Preduzeća koja su učestvuju u programu „Stižemo sa juga” proizvode domaće džemove, marmelade, slatka, ajvare, sušeno voće, brašna, začine i čajeve, i to su: Jastrebačka priča (Jastrebac), Vinarija Status (Svrljig), Agro Iris – Zadruga (Šabac), FIŠEK (Varvarin), Organic Tea Serbia (Niš), Chrono (Leskovac), Radanska RUŽA,(Lebane) DOO Polo (Čačak), i Nanin recept s juga (Vranje).

“Svi oni su razvili inovativne i kvalitetne prehrambene proizvode, koristili lokalne sirovine i tradicionalne recepture, poseduju HACCP setrifikat, deklaraciju i specifikaciju proizvoda prema pravilniku”, navodi se u saopštenju kompanije Coca – Cola.

Na Zemunskom keju, gde je predstavljen program, širili su se mirisi i ukusi juga Srbije kojima nisu mogli da odole brojni posetioci, gosti i prolaznici. Svi oni su mogli da kupe proizvode učesnika u programu po simboličnim cenama i podrže lokalne proizvođače.Naime, u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije i Smart kolektivom, Coca-Cola sistem pokrenuo je jedinstveni program „Stižemo sa juga”, kojim će podržati razvoj poslovanja malih proizvođača hrane sa juga naše zemlje.

Ukupno devet odabranih preuzetnika će kroz novu online platformu www.stizemosajuga.rs, kao i u okviru karavana u 10 gradova Srbije direktno promovisati i prodavati svoje proizvode. Takođe, učesnici će dobiti četvoromesečnu razvojnu podršku kao i mentorsku pomoć eksperata Coca-Cola sistema u oblastima marketinga, prodaje, tehnologije proizvodnje i finansija.

„Sjajna energija ovih vrednih ljudi, njihova posvećenost, privrženost tradiciji i kvalitetu, za nas su bili velika inspiracija i motiv da im pružimo podršku. Iako imaju izvanredan potencijal, mali preduzetnici juga Srbije svakodnevno se susreću sa brojnim izazovima, među kojima je ključan – razvoj biznisa na dugoročnom planu. To nas je zapravo i motivisalo da, zajedno sa našim partnerima, osmislimo program koji će omogućiti preduzećima iz lokalnih sredina da steknu nova znanja i ugrade u svoje poslovanje iskustva koja mi kao kompanija imamo i delimo sa njima. Na taj način ćemo još jednom podržati razvoj biznisa, time svakako i celokupnu privredu, baš kao što to Coca-Cola čini duže od pola veka u Srbiji“, rekla je u svom obraćanju Jovana Paljić, predstavnica kompanije Coca-Cola HBC Srbija.

Izvor:https://jugmedia.rs/coca-cola-promovisala-male-proizvodjace-hrane-sa-juga-srbije/

Bezbednost i kvalitet hrane koju kupujemo i jedemo sve češće je tema brojnih polemika kako među stručnjacima, tako i među običnim ljudima, odnosno potrošačima. Na predlog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sredinom marta u Skupštini Srbije usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane. Novim zakonskim aktima trebalo bi da budu otklonjene sumnje potrošača o kvalitetu određenih proizvoda, jer će se preko nadležnih inspekcijskih službi ministarstva poljoprivrede i zdravlja pratiti nastanak proizvoda u svim fazama proizvodnje.

