U prethodnom broju pisali smo o značaju kajsije i da  je ona vrsta koja se može lako sušiti. U ovom broju možete pročitati koje su to sorte. Opisaćemo dve najčešće gajene sorte u našoj zemlji,iako se sortiment kajsije dosta dinamično menja i postoji veliki broj novostvorenih sorti,kako naših, tako i stranih koje treba introdukovati i videti kako će se koja pokazati u pojedinim krajevima naše zemlje i u pogledu rodnosti, otpornosti prema niskim temperaturama,vreme cvetanja,otpotnost prema bolestima i štetočinama,vreme stupanja na rod,osobine ploda,kompatibilnost sa različitim podlogama i posrednicima,ponašanje na različitim tipovima zemljišta,javljanje apopleksije.

 

Mađarska najbolja

Poreklom je iz Mađarske. To je najrasprostranjenija sorta kod nas, a takođe spada i u grupu vodećih sorti. Sazreva sredinom jula. Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje pozno. Relativno je otporna prema mrazu,bolestima i štetočinama. Nije probirač prema zemljištu.

Rano počinje da rađa i dobre je i redovne rodnosti.

Plod je srednje krupan (oko 50g ),okruglasto ovalnog oblika, sa srednje izraženom brazdom koja deli plod na dve približno simetrične polovine. Osnovna boja pokožice je narandžasta,a dopunska svetlo crvena ( na kojoj se uočavaju tačkice tamno crvene boje ),pretežno sa sunčane strane ploda.  Za ovu sortu je karakteristično da se na pokožici često sreću i braonkasto-rđaste pege, posebno u godinama sa dosta kiše. Meso je narandžaste boje,čvrsto,slatko-blago nakiselo,aromatično,visokog kvaliteta. Jedna od najboljih sorti po organoleptičkim osobinama. Koštica je srednje krupna i cepača je. Može da se koristi i za stonu potrošnju,sušenje i razne vidove prerade.

Kečkemetska ruža

Poreklom je iz Mađarske. Spada takođe u grupu vodećih sorti. Sazreva krajem jula. Stablo je bujno i vrlo je rodna. Otporna je prema niskim temperaturama,posebno prema prolećnim mrazevima. Nije probirač prema zemljištu. Dosta je otporna prema bolestima i štetočinama. Cveta srednje pozno. Po broju stabala i proizvodnji je na drugom mestu,odmah iza mađarske najbolje.

Plod je srednje krupan oko 40g,a kada prerodi ili u uslovima suše može biti i sitniji. Plod je izduženo okruglastog oblika sa izraženom uzdužnom brazdom koja ga deli na dve asimetrične polovine.

Osnovna boja pokožice je narandžasta,sa rumenilom sa sunčane strane ploda. Meso je narandžasto - žute boje,čvrsto,slabo sočno,malo brašnjavo,slatko - nakiselo, srednje aromatično i osrednjeg kvaliteta.

Dobro podnosi transport i koristi se uglavnom za preradu. Mane su joj da plodovi neravnomerno sazrevaju,sklona je alternativnoj rodnosti i tada kada prerodi plodovi su još sitniji i lošijeg kvaliteta.

I na kraju da kažemo da su najveći proizvođači kajsije u svetu Turska, Iran, Italija, Španija, Grčka.

Proizvodnja u našoj zemlji je mala – oko 27.000 t, ili 2,2 kg po stanovniku – i ne odgovara ni potencijalima proizvođača, niti potražnjom za ovim voćem.

  

Kajsija je voćna vrsta koja poslednjih decenija zauzima sve veći primat u voćarskoj proizvodnji u Srbiji. Poslednje decenije povećavaju se površine pod kulturom kajsije ali i pored ambicija koju poljoprivredni proizvođači imaju glavne negativne odlike gajenja kajsije u Srbiji su regionalna ograničenost i variranje proizvodnje iz godine u godinu. Pored toga što je njeno gajenje dosta rašireno, obim proizvodnje u našoj zemlji ni približno ne zadovoljava potrebe tržišta  I potrebno je trend njene proizvodnje nastaviti.

