Ogled je izveden u Konkordu, Nebraska, SAD. Projekat treba da nam ukaže na važnost primene i odabira pravog zemljišnog (PRE-EM), herbicida kao osnove
hemijske zaštite od korova.
Prilikom suzbijanja korova jedna od najbitnijih stavki jeste određivanje pravog vremena za suzbijanje korova. U te namene najbitnije je odrediti kritično
vreme suzbijanja korova (u nastavku teksta KVSK). KVSK predstavlja vreme kada je neophodno ući u parcelu i obaviti suzbijanje korova, odnosno to je najbolji momenat za suzbijanje korova. KVSK je jedna od komponenti kritičnog perioda suzbijanja korova (u nastavku teksta KPSK).
KPSK je period u životnom ciklusu soje (useva) tokom kojeg je on najosetljiviji na prisustvo korova. Prema nekim autorima KPSK u usevu soje počinje od druge troliske (BBCH 12) i završava se u fenofazi početka formiranja mahuna (BBCH 69). Dakle, ovo je vremenski period kada usev mora biti bez korova. Za ispitivanje KVSK mogu se koristiti različiti parametri, poput gustine setve, načina setve, količine đubriva primenjenog pre setve i drugih.
Naš ogled se bazirao na primeni zemljišnih herbicida u određivanju KVSK u usevu soje. Ogled je dizajniran kao potpuno slučajan blok sistem sa 3 glavna tretmana koja su predstavljali kombinaciju zemljišnih herbicida. Za zemljišne herbicide korišćeni su 1) acetohlor i fomesafen; 2) acetohlor i dikamba i 3) kontrola (izostavljen tretmana zemljišnih herbicida).
Na kraju sezone mereni su prinosi, gubici prinosa, kao i početak KVSK. Najlošije rezultate pokazao je tretman u kome je bila izostavljena primena zemljišnih herbicida. Početak KVSK je najranije zabeleženo u tretmanu bez zemljišnih herbicida i to u fenofazi druge troliske (BBCH 12), a najkasnije u tretmanu gde su bili primenjeni acetohlor i fomesafen i to u fenofazi početka cvetanja (BBCH 60). Tretman gde su korišćeni acetohlor i dikamba kao zemljišni herbicidi je takođe pokazao dobre rezultate i uspeo je da pomeri KVSK do fenofaze šeste troliske (BBCH 16).
Razlog zašto farmeri u SAD-u koriste dikambu kao zemljišni herbicid jeste taj što ona pored folijarnog delovanja ima i kratko zemljišno delovanje od 10-ak
dana, što se jako dobro uklapa sa činjenicom da se soja u Nebraski gaji u „no-till“ sistemu obrade zemljišta koji kao takav može da ispolji veliku zakorovljenost pre setve, i upravo zbog toga farmeri koriste dikambu u tzv. „burn-down“ tretmanu. Izostavljanjem PRE-EM tretmana, celokupan selekcioni pritisak je na POST-EM tretmanu. To nas obavezuje da veoma rano uđemo u parcelu i obavimo folijarni tretman, kojim često ne možemo da suzbijemo sve korove. Takođe ovim rizikujemo da ne uradimo folijarni tretman, ako vremenske prilike budu neovoljne a usev preraste fenofazu do koje se može obaviti tretman. Primenom zemljišnih herbicida, omogućava se suzbijanje korova koji se inače teže suzbijaju primenom folijarnih herbicida, omogućava se kasniji ulazak u parcelu radi suzbijanja korova i mogućnost suzbijanja korova primenom međurednog kultiviranja umesto primenom folijarnih herbicida, ako je zemljišni tretman uspešno obavljen i ako je zaštita od korova prethodnih godina obavljana blagovremno i pravilno.
Kao što se na slikama vidi, razlike u visini i habitusu soje su ogromne. Takođe, broj izniklih korova u momentu suzbijanja primenom zemljišnih herbicida je daleko manji nego kada bi se oni izostavili. Primenom zemljišnih herbicida soja je bez kompeticije tokom ranih fenofaza razvoja, brže usvaja vodu i hranljive elemente i raste bez konkurencije, što joj omogućava da brže sklopi redove i prekrije zemljište i tako onemogući nicanje novih talasa korova.
U cilju suzbjanja korova treba koristi sve raspoložive mere, a na kraju, ako je neophodno treba pribeći primeni herbicida. Zemljišni herbicidi trebaju da budu osnova hemijskog suzbijanja korova i ni po što ne treba izostaviti primenu zemljišnih herbicida. Herbicide treba menjati svake godine, tačnije treba menjati mehanizme delovanja spram korovskim vrstama i ne koristiti iste mehanizme delovanja za suzbijanje korova na istoj parceli duži niz godina, kako bi smo sprečili razvoj rezistentnosti.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Cene osnovnih poljoprivrednih kultura su u stalnom porastu pa će procene o tome dokle mogu stići u narednom periodu biti informacije zlata vredne.U trgovanju preko novosadske Produktne berze cene žitarica i uljarica su od samog starta žetve beležile visok nivo u odnosu na očekivanja trgovaca i ratara

