Zahvaljujući pre svega Valeriji Balint poslednjih deceniju i po Telečka, selo kraj Sombora, postala je prava oaza organske proizvodnje, ne samo industrijske paprike, maka, slačice i ko­morača, već i žitarica i uljarica.Okupljeni oko nemačkog partnera koji na sličan način organizuje organsku proizvodnju bio-začina bezmalo u svakom kutku planete, otkupljivača njihovih proizvoda „Ekoland farms“, sigurnost u proizvodnji su pronašli zahvaljujući preduzimljivosti ove energične žene, koju i pored životnog doba u kojem se obično podnose zahtevi za penziju, odlikuje nepresušna volja za neprekidnim radom.

- Pre petnaest godina sam oti­šla u posetu prijateljima u Nemačkoj i naravno ponela im našu domaću, ovdašnju alevu papriku po kojoj je Telečka nadaleko poznata – priseća se početaka masovne organske proizvodnje u svom selu Valeria, koja je ne samo proizvođač na čak 30 vlastitih hektara, već i agronom, specijalista zaštite bilja sa višedecenijskim iskustvom – Tamo sam čula da naš sadašnji partner, koji poseduje i veliki pogon za preradu mesa ali i lanac prodavnica bio-začina, traži dobru papriku, pa sam mu tako, u maloj kesi, odnela naš proizvod na analizu. Od 15 uzoraka naš je, nakon analize, ocenjen kao najbolji, pa su me pozvali posle dve nedelje i odmah došli u Telečku da se dogovorimo o saradnji. Okupila sam na taj razgovor nekoliko zainteresovanih suseljana i tako je sve i krenulo – veli večito nasmejana Valeria, prema čijim rečima u ovom svojevresnom klasteru posluje deset većih proizvođača, od kojih se njih troje bavi isključivo organskom i biodinamičkom proizvodnjom.

Što zbog plodoreda, što zbog novousvojene životne filozofije tek ovi Telečani su veliki proizvođači organskih žitarica poput pšenice i ječma, ali i kukuruza, soje i suncokreta, koju takođe izvoze u Nemačku, mada imaju i do­maće kupce, poput organske farme i mlekare u Čurugu „Organ sid“ koja je trenutno najveći proizvođač organskog mleka u Evropi.
- Naravno, zbog strogih evropskih sertifikacionih standarda ko­je moramo da ispunimo sejemo isključivo naše netretirano seme „ sa tavana“, naravno sa izuzetkom hibrida kukurza i suncokreta, pa su prinosi nešto manji, ali cena ovako kvalitetnog proizvoda sve to i više nego nadoknadi – pojašnjava Valeria i kao dokaz isplativosti ovakvog vida proizvodnje navodi činjenicu da, na primer, soja postiže dvostruko veću cenu od konvencionalno proizvedene – Ipak, bez obzira na prinose i cenu naša najveća prednost je u tome što imamo zagarantovan plasman, pošto je u ovakvom vidu proizvodnje najvažnije pronaći sigurnog kupca koji vam neće okrenuti leđa zbog jedne agro-meteorološki slabije godine – otkriva uzrok samopouzdanja poljoprivrednika u Telečkoj Valeria Balint, koja i proizvodnju u svojoj orgomnoj i edenski raznovrsnoj bašti bazira na postulatima organske proizvodnje.Kako organska proizvodnja počinje od kvaliteta zemlje, puno pažnje telečki bio-proizvođači poklanjaju ovom segmentu, pa koriste postrno sejanu slačicu kao zelenišno đubrivo i stajnjak sa organskih farmi, ali imaju i svoj nesvakidašnji „recept“ za superiorno folijarno đubrenje.

- Sarađujemo sa jednom organskom farmom podolskih goveda u Bačkoj Topoli, pa u taj stajnjak stavljamo i rogove podolskog govečeta, tretiramo ga valerijanom, pokrivamo slamom i ostavljamo godinu dana da takvo đubrivo „zri“. Ovo se radi kako bi se namnožile pozitivne bakterije, pa nakon sazrevanja ovakvog đubriva, rastvaramo ga u vodi i specijalnim prskalicama tretiramo useve – patent je organskih proizvođača u Telečkoj koji se pokazao kao izuzetno uspešan – Kako se svi naši proizvodi, na račun nemačkog partnera, sertifikuju kao organski i u Srbiji i u Nemačkoj, izbegavamo zalivne sisteme, pošto je neophodna i analiza vode, pa papriku ne sadimo iz rasada, već iz semena, što donekle usložnjava proizvodnju, ali veća cena to sve nadoknadi.

