U selu Njegoševo, tačnije salašu, na Bečejskom putu, kod Bačke Topole, nalazi se farma porodice Tružinski. Gazdinstvo se bavi organskom poljoprivredom, gaje autohtone sorte pšenice, speltu, pir jednozrnac, pir dvozrnac i stado Podolskog goveda. Gazdinstvo se 10 godina bavi organskom
proizvodnjom, trenutno rade 64 ha,i organska proizvodnja je uključena u biodinamičku proizvodnju. Imaju kupca iz Nemačke koji zahteva biodinamičku
proizvodnju.
Porodica Tružinski gaji speltu, koja ima istoriju dužu od jednog milenijuma. Zbog niskog prinosa ova žitarica na neko vreme je nestala sa naših polja , kao i njen vredan plod sa naših trpeza. Na tradicionalan način uzgajaju stado Podolskih goveda, specifičnog mesa, koje je u svetu poznato, po tome, što spada u red onih koji imaju sertifikat zdrave hrane. Jedino je meso, koje prilikom kuvanja ili pečenje ne gubi masu, već je količina ista i pre i posle, spremanja.
„Prilikom izrade integralnog brašna , celo zrno (klica i omotač)se melju, tako da se u brašnu koje se dobije, nalaze vitamini, i nadmašuju energetsku vrednost brašna, današnjih žitarica. Naš osnovni proizvod je brašno odličnog kvaliteta od 100 % organske spelte, istakao je naš sagovornik Sabolč Tružinski i dodao:
„Od speltinog brašna proizvodimo i stavljamo u promet beskvasni hleb. Takođe, pravimo i testenine od granulata koji se melje u vertikalnom kamenom
mlinu i koji sadrži optimalne količine vlakana vrhunskog kvaliteta, koje čuvaju naš probavni trakt. Sadržaj mekinja čisti zid creva. Testenine ne sadrže jaja, ne
raspadaju se i ne lepe se, jer se način kuvanja ovih testenina razlikuje od kuvanja običnih.
Tehnologija za izradu testenine od spelte je usavršavana 3 godine. Svojim proizvodima snabdevaju 38 prodavnica zdrave hrane, a hlebom od spelte i
jedno privatno obdanište. Dostavu rade sami jednom nedeljno. Od lane imaju u ponudi i organski mak koji je prvi put posejan, na površini od 1,5 ha.
U svojoj ponudi imaju i zeleni sok, od neoljuštenog semena za sejanje dobija se zelena trava spelta, koja se presuje i dobija se sok. Dnevno se
može konzumirati na prazan stomak, od 0,5 dj do 1dl. Sok je rudnik minerala i vitamina za održavanje zdravlja, kod bolesnih pomaže brže
ozdravljenje.
Danas je ova proizvodnja zastupljena na 23 ha. Od kultura je najzast upljenija spelta. U današnjem modernom vremenu čovek se vraća prirodi, starim vrednostima i organskoj proizvodnji jer uviđa razliku. Tako spelta ponovo dobija na značaju a zbog povećane tražnje uzgaja se kao organska pšenica bez upotrebe hemijskih sredstava. Skuplja je od obične pšenice jer su prinosi manji ali vredi svako zrno. Sabolč, ističe da gajenje alternativnih
vrsta, pomaže smenu useva u plodoredu, svaka od tih biljaka ima svoje specifičnosti koje joj daju mogućnost da se uspešno uzgaja na našim prostorima.Posebno je ponosan na testeninu od integralnog brašna, koja je u zemljama okruženja pa i šire,pobrala pohvale.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Za razliku od pšenice, heljda i spelta odlično podnose oštriju klimu kao što je na podneblju Zlatara, gde je mahom gaje proizvođači organske hrane.

Heljda i spelta, nekada između dva svetska rata, smatrana je hranom za sirotinju, dok danas važe za zdrave i preporučljive namirnice.

Pravi se hleb, ali i anatomski prilagođeni jastuci, napunjeni ljuspicama semena, i to su samo jedne od karika u lancu proizvoda koji se dobijaju u ovim, po malo zanemarenim, kulturama. 

Proizvodnja organske hrane idealna je za zemljišta koja nisu hemijski tretirana na području Zlatara. 

"Svake godine povećavam proizvodnju. Ja sejem oko 10 hektara heljde. I nadam se da ću napraviti preradu i da ću uspeti da sertifikujem, da bi dao proizvode u veleprodaju radi lakšeg plasmana", kaže jedan od proizvođača, Obren Šaponjić. 

Desetak proizvođača se udružilo, krenulo sa pakovanjem, pa tako "Zlatarska heljda" snabdeva celu Srbiju.

Izvor: www.b92.net

 

Heljda - hrana i napitak

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/108-heljda-hrana-i-napitak

 

Između planina Jadovnik i Čemernica, preko obronaka Zlatara, na razdaljini dugoj čak 70 kilometara i nadmorskoj visini od 1.200 metara, agronom Jekoslav Purić iz Nove Varoši, na površini od 60 hektara organski uzgaja dve vrste retkih žitarica, heljdu i speltu.

