektor izlazi na teren, uzima uzorke pčela i sačinjava zapisnik. Zapisnik pre potpisivanja obavezno dobro pročitajte i usaglasite ga sa inspektorom, da odgovara činjeničnom stanju. Ponovićemo, obezbedite inspektoru zaštitnu opremu, kako bi na bezbedan način obavio svoj posao.

OBAVESTITE POLICIJU

Policija izlazi na teren i takođe sačinjava zapisnik. Policiji je potrebno obezbediti zaštitnu opremu. Za razliku od inspekcija, policija mora biti obaveštena i mora napraviti zapisnik, jer je ona nadležna za zaštitu imovine.

 OBAVESTITE POLJOPRIVREDNU INSPEKCIJU

Poljoprivredna inspekcija bi trebalo da bude obaveštena i mora dati mišljenje o trovanju pčela.

 Obavestiti i predsednika svog pčelarskog udruženja o nastaloj šteti, a ukoliko se trovanje dogodilo na teritoriji gde ste odselili na neku pčelarsku pašu, obavestite i predsednika udruženja čije udruženje pokriva tu teritoriju. Obavestiti pčelare u vašoj blizini da ste na vašem pčelinjaku uočili trovanje uz proveru na njihovim pčelinjacima. Ako je i kod njih ista situacija, napravite kratki zajednički zapisnik o zatečenom stanju, sa podacima i potpisima. Čak i ukoliko kod njih nema trovanja, sa njima napravite zapisnik o stanju na vašem pčelinjaku.

 Poželjno je napraviti što više fotografija i video zapisa, takođe, ako okolnosti dozvole, snimajte ceo događaj. Obezbediti što više svedoka.

Obezbediti stalno dežurstvo na pčelinjaku do izlaska nadležnih organa, ne dirati ništa kako bi inspekcija što lakše uzela uzorke i što validnije sačinila zapisnik.

 Dok čekate izlazak inspekcija i policije na teren, pripremite sledeću dokumentaciju:

– aktivni status poljoprivrednog gazdinstva,

– HID broj,

– ID broj pčelinjaka, tj. stajališta,

– ako se trovanje desilo na lokaciji gde ste odselili pčelinjak, pripremite i Uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke životinja u unutrašnjem prometu (tzv. Transportno uverenje) koje dokazuje da ste legalno transportovali pčele,

– popuniti obrazac „Prijava sumnje na trovanje pčela“ (obrazac 2),

– poželjno je da sa inspektorom obiđete teren, da mu ukažete na svaku sumnju koju imate, ako sumnjate na neko sredstvo koje je potencijalno izazvalo trovanje. U slučaju da da imate stvarnih saznanja koje je sredstvo korišćeno (pronađena ambalaža), obavestite inspektora, kako bi se išlo sa ciljanom analizom, što će ubrzati vreme za dobijanje rezultata ali i smanjiti troškove.

Na sajtu SPOS možete naći i formulare za prijavu.

Izvor:http://spos.info/postupak-prijave-osnovane-sumnje-na-trovanje-pcela/

 

Kako saznajemo iz Ministarstva poljoprivrede, DO DALJEG ipak NIJE MOGUĆE izaći u susret zahtevima SPOS-a i svih pčelara starijih od 65 (u naseljima sa preko 5000 stanovnika) kao i od 70 (u naseljima sa manje od 5000 stanovnika) da posećuju svoje pčelinjake.

Ova vest nas je bukvalno zatekla. Učinili smo sve što smo mogli, razgovarali sa svima i pisali dopise svima na svim nivoima, ali je stav da se u ovoj fazi epidemije apsolutno ne može dozvoliti osobama starijim od 65/70 godina da napuštaju svoje domove.

Iako smo na startu epidemije dobili podršku i ministra poljoprivrede i predsednice Vlade da stariji mogu na pčelinjake pod strogim uslovima, tok epidemije je brzo postao takav da se to više ne može dozvoliti. U međuvremenu smo poslali i dva dopisa predsedniku Republike, ali jednostavno, stav struke je takav. Žalimo zbog ovakve odluke, očekujemo katastrofu na mnogim pčelinjacima, ali tražimo i pomoć države takvim pčelarima nakon završetka epidemije, kao što će se pomoći mnogima koji su zbog epidemije bili sprečeni da ostvare svoje prihode u poljoprivredi. Zato pozivamo sve pčelare starije od 65/70 godina, da probaju da nađu nekoga ko će im uraditi makar nužne poslove na pčelinjaku, a mlađe pčelare molimo da pokažu solidarnost i da izađu u susret molbama starijih. I molimo da sve komunikacije i dogovaranja obavljate telefonom a ne u ličnom kontaktu, upravo da se bolest ne bi širila. To je sve što sada možemo učiniti… na žalost… samo možemo da se molimo da to „do daljeg“ traje koliko je moguće kraće, te da će mere države protiv epidemije ipak dati željene rezultate…

Naše starije kolege i pored bolnih trauma koje će svi nedvosmisleno imati, molimo da uprkos svim dosadašnjim i budućim nedaćama pokažu strpljenje, a SPOS ostaje uporan da do rešenja za njih ipak dođe!

