Suncokret i soja, spadaju u ratarske kulture koje se seju u proleće kada se temperatura setvenog sloja zemljišta ustali od 8-10° C. Za suncokret oko 8° C,  a za soju od 8-10 °C. To su kulture koje traže da se o njima brine,da se stalno nadgledaju, i najmanju promenu koju vidimo na usevu,  treba odmah da reagujemo,  tako da uz nečiju stručnu pomoć pronađemo uzrok.

 Mere nege kod  suncokreta i soje, sprovodimo da bi tek izniklim biljkama i kasnije, omogućili nesmetan porast, prolazak kroz sve faze razvoja,  i formiranje svih organa neophodnih za cvetanje, oplodnju,  i nalivanje zrna, i  kasnije obavljanja uspešne žetve.

U proizvodnji navedenih kultura srećemo se sa širokolisnim i uskolisnim korovima,  koji se mogu rešiti na dva načina, hemijski I mehanički. Kod suncokreta se rešavaju posle setve pre nicanja, a tokom vegetacije protiv uskolisnih korova . Kod  soje hemijski se rešavaju pre setve inkorporacijom, posle setve pre nicanja, do treće troliske protiv uskolisnih i širokolisnih,  i kasnije  do cvetanja samo protiv uskolisnih korova. Pojavom hibrida suncokreta tolerantnih  na tribenuron-metil,omogućeno je da se reši problem, nekih dosta prisutnih širokolisnih korova kao što je palamida,  čičak… Sve pesticide pa i herbicide primeniti uvek samo po preporuci stručnog lica za zaštitu bilja.

Mehanički način podrazumeva međurednu kultivaciju, koja naročito kod soje treba da bude primenjena,  pošto je naročito osetljiva u ranim fazama razvoja na prisustvo korova. Korovi su konkurenti, uzimanjem hrane, i vode smanjuju prinos i svojim prisustvom otežavaju samu žetvu i smanjuju kvalitet zrna.

Sa međurednom kultivacijom, mi se istovremeno,  borimo protiv korova, razbijamo pokoricu i rastresamo površinski sloj zemljišta, neki to čak  zovu  i ozračivanje istog. O borbi protiv korova je objašnjeno. Šta postižemo razbijanjem pokorice, pa to da čuvamo vlagu koja je akumulirana u zemljištu,  na način da su prekinute pore kojima se vlaga diže iz dubljih slojeva zemljišta i isparava sa površine zemljišta. Primetili ste sigurno da je pokorica uvek suva .

Ima stara izreka “tri motike , jedna kiša” koja nam govori o značaju međuredne kultivacije na čuvanje vlage. Isto tako mi međurednom kultivacijom postižemo i poboljšavamo prisustvo vazduha u zemljištu što pomaže radu mikroorganizama u prevođenju u pristupačni oblik hranljivih materija kao i radu kvržičnih bakterija kod soje , a kroz povećanje količine vezanog azota I na sam prinos.

Izostankom ove mere , međuredne kultivacije mi usporavamo porast I razviće gajenih biljaka , slabije razvijanje korenovog sistema ,stvaraju  se anaerobnei uslovi u zemljištu I povećano gubljenje vlage sa površine zemljišta što sve utiče na smanjenje prinosa.

 Zadatak je da pazimo da korovi ne prerastu, da  zemljište nije prevlažno, da poštujemo dubinu obrade  i razmak od biljaka,  i da posle međuredne kultivacije ostavimo ravnu površinu kako bi površina sa koje isparava vlaga bila što manja. Sve se vrti oko vlage, i borbe protiv korova, pošto su konkurenti gajenim biljkama,a treba poštovati  i  činjenicu da je pri odgovarajućoj vlažnosti zemljišta veća  mineralizacija organske materije.