Polemike oko sokova
To se odnosi i na proizvodnju sokova u Srbiji koji su godinama na spisku najčešćih pritužbi potrošača. Ministarstvo poljoprivrede rešilo je da u ovu oblast uvede red, pa je početkom januara usvojen Novi pravilnik o voćnim sokovima i srodnim proizvodima. Ovaj pravilnik nameće nove, rigoroznije propise za ovu industriju. Ipak, proizvođačima je ostavljen rok do 1. jula. 2020. da prilagode proizvodnju sokova novim pravilima. Kakve sokove zapravo pijemo? Šta se nalazi u ambalaži i koliko sadržaj odgovara onome što je napisano na deklaraciji? I dok su jedni skeptični po pitanju kvaliteta, drugi naglašavaju da se ovi napici pripremaju od dobre sirovinske baze po kojoj je Srbija poznata. Laboratorijske analize su pokazale da pojedini sokovi u sebi imaju najmanje voća
koje je naznačeno na ambalaži. Puni su šećera, limunske kiseline, dok se u guste sokove dodaju mlevene tikvice i bundeve. To ne utiče na zdravlje ljudi, ali…
„Ko kupuje onaj najjeftiniji sok, dve litre za sto dinara ne može očekivati da je to čisti voćni sok ili voćni nektar koji zadovoljava bar minimum pravilnika. Nije
lepo reći, ali je tačno da u industriji proizvodnje sokova važi načelo: „Koliko para, toliko muzike“. Zato od najjeftinijeg soka ne možete očekivati da imaju sto odsto voća, to ipak košta mnogo više“ – kaže Jasna Mastilović iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.
Međutim, sve ovo trebalo da se promeni za nešto više od godinu dana, kada Novi pravilnik u potpunosti bude počeo da se promenjuje prilikom proizvodnje sokova. Osim toga, potrošači danas teško mogu da prepoznaju razliku između voćnog soka i voćnog nektara. Osim ukoliko nisu stručni za ovu oblast, za obične ljude sok je – sok.
„Pravilnik koji reguliše kvalitet voćnih sokova razlikuje voćni sok, koncentrisani voćni sok, voćni sok dobijen od koncentrisanog voćnog soka, voćni sok dobijen
ekstrakcijom, vodenom ekstrakcijom, i voćni nektar. Interesantno je i napraviti razliku između voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića, pošto je to kod potrošača nejasno, a i nemamo naviku da pažljivo čitamo šta piše na ambalaži“, objašnjava Aleksandra Tepić Horecki sa novosadskog Tehnološkog fakulteta. Sokovi koji se budu proizvodili od 1. jula. 2020. moraće da budu usklađeni sa Novim pravilnikom koji precizira da voćni sok pored izvornog šećera iz voća neće smeti da sadrži dodati šećer. Voćni nektar i po starom i po novom pravilniku može da sadrži od 25 do 50 odsto voća i do 20 odsto dodatih šećera uz prisustvo soka limuna ili limete za korekciju kiselosti.

„Kada neko kaže da voćni sok ne sadrži šećer, to je zapravo netačna informacija, jer u soku postoje šećeri koji su poreklom od samog voća. Dakle, kad kažemo šećer, mislimo uglavnom na saharozu. Šećera u voćnom soku može biti u zavisnosti od toga koja vrsta voćnog soka je u pitanju. Sok od jabuke, recimo, može imati 10, 11 ili 11, 2 odsto voćnog šećera, dok sok od grožđa ima i 16 posto voćnog šećera – dodaje Aleksandra Tepić Horecki.
Jasna Mastilović, podseća da je ranije bilo drugačije i da je bilo dozvoljeno dodavati i do 15 grama šećera po litru, da bi se korigovala kiselost ili čak 150 grama šećera po litru da bi se korigovala slast.
„Sada voćnim sokom može da se zove samo onaj napitak u kome postoji isključivo šećer iz voća. Ako proizvođač želi da napravi proizvod kome će dodati šećer, taj proizvod će morati da nosi naziv - voćni nektar.“
U cilju poboljšanja zdravlja stanovništva ova oblast u Evropskoj uniji regulisana je još pre sedam godina, jer sokovi čine deset odsto svih bezalkoholnih pića koja se prodaju na tržištu Evropske unije.

„Zbog rastućeg trenda gojaznosti posebno kod dece, Svetska zdravstvena organizacija dala je preporuke o ograničenju unosa prostih šećera u ishranu ljudi. Po tom ograničenju šećer bi trebalo da bude deset odsto od ukupnog energetskog unosa“, kaže Milka Popović iz Institut za javno zdravlje Vojvodine i ističe:
„To znači, ako je u pitanju odrasla osoba koja se bave sedećim načinom i stilom života ukupan preporučeni dnevni energetski unos je oko 2.000 kilo kalorija. Tih deset posto ograničenja iznosi 200 kilo kalorija. Prosto rečeno takva osoba ne bi trebalo dnevno da u organizam unese više od dvadesetak grama prostih šećera. Upravo toliko ima u jednoj čaši voćnog soka koji je napravljen od 100 posto voća“- dodaje Milka Popović.