Svi ostali pčelari mlađi od 65/70 godina moći će normalno na pčelinjake i van kao i u toku policijskog časa, samo treba da pošalju zahtev. Jedino što još uvek ne znamo kako će se završiti, to je vođenje pomoćnika na pčelinjak u vreme policijskog časa, jer je MUP pre neki dan i to stopirao iz nepoznatih razloga.

Kao što je poznato, u aprilu se prijavljuje stanje na pčelinjaku, a do kraja proleća treba uraditi i aktivni nadzor, da bi ste imali pravo na subvencije od države.

Međutim, pošto je u toku vanredno stanje, a Vlada je zabranila šalterska okupljanja gde god to nije neophodno, a pored toga zabranjeno je starijima od 65 godina da izlaze van kuće (u SPOS-u ih ima 2.818) zatražili smo još pre 15 dana od nadležnih da se izjasne kako ćemo ove godine odraditi ovu zakonsku obavezu.

Do danas, još uvek se nisu usaglasili Uprava za veterinu, Uprava za agrarna plaćanja i ministar poljoprivrede, te čekamo i svakodnevno postavljamo pitanje kako dalje.

Prema tome, formalno, i dalje je sve na snazi kao i ranijih godina. Neki pčelari su požurili i brže bolje već danas završili taj posao.

Ipak predlažemo svima da sačekamo zvanični stav pa tek onda da delamo.

Predlog SPOS-a je da se prijava ne obavi ove godine, već da se za subvencije uzmu podaci iz prijave od oktobra, da ne bismo širili korona virus među pčelarima nepotrebnim stajanjima u redu i ostvarivanjem kontakata sa drugim ljudima.

Izvor:http://spos.info/do-daljeg-nema-odobrenja-za-odlaske-na-pcelinjak-za-starije-od-65-70-godina/

 

Danas je održana redovna godišnja Skupština SPOS-a.

Bilo je prisutno tačno 120 delegata (što je odaziv od čak 78,4%). Ovako visok procenat odaziva (6,2% bolji nego prethodne godine) najbolje govori o sve većoj zainteresovanosti pčelara za aktivnosti SPOS-a.
Program rada za period od 2020. do 2024. godine usvojen je jednoglasno. Osnovni zadatak SPOS u 2020. godini svakako je početak rada Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a “Naš med” doo… Naglašena je važnost nastavka uplate donacija za Pogon, kako bi savladali sve izazove i zahtevnost stavljanja Pogona u rad. Radnici će u Pogon ući već 15. februara, a otvaranje očekujemo krajem marta, kako je i planirano. Ostale aktivnosti detaljno su obrazložene u Programu rada koji možete pogledati u ovoj vesti.

Za predsednika SPOS-a izabran je dr med. Rodoljub Živadinović sa 115 glasova.

Za članove Nadzornog odbora izabrani su Svetomir Stamenković (101 glas), Slavko Luković (97 glasova), Radomir Radovanović (85 glasova), Dejan Stefanović (84 glasa) i Milisav Miletić (79 glasova).

Za članove Suda časti izabrani su Dragiša Jović (100 glasova), Nenad Trifunović (100 glasova) i Vučko Radojević (76 glasova).

Skupština je jednoglasno verifikovala predložene kandidate za članove Izvršnog odbora SPOS-a: Rade Stevanović, Branko Mijić, Ognjen Delić, Zlatomir Tomić, Ivica Kostić, Milorad Novković, Radivoje Stojanović, Slobodan Čumić, Damljan Dramlić, Dragan Milovanović, Milan Matejić, Savo Mrdak, Zlatomir Kolaković i Ranko Vučković.

Izvor:http://spos.info/novo-rukovodstvo-i-novi-planovi-spos-a/

Glavna tema razgovora predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljuba Živadinovića i šefa Odseka za stočarstvo Ministarstva poljoprivrede Nenada Terzića bile su subvencije za organsku proizvodnju u pčelarstvu.

Trenutno su na nivou 40% većem od standardnih subvencija. Zaključeno je da je takva subvencija možda primenljiva u nekim drugim granama poljoprivrede, ali je u pčelarstvu sasvim neprimenljiva i nestimulativna, jer su troškovi organskog pčelarenja ogromni, posebno u vreme klimatskih promena u kome živimo, navodi se na sajtu SPOS-a.