Kukuruz je s 18,5 dinara kilogram, bez PDV-a, sredinom septembra skliznuo na 15,1, da bi se juče popeo na 17,5, a neko vreme je koštao i 19,8 dinara. Soja se s početnih 40 dinara brzo popela na 43. Suncokret je, za razliku od prošle godine (31 dinar), ovu sezonu u berzanskom trgovanju otpočeo s 35,5 dinara i brzo se popeo na 37,5. Poslednja potražnja za tom uljaricom je na nivou od 39 dinara, što govori o tome koliko je godina različita od prethodne, odnosno prethodnih. Pšenicom se na samom početku žetve trgovalo po 17,5 dinara, nakon čega je rast nastavljen do 20.
– Rast cene u žetvi i posle nje nije tako retka pojava – kaže direktor Produktne berze Miloš Janjić. – To se dešavalo 2012. godine, 2007, 2003, 2000… Ali tome je pre svega doprinosio slab rod, odnosno slaba ponuda na domaćem tržištu. Ova godina nije takva. Početak ove ekonomske godine karakterišu prosečni prinosi kukuruza na nivou Srbije – 8,1 tona po hektaru, pšenice – 4,1 tonu ,soje – 3,1 tonu i suncokreta – tri tone po hektaru. Ako uporedimo podatke s istorijskim podacima kojima Berza raspolaže, kao najpribližniju možemo navesti sezonu 2010/11. Te godine su kukuruz i soja takođe rodili natprosečno, dok je suncokret blago podbacio. Primera radi, kukuruz je sa 7,1 tona po hektaru rodio 20 procenata više nego u prethodnom petogodišnjem proseku, dok ove godine rast iznosi 24 procenata. Sezona 2010/11. je bila pod uticajem ekonomske krize koja je nastupila 2008. godine i kao jednu od posledica imala prebacivanje kapitala s finansijskog tržišta na robno, a kasnije i skok cene hrane i nemire na Bliskom istoku i severu Afrike. Početkom te ekonomske godine, izvoznici su takođe bili izuzetno prisutni u berzanskom trgovanju, a broj transakcija je bio iznad proseka za to doba godine.Avgust je mesec tokom kojeg tržišna cena starog roda kukuruza zavisi od očekivanih prinosa predstojeće žetve. Međutim, procenjivani tržišni viškovi nisu postojali – te robe na tržištu nije bilo – pa je žuto zrno u tom trenutku postalo pravo tržištne blago.

– U jednom trenutku cena kukuruza je dostigla čak 19,8 dinara, pa su svi koji su bili u mogućnosti brže-bolje sušili novi kukuruz i prodavali ga po povoljnijoj ceni od 18,50 dinara. Koliko je to visoka cena bila pokazuje upoređujući podatak da su terminski ugovori za novi kukuruz zaključeni po 14,5 dinara. Nedostatak starog kukuruza je bio sve vidljiviji, pa se u septembru, za razliku od prethodnih godina, u trgovanju preko Berze gotovo 95 odsto prometa odnosilo na kukuruz novog roda –ističe direktor Miloš Janjić.

Janjić kaže da je, statistički posmatrano, u svetu sada procena da će kukuruza biti proizvedeno više (1.158 miliona tona), ali da će usled rasta potrošnje, prelazne zalihe biti manje oko četiri miliona tona i iznosiće 300 miliona tona.

– Kod soje su procene slične: proizvodnja će biti veća u odnosu na sezonu 2019/20, ali će rast potrošnje umanjiti prelazne zalihe oko pet miliona tona na godišnjem nivou – na 88,7 miliona. Za razliku od gorenavedene robe, proizvodnja suncokreta će biti smanjena 3,5 miliona tona – na 51,49 milion, što će doprineti daljem padu završnih zaliha na 43 miliona tona –kazao je Janjić.

Po njegovim rečima, cene kukuruza kod najvećih svetskih izvoznika, su poslednji mesec naglo porasle usled pada prelaznih zaliha, koje su ispod nivoa očekivanja trgovaca, i pada proizvodnje u SAD, EU i Ukrajini.