Šta sme da piše na ambalaži?
Novim pravilnikom o proizvodnji sokova obuhvaćena je i ambalaža, odnosno šta može da piše na samom pakovanju. U tom smislu potrošači se ne smeju dovoditi u zabludu.
„Pošto Novi pravilnik jasno definiše da u voćne sokove više neće smeti da se dodaje šećer, natpis „bez dodatog šećera“ više neće više imati smisla“, kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Osim toga menjaće se i samo ime na ambalaži. Umesto natpisa „voćni sok jabuke“,
trebalo bi da piše „sok jabuke“. Nepravilnosti u deklarisanju i dalje postoje, što potvrđuju inspekcije. U 2017. i 2018. obavljeno je gotovo sto kontrola, što je
opet nedovoljno ako se uzme u obzir veliko tržište i zloupotrebe proizvođača.
„Ono što nas kao potrošače interesuje jeste da li je voćni sastav koji piše na deklaraciji tačan. Da bi smo to zasigurno znali potrebno je da se urade laboratorijske analize koje mi nismo u mogućnosti da radimo. Potrošače zanima i kvalitet aroma, da li ima štetnih materija i slično, kaže Lela Tasić iz Asocijacija potrošača Srbije.
Novi pravilnik, kako objašnjava Zdravko Šumić sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, donosi i novinu o zdravstvenim natpisima na ambalaži što ranije nismo imali u našim propisima. To je preuzeto iz Evropske unije, a cilj je da se spreče zloupotrebe.
„Hrana nije lek i ne sme se reklamirati na takav način. Pravilnik to jasno definiše i tačno je navodno šta sme da piše na deklaraciji i ambalaži, a na osnovu preporuka Evropske agencije za bezbednost hrane. Ukoliko proizvođač baš želi da istakne zdravstvenu komponentu svog proizvoda, on mora laboratorijskom
analizom da dokaže da u proizvodu ima komponentu i u dovoljnoj količini koja dokazano ima neki zdravstveni efekat. Dakle, natpisi se neće pisati po sopstvenom nahođenju, već će proizvođači morati da iskoriste tačno onu rečenicu koja je navedena u pravilniku“, pojasnio je Šumić.
Za veće proizvođače koji sokove izvoze u inostranstvo Novi pravilnik neće predstavljati problem jer ga oni uveliko primenjuju da bi svoje proizvode uopšte
mogli da plasiraju na evropsko tržište. A, šta je sa manjim proizvođačima?
Goran Gabrić vlasnik fabrike sokova kaže da je on rešio problem tako što sokove proizvodi po receptu naših baka i to od voća iz svog voćnjaka.
„Proizvodnjom voća, uglavnom jabuka, bavimo se već 25 godina. Pre sedam godina došli smo na ideju da počnemo da prerađujemo jabuke i proizvodimo sokove. Proverili smo kako se sve to radi na tržištu, koji su uslovi i počeli smo sa proizvodnjom matičnog soka od jabuke. Pošto kod nas na salašu već postoji tradicijapravljenja sokova i zimnice ideja je bila da se naše u sokove ne dodaju konzervansi, ni bilo koji drugi sastojci“ - kaže Gabirć i objašnjava kako izgleda pravljenje soka na njegovom salašu.
„Stvar je vrlo jednostavna, tačno znamo gde je i na kojoj plantaži zasađena koja vrsta jabuka, čime je prskana jer o tome vodimo dokumentaciju. Ta jabuka se opere, ocedi, ispresuje, pasterizuje i pakuje se u dve vrste ambalaže. Sok je potpuno prirodan bez dodatog šećera, vode, konzervansa… Sladljivost zavisi od same jabuke, redovno radimo analize i tek posle toga proizvod stavljamo u promet“ – objašnjava Gabrić.
Sličnom proizvođačkom filozofijom vodi se i Milenko Kapuran, takođe vlasnik fabrike sokova.
„Naši sokovi su zdravi, čisti i potpuno prirodni. Znači 100 posto isceđen sok, bez vode, konzervansa, šećera i bilo kakvih dodataka. Naš sok od cvekle je izvanrednog ukusa i pravi se od posebne sorte kako bi se izbegao onaj za cveklu karakterističan „ukus zemlje“. Zahvaljujući posebnoj sorti cvekle koju koristimo već godinama, vrlo je ukusan i odličnog kvaliteta. Pravimo i takozvane miks sokove od cvekle, jabuke, šargarepe, bundeve, dok za miks jabuke i
šargarepe koristimo posebnu slatku vrstu jabuka koja daje slatkoću soku, pa mnogi ne mogu da veruju da u njemu nema ni trunke dodatnog šećera“- kaže Kapuran.