Baveći se ovakvim vidom proizvodnje, Telečani su otišli i korak dalje, pa su pojedini već nekoliko godina u sistemu bio-dinamičke proizvodnje, kao svojevrsnog „višeg stepena“ poštivanja prirode. Ovaj vid poljoprivrede uključuje upotrebu specifično izrađenih sredstava na prirodnoj bazi, koji utiču na ubrzano poboljšanje plodnosti zemljišta, kao i na povećanu mikrobiološku aktivnost. Osnovna teza biodinamičke poljoprivrede, čiji je začetnik austrijski filozof, naučnik i pisac Rudolf Štajner, je postojanje „životne sile“ u poljoprivrednim kulturama i zemljištu. O kakvom stepenu poštivanja prirodnih ciklusa se radi u slučaju bio-dinamičke proizvodnje svedoči i to što se termini pojedinih agro-tehničkih mera određuju u skladu sa astronomijom, odnosno prate se mesečeve i sunčeve mene, položaj planeta. Povratak divljih životinja u bački atar, domaće stoke na ovdašnje pašnjake, mleko bez hemikalija i veštačkih hormona, stajsko đubrivo u kojem se nalazi sve što je potrebno zemlji da bi iz nje nikli zdravi usevi, rečju harmonija sa prirodom, uz poznavanje dinamičkih osobina svake biljke ponaosob, svakodnevica je poljoprivrednika u Telečkoj koji postižu odavno narušeni sklad prirode i čoveka. Koji pri tome svojim porodicama omogućavaju ne samo zdrav ambijent i stil života, već i bolji standard.
Pođednako postignutim proizvodnim rezultatima organskih proizvođača u Telečkoj, impresionira gotovo nepresušna energija kojom zrači Valeria Balint. Kao „spritus muvens“ celog projekta ova gospođa nakon završetka sezone, obično u novembru, odlazi u Nemačku u kojoj vreme, kako sama kaže „prekraćuje“ radom u klaničnoj industriji.

– Odem kod mojih sinova u Nemačku, pa da se ne dosađujem radim kod našeg partnera kao pomoćni mesar - kroz osmeh će Valeria – Ustajem u tri ujutro, od četiri radim na liniji panlgeraja idućih 10- 12 sati, pa nakon toga odem da na obližnjem bazenu isplivam „mojih“ obaveznih 1.000 metara. To me drži zdravom i u kondiciji ! – neumorna je Valeria, koja na naše pitanje kada će uživati u zasluženom odmoru tvrdi da će „nakon stote godine ipak malo usporiti“.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/organska-proizvodna-udruzila-poloprivrednike-u-teleckoj-04-10-2020

Poznat kao selo uzornih poljoprivrednika Stapar kraj Sombora „krije“ jednu od najnovijih tajni savremene poljoprivrede, sistem akvaponije, koji ne samo da dramatično može da pomogne u rešavanju ekoloških problema sa kojima se suočava moderna civilizacija, već i da sa relativno malim ulaganjima, na tek parčetu zemlje, može jednoj porodici da obezbedi egzistenciju lišenu bezglave, danonoćne jurnjave i stresa.Naime, na svega 200 kvadratnih metara pod plastenikom Srđan Radin je, uz pomoć svoje mlade porodice predvođene suprugom Vesnom, zasnovao zaokruženi sistem akvaponske proizvodnje povrća neuporedivog kvaliteta i ništa manje ukusne šaranske ribe, koja mu je omogućila da, bez straha od neizvesne budućnosti, napusti lagodan posao državnog činovnika i posveti se ovoj vrsti poljoprivrede koja mu je obezbedila i sasvim dovoljno vremena kako bi sa suprugom u harmoničnoj atmosferi lišenoj stresa, odgajao svoje četvoro dece.