– Po podacima IGC-a, izvozne cene kod tri najveća izvoznika soje – SAD, Brazil i Argentina – nastavile su rast do nivoa četvorogodišnjeg maksimuma pod uticajem rasta potražnje, manje ponude i proizvodnje u Severnoj i Južnoj Americi, kao i manjih prelaznih zaliha iz prethodne sezone. Pad proizvodnje suncokreta je zabeležen u našoj okolini, odnosno u Ukrajini, Rumuniji, Bugarskoj, Moldaviji. Osim toga, prisutni su i nimalo zanemarljivi drugi netržišni faktori, kao što su pandemija kovida-19 i geopolitička nadmudrivanja velikih sila, što su razlozi zašto su cene osnovnih poljoprivrednih kultura veće – naglasui je direktor Produktne berze.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/paori-konacno-zanu-dobru-cenu-soje-suncokreta-17-10-2020

Usevi soje i suncokreta su u veoma dobrom stanju u ovom trenutku, ocenjuju stručnjaci sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, u razgovoru za Agroklub. Kažu, ukoliko vremenske prilike budu naklonjene ovim ratarskim vrstama, može se očekivati i dobar rod, ali i kvalitet.

"Soja dobro izgleda, možemo reći da deluje obećavajuće. Naredni period, faza formiranja i nalivanja zrna, može biti kritičan, ali ukoliko padne dovoljno kiše od 15. jula do 15. avgusta, možemo da se nadamo zadovoljavajućim prinosima", navodi savetnik za tehnologiju gajenja na Odeljenju za soju na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Vojin Đukić.Ukazuje da su u prethodnom periodu primećene grinje, te da bi ratari trebalo da obrate pažnju da li ih imaju na svojim parcelama.

"Grinje treba suzbijati akaricidom. Najbitnije je uočiti ih na vreme tako da se ne mora tretirati cela površina. Pošto one napadaju sa oboda njive i kreću se ka unutrašnjosti, trebalo bi ih primetiti pravovremeno i odmah delovati. U suprotnom, mora se tretirati čitav posed", ukazuje Đukić.Objašnjava, najbolje je pregledati zasad lupom, ali, dodaje, grinje se mogu uočiti i golim okom. Trebalo bi, dodaje, pogledati naličje lista i obratiti pažnju na starije listove, te ukoliko imaju sivu boju i formiraju paučinastu strukturu, odmah tretirati akaricidom.

"Po terenu se pojavljivalo žućenje donjih listova soje upravo zbog vrućeg vetra koji je u kombinaciji sa visokim temperaturama, iznad 30 stepeni. Međutim, to neće toliko uticati na prinos zato što soja ima više lisne mase nego što je potrebno da iznese prinos", navodi ovaj stručnjak.Prošla godina, zaključuje, bila je odlična po pitanju roda i kvaliteta, a prinosi su bili oko tri tone po hektaru. Trenutno se soja u našoj zemlji nalazi na površini od 220.000 hektara.

Međutim, kada su u pitanju površine pod suncokretom, još uvek ne postoje potpuno definisani podaci, navodi rukovodilac Odeljenja za suncokret na Institutu za ratastvo i povrtarstvo Novi Sad, Vladimir Miklič.

"Po podacima Poslovne zajednice za industrijsko bilje, došlo je do smanjenja površina pod suncokretom u Srbiji te bi sada trebalo da se pod ovom uljaricom nalazi oko 200.000 hektara za razliku od prošle godine kada je pod suncokretom bilo oko 220.000 hektara. Međutim, to je dosta rana procena, da li je to zaista tako moraćemo da utvrdimo u kasnijem periodu kada uporedimo sa podacima Republičkog zavoda za statistiku kada budu izašli", navodi Miklič.Razlog smanjenju prinosa, ocenjuje, mogla bi biti prošlogodišnja cena koja je bila nešto niža ističući da na to utiče povećanje površina pod suncokretom u drugim zemljama.

"Povećava se proizvodnja suncokreta u svetu. Prinosi u našoj zemlji su stabilni, to je oko tri tone po hektaru, što je u evropskim razmerama dobro. Moguće je da je došlo do smanjenja površina u Srbiji zbog cene koja je niža, a niža je jer se povećavaju površine u svetu", smatra on.Govoreći o stanju useva u ovom trenutku, Miklič je ocenio da su u veoma dobrom stanju. Suncokret je, kako kaže, u fazi cvetanja pa prema sadašnjem izgledu sklopova, ima potencijala za dobar rod.