Prva međuredna kultivacija treba da počne kada suncokret ima 1-2 para pravih listova, zaštitna zona treba da je 20 cm, a dubina prodiranja radnih organa 5-6 cm. Druga kultivacija se vrši dve nedelje posle prve. Ukoliko je uništavan rizomski sirak herbicidima treba sačekati da se korovske biljke osuše. Preporuka naše službe je da se kod suncokreta izvrši jedna međuredna kultivacija ukoliko na parceli postoji problem sa korovima ili pokoricom. Doskoro se mislilo da se kultiviranjem ne utiče na povećanje prinosa suncokreta. Noviji podaci govore upravo suprotno, da je samo sa jednim međurednim kultiviranjem moguće povećati prinos suncokreta za oko 200 kg/ha u proizvodnim uslovima. Naša nebriga prema zemljištu glavni je krivac. Uništavanje organske materije neminovno dovodi do bržeg stvaranja pokorice lošijih vodno vazdušnih osobina zemljišta, tako da sada na većini zemljišta međuredna kultivacija dovodi do povećanja prinosa zrna suncokreta.

Uobičajeno je da se usevi soje kultiviraju dva puta u toku vegetacije. Prvi put se kultivira kad usevi soje imaju prve stalne listove. Soja se može kultivirati više puta, sve do „zatvaranja polovine međureda“. Međurednim kultiviranjem poboljšava se funkcionisanje kvržičnih bakterija, što se pozitivno odražava na visinu prinosa soje. Kada se kultivira prvi put, radni organi kultivatora mogu biti bliže redovima, a dubina treba da bude oko 10 cm. U narednim kultivacijama mora se voditi računa o razvoju korenovog sistema, te je preporučljivo da se ide na manju dubinu (6-7cm drugi put, svaki naredni 4-5cm), a da zaštitna zona bude šira, kako ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema i stabla biljaka.

Gde god je moguće treba primenjivati i meru nege navodnjavanje,  pošto kod soje je odlučujuće u postizanju visokih prinosa da vlaga u fazi cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna bude optimalna. Soja se obično zaliva tri puta,  i to u fazi početka i završetka cvetanja,  i tokom nalivanja zrna.

Iz svega treba izvući zaključak da  mere nege, a i međuredna obrada spada tu, utiču na povećanje prinosa, i zbog toga su ekonomski isplative. Treba ih primenjivati  svake godine, kako zbog zemljišta tako, i zbog povećanja prinosa.

Suncokret i soja, spadaju u ratarske kulture koje se seju u proleće kada se temperatura setvenog sloja zemljišta ustali od 8-10° C. Za suncokret oko 8° C,  a za soju od 8-10 °C. To su kulture koje traže da se o njima brine,da se stalno nadgledaju, i najmanju promenu koju vidimo na usevu,  treba odmah da reagujemo,  tako da uz nečiju stručnu pomoć pronađemo uzrok.

 Mere nege kod  suncokreta i soje, sprovodimo da bi tek izniklim biljkama i kasnije, omogućili nesmetan porast, prolazak kroz sve faze razvoja,  i formiranje svih organa neophodnih za cvetanje, oplodnju,  i nalivanje zrna, i  kasnije obavljanja uspešne žetve.

U proizvodnji navedenih kultura srećemo se sa širokolisnim i uskolisnim korovima,  koji se mogu rešiti na dva načina, hemijski I mehanički. Kod suncokreta se rešavaju posle setve pre nicanja, a tokom vegetacije protiv uskolisnih korova . Kod  soje hemijski se rešavaju pre setve inkorporacijom, posle setve pre nicanja, do treće troliske protiv uskolisnih i širokolisnih,  i kasnije  do cvetanja samo protiv uskolisnih korova. Pojavom hibrida suncokreta tolerantnih  na tribenuron-metil,omogućeno je da se reši problem, nekih dosta prisutnih širokolisnih korova kao što je palamida,  čičak… Sve pesticide pa i herbicide primeniti uvek samo po preporuci stručnog lica za zaštitu bilja.

Mehanički način podrazumeva međurednu kultivaciju, koja naročito kod soje treba da bude primenjena,  pošto je naročito osetljiva u ranim fazama razvoja na prisustvo korova. Korovi su konkurenti, uzimanjem hrane, i vode smanjuju prinos i svojim prisustvom otežavaju samu žetvu i smanjuju kvalitet zrna.