- Predlog SPOS-a je da se subvencija za organsko pčelarenje podigne tri puta u odnosu na standardnu subvenciju, koja će u 2020. iznositi 800 dinara po košnici, što znači da je naš predlog da subvencija po košnici u organskom pčelarstvu od 2020. iznosi 2400 dinara. Jer, minimalni troškovi po organskoj košnici u prosečnoj godini su upravo najmanje 20 EUR, a u lošim godinama dostižu i 35-40 EUR - navodi se na sajtu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2760769/spos-predlaze-da-subvencije-za-organsko-pcelarenje-budu-2400-dinara

Na žalost, zahvaljujući nesavesnima, koji se ne mogu nazvati pčelarima jer koriste zabranjena sredstva u svojim košnicama, u šleperu bagremovog meda iz Srbije koji je izvezen u Norvešku, pronađen je zabranjeni antibiotik metronidazol.

Evropska komisija objavila je tu informaciju na svom portalu RASFF 5. decembra 2019. godine, a uzorak je uzet 18. novembra 2019. godine. Kako saznajemo, šleper će zbog toga biti vraćen srpskom izvozniku.
Pronađeno je 0,98 mikrograma metronidazola na kilogram meda. Tako mala količina nikome ne može naškoditi, osim pčelarima koji zbog toga neće izvesti med, a pčelarstvo Srbije može zbog minornog broja nesavesnih ostati uskraćeno dobrog glasa i perspektive uspešnog plasmana meda.

ALI, kao što se zna, jedan šleper od dvadesetak tona čini med više pčelara, te med tog nesavesnog pripadnika pčelarske zajednice (na žalost) čini samo mali deo ukupne količine, što znači da je u njegovom medu prisutna mnogo veća količina metronidazola, koja se razredila u homogenizovanoj masi sa medom pravih pčelara.

Pitamo se ŠTA još treba da se desi, da bi pčelari shvatili da ne trebaju da slušaju NEZNALICE I SAMOZVANE PČELARSKE STRUČNJAKE, te da se konačno spasimo od onih retkih među nama koji sebi dozvoljavaju da koriste NEDOZVOLJENA I NEREGISTROVANA sredstva u pčelarstvu. Pri tom, ovaj antibiotik nigde u EU nije registrovan za upotrebu u pčelarstvu, kao i nijedan drugi antibiotik, jer ne samo što je upotreba antibiotika u pčelarstvu zabranjena, već ne postoji nijedna bolest pčela kod koje antibiotici stvarno mogu da pomognu, već samo skrivaju bolest, koja se u međuvremenu širi, i na kraju bukne još većim intenzitetom u mnogo većem broju košnica.

Mi ne možemo znati kojoj bolesti pčela je naš nesavesni genije namenio metronidazol, ali verovatno su u pitanju američka kuga ili nozemoza, jer mašti genijalaca nema kraja.

U saradnji sa državom, SPOS se izborio da sada i sve preglede pčela vezano za suzbijanje američke kuge plaća Republika Srbija, a uništavanje društava sa kugom se plaća već decenijama u apsolutno realnom iznosu, te ne postoji NI NAJMANJE razlog da se američka kuga skriva, a još manji da se zataškava antibioticima, koji će dovesti do toga da se još više proširi razmenom ramova i nastavaka sa drugim košnicama.

Takođe, neki pokušavaju i nozemozu da suzbijaju ovim zabranjenim antibiotikom, time čine medveđu uslugu i pčelama i sebi, ali i svima nama. Ni jedna ni druga bolest NE MOGU se suzbiti antibioticima, naprotiv, zbog ubijanja korisnih mikroorganizama u digestivnom traktu pčele, nozemoza se prema istraživanjima nakon oko šest meseci razvije još jače, jer se korisni mikroorganizmi razvijaju sporije od nje, i ne mogu više da obave svoju zaštitnu ulogu.

Posle ovog slučaja, SPOS će još više pojačati borbu protiv nesavesnih nazovi pčelara koji koriste zabranjena sredstva u pčelarstvu, jer nikome neće dozvoliti da dalje prlja fenomenalni ugled srpskog meda koji smo svi već desetak godina unazad teškom mukom i odgovornim radom sticali!

Neka se ne nada NIKO da će ubuduće moći da radi ovo što se sada desilo, i nadamo se da će ime takvog „pčelara“ biti otkriveno od strane firme izvoznika i objavljeno! Pčelari koji koriste zabranjena sredstva moraju biti izopšteni iz naše pčelarske zajednice, neka kaljaju svoje ime, naše neće…

Izvoznik će sada morati da pretrpi štetu od oko 100.000 evra (na grubo računato). Zbog čega i koga? Zbog nedokazanih samozvanih „stručnjaka“! Čuvajte se, nedokazani, vi ili mi!

A šteta koju će zbog ovoga pretrpeti Srbija i srpsko pčelarstvo ne može se izmeriti… jer je nemerljiva!

Izvor:http://spos.info/metronidazol-nadjen-u-bagremovom-medu-iz-srbije/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31