"Usevi su prilično čisti kada su u pitanju korovi i to je između ostalog zato što u Srbiji dominiraju tehnologije gajenja hibrida otpornih na pojedine grupe herbicida. Žitarice su u dobroj kondiciji. Većeg napada bolesti nije bilo ove godine, to nije primećeno, bilo je sporadično na nekim parcelama gde su bile obilne padavine. Generalno gledajući, ako je sejan u redovnom roku setve, u dobrom je stanju", ukazuje Miklič.Dodaje da mu je potrebno manje padavina u toku cvetanja i ne previše toplo vreme, kako bi moglo da dođe do oplodnje.

"Taj period cvetanja dobro prolazi za sada. Ako bi sada bilo više kiše, to bi moglo da uzrokuje neke pojave bolesti u kasnijim periodima. Suncokretu je potrebno da nakon cvetanja bude toplo i suvo i da ne bude mnogo padavina jer je to biljka koja je podložna većem broju obolenja", napominje on.Biljne bolesti kod njega mogu se izbeći pre svega poštovanjem plodoreda odnosno da se na istoj parceli ne gaji najmanje četiri godine. Dodaje da bi bilo dobro da se suncokret takođe ne uzgaja iza soje i uljane repice jer su to uljarice kod kojih se javljaju iste bolesti kao i kod njega.

Napominje da je veoma važno obaviti žetvu na vreme.

"Svako kašnjenje sa žetvom uzrokuje gubitke u prinosu zbog poleganja, razvoja bolesti u kasnijim fazama, osipanja zrna tako da čim se steknu uslovi treba ući u žetvu, ne sme se čekati da suncokret prezri", napominje Miklič.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/zasadi-soje-i-suncokreta-u-dobrom-stanju-ocekuju-se-stabilni-prinosi/61303/

Zahvaljujući povoljnim meteorološkim prilikama, nemali je broj poljoprivrednika koji su se već ovih dana odlučili za postrnu setvu na poljima sa kojih su skinute žitarice, što će im omogućiti dvostruki prihod ove godine.

Dve žetve će biti moguće pre svega kod onih ratara koji su primenjivali sve agrotehničke mere, uključujući i navodnjavanje, bez kojeg, po svemu sudeći, neće biti moguće ozbiljnije bavljenje poljoprivredom u vremenima očigledno burnih klimatoloških promena.

Koliki je značaj stručne obrade zemljišta i negovanja ratarskih kultura potvrđuje slučaj jednog od najboljih porodičnih preduzeća u agraru na zapadu Bačke, somborskog Meteor Komerca, koji je na svojim poljima već otpočeo postrnu setvu soje.

- Na ovim višim terenima skinuli smo pivarski ječam sa nekih 90 hektara, a zahvaljujući sistemu navodnjavanja kojim su pokrivene sve parcele u najosetljivjim fazama, vegetacije biljke su dobile dovoljnu količinu vlage , pa je i prinos preko 7,7 tona po hektaru, u skladu sa prilikama - kaže inženjer-agronom Stefan Cuce, rukovodioca biljne proizvodnje u ovoj kompaniji.

Vlasnik Slaviša Drobilović, u iščekivanju završetka garenja i setvospreme priprema sejačicu za postrnu setvu soje, koja će takođe biti obavljena uz potpunu primenu svih agrotehničkih mera, kao garanta dobrog prinosa.

Tako se nakon plićeg oranja, takozvanog garenja, na dubini od 15 centimetara, koje se primenjuje zarad zaoravanja žetvenih ostataka, ali i čuvanja vlage u zemljištu, mehanizacija priprema za setvu 600.000 biljaka soje po hektaru, što bi uz malo meteorološke sreće moglo da obezbedi još jednu uspešnu, jesenju žetvu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2941158/pocela-postrna-setva-soje-dvostruki-prihodi-za-ratare