Sa međurednom kultivacijom, mi se istovremeno,  borimo protiv korova, razbijamo pokoricu i rastresamo površinski sloj zemljišta, neki to čak  zovu  i ozračivanje istog. O borbi protiv korova je objašnjeno. Šta postižemo razbijanjem pokorice, pa to da čuvamo vlagu koja je akumulirana u zemljištu,  na način da su prekinute pore kojima se vlaga diže iz dubljih slojeva zemljišta i isparava sa površine zemljišta. Primetili ste sigurno da je pokorica uvek suva .

Ima stara izreka “tri motik , jedna kiša” koja nam govori o značaju međuredne kultivacije na čuvanje vlage. Isto tako mi međurednom kultivacijom postižemo i poboljšavamo prisustvo vazduha u zemljištu što pomaže radu mikroorganizama u prevođenju u pristupačni oblik hranljivih materija kao i radu kvržičnih bakterija kod soje , a kroz povećanje količine vezanog azota I na sam prinos.

Izostankom ove mere , međuredne kultivacije mi usporavamo porast I razviće gajenih biljaka , slabije razvijanje korenovog sistema ,stvaraju  se anaerobnei uslovi u zemljištu I povećano gubljenje vlage sa površine zemljišta što sve utiče na smanjenje prinosa.

Zadatak je da pazimo da korovi ne prerastu, da  zemljište nije prevlažno, da poštujemo dubinu obrade  i razmak od biljaka,  i da posle međuredne kultivacije ostavimo ravnu površinu kako bi površina sa koje isparava vlaga bila što manja. Sve se vrti oko vlage, i borbe protiv korova, pošto su konkurenti gajenim biljkama,a treba poštovati  i  činjenicu da je pri odgovarajućoj vlažnosti zemljišta veća  mineralizacija organske materije.

Prva međuredna kultivacija treba da počne kada suncokret ima 1-2 para pravih listova, zaštitna zona treba da je 20 cm, a dubina prodiranja radnih organa 5-6 cm. Druga kultivacija se vrši dve nedelje posle prve. Ukoliko je uništavan rizomski sirak herbicidima treba sačekati da se korovske biljke osuše. Preporuka naše službe je da se kod suncokreta izvrši jedna međuredna kultivacija ukoliko na parceli postoji problem sa korovima ili pokoricom. Doskoro se mislilo da se kultiviranjem ne utiče na povećanje prinosa suncokreta. Noviji podaci govore upravo suprotno, da je samo sa jednim međurednim kultiviranjem moguće povećati prinos suncokreta za oko 200 kg/ha u proizvodnim uslovima. Naša nebriga prema zemljištu glavni je krivac. Uništavanje organske materije neminovno dovodi do bržeg stvaranja pokorice lošijih vodno vazdušnih osobina zemljišta, tako da sada na većini zemljišta međuredna kultivacija dovodi do povećanja prinosa zrna suncokreta.

Mlad usev soje 

 

Uobičajeno je da se usevi soje kultiviraju dva puta u toku vegetacije. Prvi put se kultivira kad usevi soje imaju prve stalne listove. Soja se može kultivirati više puta, sve do „zatvaranja polovine međureda“. Međurednim kultiviranjem poboljšava se funkcionisanje kvržičnih bakterija, što se pozitivno odražava na visinu prinosa soje. Kada se kultivira prvi put, radni organi kultivatora mogu biti bliže redovima, a dubina treba da bude oko 10 cm. U narednim kultivacijama mora se voditi računa o razvoju korenovog sistema, te je preporučljivo da se ide na manju dubinu (6-7cm drugi put, svaki naredni 4-5cm), a da zaštitna zona bude šira, kako ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema i stabla biljaka.

Gde god je moguće treba primenjivati i meru nege navodnjavanje,  pošto kod soje je odlučujuće u postizanju visokih prinosa da vlaga u fazi cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna bude optimalna. Soja se obično zaliva tri puta,  i to u fazi početka i završetka cvetanja,  i tokom nalivanja zrna.

Iz svega treba izvući zaključak da  mere nege, a i međuredna obrada spada tu, utiču na povećanje prinosa, i zbog toga su ekonomski isplative. Treba ih primenjivati  svake godine, kako zbog zemljišta tako, i zbog povećanja prinosa.

Novi Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Turske biće potpisan danas u Beogradu.