- Akvaponija je zapravo jedinstven zaokruženi ekološki sistem zasnovan na simbiozi biljaka, ribe i mikrobakterija, dakle možete ga zamisliti kao parče prirode, delić Dunava u strogo kontrolisanim uslovima – pojednostavljuje nam Srđan ceo sistem, koji je zahvaljujući njegovom „knonj honj“ sticanom godinama instaliran već na nekoliko hiljada kvadratnih metara ne samo u Srbiji, već i zemljama regiona, dok se trenutno odvijaju pregovori sa investitorima u Ujedinjenim arapskim emiratima oko izgradnje većih sistema u Dubaiju – Ceo sistem pokreće čovek tako što unosi hranu za ribu, u našem slučaju šaransku, u vodu u kojoj žive i ribe i biljke koje su „posađene“ u rečnom šljunku u čijim porama se nalaze bakterije koje će protein iz hrane pretvoriti u azot. Ovaj azot u organskom obliku je gradivni element za naše biljke, koje u takvim uslovima imaju šest puta brži rast pri čemu daju i tri puta veće prinose nego u klasičnoj plasteničkoj proizvodnji – Srđanovi su argumenti na strani ovakve vrste proizvodnje, dok nas provodi pored tri rezervoara zapremina od jednog kubnog metra vode u kojoj se praćakaju živahni šarani i prave šume paradajza premijum kvaliteta – Na taj način, tokom jedne sezone u našem sistemu od 200 kvadratnih metara dobijamo 700 kilograma konzumnog šarana i oko četiri tone paradajza za koji smo se odlučili kao primarni povrtarski proizvod.Srce celog sistema je zapravo „sakriveno“ u podzemnim bazenima u koje se početkom sezone proizvodnje uliva voda, zarad sigurnosti ona iz gradskog vodovoda na koji je i Stapar priključen, kako bi se isključio faktor potencijalne mikrobiološke neispravnosti bunarske vode, podložne čestim promenamaa kvaliteta. Nakon prolaska kroz bazene sa ribom, voda tako obogađena proteinom se, u zatvorenom sistemu, vraća u rezervoare iz kojih odlazi u sva četiri sistema akvaponskog uzgoja povrća zastupljena u plasteniku Radina.

- Opredelili smo se za sva četiri sistema, počev od „holandskih kanti“, preko uzgojnih kreveta i plutajućih splavova do vertikalnih tornjeva, koji za nekih 600 biljaka imaju dnevni utrošak od svega stotinak litara vode koja se mora nadomestiti, što je za nekih 90 odsto manje nego kada se radi o klasičnoj proizvodnji i navodnjavanju sistemom kap po kap – umiruje našu zebnju zbog eventualnog velikog utroška, ne tako jeftine, vode iz gradskog vodovoda, ali i troškova električne energije – Da bi se ceo sistem pokretao i pored ogromnog protoka vode u zatvorenom sistemu, utrošak električne energije na ovolikoj površini ne prelazi desetak kilovata dnevno, dakle kao da vam radi prosečan klima uređaja pet sati tokom jednog dana – pojašnjava Srđan.

Nedostižna prednost ovakvog sistema je i činjenica da je zbog nepostojanja zemlje u celom proizvodnom lancu akvaponski uzgoj lišen strahova od oboljenja biljaka, koje se u 90 odsto slučajeva pojavljuju upravo na zemlji i prenose na biljke, pa Radina „boli glava“ tek za jednu desetinu štetnih pojava u povrtarskoj proizvodnji.