Donau Soja Regionalni Centar je 11. decembra 2019. godine svečano proslavio 5 godina od svog osnivanja u Novom Sadu. Prisustvovalo je 200 članova i
partnera Donau Soja udruženja iz regiona i inostranstva.
O saradnji i zajedničkim uspesima govorili su predstavnici Donau Soja udruženja i brojni partneri. „Očigledno je da je kompletna privreda orijentisana
ka konceptima održivosti i ublažavanja negativnih efekata klimatskih promena. Donau Soja nudi kvalitetna rešenja za sve članove lanca od stočne hrane do
prehrambenih proizvoda koji ovaj trend žele da prate na pouzdan i odgovoran način“, naglasio je Ernst Gauhs, potpredsednik UO Donau Soja.
Marija Kalentić, izvršni direktor Donau Soja udruženja istakla je ogroman uspeh ove godine naglasivši da je iz regiona izvezeno po Donau Soja standardu
kvaliteta preko 140.000t soje, od čega 75.000t samo iz Srbije. Trenutno Donau Soja sertfikat poseduje 39 kompanija, dok je više od 60 kompanija u sistemu
grupne sertifikacije. Ovo je veliki uspeh za naš region, koji na taj način omogućava plasman sertifikovane Donau Soja soje na najzahtevnija evropska
tržišta poput Norveške, Švajcarske, Nemačke, Holandije.
O novim trendovima na tržištu i zahtevima kupaca govorio je predstavnik kompanije Sodrugestvo, Carsten Lenz Storm, koji je istakao da je srpska soja
najbolja za proizvodnju jedne od najkvalitetnijih riba-lososa, i da Norveška uvozi značajne količine koncentrata soje-dobijenog od srpskog zrna.
“Kompanija BIMAL je BEZ GMO proizvođač. Uspješno smo sertifikovali našu proizvodnju, označili proizvode i time pozitivno odgovorili na zahtjev 90%
anketiranih građana u BiH koji su se izjasnili da žele da znaju šta kupuju,“ predstavila je Nataša Pucar, direktor koorporativnih komunikacija Studen
Holdinga.
Dr Svetlana Balešević Tubić–direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad je najavila Svetsku konferenciju o soji 2020. godine koja ce se održati u
Novom Sadu u okviru koje će biti organizovan i šesti Donau Soja kongres „Institut je jedan od prvih članova Donau Soja udruženja i do danas se odvija
saradnja promovisanja i unapređenja gajenja soje u Srbiji i Evropi. Kada su u pitanju istraživanja vezana za soju, Institut je prepoznat, ne samo na
evropskom nivou, već i od strane svetske naučne zajednice – biće organizator Svetske naučne konferencije o soji, 2020. godine, koja se po prvi put održava
na teritoriji Evrope i to u Novom Sadu. Podršku za ovu konferenciju Institutu, upravo će dati Donau Soja udruženje”.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Insekti, posebno larve crnih vojničkih muva, mogu da budu alternativa soji i to zbog njihove velike hranjive vrednosti i jer je potreban veoma mali prostor za njihov uzgoj.

Ove larve su odličan izvor energije i proteina (37% do 65% proteina), a utvrđeno je da je njihov profil aminokiselina pogodniji za živinu (Barragan-Fonseca i sur., 2017; Schiavone i sur., 2017). Međutim, u istraživanju je takođe utvrđeno da te larve sadrže hitin, koji može negativno da utiče na varenje proteina i, samim tim, u određenim količinama može biti štetan za performanse životinja, piše holandski sajt Allaboutfeed, a prenosi Agromedia.

Dabbou i njegove kolege sproveli su istraživanje 2018. godine, kako bi utvrdili na koji način ove larve utiču na rast brojlera, a merili su krvne parametre i gledali crevnu morfologiju. Rezultati ovog istraživanja sugerisali su da uključivanje dijetalnog obroka larvi do 10% povećava težinu brojlera i povećava unos hrane, međutim, samo u početnom periodu (prvi dan do 10. dan). Pretpostavljeno je da sadržaj hitina u obrocima sa 15% larvi negativno utiče na varenje proteina kod živine (Dabbou i sur., 2018).

Altmann i njegove kolege analizirali su 2018. godine promenu kvaliteta i ukusa mesa pilećeg filea pakovanog u skladu sa trenutnim industrijskim pravilima. Pileći file pilića koji su dobijali odmašćene larve za obrok kao zamenu za 50% soje (ukupno uključivanje larvi u obrok pilića u početnom periodu je bio 19,5%, a tokom perioda uzgoja 16%) činilo se da ima intenzivniji ukus od pilića koji nisu bili hranjeni larvama. Međutim, intenzitet ukusa smanjio se tri dana nakon pakovanja, a zatim sedam dana nakon pakovanja još malo i došao gotovo do nivoa ukusa filea od pilića koji nisu hranjeni larvama.

Sa druge strane, intenzitet ukusa filea grudi kontrolne grupe (koja nije hranjena larvama) se takođe smanjio za tri dana nakon pakovanja, ali, otkriveno je da se ponovo povećao nakon sedam dana.

Daljom analizom utvrđene su stabilniji nivoi pH u pilećim fileima iz grupe koja je hranjenja obrocima sa larvama, na osnovu čega se zaključilo da uključivanje larvi u ishranu brojlera može da produži svežinu pilećeg mesa dok stoji u prodavnicama.

Uključivanje larvi u ishranu takođe ima uticaj na proizvodnju jaja. Rezultati su pokazali da je 7,5% larvi u obrocima dalo sličnu proizvodnju jaja, prosečnu masu jaja i prosečan kvalitet u poređenju sa jajima kontrolne grupe koja nije hranjena larvama. Međutim, 5% larvi u obroku je imalo kao rezultat nižu proizvodnju jaja. Masa i kvalitet jaja su takođe bili znatno niži nego kod jaja kokošaka koje nisu konzumirale larve.