Uticaj na zdravlje
Stručnjaci upozoravaju da prekomerno konzumiranje voćnih napitaka može imati štetne posledice po zdravlje ljudi.
„Činjenica je da sokovi koji se nalaze na našem tržištu sadrže preveliku koncentraciju šećera, a istovremeno su siromašni drugim hranljivim materijama poput enzima, minerala, određenih vitamin i dijetnim vlaknima. Kroz takve sokove u organizam unosimo veliki broj kalorija a da toga nismo svesni. Upravo te skrivene kalorije dovode do pojave određenih zdravstvenih problema kao što su gojaznost, nagli skok šećera u krvi, što može da dovede do insulinske rezistencije i šećerne bolesti. Kada pijemo takve sokove imamo pogrešan osećaj da unosimo voće što nije tačno. Zato treba naglasiti da voćni sokovi nisu sveže voće i nikada ne mogu biti zamena za voće“ - ističe nutricionista Dragan Ivanov.
Milka Popović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine upozorava da unošenje prekomerne doze šećera može da predstavlja opterećenje za organizam i dovede doproblema čak i kod dece.
„Razna istraživanja koja su sprovedena u svetu pokazala su da unos prevelike količine šećera doprinosi porastu gojaznosti, ali i pojave karijesa naročito kod dece“, ističe Popović.
To potvrđuje i stomatolog Tijana Depić Đorđević koja kaže da je uticaj ishrane veoma bitan za nastanak karijesa, najčešćeg oboljenja zuba.
„Uticaj hrane može biti fizički i hemijski, a najveći uticaj na nastanak karijesa ima beli šećer. Volela bih da pojasnim da nije toliko bitna količina i vrsta šećera, već koliko ga često unosimo u organizam. Naime, kada unesemo šećer kiseline u plaku dovode do pada pH vrednosti ispod dozvoljene granice koja iznosi 5,5 što za posledicu ima demineralizaciju, odnosno otpuštanje kalcijuma i fosfata sa površine gleđi zuba. Potrebno je da prođe između 20 minuta i dva sata da ponovo dođe do podizanja vrednosti pH, odnosno do procesa remineralizacije i apsorpcije izgubljenog kalcijuma i fosfata iz depoa pljuvačke. Usled čestog unosa šećera površina zuba je duže izložena štetnom dejstvu kiselina što utiče na nastanak karijesa“, pojasnila je stomatolog Tijana Depić Đorđević.
Zato nutricionista Dragan Ivanov preporučuje najidealniji voćni sok na svetu.

„Uzmemo voće, ubacimo ga u naša usta, uključimo mikser koji se zove žvakanje, zubi krenu da melju voće, luči se pljuvačka, enzimi… Nema boljeg aparata za
pravljenje voćnih sokova od našeg sistema organa za varenje“ – kaže Ivanov.
Sve u svemu, stručnjaci zaključuju da ishrana treba da bude raznovrsna, jedna čaša voćnog soka dnevno može da zameni jednu voćku ili voćni obrok, sve više od toga je višak.