Novim Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbija će od Turske dobiti nove kvote za izvoz bez carine goveđeg mesa, suncokretovog ulja, zrna suncokreta i soje i hrane za stoku, pse i mačke, a povećane su kvote za izvoz graška, pasulja, boranije, kukuruza šećeraca i suvih šljiva, najavo je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je rekao da će Srbija bez carine moći da izveze 5.000 tona svežeg, rashladjenog ili smrznutog govedjeg, odnosno junećeg mesa, zatim 25.000 tona sirovog suncokretovog ulja i 10.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja.

Bez carine moći će da se izveze i 15.000 tona suncokretovog semena, 5.000 tona zrna soje, 500 tona preparata za ishranu životinja, 500 tona hrane za pse i mačke i 500 tona mantija - rekao je Nedimović.

Dodao je da je Turska odobrila Srbiji da se dupliraju postojeće kvote za izvoz graška sa 350 na 700 tona, pasulja i boranije sa 300 na 600 tona, kukuruza šećerca sa 1.000 na 2.000 tona i suvih šljiva sa 200 na 400 tona.

Novi Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Turske biće potpisan danas u Beogradu tokom posete Srbiji turskog predsednika Redžepa Erdogana.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Hoće li Srbiji šećerna repa i dalje biti slatka za izvoz?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3137-hoce-li-srbiji-secerna-repa-i-dalje-biti-slatka-za-izvoz

 

Izrazito niski prinosi svih poljoprivrednih kultura na domaćim njivama, uz generalno lagodnu situaciju po pitanju ponude i potražnje u svetu, predstavljaju veoma lošu situaciju za sve učesnike na domaćem tržištu.

Jednostavno, niski prinosi zahtevaju višu cenu kako bi se pokrili troškovi, a limitirajući faktor su cene u okruženju, odnosno na svetskim berzama. Na osnovu toga, cena koju mogu da ponude izvoznici je niska iz ugla proizvođača, dok je istovremeno domaća potrošnja nedovoljna. Usled nezavidne situacije celokupan domaći agro sektor i svi koji imaju veze sa njim ispred sebe imaju jednu tešku ekonomsku godinu.

Ukupno je tokom ove nedelje prometovano 1.047 tona robe (-44,89% n/n), dok je finansijska vrednost prometa iznosila 32.275.650,00 dinara (-30,66% n/n).

Nakon nedelju dana odsustva kukuruza iz berznaskog prometa, usled razlike u cenama koje su prodavci tražili i onih koje su kupci bili spremni da plate, krajem nedelje je registrovana cena od 15,90 din (17,49 din/kg sa PDV-om). Cena kukuruza ima silazni trend i niža je za 3,59%. .

Pšenica je prometovana po cenama koje su se kretale u rasponu od 17,80 do 18,30 dinara bez PDV-a. Nedeljni ponder je viši za 1,20% u odnosu na prethodnu nedelju i iznosio je 17,82 din/kg bez PDV-a (19,61 din/kg sa PDV-om).

Zrno soje novog roda standardnog kvaliteta je prometovano po cenama od 48,50 do 49,30 din. Ponder iznosi 48,76 (53,64 din/kg sa PDV-om), što je za 0,13% niža cena od prošlonedeljne. Soja sa primesama do 3-4% je trgovana u rasponu od 49,00 do 50,00 dinara za kilogram.

Pored pšenice i soje prometovana je i raž, čija se cena nije menjala i kilogram je koštao 17,00 din (18,70 din/kg sa PDV-om).

Pad cena soje je uticao na pad vrednosti berzanskog indeksa, čija je vrednsot za 0,97 poena niža u odnosu na prethodnu i na dan 07.09.2017. nalazi se na nivou od 209,02 indeksna poena.

Izvor: GdeInvestirati/Produktna berza

„Kompanija Victoria Logistic, članica Victoria Group, i ove godine je u potpunosti spremno dočekala otkup suncokreta i soje u žetvi. Finansijska sredstva za otkup su obezbeđena za svu robu, koja će biti predata kompaniji. Prijem zrna je organizovan na oko 100 otkupnih mesta kojima kompanija upravlja.