Takođe, istraživanja su pokazala da su se boja žumanceta, čvrstoća i debljina ljuske značajno povećali kod grupa koje su hranjene larvama.

Iako su rezultati delimično nedosledni, moglo bi se reći da uključivanje odmašćenih larvi u obroke u količini od 10% do 16% kao zamena soje ne utiče negativno na živu težinu i dnevni unos hrane muških brojlera barem tokom početnog perioda razvoja. Tokom perioda rasta i završetka preporučuju se niže količine. Zdravstveno stanje živine, utvrđeno analizom krvnih markera, ne zaključuje štetno delovanje larvi na njihovo zdravlje.

Za proizvodnju jaja, 7,5% brašna od odmašćenih larvi, kao zamena za soju može biti razumna odluka, koja će za rezultat imati ujednačena jaja sa taminijim žumancetom i jaja koja su otpornija na fizička oštećenja, što kao rezultat ima manje gubitke tokom lanca proizvodnje i snadbevanja krajnjih potrošača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2714752/larve-crnih-vojnickih-muva-mogu-da-budu-alternativa-soji-u-ishrani-zivine

Među malobrojnim ratarima u Šumadiji koji su počeli da gaje soju je i Nikola Đurković iz sela Čestin u Donjoj Gruži. U njegovom gazdinstvu proizvodnjom soje počeli su da se bave 2015. godine na površini od jednog hektara. Danas imaju zasejano 2,5 hektara i ove godine zbog poplava očekuje prinos do dve tone po hektaru. Kaže da soja više ostavlja, nego što uzima zemlji i važi za bolje proteinsko hranivo od kukuruza. Taj podatak je važan za njega jer gaji oko 60 grla stoke.

- Gajimo kukuruz na 15 hektara, a lucerku na deset, ali smo odlučili da dodamo i soju. Generalno u odnosu na kukuruz soja ima veću cenu i može da izdrži malo više temperature, koje su sada postale već karakteristične za naše podneblje. Za sada imam promenljiv prinos. U našem podneblju, ovde u Gruži kreće se od 2,5 do tri tone po hektaru. Ove godine biće manji jer su, na žalost, poplave uzele danak. Ali, moram da kažem, da je soja daleko bolje podnela poplave nego kukuruz i lucerka - kaže Nikola, koji je agronom po struci.

Soja se, procenjuje Đurković, pokazala kao izdržljivija biljka u ovom podneblju, iako nema zemlju kao u Vojvodini, gde se najviše i gaji.

- Ovde preovlađuje gajnjača i smonica, ali može da se dobije solidan prinos. S druge strane, cena soje je prošle godine bila 37 dinara. Dakle, dvostruko više nego cena ostalih ratarskih kultura. To je dobar podatak za budućnost, jer još uvek soju ne prodajemo, već koristimo za ishranu stoke. Obzirom da planiramo proširenje zasada soje, to je podatak koji obećava. Za sada dovoljna nam je i činjenica da ima 40 odsto sirovih proteina, a kada se preradi to je od 36 do 42%, dok kukuruz ima 14% proteina - kaže Nikola.

Jedan od pionira u gajenju soje u Gruži je Jovan Nikitović iz sela Kneževac. Počeo sa jednim hektarom pre sedam godina, a sada ima oko 20. Osim dobre cene on navodi još jedan razlog.

- Soja ostavlja azot u zemlji za sledeće zasade. Tako mi smanjuje troškove za veštačka đubriva, jer posle nje, sledeće godine na toj parceli sejem pšenicu. Može se reći da više ostavlja, nego što u prinosu daje - kaže Nikitović

Prinos po hektaru kod Nikitovića je prosečno tri tone. Kao prednost gajenja ove kulture posebno ističe što može da je prodaje tokom cele godine.

- Soju možete da prodajete i posle žetve i tokom cele zime. To je razlikuje od kukuruza i pšenice koji se uglavnom prodaju odmah posle žetve po ceni koja je trenutno aktuelna. Sojinu slamu koristim za grejanje preko kotla na biomasu, tako da troškom koji imam za gorivo i đubrenje anuliram račune za grejanje. Tako mi samo zrno soje ostaje čist profit - kaže Nikitović.

