Od kada je sveta i veka jede se spelta-krupnik, višestruko korisna žitarica u ishrani ljudi i stoke, koja se pre više vekova raširila po Evropi iz Azije.Uporedo sa setvom pšenice, koja se privodi kraju, malobrojni ratari završili su i setvu spelte, koja se seje u isto vreme.

Poljoprivredno gazdinstvo „Spelta Jevtić” u Bačkom Gradištu u opštini Bečej prvo je u Srbiji počelo da gaji speltu 2006. godine, a dve godine kasnije izašlo je i na ovdašnje tržište sa speltinim prozvodima: brašnom, mekinjama, testeninom, grizom… bez dodataka bilo kojeg porekla.

Ratka Jevtić kaže za „Dnevnik” da su ona i suprug upravo završili setvu na oranicama u blizini Bisernog ostrva, i navodi da spelta pođednako dobro uspeva i na Zlataru i na Bisernom ostrvu, u ravnici.

– Ne godi joj suša, ali je zato otporna na korov – kaže Ratka Jeftić. – Od obične pšenice razlikuje se po tankim, visokim stablima, sklonim poleganju i visokoj energiji bokorenja.

Napominje da gajenje spelte zahteva da proizvođač ima specijalne mašine za čišćenje i ljuštenje i da je to verovatno razlog zašto spelta nije učestalija na ovdašnjim njivama, mada to više ne mora da bude prepreka ukoliko se uzme u obzir da država raznovrsnim podsticajima finansira poljoprivrednu proizvodnju.– Mi nismo imali pomoć države, iako smo više puta konkurisali, pa smo sopstvenim ulaganjima kupovali mašine i zaokružili proces proizvodnje, u koji je, osim članova domaćinstva, ukljuceno i četvoro radnika. Mašine su potrebne jer se pri žetvi klas raspada na klasiće, u kojima zrno ostaje čvrsto obavijeno plevama i plevicama, pa je takav plevičasti plod nepodesan za korišćenje u ljudskoj ishrani dok se zrno mašinski ne oljušti – kaze Ratka Jevtić.

Jevtići su na ideju da gaje speltu došli tako što su je koristili u ishrani više godina.

– Jednog trenutka smo odlučili da posejemo na našoj zemlji nekoliko kilograma, misleći da je najvažnije da imamo za sebe jer smo prosto uživali u svakom zalogaju. Razmnožavali smo speltu i u jesen 2008. godine smo imali prvi put za tržište, koje je bilo veoma malo. Sami smo pravili prezentacije, na kojima se mnogo toga moglo probati – priseća se početaka Ratka Jevtić. – Nismo bili stručnjaci za poljoprivredu, ali smo bili sigurni u to da zdravlje ulazi na usta i da će poljoprivreda, ona tradicionalna, sigurno naći mesto u brzom vremenu u kojem živimo. I naše pretpostavke su se obistinile: proizvodi od spelte imaju kupce, a mi smo u poslu duže od decenije i ne mislimo ništa da menjamo.Viši naučni saradnik u Upravi za zemljišta dr Vladan Ugrenović navodi da se iz godine u godinu povećava potražnja za proizvodima od spelte, prvenstveno zato što sve više i više ljudi teži zdravoj ishrani, a spelta je upravo zdrava hrana, puna vitamina.

– NJena najbolja osobina je što ima ljusku na sebi koja je štiti od zagađenja. Sadrži proteine, nezasićene masti, vitamine – A, Ce, grupe Be, E i Ka, biljnu kiselinu, mineralne soli: kalcijum, kobalt, gvožđe, fosfor, magnezijum, mangan, kalijum, bakar, selen, natrijum, i vlakna – navodi dr Ugrenović. – Zahvaljujući visokoj hranljivoj vrednosti, brašno krupnika-spelte koristi se kao poboljšivač kvaliteta i ukusa pšeničnog hleba i drugih hlebno-pekarskih proizvoda. Krupnik-spelta je alternativa hlebnoj pšenici za pravljenje hleba, ječmu i ovsu u ishrani domaćih životinja i ječmu za pravljenje piva. Kao i ostala prava žita, ima veliki značaj i u stočarskoj proizvodnji jer je njegova hranljiva vrednost slična kao kod ovsa. Može se gajiti za krmne smese s mahunarkama za proizvodnju sveže biomase ili sena. Slama se koristi kao prostirka u stočarskim objektima ili u industrijskoj preradi kao sirovina za dobijanje celuloze, metil-alkohola i slično.

O površinama u proizvodnji spelte-krupnika, zvanična statistika, napominje dr Ugrenović, ne beleži podatke, ali se u proteklim decenijama te vrednosti povećavaju, prvenstveno u zemljama centralne i zapadne Evrope, kao i na američkom kontinentu. Kod nas je seju ratari u Bečeju, Bačkoj Topoli, Zrenjaninu, i u širem delu Srbije, ali na manjim površinama.Kilogram speltinog mekog brašna u prodavnicama zdrave hrane košta od 180 dinara pa naviše, pola kilograma griza je više od 100 dinara, 300 grama mekinja 80 dinara, pola kilograma kora 200 dinara, pola kilograma pahuljica sušenih na vazduhu je 140 dinara.