Žetva suncokreta, koji je najbolje podneo sušu, završena je na oko 90 odsto površina. Victoria Logistic planira otkup preko 180.000 tona ove uljarice, što na domaćem, što na inostranom tržištu. Finalna cena biće definisana u drugoj polovini septembra. Kao i svih prethodnih godina biće formirana u skladu sa tržišnim kretanjima. Za predati suncokret isplaćivana je akontna cena od 30 dinara plus PDV po kilogramu, a svi akonti i avansi su u celosti isplaćeni.

Žetva soje je na samom početku. Nažalost, nedostatak padavina i ekstremno visoke temperature koje su zadesile Srbiju ovog leta, uticale su ne samo na smanjeni prinos već i na kvalitet zrna, dok je u zemljama regiona znatno povoljnija situacija. Iako stručnjaci kompanije kontinuirano prate situaciju na terenu, evidentno je da će znatno slabiji kvalitet otežati skladištenje i manipulaciju zrnom, i podići troškove ovih procesa. Tehnološka nezrelost zrna, povišen i neujednačen nivo vlage i niži sadržaj proteina ujedno će poskupeti proces prerade.

Ukupna količina soje koju Victoria Logistic planira da otkupi sa domaćeg i inostranog tržišta, prelazi 160.000 tona. Ovaj obim prerađivačkim kapacitetima Sojaproteina omogućava da budu zadovoljene, kako potrebe domaćeg tržišta za sačmom, tako i inostranog za proteinskim proizvodima viših faza prerade. Otkupna cena soje biće formirana u skladu sa referentnim svetskim berzama i tržišnim cenama u zemlji i regionu.“

Kada govorimo o poljoprivredi, može se reći da je prva polovina godine protekla bez većih problema, i da je kod pšenice, ječma, raži, ovsa, uljane repice, i ranog voća i povrća, zabeležena prosečna proizvodnja. Više muke proizvođačima donela je druga polovina godine, zbog veoma nepovoljnih klimatskih uslova.

O posledicama suše, grada i olujnih vetrova i proceni štete, za RTV je govorio agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Izrazito visoke temperature prethodnih meseci, sa dužim periodima bez padavina, dovele su do manje oplodnje kod nekih ratarskih kultura, i istovremeno smanjile ukupnu proizvodnju. Osim suše, štetu u poljoprivredi uzrokovali su i grad i olujni vetrovi, pa čak i rani mrazevi početkom godine, a procenjuje se da će ona iznositi i oko milijardu dolara.

"Najviše štete je pretpela soja, kod koje je rod smanjen za 60 odsto, proizvodnja je smanjena i kod kukuruza kao vodeće ratarske kulture u Srbiji, i to između 40-50 odsto, a kada kukuruz, što se kaže – omane, to se najviše odrazi na ukupan obim proizvodnje. Štetu je pretrpela i šećerna repa, između 20 i 30 odsto, a najbolje se održao suncokret gde će šteta biti desetak-petnaestak posto", navodi Prostran.

Zbog grada će najviše štete biti u voćarstvu, pa će ukupna poljoprivredna proizvodnja u odnosu na višegodišnji prosek biti manja za oko 20, a u odnosu na prošlu godinu za oko 30 odsto.

"Dakle, godina koja nije najlošija, ja bih rekao, dvehiljadita je bila mnogo teža. Da se podsetimo, tada smo imali svega 2,4 miliona tona kukuruza proizvedene, i negde 2,9 miliona tona ukupne proizvodnje. Prošla je imala 8 miliona, ove godine se očekuje između 4 i 4,5 miliona tona, dakle – ta dvehiljadita godina je bila mnogo teža, a prebrodili smo je", kaže Prostran.

Sa stanovišta domaće potrošnje, dodaje Prostran, ova godina neće ostaviti traga na ukupan domaći bilans, ali će uticati na izvoz, posebno kukuruza kao vodećeg izvoznog proizvoda nekoliko godina unazad. Šteta će eventualno biti umanjena pomeranjem cena poljoprivrednih proizvoda, a kako kaže naš stručnjak, izvesno je da će doći do njihovog rasta kod soje i šećerne repe, pa čak i kod suncokreta, ima nagoveštaja da će se to desiti i sa pšenicom i kukuruzom, ali će se svakako više znati polovinom septembra.