 

Moderan način sušenja voćem u Španiji na principu ultra crvenih talasa

 

Plodovi kajsije su desertno voće koje ima široku mogućnost korišćenja kako svežih tako i prerađenih plodova. Kajsija se koristi kao stona sorta u svežem stanju a u preradi je zastupljena u proizvodnji marmelada, džemova, nektara, kompota i sve češće se sreće u fermentisanom obliku tj. rakija od kajsije – kajsijevača. Sušena kajsija je proizvod koji poslednjih decenija doživljava svoju ekspanziju I sve više nalazi put do kupaca na rafovima najvećih trgovinskih lanaca. Osim ploda, i jezgra su interesantna za korišćenje. Naročito su interesantna jezgra slatkog ukusa jer su bogata uljem, belančevinama, šećerima i mineralnim materijama. Zastupljeni su i u konditorskoj industriji kao zamena za gorki badem.

Proizvodnja sušene kajsije podrazumeva sušenje visokokvalitetnih plodova do vrlo cenjene robne grupe na svetskom tržištu. Odgovarajući kvalitet u prvom redu zavisi od sorte, ali i od tehnologije sušenja. Sorte kajsije namenjene za sušenje moraju da zadovolje odgovarajuće osobine koje se odnose na kvalitet a to su: šira dinamika prerade i plodova srednje, ujednačene krupnoće sa čvrstom konzistencijom (mezokarpom) u optimalnoj fazi tehnološke zrelosti. Za sušenje plodova su poželjne sorte sa većom suvom materijom, povoljnim odnosom šećera i kiseline (dobar ukus), naglašenom aromom i ujednačenom žutom bojom.

Kajsija je pogodna voćna vrsta za sušenje. Značajne količine sušene kajsije se mogu plasirati na svetskom tržištu. Sušenu kajsiju  je moguće kvalitetno i ekonomično sušiti i u domaćim uslovima. Ovaj tekst je upravo posvećen poljoprivrednim proizvođačima koji su zainteresovani za ovaj vid prerade kajsije sa osvrtom na izbor najboljih tehnoloških uslova. Najbolji efekat sušenja svakako može biti postignut kombinovanom tehnologijom zasnovanom na osmotskom sušenju u rastvoru saharoze i klasičnom konvektivnom sušenju. Ova tehnologija obezbeđuje veoma dobro očuvanje kvaliteta sveže kajsije tokom prerade. Osim očuvanja nutritivnih vrednosti, ovim procesom neznatno se utiče na promenu ukusa i arome a potvrđeno je da domaće sorte kajsija mogu biti pogodna sirovina za sušenje.

Tehnologija sušenja kajsije

Plodovi kajsije za sušenje se beru u punoj tehnološkoj zrelosti. Plodovi moraju biti zreli, zdravi i ujednačenog kvaliteta. Spoljašnji izgled ploda mora imati sledeće karakteristike: sveži, sočni, rukom birani plodovi, celi, čisti, bez mehaničkih povreda, vidljivih znakova oštećenja i razaranja tkiva od bolesti i štetočina, bez ožegotina od Sunca i bez pojave plesni.

Do tehnološkog procesa prerade kajsiju treba skladištiti u hladnim i suvim skladištima.

Proces sušenja kajsije se odvija kroz nekoliko etapa: pranje inspekcija odvajanje koštica blanširanje sumporisanje  potapanje u rastvor saharoze sušenje završna obradapakovanje.  Iz posuda u kojima je bila skladištena kajsija se transportuje u prilagođene posude za pranje. Prilikom procesa pranja obavlja se prvo inspekcija plodova u cilju uklanjanja trulih, plesnivih, zelenih plodova i dospelih stranih primesa. Ova operacija se najčešće obavlja mehanički.

Plodovi se peru u hladnoj vodi a nakon pranja se ponovo obavlja inspekcija, odnosno kontrola sada već čistih plodova koji idu na dalju obradu. Odvajanje koštica se obavlja mehanički, deljenjem kajsije na polutke. Blanširanje se obavlja vodenom parom u trajanju od 2 – 4 minuta. Sumporisanje se odvija u posebnim komorama u kojima sagoreva čist sumpor, a ova priprema treba da spreči tamnjenje voća. Sumporisanje kajsije traje od 2 – 3 sata, a količina od 2,3 kg sumpora je potrebna za 1000 kg voća.

Potapanje u rastvoru saharoze može varirati od 70 - 85% rastvora, pri čemu je ručno oprane i polovljene kajsije potrebno odmah potapati u pripremljen rastvor. Nakon toga se vrši raspored polutki kajsije na lese pri čemu se na metar kvadratni lesa stavlja 6 - 9 kg voća.