Izvor: Agrobiznis magazin

Kompanija Dunav osiguranje  je sa Greeny d.o.o. u Orašcu kod Aranđelovca na prvoj ovogodišnjoj radionici zaključila polisu osiguranja u vrednosti od 1,7 miliona dinara kojom će u narednih godinu dana od brojnih nepogoda i rizika biti osigurana proizvodnja jabuka na površini od 15 hektara. 

Greeny d.o.o. je kompanija koja se bavi proizvodnjom jabuke na 30 hektara, dok na tri hektara ima zasade trešnje. Od 2014. godine ova firma se bavi i proizvodnjom prirodnog soka od svog voća bez dodataka šećera i aditiva. 

“Mi kao ozbiljna kompanija koja ima proizvodnju voća na otvorenom prostoru rešili smo da svoju proizvodnju zaštitimo i osiguramo preko najveće osiguravajuće kompanije  u Srbiji Dunav osiguranje. Dunav je domaća kompanija koja pokriva oko 50 odsto poljoprivredne proizvodnje i to je jedan od razloga zbog čega smo se odlučili za Dunav osiguranje”, rekla je Danijela Komatina, direktorka firme Greeny. 

Komatina dodaje da poljoprivredna proizvodnja na otvorenom polju zavisi od vremenskih faktora i izložena je brojnim vremenskim nepogodama i rizicima, a osiguranje je pravi način da se zaštite usevi.

U opštini Aranđelovac registrovano je 4.710 poljoprivrednih gazdinstava, a osgurano je samo devet do 12 odsto. U šumadijskom okrugu najviše se gaje šljive , višnje, jabuke, kruške, breskve i trešnje. 

“Žene  u agrobiznisu, konkretno vlasnica i direktorka Greeny-a prepoznale su potrebu za osiguranjem useva kao najboljim načinom da zaštite svoju proizvodnju. One razmišljaju o svojoj proizvodnji na dugoročnoj osnovi, a to je jako važno i za Dunav osiguranje”, kaže direktor glavne filijale “Dunav osiguranja” u Kragujevcu Miloš Milosavljević.

Vlada Republike Srbije odobrava subvencionisanje premije za osiguranje useva i plodova već godinama unazad, a na ovom području  subvencije iznose 40 odsto iznosa od ukupne premije osiguranja, rekao je državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović: “Ministarstvo poljoprivrede je u pogledu osiguranja i drugih mera podrške usmereno na registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja su i korisnici usluga “Dunav osiguranja”. Mi cenimo to što je Dunav osiguranje na neki način spona i veza sa osiguranicima. Jako nam je važno da te mere budu dostupne poljoprivrednicima”, dodaje Mahmutović.

 

Aranđelovačko područje spada u VI gradobitni razred, odnoosno najveći razred. Grad na ovom području pada gotovo svake godine i nanosi velike štete, posebno usevima, rekao je zamenik predsednika opšttine Aranđelovac Miladin Jakovljević: “Veoma mi je drago što se sve ovo dešava u Aranđelovcu, jer imamo podatke da je veoma mali broj zasada na našoj teritoriji pokriveno osiguranjem, tako da naši poljoprivrednici nisu još dovoljno edukovani, pa je ova radionica jako važna”, Jakovljević. On je rekao da je u toku prošle godine Aranđelovac pogodilo dva puta velike elementarne nepogode, gde je u selima  uništeno i do 80 odsto zasada.

 Kompanija Dunav je osiguravajuća kuća sa najvećim finansijskim rezervama, a beleži i visok procenat u naknadi šteta od čak 96,31 odsto, što je vrlo bitno za osiguranike.

