Meštani Crepaje uglavnom se bave ratarstvom, a manje plasteničkom proizvodnjom povrća. Dragan Andrejević jedan je od uspešnijih proizvođača povrća u plastenicima. Robu prodaje na beogradskim pijacama, a deo završi i kod stanovnika ovog Južnobanatskog sela.Gajenjem povrća u plastenicima Dragan Andrejević iz Crepaje počeo je da se bavi pre sedam godina i od tada je proširio proizvodnju na 1.500 kvadrata. U letnjoj sezoni u plastenicima su uglavnom paradajz i paprika, a u zimskoj zelena salata, rotkvice, mladi luk i povremeno spanać."Plastenička proizvodnja jedna je od isplativijih grana. Zahteva mnogo fizičkog rada, mnogo radne snage. Cela porodica učestvuje i svi pomažu ili u proizvodnji ili u plasmanu. Kada je potrebno raditi veće poslove angažujemo i sezonske radnike", rekao je Dragan.

Sve to povećava cenu, ali ako je roba zadovoljavajućeg kvaliteta brzo nađe kupca kaže Dragan. Deo proizvoda plasira u Crepaji jer meštani znaju da je u pitanju kontrolisana proizvodnja sa minimalnom upotrebom hemijskih preparata, a veće količine prodaje u Beogradu na Palilulskoj i Kvantaškoj pijaci.

"Cene povrća variraju iz dana u dan na Kvantaškoj pijaci. Počnemo sezonu prodaje na primer mladog luka 5-6 dana je zadovoljavajuća cena onda samo padne i do 50-60 odsto usled velike ponude ili varijacija ponude i potražnje, ali globalno gledano isplativo je", dodaje on.

Dragan planira da uzme u zakup okolne parcele, duplira broj plastenika, uvede automatsko navodnjavanje i što je više moguće modernizuje proizvodnju.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/plastenicka-proizvodnja-jedna-od-isplativijih-grana_1164435.html

Spanać “matador”, proizveden u plastenicima poljoprivrednog gazdinstva Balanji u Lukinom Selu, poneo je titulu “Najbolje iz Srbije” u kategoriji organske hrane.

Spanać je sertifikovani organski proizvod od 2007. godine, a ovu prestižnu titulu dodelili su mu zadovoljni potrošači. U obrazloženju nagrade se navodi da se spanać “matador” proizvodi u Lukinom Selu, koje se nalazi u Specijalnom rezervatu prirode “Carska bara”, na području grada Zrenjanina.

Uglavnom se svake godine ostavlja seme spanaća koje se seje kao sopstveno organsko seme u narednoj godini. Spanać se može nabaviti u tri marketa u Beogradu, jednom u Novom Sadu, na dve pijace u Beogradu i može se naručiti za dostavu brzom poštom, navodi se na sajtu akcije “Najbolje iz Srbije”.

Šandor Balanji, nosilac porodičnog domaćinstva, veli da je za njega i njegovu porodicu, koja se duže vreme bavi ratarstvom, ovo veliko priznanje, ali i potvrda onoga što znaju i oni i njihovi potrošači već više od deset godina.


- Lepo je što sada na pakovanju spanaća možemo da dodamo i taj znak, odnosno dokaz da je to najbolji organski spanać u Srbiji - kaže Šandor Balanji.

Balanjijevi u plastenicima i na otvorenom proizvode dvadesetak vrsta organskog povrća. U zavisnosti od sezone, povrće prodaju na pijaci u novobeogradskom bloku 44, na Vidikovcu i u još pet manjih beogradskih prodavnica. Dostavljaju svoje proizvode i na kućne adrese, istina, opet beogradske.

- U Zrenjaninu, nažalost, ne postoji deo na pijaci namenjen organskim proizvođačima, a mislim da ni platežna moć ovdašnjeg stanovništva nije dovoljna. U Beogradu sve ode, a i cenom smo veoma zadovoljni. Zadovoljni smo i time kako ide prodaja, naši potrošači su zadovoljni kvalitetom proizvoda a, evo, stiglo je i zvanično priznanje za to – ističe naš sagovornik.

Trenutno su na tezgama krompir, šargarepa, beli i crni luk, blitva, rukola, a od nedavno i sušena tikva, jedan od novijih proizvoda Balanjijevih. Na pitanje, koji bi bio njegov favorit, Balanji kaže:

- Svih 20 vrsta povrća. U proizvodnju svake vrste ulažemo isti trud i znanje. Ovo priznanje koliko prija toliko i obavezuje jer moramo biti bolji nego što smo do sada bili – poručuje Balanji i zaključuje da bi država mogla više da podstiče organsku proizvodnju, uz napomenu da je bilo i boljih godina što se tiče subvencija, ali da je domaći organski lobi i dalje slab u odnosu na neke druge velike igrače.

Ž. Balaban

Sedam godina u organskoj proizvodnji
Porodica Balanji našla se i u Vojvođanskom klasteru organske proizvodnje. Bavi se povrtarstvom od 1996. godine, a od 2011. godine povrće Balanjijevih je u organskom statusu. Počeli su sa par kultura i svake godine uvodili po nekoliko novih. Danas proizvodnju organizuju u više plastenika i uzgajaju dvadesetak vrsta, između ostalog i blitvu, spanać, paradajz, rotkvice, crni i beli luk, kelerabu, krompir, šargarepu, cveklu, ibica i hokaido bundevu, tikvicu, rukolu, papriku, mirođiju…

- Prvi put smo čuli za organsku proizvodnju 2007. godine, kada su se u Zrenjaninu pojavilo nekoliko udruženja građana, koja su ovu vrstu poljoprivredne proizvodnje propagirala. Brzo smo doneli odluku da celu parcelu prijavimo za organsku proizvodnju. Posle nekoliko seminara u Zrenjaninu i Subotici dobili smo sertifikat o poznavanju osnovnih principa organske proizvodnje – ukazuje Šandor Balanji.

Izvor:

https://www.dnevnik.rs/ 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30