 

Sušenje kajsije se najčešće odvija osmotskom dehidratacijom. Osmotska dehidracija je dosta star proces, zastupljen u našim krajevima još od doba Turaka. To su na primer spremanje voća u obliku slatka ili povrća u obliku turšije. Naučni pristup ovom obliku konzerviranja je skorašnjeg datuma. Interesovanje je naročito izraženo u poslednjih dvadesetak godina u svetu, na primer u SAD i u Japanu. Suština procesa je migracija molekula vlage u tečnoj fazi iz proizvoda koji je potopljen u rastvor, najčešće vode i nekog rastvorka u našem slučaju je to rastvor saharoze. Ona se dešava zbog razlike u koncentracijama molekula vode u voću i u rastvoru. Proces se prekida izjednačavanjem koncentracija. No, u isto vreme se dešava migracija rastvorka iz rastvora u uzorak,a različitost u fizičkim i hemijskim osobinama materijala će usloviti različite flukseve materije. Međutim, pored ove dve migracije ne treba zanemariti ni mogućnost rastvaranja organske materije u rastvor što ima za posledicu transport u smeru od uzorka ka rastvoru. Pošto nakon osmotske dehidracije u voću ostaje još dosta vlage,sa kojom se proizvod ne može čuvati duže vreme, potrebno ga je dosušiti, najčešće konvektivnim putem. Temperature sušenja se kreće u interval od 45 - 55°C. Vreme trajanja sušenja je od 18 – 24h.

Za vreme izlaganja uzoraka kajsije sumpor-dioksidu dešava se njegova apsorpcija u medjućelijski prostor unutar ploda. Osmotskom migracijom molekuli SO2prodiru kroz polu propustljive membrane ćelija. Tokom vremena sumpor-dioksid stupa u hemijske reakcije sa organskom gradivnom materijom. Ova hemsorpcija objašnjava promenu strukture ćelijske membrane, koja se donekle razara, te su putevi za migraciju molekula vode dostupniji, a što se vidi tokom kasnijeg konvektivnog sušenja.

Tokom osmotske dehidracije migracija vlage iz polutki kroz mikro i makropore u okolinu je u tečnoj fazi, te je posledica mala kontrakcija zapremine uzorka. Struktura ovih pora nije bitno narušena(na primer naglo sužavanje), jer nema prelaska vlage iz tečne i gasnu fazu. To je i glavni razlog zašto se tokom kasnijeg konvektivnog sušenja ostvaruje brzina sušenja koja je dva do tri puta veća u poređenju sa uzorkom koji je tretiran kiselinom.

Stoga je ovaj osmotsko – konvektivni tip sušenja najpodesniji za proizvodnju suve kajsije. Prema važećem Pravilniku Republike Srbije sadržaj sumpor – dioksida ne sme preći 0,015%.

Sušena kajsija je veoma poznat i cenjen proizvod na tržištu. Ovaj vid sušenja kod nas je zastupljen u tzv. domaćoj radinosti I to u veoma maloj količini namenjenoj najčešće za lične potrebe. Kvalitet suvih kajsija mora zadovoljiti zahteve svih tržišta uz pravilan odabir tehnologija sušenja I načina prerade i pakovanja suvih kajsija.

                                                             

Sušeno voće je veoma popularno i u našoj zemlji, naročito u vreme posta.

Izvor: Agrobiznis magazin www.agrobiznis.rs 

Dušica Mirković

Dejan Damjanov

Naslov: Sorte kajsije za sušenje

 

Malo je ljudi koji u svojoj biografiji, mogu da napišu da su učestvovali na bilo koji način, u podizanju 600 hektara savremenih zasada voćnjaka, ali je to ipak pošlo za rukom Nikoli Milićeviću, inženjeru poljoprivrede, koji već više od 15 godina radi u Delta Agraru. Nikola ima 38 godina, i sada nastavlja sa različitim poduhvatima, koje možemo svrstati u primenu najsavremenijih znanja, u oblasti voćarstva i vinogradarstva. 

dipl. inž Nikola Milićević, direktor voćarske proizvodnje u DELTA AGRAR-u 

On je do sada radio na projektu voćnjaka u Čelarevu, a od prošle godine bavi se i širenjem intenzivnih zasada u okolinu Zaječara, gde Miroslav Mišković, vlasnik Delta Agrara, investira u ovu proizvodnju. 