Direktor glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu Miloš Milosavljević rekao je u obraćanju učesnicima radionice i brojnim novinarima da je Kompanija „Dunav“ pouzdan partner nosiocima poljoprivrednih gazdinstava i dodao da su žene naročito interesantna ciljna grupa: „Dunav osiguranje“ je lider na domaćem tržištu osiguranja, zauzima vodeću poziciju u svim vidovima osiguravajuće delatnosti, pa i u osiguranju poljoprivredne proizvodnje. Kompanija „Dunav“ je osiguravajuća kuća sa najvećim finansijskim rezervama, a beleži i visok procenat u naknadi šteta, čak 96,31 odsto, što uliva dodatnu sigurnost našim osiguranicima. Favorizujemo žene u agraru preko podsticaja u osiguranju, a motivišemo ih i da se bave poljoprivredom. Sada već tradicionalno, naši osiguranici su gosti kompanije na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Za taj događaj tradicionalno odobravamo komercijalne popuste za zaključivanje polisa za osiguranje useva, plodova i stoke, a bavimo se i edukacijom u segmentu osiguranja. Osiguranje je neophodno za zaštitu od katastrofalnih posledica vremenskih nepogoda i primetno je da ga mnogi poljoprivredni proizvođači shvataju kao neophodnu agrotehničku meru – ističe Milosavljević.

U zasadima Greeny-a trenutno se radi rezidba jabuke

Ostvarena premija u osiguranju useva i plodova na srpskom tržištu 2018. godine iznosila je nešto više od 18 miliona evra i za tri odsto je veća nego 2017. godine. Međutim, štete su u odnosu na 2017. godinu veće za 22,5 odsto i biće, takođe, oko 18 miliona evra.

Najveći rizik za poljoprivredu jesu vremenske neprilike. Poljoprivrednici često ulože veliki trud, znanje i sredstva, a u roku od 10 do 15 minuta ostanu bez ičega jer nisu bili osigurani. I pored toga, veoma mali procenat poljoprivrednika je zaštitio svoju proizvodnju.

Gratis polisa „čuvar kuće“ za osiguranje imovine

„Greeny“ d.o.o. raspolaže sa dosta objekata i „Dunav osiguranje“ im je povodom zaključivanja polise za osiguranje primarne poljoprivredne proizvodnje poklonilo polisu „čuvar kuće“, koja se odnosi na osiguranje imovine, opreme i drugih vrednosti.

 

Više od pola miliona osiguranika zaključilo polisu za životno osiguranje

Životno osiguranje  u kompaniji iz godine u godinu kontinuirano raste. U ovom momentu kompanija je na četvrtoj poziciji na tržištu sa visoko postavljenim prodajnim ciljevima.  Iz “DUNAVA” podsećaju da imaju preko pola miliona osiguranika, što kroz vidove ličnih što kolektivnih osiguranja ističu u ovoj kompaniji.

Foto: Aleksandar Mijatović

Agrobiznis magazin, u saradnji sa AVIV PARKOM na Zvezdari, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu “AGROPRESS”, organizovao je za vikend ,,Sajam hrane i pića“.

Kao i na  prethodnim manifestacijama, tako i na ovoj naši izlagači su uspešno predstavili svoje proizvode,  a bilo je i degustiranja različitih vrsta meda, raznovrsnih zimnica, slatkiša, veoma kvalitetnih vina i rakija, sireva i suvog mesa.

Ljubitelji slatkiša uživali su u ukusima domaćih kolača,  vanilica, štrudli, i ostalih poslastica. Za to su se pobrinule naše učesnice, vredne žene iz Novih Banovaca. Udruženje žena ,,Mimoza“. Udruženje ima 20 članica, ali Jasmina, Nevenka i Gordana, su najvrednije. Ove žene vredno rade na promociji svoga kraja. Vanilice su prodale za 15 minuta, kao i štrudle. Nisam odavno probala takve štrudle, moraće Jasmina da nam otkrije tajnu kako ih pravi u nekom od narednih izdanja.

Kao i na svakom sajmu najveća gužva je bila na štandovina gde se prodaju sirevi i suvo meso.

Sir sa belim Tartufima, sir – slani sa pršutom, sir sa pečenim susamom, sir sa orasima, sir sa peršunom, sir sa povrćem, sir punomasni, paprika u pavlaci, lisnati sir, rolovani sir, sir stari polumasni i punomasni, kajmak sa pavlakom, kajmak bez pavlake, neslan sir – od jedan dan, kuvani sir, kačkavalj, slane torte od sira/sa spanaćem, listinom, zeljem, čvarcima, sa suhomesnatim proizvodima po želji, švapski sir, sir „pljevaljski“ i „kolašinski“ po recepturi, sirevi sa sastojcima po želji naručilaca.