– Pošto istu vodu koriste i biljke i ribe, ne dolazi u obzir primena bilo kakvih hemijskih zaštitnih sredstava, jer bi samo jedna litra , na primer, limunovog soka dovela do sterilisanja vode, bakterije bi prestale da „rade“, biljke i riba bi uginule. Zato je moguća jedino preventivna primena ekstraktima eteričnih ulja, a mi najčešće koristimo ona od čajnog drveta koja mogu da se nabave bez većih problema i u našoj zemlji – pojašnjava Srđan i dodaje da ceo sistem do biljaka doprema dovoljne količine vode obogaćene ostalim nemineralnim elementima poput kisoenika, vodonika i ugljen dioksida koji preko noći proizvode šarani, da bi ga izjutra apsorbovale biljke, kojima u rastu pomažu i produkti kalifornijske gliste, smeštene u šljunku „holandskih kanti“ i „uzgojnih kreveta“. Mada ceo sistem može da ostavi utisak zahtevnog procesa, Radin ga razvejava vlastitim primerom – Dnevni ulog fizičkog rada je svega nekih 15 minuta, koliko da nahranite ribu i prekontrolišete biljke. Jednom nedeljno, obično vikendom, zajedno cela porodica odvoji sat, sat i po, kako bismo povezali paradajz koji uzgajamo vertikalno i ukoliko „zakažu“ insekti kao prirodni oprašvači, deca opraše cvetove zujalicom – ne želi da uskrati zasluge ni svoje dece, trogodišnjeg Andrije, petogodišnjeg Ilije i desetogodišnjeg Ognjena, koji kroz igru pomažu roditeljima i čuvaju najmlađeg člana porodice sestru Irinu, koja još nije ni prohodala.Prednost u tome što porodica provodi zajedničko kvalitetno vreme nije zanemarljiva, jer pored toga što brinu o svom sistemu, od prošle godine Vesna, kao supervizor, vodi brigu i o još jednom akvaponskom kompleksu koji se prostire na 1.000 kvadrata, koji je jedna novosadska kompanija, po Srđanovom projektu, izvela baš u Staparu, tek jednu ulicu dalje od doma Radina, Kako je i u ovom vidu proizvodnje nezaobilazno pitanje visine investicije i brzine isplativosti i ti podaci govore u korist akvaponije.- Realno je da sa svega 70 kvadrata akvaponske proizvodnje ne samo prehranite šestočlanu porodicu, već ostane i za komšije i rođake, dok si se sa nekih 160 kvadrata sistema mogli upustiti u početak ozbiljnijeg posla. Već sa dvestotinak, 250 kvadratnih metara obezbeđujete jednu pristojnu godišnju platu, a ukoliko se opredelite i na više stepene prerade, kao što smo mi počeli sa sušenjem povrća i mesa šarana, poradite malo na dizajnu pakovanja premijum svežih i prerađenih proizvoda, moguće je celi investiciju u potpunosti isplatiti za dve-tri godine, pri čemu vam sistem ostaje u narednim godinama bez ikakavih novih ulaganja. Na žalost u Srbiji je i danas teško adekvatno naplatiti premijum proizvod, pogotovo bez odgovarajućeg ulaganja u dizajn i samu ambalažu, kao i pronaći adekvatne kanale konstantne i sigurne distribucije, ali ulaganje bez ikakvih naknadnih i skrivenih troškova od oko 130 evra po kvadratnom metru ovakvog akvaponskog sistema može da omogući jedan kvalitetan život celoj porodici – svedoči i svojim primerom Srđan Radin.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/akvaponija-savrseni-ekosistem-na-200-kvadrata-16-08-2020

Odeljenje za prostorno planiranje Sombora oglasilo je javni uvid u materijal za izradu Plana regulacije gradnje poljoprivrednog kompleksa u KO Stanišić.Kako se navodi u tom dokumentu, rani javni uvid trajaće do 7. februara u zgradi gradske uprave Sombor, a plan podrazumeva da se, severno od Sombora, gradi poljoprivredni kompleks na površini od gotovo 1.100 hektara.

Ukupna površina područja obuhvaćenog okvirnom granicom Plana iznosi oko 1.091,8 ha. Kompleks će podrazumevati salaše, farme, ribnjake, hladnjače, silose, biogasna postrojenja, solarne elektrane, vetroparkove...U elaboratu je navedeno da je osnovni povod za izradu Plana potreba investitora za novom organizacijom prostora, kako bi se omogućila izgradnja objekata u funkciji poljoprivredne proizvodnje i pratećih objekata.

Kako se navodi u dokumentaciji, do područja se stiže preko lokalnog puta koji povezuje naseljena mesta Stanišić i Aleksa Šantić. Trenutno, na tom području preovlađuje poljoprivredno zemljište ispresecano atarskim putevima i melioracionim kanalom.

Konceptualnim rešenjem poljoprivredno zemljište je podeljeno na dve celine, a u celini 1 biće dozvoljena izgradnja objekata u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje. To se odnosi na ribnjake, farme, staklenike i plastenike... zatim, objekte u funkciji poljoprivrede (hladnjače, magacini, silosi sa sušarama garaže, koševi, ambari, ostave, nadstrešnice i sl.) i komunalne i infrastrukturne objekte, akumulacija i objekata za korišćenje obnovljivih izvora energije (biogasnih postrojenja, solarnih elektrana, vetroparkova i sl.).