Kako je za Agrobiznis magazin rekao Nikola Milićević, na poljima gde se razvija nova proizvodna jedinica Zaječar, u zasadima dominiraju klubske sorte jabuke Modi, Pink Lady, Kiku i Evelin. U voćnjacima radnici već beru novu sortu Eveliba zajedno sa Midi koja je najpoznatija klubska sorta kod nas. Prinos u prvoj godini nakon sadnje je odličan, i prosečno je oko 35 tona po hektaru, što se može svrstati u dobre rezultate, naročito ako se ima u vidu da je godina izrazito sušna, i da smo imali jake pozne mrazeve. Potencijal za navedene sorte jabuke u punom rodu je 100 tona po hektaru. Veći deo proizvodnje namenjen je za izvoz u Rusiju i EU, ali i bogate zemlje bliskog istoka.

Pored jabuke, značajno mesto u proizvodnji ima i trešnja, koja je zastupljena na 30 hektara površine. Trešnja je posađena u maju mesecu. Zastupljeno je oko deset različitih sorti. Ono što je karakterističn je da su se odlučili da proizvodnju trešnje izvode na najsavremeniji način, ne samo za naše prilike, već i evropske. Naime, pored guste sadnje, primene sistema za navodnjavanje i formiranja bankova, ova proizvodnja se odvija u potpuno zaštićenim uslovima od spoljašnjih uticaja, naročito insekata, kiše i vetra. Najlovni i mreže koji se primenjuju, mogu i da izdrže udare vetra i do 90 km na čas.

Sa druge strane, zahvaljujući regulisanju padavina i vlažnosti, nema neželjenog pucanja plodova. Ceo zasad je pokriven mrežama, koje sprečavaju ulazak i izlazak insekata u sam zasad. Zastupljen je visoko rodni sadni materijal. Očekivani prinos za sledeću godinu je oko 5-6 tona po hektaru. Svakako ovaj sistem nije jeftin, jer se njegova cena kreće oko 100.000 evra za jedan hektar, a očekuje se da će se investicija isplatiti za oko 6-7 godina. Na ovom, savremenom zasadu, upotrebljavaju se klasični voćarski traktor rekao nam je inženjer Milićević i objasnio da je sorta Evelina im karakterističan miris i širok spektar boja, sto daje plodu vema lep izgled. Plod je otporan i čvrst, pa je pogodan za transport i čuvanje, a dugo zadržava svežinu i hrskavost ocenjuje naš sagovornik koji nam ukazuje da sorta Modi ima jarko crvenu boju po čemu se lako ralikuju.

U voćnjaku pored jabuka i trešnje se nalazi i 3,5 hektara breskve, jedan hektar šljive, ali i 7,5 hektara stonih sorti grožđa.

Rukovodilac voćarske proizvodnje u DELTA AGRAR-u dipl. inž Zoran Đogić

Zoran Đogić za Agrobiznis magazin objašnjava da je sorta Evelina, nastala je višestrukim ukrštanjem različitih sorti, u kojem su učestvovale sorte Cox’s Orange, Lady Oldenburg, Klivija i Zlatni delišes. Evelina je nova sorta klupskih jabuka, koja će se naći na našem tržištu već u oktobru. Ova sorta je veoma zahvalna, jer svake godine obilno cveta. Tolerantna je na prouzrokovača čađave krastavosti. Evelinu izdvaja aromatičan miris, skladan slatko-kiseli ukus i zadivljujući spektar boja, od jarko crvene do nežno žute. Zahvaljujući prirodnoj čvrstini i otpornosti, ova jabuka dugo zadržava svežinu i hrskavost tek ubrane voćke. Sorta Modi ima jarko crvenu boju.


Delta Agrar planira da nastavi i dalje investicije u voćarstvo u Zaječaru, a zajedno sa novoformiranom farmom ovaca, imaće oko 100 stalno zaposlenih, i 600 sezonskih radnika. Ako se ima u vidu da na evidenciji nezaposlenih, Zaječar ima 12.000 ljudi, to će biti zaista dodatni podstrek lokalnoj privredi.