Po hektaru može se dobiti najviše četiri tone spelte. Ulaganja su znatno niža nego kod pšenice jer ratari ne koriste hemiju u proizvodnji.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/od-kada-je-sveta-i-veka-jede-se-spelta-09-11-2020

U selu Njegoševo, tačnije salašu, na Bečejskom putu, kod Bačke Topole, nalazi se farma porodice Tružinski. Gazdinstvo se bavi organskom poljoprivredom, gaje autohtone sorte pšenice, speltu, pir jednozrnac, pir dvozrnac i stado Podolskog goveda. Gazdinstvo se 10 godina bavi organskom
proizvodnjom, trenutno rade 64 ha,i organska proizvodnja je uključena u biodinamičku proizvodnju. Imaju kupca iz Nemačke koji zahteva biodinamičku
proizvodnju.
Porodica Tružinski gaji speltu, koja ima istoriju dužu od jednog milenijuma. Zbog niskog prinosa ova žitarica na neko vreme je nestala sa naših polja , kao i njen vredan plod sa naših trpeza. Na tradicionalan način uzgajaju stado Podolskih goveda, specifičnog mesa, koje je u svetu poznato, po tome, što spada u red onih koji imaju sertifikat zdrave hrane. Jedino je meso, koje prilikom kuvanja ili pečenje ne gubi masu, već je količina ista i pre i posle, spremanja.
„Prilikom izrade integralnog brašna , celo zrno (klica i omotač)se melju, tako da se u brašnu koje se dobije, nalaze vitamini, i nadmašuju energetsku vrednost brašna, današnjih žitarica. Naš osnovni proizvod je brašno odličnog kvaliteta od 100 % organske spelte, istakao je naš sagovornik Sabolč Tružinski i dodao:
„Od speltinog brašna proizvodimo i stavljamo u promet beskvasni hleb. Takođe, pravimo i testenine od granulata koji se melje u vertikalnom kamenom
mlinu i koji sadrži optimalne količine vlakana vrhunskog kvaliteta, koje čuvaju naš probavni trakt. Sadržaj mekinja čisti zid creva. Testenine ne sadrže jaja, ne
raspadaju se i ne lepe se, jer se način kuvanja ovih testenina razlikuje od kuvanja običnih.
Tehnologija za izradu testenine od spelte je usavršavana 3 godine. Svojim proizvodima snabdevaju 38 prodavnica zdrave hrane, a hlebom od spelte i
jedno privatno obdanište. Dostavu rade sami jednom nedeljno. Od lane imaju u ponudi i organski mak koji je prvi put posejan, na površini od 1,5 ha.
U svojoj ponudi imaju i zeleni sok, od neoljuštenog semena za sejanje dobija se zelena trava spelta, koja se presuje i dobija se sok. Dnevno se
može konzumirati na prazan stomak, od 0,5 dj do 1dl. Sok je rudnik minerala i vitamina za održavanje zdravlja, kod bolesnih pomaže brže
ozdravljenje.
Danas je ova proizvodnja zastupljena na 23 ha. Od kultura je najzast upljenija spelta. U današnjem modernom vremenu čovek se vraća prirodi, starim vrednostima i organskoj proizvodnji jer uviđa razliku. Tako spelta ponovo dobija na značaju a zbog povećane tražnje uzgaja se kao organska pšenica bez upotrebe hemijskih sredstava. Skuplja je od obične pšenice jer su prinosi manji ali vredi svako zrno. Sabolč, ističe da gajenje alternativnih
vrsta, pomaže smenu useva u plodoredu, svaka od tih biljaka ima svoje specifičnosti koje joj daju mogućnost da se uspešno uzgaja na našim prostorima.Posebno je ponosan na testeninu od integralnog brašna, koja je u zemljama okruženja pa i šire,pobrala pohvale.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Za razliku od pšenice, heljda i spelta odlično podnose oštriju klimu kao što je na podneblju Zlatara, gde je mahom gaje proizvođači organske hrane.

Heljda i spelta, nekada između dva svetska rata, smatrana je hranom za sirotinju, dok danas važe za zdrave i preporučljive namirnice.

Pravi se hleb, ali i anatomski prilagođeni jastuci, napunjeni ljuspicama semena, i to su samo jedne od karika u lancu proizvoda koji se dobijaju u ovim, po malo zanemarenim, kulturama. 

Proizvodnja organske hrane idealna je za zemljišta koja nisu hemijski tretirana na području Zlatara. 

"Svake godine povećavam proizvodnju. Ja sejem oko 10 hektara heljde. I nadam se da ću napraviti preradu i da ću uspeti da sertifikujem, da bi dao proizvode u veleprodaju radi lakšeg plasmana", kaže jedan od proizvođača, Obren Šaponjić. 

Desetak proizvođača se udružilo, krenulo sa pakovanjem, pa tako "Zlatarska heljda" snabdeva celu Srbiju.

Izvor: www.b92.net

 

Heljda - hrana i napitak

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/108-heljda-hrana-i-napitak

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31