U celini dva, biće dozvoljena i izgradnja salaša, voćarsko-vinogradarskih objekata i objekata za eksploataciju mineralnih sirovina. Predviđena je gradnja tri tipa salaša - tip sa pratećom ekonomijom za sopstvene potrebe, tip sa pojačanom poljoprivrednom proizvodnjom (mlekare, farme, klanice...) i turističko-ugostiteljski tip vezan za postojeću poljoprivrednu proizvodnju.

Što se tiče saobraćajne infrastrukture, planom je predviđeno da lokalni put Stanišić-Aleksa Šantić pređe u rang opštinskog puta, dok se atarski putevi koji će voditi do poljoprivrednih kompleksa na kojima se planira izgradnja objekata, predviđaju za asfaltiranje i proširenje.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=25&nav_id=1646672

Grad Sombor subvencionisao je sa 1,6 miliona dinara nabavku linije za preradu pčelinjeg voska Udruženju pčelara Avram Maksimović koja je danas puštena u rad.

Kako se navodi na sajtu tog grada, mašina će služiti za izradu voštanih satnih osnova na kojima pčele izgrađuju saće.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović rekla je da je reč o subvenciji koja će podstaći razvoj pčelarstva:

- To je mera koju smo utvrdili prošle godine, a tada je i organizovan konkurs za dodelu ove subvencije. Konkurs je podrazumevao prijavu udruženja pčelara za nabavku ove opreme koja je za članove udruženja korisna u smislu da se obezbeđuje prerada voska za proizvodnju satnih osnova, koje su za njih od značaja za dalje obavljanje delatnosti.

Lliniju za izradu satnih osnova je isporučila i instalirala firma Pčelar doo Vršac.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2749325/pustena-u-rad-linija-za-preradu-pcelinjeg-voska-u-somboru

Bimal Grupa završila je postupak preuzimanja i postala većinski vlasnik somborske fabrike za proizvodnju jestivog ulja "Novo sunce".Generalni direktor kompanije "Bimal" i predsednik uprave "Studen grupe" Ilija Studen kaže za Tanjug da predstoji ulaganje od 35 miliona evra u povećanje kapaciteta somborske fabrike.

Istakao je da je cilj akvizicije "Bimala" ukrupnjavanje i jačanje industrije ulja u regionu Zapadnog Balkana.

Namera je, kaže, da kompaniju čije su većinsko vlasništvo stekli dovedu na najviši tehničko-tehnološki nivo proizvodnje, koji već poseduju u fabrici za proizvodnju jestivog ulja u Brčkom.

Prvi koraci u Somboru biće rekonstrukcija pogona, podizanje proizvodnih kapaciteta i proširenje proizvodnog asortimana pa će se tu pored suncokretovog i sojinog semena prerađivati i uljana repica.

Cilj je da obe fabrike proizvode identične proizvode od sve tri sirovine, objasnio je Studen.

"Početna ulaganja u ovaj projekat su dvadeset miliona evra, a budući da je plan da kapacitet proizvodnje podignemo sa trenutnih 100.000 tona na 180.000 tona godišnje, ulaganja u narednom periodu će dostići ukupan iznos od 35 miliona evra", izjavio je Studen.

Proizvodnjom u fabrikama u Brčkom i u Somboru ta Grupa će godišnje plasirati više od 250.000 tona poluproizvoda i gotovih proizvoda na domaće tržište, u Tursku i na Bliski istok.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3754153/bimal-postao-vecinski-vlasnik-novog-sunca-investira-35-miliona-evra.html

Edukativnom centru Poljoprivredne struične službe Sombor, predstavljena je Monografija Zemljište, poljoprivreda i ruralni razvoj grada Sombora.
Monografija Zemljište poljoprivreda i ruralni razvoj je izuzetno bogato opremljena knjiga sa 480 stranica stručnih tekstova, koji su prilagođeni svim čaitaocima i koji mogu biti značajna pomoć u planiranju poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja svih mesnih zajednica grada Sombora.