Purić slovi za najvećeg proizvođača ovih kultura u zemlji. Svoje proizvode prodaje širom Srbije, kako on kaže, od Priboja do Subotice, a nisu retki ni kupci iz susednih zemalja, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. 

Ove žitarice odlično podnose oštriju klimu i otpornije su na bolesti pšenice. To je i glavni razlog zbog kojeg je Purić svoje "poverenje" poklonio njima, pa iz godine u godinu, više od dve decenije, povećava površine koje seje. 

Seme spelte posejano je na 34 hektara, a heljde na 26 hektara. Narod se sve više opredeljuje za zdraviji način ishrane, što podrazumeva smanjivanje upotrebe belog brašna, a povećava potrošnju drugih žitarica, pre svih spelte i heljde - u dahu zbori starina Jekoslav Purić, koji gazi sedmu deceniju, ali i dalje vešto barata traktorom. 

Očekivani prinosi po hektaru kreću se od 1,2 tone za heljdu do 3,5 tone za speltu. Kompletan rod završi u silosima gde se posle sušenja melje, zatim pakuje i sprema za tržište - naglašava Jekoslav. 

Seme spelte posejano je na 34 hektara, a heljde na 26 hektara. Narod se sve više opredeljuje za zdraviji način ishrane, što podrazumeva smanjivanje upotrebe belog brašna, a povećava potrošnju drugih žitarica, pre svih spelte i heljde - u dahu zbori starina Jekoslav Purić, koji gazi sedmu deceniju, ali i dalje vešto barata traktorom. 

Očekivani prinosi po hektaru kreću se od 1,2 tone za heljdu do 3,5 tone za speltu. Kompletan rod završi u silosima gde se posle sušenja melje, zatim pakuje i sprema za tržište - naglašava Jekoslav. 

Zbog loše cene, prosto sam nateran da smanjim zasejane površine. Proizvodnja je skupa, a otkupna cena krompira izuzetno niska, tako da je računica slaba - jada se Karaklajić. 

Nadničar Aldin Ibrović iz Kladnice svakodnevno prelazi desetine kilometara kako bi u cik zore stigao na imanje i prionuo na posao, jer kaže u Sjenici posla nema.

Naporno jeste ali mora da se radi, gazde su kažu zadovoljne mojim radom, a i ja sam zadovoljan kako me plaćaju - ističe Aldin.

Izvor: www.srbijadanas.com

Poljoprivredno gazdinstvo Jevtić  iz Bačkog Gradišta proizvodi speltu od njive do finalnog proizvoda. Ova žitarica je veoma poznata po svom zdravstvenom i lekovitom svojstvu. Za razliku od današnjih žitarica nije zagađena jer sama sebe čuva od svih zagađenja. Poseduje prijatan, sladak ukus i lako se vari. Jevtići površinu pod speltom svake godine proširuju pošto je potražnja za ovom žitaricom sve veća. U proizvodnji spelte najviše vremena iziskuje ljuštenje same žitarice. Ova žitarica je idealna hrana za ljude koji drže dijetu, za dijabetičare, osobe sa alergijama, za smanjene holesterola. Proizvode plasiraju na teritoriji cele Srbije, pretežno su zastupljeni po većim prodajnim objektima. Kako nam je istakla Ratka, svoje proizvode izlažu i sa pokretom gorana Novog Sada na novosadskom proleću i jeseni, sajam hrane i pića u Beogradu. I evo danas nas ima po celoj Srbiji, naravno uz mnogo rada i truda svih nas u porodici. Mi nismo bili stručnjaci za poljoprivredu ali smo bili sigurni da zdravlje ulazi na usta i da će poljoprivreda ona tradicionalna sigurno naći mesto u ovom brzom, elektronskom i giga-giga svetu i vremenu. Na svu sreću danas se širi priča o spelti i sve više ljudi je proizvodi a mnogo više ih koristi. Njene kvalitete svako ko koristi može u nedogled da broji. Spelta se prvi put pominje u nekim delovima Egipta, kao samostalna biljka odvojena od pšenice. Nekada je sve bilo ručno, pa i lupanje i izvejavanje, ne bi li se dobila potrebna čistoća zrna. Osobine ove biljke, zbog kojih je vredi gajiti su brojne. Njena najbolja osobina je što ima ljusku na sebi koja je štiti od zagađenja. Spelta sadrži proteine, nezasićene masti, vitamine (A, C, grupe B, E i K), biljnu kiselinu, mineralne soli (kalcijum, kobalt, gvožde, fosfor, magnezijum, mangan, kalijum, bakar, selen, natrijum) i vlakna. U svom asortimanu imaju mekinje koje su 100% od spelte, griz, speltinu testeninu od celog zrna spelte, pahuljice koje nisu termički obrađene nego su sušene na vazduhu. Brašno od spelte se koristi za pravljenje svih namirnica, počevši od hleba, princes krofni pa do kori za tortu. Nisu potrebni dodaci kao što su jaja i kvasac kako bi hleb narastao.