 

Gde može da se gaji borovnica?
Borovnica uspeva na nadmorskoj visini između 300 i 800 metara, a u južnijim lokalitetima i do 1000 metara. Borovnici odgovaraju laka, strukturna, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta bogata humusom (7-10%). To su pre svega šumska zemljišta, gajnjače, deluvijalna zemljišta sa puno humusa u podnožju planinskih visova, višegodišnji pašnjaci i sl. Kiselost zemljišta (pH) treba da bude između 4,2 i 4,8, odnosno zahteva izrazito kiselo zemljište sa vrlo malim odstupanjima. Borovnica podnosi temperature do -30°C.
Ovo voće se uglavnom gaji u opštinama Arilje, Užice, Bajina Bašta i Čajetina, a podignute su i nove površine na jugu Srbije (Crna Trava) koja se nalazi na nadmorskoj visini od 970 metara i odlična je lokacija za uzgoj borovnice.

Površina, prinos i proizvodnja


RZS ne vodi zvanične podatke za borovnicu, ali je prošle godine dao nezvaničnu procenu proizvodnje i površine pod zasadima borovnice. Pored borovnice koja je dominantna voćna vrsta u kategoriji bobičastog voća, ako izuzmemo malinu i kupinu, u ovoj kategoriji voća su: brusnica, ribizla i ogrozd čije su vrednosti zanemarljivo male.
Ukupna površina pod zasadima borovnice, na osnovu procene RZS u 2016. godini iznosi 414 hektara sa ukupnom proizvodnjom od 1.467 tona.
Poslednjih godina povećava se interesovanje proizvođača i preduzetnika u pojedinim regionima Republike Srbije za podizanje novih visoko intenzivnih zasada visokožbunaste borovnice, u gustom sklopu sadnje sa protivgradnim mrežama i sistemima za navodnjavanje, uz uvođenje standarda kvaliteta i savremenog sortimenta. Ministarstvo subvencioniše podizanje ovakvih savremenih zasada borovnice, a ove godine je na zahtev proizvođača, uvelo i podsticaje za najnoviju tehnologiju uzgoja borovnice u saksijama/vrećama sa supstratom, obzirom da je borovnica jako zahtevna po pitanju kiselosti zemljišta.

 


Struktura potrošnje


Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova plasira se na svetsko i domaće tržište u prerađenom i svežem stanju.
4 – Izvoz
U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izveženo sveže tj rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izveženo kao zamrznuta borovnica.
Vrednosti izvoza borovnice prošle godine bila je oko 4 miliona dolara, odnosno za 18% manje u odnosu na vrednost izvoza prethodne godine.

 


Borovnica se prošle godine najviše izvozila u Francusku, Nemačku i Belgiju, a znatno manje u druge evropske zemlje.


Uvoz borovnice


U 2016. godini uvezeno je 1.104 tone borovnice, odnosno 26,3% manje u odnosu na prethodnu godinu (1.498 t). Vrednosti uvoza borovnice prošle godine bila je 2,5 miliona dolara. Borovnica se pretežno uvozila iz Ukrajine, Crne Gore, Poljske.

Sotiment


Najveći broj sorti visokožbunaste borovnice je samooplodan, ali se proizvođačima, radi sigurnije oplodnje preporučuje gajenje nekoliko sorti koje se međusobno mogu oprašivati. Najzastupljenije sorte u proizvodnim zasadima naše zemlje su:„Duke“, „Bluecrop“, „Blueray“, „Bluetta“, a gaje se i „Spartan“, „Patriot“, „Reka“, „Ozark Blue“, „Nui“, „Huron“ i „Draper“.
Posebna pogodnost za borovnice u Srbiji je njihova specifična sezona sazrevanja, jer rađaju u julu kada je u Španiji završena berba, a u Poljskoj još nije počela, tako da ima potencijal da pokrije vremensku prazninu na tržištu, kada postoji potražnja za njom i dostigne veću prodajnu cenu.


Cena

Dominantna cena borovnice na zelenoj pijaci tokom 2016 godine kretala se od 800 do 1.000 dinara po mesecima, dok je godišnja dominantna cena bila 800 din/kg.


Dominantna cena borovnice na kvantaškoj pijaci tokom 2016 godine kretala se od 550 do 800 dinara po mesecima, dok je godišnja dominantna cena bila 600 din/kg.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30