"Mi smo se trudili da pre svega opišemo i prema konkretnim podacima opišemo zemljište grada Sombora, gradskih naselja, salaških naselja i seoskih naselja na teritoriji grada sombora, što je oko 117 hiljada hektara. Trudili smo se da to opišemo u jednom delu knjige, da damo kenretne rezultate koje smo dobili tokom nekoliko godina istraživanja. Date su karte sa svim podacima o osnovnim parametrima poljoprivrednog zemljišta. A u drugom delu smo i opisali jedan deo koji mi radimo u PSS to su manje poznate sorte. Dali smo analizu poljoprivedne proizvodnje zadnjih petnaestak godina. Onda manje poznate biljne vrste koje se mogu gajiti i sve što vidite u ovoj knjizi je urađeno na našem oglednom polju i sve se može gajiti na područjima zapadne Bačke i Vojvodine", navodi Vladimir Sabadoš, direktor PSS Sombor.

Monografija se ne bavi samo poljoprivredom i ruralnim razvojem već i stanovništvomna ovom području.

"Došli smo do poražavajućih podataka, da neka naseljena mesta koja su pre 50, 60 godina imala po tri četiri hiljade stanovnika, danas imaju ispod hiljadu stanovnika. Da imamo naseljena mesta gde je bilo pre sto, stodvadeset godina preko hiljadu stanovnika, dve škole, dve crkve, danas ima nekoliko stanovnika. Dali smo i predlog mesta, ako se ne može zaustaviti, kako bi se ublažio pad stanovništva na selu", kaže Vladimir Sabadoš.

"Mislim da ovako nešto se nije pojavilo ni u celoj državi Srbiji. Da je to izdao neki fakultet, univerzitet, ili neki institut, onda bi to bilo normalno, ali ovo sada što se pojavilo zahvaljujući pre svega kolegi Sabadošu, koji je bio inicijator svega. Ovo je knjiga koja ima izuzetnu vrednost u svakom pogledu. Kao jedan stručni prilog proučavanju plodnosti zemnljišta u Srbiji uopšte, a drugo kao jedna osnovica, baza za neke nove projekte koji će se na osnovu toga raditi, ne samo u lokalnoj samoupravi Sombor, već i šire naravno", ističe prof.dr. Miroslav Malešević, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

"Monografija sa naučnog aspekta, ali i velikog poljoprivrednog značaja, ne samo za zapadnobački okrug, grad Sombor, nego mnogo šire. Po ovom modelu bi sada mogli svi drugi gradovi u Srbiji, da naprave takve monografije koje su od izuzetno velikog privrednog značaja, obzirom da tretira zemljište, vodotokove, glavne, primarnu, sekundarnu, tercijalnu mrežu, što je od posebnog značaja za navodnjavanje, a u ovom zapadnobačkom okrugu toga ne nedostaje. To je jedan od razloga i preduslova za uspešan razvoj poljoprivede. Zemljišta u zapadnoj bačkoj su izuzetno bogata, mapirana i tačno se zna gde na kom zemljštu bi šta moglo od ratarskih useva, povrtarskih useva, voćarsko vinogradarskih, hortikulturnih, lekovitog začinskog bilja, naravno ovo je i poznat stočarski kraj, tako da grad Sombor je dobio jedno značajno delo na osnovu koga može da planira budućnost i razvoj poljoprivrede u ovom regionu", poručuje prof.dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

Monografija je priređena uz podršku grada Sombora, a poljoprivrednici i drugi zainteresovani za ovo kapitalno delo moći će da je dobiju u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor. Poljopirvredne proizvodnje i ruralnog razvoja na području svih mesnih zajednice grada Sombora.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/predstavljena-monografija-zemljiste-poljoprivreda-i-ruralni-razvoj-grada-sombora_1032020.html