Veverkova tajna uspeha lezi u posebnom prirodnom postupku proizvodnje koji su  dve godine razvijali i koji svakodnevno usavršavaju.  Kako nam je istako Mirko Perić, ,,Veverkova jazbina“ se nalazi u selu Petka kod Požarevca.  Veverko sadrži 70% meda i 30% lešnika. Na ideju je došao, tako što mu je otac pčelar, i on želi da nastavi tradiciju. Imali smo priliku i da probamo,, Veverkov med“ i slobodno možemo reći prava poslastica, kako za decu tako i za odrasle.

Kao i na svakom sajmu najveća gužva je na štandu gde se prodaje suvo meso. Poljoprivredno gazdinstvo, ,, Đumić Surduk“ , iz Surduka. Milan nije imao vremena da sedne i da odmori. Kao nam je istakao, ovo mu je drugi put da svoje proizvode prodaje na sajmu i prezadovoljan  je.

Da ne zaboravimo i naše stalne sokove iz Gornjeg Milanovca, vina iz negotinske krajine, gazdinstvo ,, Draganov“, iz Zrenjanina, Stoleta iz Medveđe, koji je zabavljao kao i uvek izlagače i posetioce.

 

Poljoprivredni inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sproveli su kontrolu bezbednosti jakih alkoholnih pića, vina, piva i osvežavajućih bezalkoholnih pića u prometu i doneli 256 rešenja o povlačenju iz prometa iz maloprodaje i veleprodaje 1.477 litara vina i 5.344 litara rakije, dok je na pijacama oduzeto i uništeno 71 litar rinfuz rakije i vina.

Kontrolom je bilo obuhvaćeno 1.823 pića: na pijacama 484, u maloprodajnim objektima 1.034 i u veletrgovinama 305. Kod 503 proizvoda utvrđeni su nedostaci: kod 140 je konstatovan istekao rok upotrebe, 279 nije imalo deklaraciju usklađenu s tehničkim propisima, dok kod 84 proizvoda kvalitet nije odgovarao. Protiv prekšilaca su podnete 63 prekršajne prijave i devet zahteva za privredni prestup.

U akciji Poljoprivredne inspekcije na pijacama u Srbiji obavljeno je 448 kontrola. Zatečana su 22 lica koja stavljaju u promet vino i rakiju u rinfuznom stanju. Od njih je oduzeto 43 litra rakije i 28 litara vina i naloženo je njihovo uništavanje. Protiv 18 prekšilaca podnete su prekršajne prijave, dok su četiri lica, ostavivši svoje proizvode, nestala.

Doneto 256 rešenja o povlačenju iz prometa iz maloprodaje i veleprodaje
U čak 207 maloprodajnih objekata konstatovane su nepravilnosti koje su se odnosile na 134 proizvoda s proteklim rokom, kod 261 deklaracije nisu usaglašene s tehničkim propisima i 78 proizvoda po kvalitetu nije zadovoljavalo norme. Doneto je 207 rešenja o zabrani prometa neodgovarajućih proizvoda, a iz prometa je povučeno 1.095 litara rakije, 1.749 litara vina i 840 litara piva. Podnete su 44 prekršajne prijave i šest zahteva za privredni prestup.

Kod veletrgovaca sokovi problem
Kontrolisano je 305 objekata veletrgovine i doneto 27 rešenja o povlačenju proizvoda, i to šest s isteklim rokom, 18 s neodgovarajućom deklaracijom i pet zbog toga što nisu odgovarali kvalitetu. Zabrana prometa data je za 383 litra rakije, 3.595 litara vina, 104.144 litara osvežavajućih bezalkoholnih pića i 45 litara piva.

Podnete su tri prekršajne prijave i jedan zahtev za privredni prestup.

Takve akcije se, inače, organizuju u periodima intenzivne sezonske proizvodnje i sezonske potrošnje pića.

Izvor: www.dnevnik.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30