Iako ova kultura nije uobičajena za podneblje Šumadije, malo po malo počela je da se gaji, pogotovu kada je napravljeno akumulaciono jezero. Stručnjaci kažu da je time postignuta potrebna vlažnost vazduha. Nikitović preporučuje svojim kolegama da počnu da gaje soju, bar i na malim parcelama od po dvadesetak ari i da se okušaju u proizvodnji ove ratarske kulture.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2629571/zasto-je-bolje-gajiti-soju-nego-kukuruz-hranljivija-je-isplativija-i-izdrzljivija

Srbija je jedan od lidera u Evropi u proizvodnji soje i sojinih proizvoda i kroz Dunav Soja sertifikaciju ima veliki izvozni potencijal na tržištima širom Evrope, istaknuto je na tradicionalnom, šestom po redu, Dunav soja Danu polja.
Na Dunav Soja Danu polja održive proizvodnje soje, ove godine okupilo se preko 300 najvećih proizvođača, ali i prerađivаča, izvoznika i kupaca soje iz regiona
i Evrope. U saradnji sa preko 20 partnera, predstavnikа vodećih semenskih i hemijskih kuća, kao i najsavremenije mehanizacije, prikazan je najbolji sortiment i najnovije tehnologije u održivoj proizvodnji soje u regionu i Evropi, preporučene od strane Dunav Soja udruženja. Tokom manifestacije, istaknut je značaj proizvodnje soje po Dunav Soja standardu kvaliteta za plasman soje na domaća i strana tržišta.
„Iz poslednjeg roda soje sertifikovano je i izvezeno na evropsko tržište preko 60.000 t soje u Dunav Soja kvalitetu, a ove godine potražnja za sojom sertifikovanom po Dunav Soja standardu je još veća i očekuje se nov porast količina, što je velika šansa za naše poljoprivredne proizvođače“, istakla je dr Jovana Đisalov, ispred Dunav Soja udruženja. Ona je dodala da svi vodeći kupci i korisnici soje u Zapadnoj Evropi, zahtevaju najstrožije standarde
koji potvrđuju BEZ GMO kvalitet i evropsko poreklo soje i Dunav Soja standard je prepoznat kao takav na tržištima širom Evrope“.
O uslovima Dunav Soja standarda, problematici korova u proizvodnji soje i preporukama za proizvođače, govorio je Vladimir Vasojević, direktor kompanije
Belchim koja nudi najnovija rešenja u zaštiti soje, pre svega u suzbijanju korova:
„Na Dunav Soja danima polja predstavili smo dve kombinacije preparata našim proizvođačima, koji predstavljaju sveobuhvatno i vrlo efikasno rešenje u proizvodnji soje. Naši preparati su ujedno i preporuka Dunav Soja udruženja proizvođačima, s obzirom da predstavljaju praksu odobrenu u i Evropskoj Uniji, koja je i glavna destinacija za izvoz Dunav Soja sertifikovane soje“, izjavio je g. Vasojević.
Dr Svetlana Balešević-Tubić, direktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, istakla je značaj saradnje sa Dunav soja udruženjem:

„Institut za ratarstvo i povrtarstvo, koji postoji već više od osam decenija, predstavlja lidera u istraživanjima u poljoprivredi u Srbiji, kao i u regionu, što je
potvrdila Vlada Republike Srbije dajući mu status Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Osnovna misija Instituta jeste unapređenje i razvoj poljoprivrede kroz transfer znanja, rezultata istraživanja i inovacija u praksu, a koliko je Institut uspešan u tome govori i činjenica da je u Institutu stvoreno i u našoj zemlji priznato 1.300 sorti i hibrida raznih poljoprivrednih biljnih vrsta, dok je preko 1.100 registrovano širom sveta.
Dunav soja je prepoznala značaj Instituta na polju istraživanja i stvaranja sorti soje, te je Institut jedan od prvih članova ovog udruženja i do danas se odvija saradnja promovisanja i unapređenja gajenja soje u Srbiji i Evropi, što potvrđuje i da je Institut glavni partner Dunav soje na ovom Danu polja. Kada su u pitanju istraživanja vezana za soju, Institut je prepoznat, ne samo na evropskom nivou, već i od strane svetske naučne zajednice – biće organizator Svetske naučne konferencije o soji, 2020. godine, koja se po prvi put održava na teritoriji Evrope i to u Novom Sadu. Podršku za ovu konferenciju Institutu, upravo će dati Dunav soja, odnosno Europe Soya.“
Na ovogodišnjim Dunav soja Danu polja prisustvovali su i predstavnici kompanije Sodrugestvo Balkans, najvećeg prerađivača genetski nemodifikovane soje u
Evropi i Dunav Soja sertifikovog kupca.