U organizaciji Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Somboru održana je radionica "Oblast priznavanja sorti u Srbiji, pravila i koristi za zainteresovane strane i uticaj na građane".
Proces registracije sorti ratarsko-povrtarskih kultura, inovacije u voćarstvu i vinogradarstvu, proizvodnja kvalitetnog biljnog materijala voća i povrća, samo su neke od tema radionice IPA programa "Jačanja kapaciteta fitosanitarnog sektora" u Srbiji koji realizuje Ministarstvo poljoprivrede Srbije i Italije."Mi smo ovim projektom autohtone sorte koje su u jednom trenutku bile malo zapostavljene ulaskom međunarodnih internacionalnih sorti, vratili u fokus. Neke od njih doveli do toga da su ušle u proces sertifikacije i da će u nekom narednom periodu moći da dobijemo dobar sadni materijal i dobro seme koje će biti namenjeno evropskom i međunarodnom tržištu", objasnio je Aleksandar Tabaković, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Svaki put kad dođem u Srbiju vidim veliki progres u proizvodnji semena. Srbija je član međunarodnih organizacija kao što je OECD, tako da se vidi veliki uticaj koji je Srbija donela, što je dobra baza za implementaciju direktiva EU, koje su opet na bazi međunarodnih organizacija i pravila", rekao je Pjerfederiko La Note iz Saveta za istraživanja u poljoprivredi Republike Italije.

Preuzimanje pozitivnih iskustava država članica EU koje imaju ustaljen sistem održavanja sorti i sertifikacije semena, očekuje se, pomoći će u pronalaženju održavaoca sorti radi očuvanja genetskih resursa u Srbiji i održavanja gem-banke u dužem periodu.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/sombor-kako-do-kvalitetnog-biljnog-materijala-voca-i-povrca_1004556.html

Kao poslednji u nizu događanja tokom Velikogospojinskih svečanosti u Staparu pored Sombora, u ovom selu održana izložba starih traktora i mehanizacije. Ovo selo, poznato pre svega po poljoprivredi i rekorderima u poljoprivrednoj proizvodnji ugostilo je u dvorištu tamošnje Mesne zajednice i doborovoljnog vatrogasnog društva dvadesetak vremešnih poljo-mašina, od kojih mnogi i dan danas vredno rade na njivama Stapara, Doroslova, Deronja, Svilojeva...

"Ovo je druga po redu izložba koju održavamo u okviru Velikogospojinskih svečanosti, kako bismo skratili neophodnu administrativnu proceduru prilikom organizacije ovakvih okupljanja ljubitelja starih traktora i poljoprivrednih mašina", kaže jedan od organizatora, Radivoj Lukić, koji je takođe izložio mehanizovanu „časnu starinu“, odnosno traktor „lanc“ iz šezdesetih godina prošlog veka.

"Razloga za zadovoljstvo ima ne samo zato što je ove godine više izloženih eksponata, već što su nam došli i brojni gosti, pa tako i kolege iz Hrvatske, koji su se po vlastitim rečima, pokajali što i oni nisu ovogodišnji izlagači", ima pravo da bude ponosan na manifestaciju u čijoj organizaciji učestvuje Lukić.

Najstariji eksponat, kao što je i red, pripada Staparcu Aci Volić, koji kao i većina ovdašnjih meštana ima „špicmanen“, odnosno porodični nadimak, Belja, koji je u dvorište MZ parkirao još uvek funkcionalan traktor „lanc buldog“ iz 1941 godine. Kako kaže, u posedu njegove familije ova mašina je od sedamdesetih godina prošlog veka, mada su i pre toga imali isti model traktora na kojem je i sam Aca učio da vozi.

"Traktor radi, ali ga ne koristimo u domaćinstvu, već više ovako... za svoju dušu se njime bavim i restauriram ga. Za trošak me ne pitajte, to ni familiji ne smem da priznam, a kamoli novinarima", šali se na račun svog velikog truda i pozamašnih novčanih sredstava koje je uložio u rekonstrukciju „lanc buldoga“, u čemu je sličan sa kolegom Stevanom Kuhtom iz Pivnica, koji je svoj „Ajher“ iz 1953, zbog udaljenosti, dovezao na kamionu, dok ih razlikuje to što Kuhtin traktor još uvek i privređuje.

Jedan od eksponata koji je privukao možda i najviše pažnje, makar onih nešto mlađih, je bio „porše“ od 14 konjskih snaga, koji je na izložbu dovezao Branislav Savić iz Deronja, veliki ljubitelj i poznavalac antikne poljo-mehaniazcije koji i sam svakog proleća u svom selu organizuje izložbu starih traktora.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/izlozeni-stari-traktori-u-staparu-03-09-2018

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31