Često čujemo izraz alternativne žitarice. Mini anketom  „Štasu alternativne žitarice“u svojoj okolini  nisam dobio ni jedan tačan odgovor. Što je to tako? Da li nas one malo interesuju ili je odgovor da uopšte nismo ni čuli za njih najtačniji i najčešći.

Pod alternativnim žitaricama smatraju se žitarice koje se ne gaje duži vremenski period na nekoj površini, području, regionu ili se nikada nisu ni  gajile,a mogu. Najčešće pripadaju biljkama koje  su ratari proizvodili na početku ratarske proizvodnje i toliko su seprilagodile da se sada mogu gajiti i bez primene mineralnih đubriva i pesticide.

Pored pravih žitarica značajne su i pseudožitarice kao heljda, zrnasti štir i kinoa. Naziv pseudožitarice su zaslužile zato što im se plodovi i semenke koriste na isti način kao i žitarice. Čakkinou (Chenopodiumquinoa) zovu „majka svi žitarica”.

Njihov značaj se ogleda u tome da se gaje na malim površinama sa ekstenzivnim načinom proizvodnje, većinom su otporne na bolesti, štetočine i korove, bez primene mineralnih đubriva  pa samim tim su pogodne i za tradicionalnu, integralnu kao i organsku proizvodnju.

Nedovoljna proizvodnja i stalan porast tražnje za organskim proizvodima  nam govori da će značaj alternativnih žitarica i pseudožitarica stalno rasti. Ko je još pre neku godinu mogao naći u maloj prodavnici  hrane kore od heljdinog brašna  i ko ih je uopšte tražio? U Srbiji je kao i u Evropi zabeležen stalni rast za zdravom hranom koja ima oblik, boju i ukus nečega što traži i prija našem organizmu , mozgu i čulu ukusa. i samo takva hrana će imati stalnu potražnju.

Heljda je biljka koju su u Evropu doneli Mongoli i tu se zadržala .Na višim nadmorskim visinama se i dalje gaji , dok je u nižim predelima retka. Prinosi su 1,3–2 t/ha , dok je u zapadnoj Evropi taj prinos niži osim u Francuskoj (3t/ha). Gaji se gde druge žitarice slabije uspevaju.

Može se gajiti kao glavni i postrni usev zbog kratke vegetacije. kao glavni usev osetljiva je na mrazeve u klijanju, a kao postrni i na nedostatak vlage kasnije,a u oplodnji i na temperature preko 24°C. Minimalna temperature za setvu je 4–9°C. Količina semena kao glavnog useva je do 50kg/ha, a kao postrnog do 80 kg/ha semena. Sredstva za zaštitu od korova se nekoriste pošto „guši korove”, a zaštita od bolesti i štetočina je vrlo retka. Zrno se posle berbedosušuje do 14 % vlage.

Heljda ima svoje mesto u narodnoj medicini, ljudskoj ishrani i proizvodnji meda naročito zato što može produžiti cvetanje pa samim tim i pašu pčela, a i prinos heljde je daleko viši ako su oprašivanje obavile pčele.

Krupnik je žitarica spade u najstarija žita , koja se najduže gaje u ljudskoj istoriji. Gaji se na površinama gde ostala žita ne uspevaju ,otporniji je na niske temperature nego ostala žita.Glavni problem kod upotreba krupnika je  teška vršidba i ljušćenje zrna. Ne zahteva posebne agroekološke uslove za proizvodnju, otporan je na bolesti i štetočine pa je pogodan za organsku proizvodnju. Ne izaziva alergiju na glutenin. Za setvu se koristi od 160 do 250kg/ha neoljuštenog zrna pošto kada se ljušti može se desiti da se zrno ošteti. Za setvu se koriste žitne sejalice.  Žetva se obavlja u julu i prinos na organskim gazdinstvima je 2–3 t/ha.

Jednozrnac i dvozrnac su pšenice koje se mogu naći na manjim gazdinstvima. Zahvaljujući tome što nisu zahtevna u agroekološkom smislu dosta se gaje na organskim gazdinstvima.

Proso je zanimljiv po tome što ne sadrži gluten i može se mešati sa pšeničnim brašnom. Sadrži dosta skroba, skoro kao kukruz. Brašno od  zrna sirka se može upotrebiti u proizvodnji hleba i kolača , kao i za spravljanje kaša.

Prinos kod žitarica i pseudožitarica  nije odlučujuća stvar za njihovo gajenje Ne traže velika ulaganja, u smislu pesticida, mineralnih đubriva i ostale skupe agrotehnike. Pogodne su za organsku proizvodnju koja je sve više zastupljena i čiji proizvodi se već sada lakše prodaju po višoj ceni i kojih nikad nema dovoljno. Cela područja u Srbiji kao što je zapadna Srbija su pogodna za gajenje heljde i drugih alternativnih kultura. To treba iskoristiti i prodavati  kupcima koji su zainteresovani  za proizvod sa lepim izgledom i primamljivim ukusom bez raznih aditiva i poboljšivača ukusa.

Agrobiznis magazin, mart 2017.

www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31