„Naša kompanija insistira na najvišem mogućem kvalitetu kako sirovina, tako i krajnjih proizvoda. U skladu sa ovom politikom kvaliteta, Sodrugestvo saradnju sa Dunav soja organizacijom vidi kao veoma značajnu i zato nam je važno da svu soju koju kupujemo na našem tržištu kao i do sad kupujemo kao Dunav Soja sertifikovanu. U prvoj godini rada u Srbiji, kompanija je postala najveći izvoznik soje, što pokazuje našu ozbiljnu nameru u pozicioniranju na srpskom i regionalnom tržištu. Verujemo da srpska soja kroz zajednički projekat sa Dunav Soja udruženjem ima šansu da sebi otvori vrata izvoznih, najatraktivnijih tržišta“, rekao je Milan Rakita, direktor kompanije Sodrugestvo Balkans.

Izvor: Agrobiznis magazin

Žetva pšenice je završena, reklo bi se u idealnim vremenskim prilikama, bez kišnog perioda pri ubiranju useva, pa su sada pogledi usmereni ka suncokretu i soji u iščekivanju da vreme posluži ratare i da i žetvu uljarica završe bez vremenskih oscilacija.

Krajem avgusta očekuje se da počne žetva suncokreta, a poljoprivredni stručnjaci za tu uljaricu kažu da biljci ne treba kiše, da će i pri visokim dnevnim temperaturama izdržati dok ne stignu žeteoci, i da se, gledajući kako usev izgleda na njivama, može očekivati dobar rod.Za razliku od suncokreta, kojem suša ne škodi, soji je kiša preko potrebna. Ukoliko ne padne uskoro, kaže struka, može se desiti da mahune počnu da žute i da otpadaju, premda soja, bar za sada, izgleda odlično, pa su očekivanja da će žetva početi s prvim danima septembra.

Suncokreta smo ove godine posejali na 235.000 hektara, ali je preoran na parcelama gde je bilo poplava i vremenskih nepogoda pa sada, po podacima "Žita Srbije", ta kultura pokriva 220.000 hektara, koliko je zauzela i soja.

Lane je, podsećamo, suncokret zauzeo 245.000 hekara, prosečan prinos bio je 3,1 tone po hektaru, pa je naša zemlja imala 760.000 tona. Pod sojom je prošle godine bilo 230.000 hektara, dobili smo 770.000 tona, jer je prosečan rod bio oko 3,5 tone po hektaru.Direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da se od ove žetve soje i suncokreta ne očekuju odstupanja u pogledu prinosa, a to znači da ćemo i ove godine imati približno iste količine tih poljoprivrednih kultura, što je dovoljno za domaće potrebe i za izvoz. Lanjski suncokret je već prodat i prerađen, ali soja još nije, navodi Saković.

Imamo, dodaje on, zalihe soje od prošle godine, a po grubim procenama, od ovogodišnje žetve imaćemo oko 400.000 tona za izvoz. U pogledu cene, Saković kaže da, ukoliko bi žetva suncokreta krenula sada, otkupna cena bi bila kao i prošlogodišnja, oko 30 dinara kilogram.

Kilogram soje je lane koštao 35 dinara, da bi kasnije bila 45 dinara, podseća predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut, dok poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da očekuje da otkupna cena suncokreta bude između 35 i 40 dinara jer bi ratari tada mogli ostvariti zaradu. Prošle godine kilogram suncokreta na otkupnom mestu u Senti bio je 31,5 dinar.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/pripreme-za-zetvu-uljarica-ratari-ocekuju-40-dinara-za-suncokret-50-za-soju/bdr79cb

Soji je vreme u proteklom periodu pogodovalo kada je u pitanju razvoju biljke. Kiša bi sada donela neophodne zalihe vlage koje su neophodne u fazi razvića u koju je ušla ova kultura. To bi doprinelo tome da se poljoprivrednici mogu nadati solidnom prinosu ističu i stručnjaci.
Soja se nalazi u kritičnoj fazi razvoja. Cvetanje i formiranje mahuna sada je na snazi i najvažnije je da bude kiše u dovoljnim količinama koje će pomoći razvoju biljke.U Berksaovu su oni koji imaju na većim površinama zasnovanu proizvodnju zadovoljni trenutnim stanjem. Ipak ističu da je kiša neophodna kako bi se očuvao dobar potencijal biljaka.

Stručnjaci potvrđuju da je kiša neophodna pogotovo u onim delovima srema gde nije bilo padavina i gde je zbog toga zemljište dodatno suvo. Ukoliko izostanu u narednim danima može se očekivati značajno umanjenje prinosa.

Tropske temperature znaju da pogoduju i razvoju grinja koje mogu da nanesu ozbiljne štete prinosu. Prosečni prinosi soje pokazuju variranje jer zavise od količine i rasporeda padavina tokom vegetacije.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/ocekuje-se-solidan-prinos-soje_1035356.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30