Izvor: www.rtv.rs

Suša obrala rod

jun 16, 2019

Budimir Plemić, u selu Bešenovo kod Sremske Mitrovice, pored primenjene savremene agrotehnike, ove godine ne očekuje dobar prinose kukuruza i soje. Region Sremske Mitrovice je dobio najmanje kiše, dok je malo bolja situacija u okolini Rume, i sa druge strane reke Save. Ovogodišnji rod kukuruza je malo bolji nego 2012. godine. Još gora situacija je na parcelama gde je bačeno đubre za zaoravanje. Nije bilo kiše i sve je izgorelo, dodaje Budimir.

Na mnogim njivama, na kojima se kukuruz još drži, i gde je oplodnja donekle uspela, značajnu štetu može da napravi novi tropski talas, koji će dodatno olakšati zrno i tako smanjiti prinos. Pored kukuruza, Budimir uzgaja i soju, na površini od 6 jutara. Prošle godine, prinos soje je bio 2 tone po jutru. Ove godine, zbog smanjenog roda, Budimir ne zna da li će ostvariti prinos od 200- 300 kg po jutru. Kako nam je istakao, suva zemlja i visoke temperature loše su se odrazile na useve, gde nije primenjen sistem za navodnjavanje.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

Posle perioda kišnih dana useve na poljima PKB-a dočekala je tropska temperatura. Proleća kao da nije bilo, osim na kalendaru. Nedostatak padavina već se vidi na pojedinim kulturama, naročito na kukuruzu koji se bori da opstane sa malo vlage. Od najkišovitijeg meseca u godina više se očekivalo. U junu je na polja PKB-a palo samo 29 litra po kvadratnom metru. Nebo se ove godine “otvorilo” nad “Surčinom” gde je palo oko 50 litara, sledi “Padinska Skela” sa 45, dok su severna gazdinstva ostala skoro bez padavina. Kao da je Besni Fok bio granica koju kišni oblaci nisu hteli da pređu. Na “Dunavcu” je palo samo 12 litara, a u “Čenti” 13 litara. 

Žetva ječma, koja je počela 13. juna, završena je u ritu. Ostalo je još nepokošenih površina Surčinu. U početku je bilo više vlage, pa su ratari čekali da padne na 14 procenata, pošto se stočarski i pivarski ječam ne suši.

 

SLAMA POKUPLJENA PRE KIŠE

Ove godine je veći prosečan prinos ječma nego lane i iznosi 5,7 tona po hektaru. Najveći prinos od 7, 11 tona zabeležen je na “Lepušnici”, a najmanji 4,4 tone u “Čenti”, i to na onim parcelama koje su prošle godine vraćene PKB-u. Isporučili smo svih 2. 000 tona pivarskog ječma, a ostao nam je ječam koji koristimo u stočarstvu – kaže Miloje Kurćubić, glavni tehnolog biljne.

Probna žetva pšenice počela je na “Lepušnici”. Zbog ubrzanog zrenja ratari očekuju da će za nekoliko dana krenuti punim intezitetom. Čekaju da se zrno prosuši, da ne bude dodatnih troškova zbog sušenja, jer cena pšenice ne odgovara proizvođačima. Ipak, ukoliko uslovi to budu nalagali sušiće se samo merkantilna pšenica. Tehnologija proizvodnje zahteva da se semenska pšenice ne suši nego da se žanje sa odgovarajućem vlagom. 

Pošto je vlaga uljane repice bila veća od deset procenata 22. juna, žetva je odložena. Ratari će čekati da se rod prosuši i da sve biljke uđu u fazu zrenja. Na poljima se drugi otkos uveliko zahutao. Sa 220 hektara pripremljeno je 1.250 tona senaže, sa prosečnim prinosom od oko 5,6 tona po hektaru.

Kada je pripremanje stočnog obroka od lucerke iz drugog otkosa u pitanju, sve površine su pokošene. Izbalirano je 95 odsto, a 77 odsto je izvučeno sa njive. Prosečan prinos je 2,6 tona sena po hektaru, a oko 4.400 tona sena je spakovano u senjare.

Treći otkos je počeo ranije nego prethodnih godina, pre svega zbog toga što smo brže pripremali stočni obrok, a u tome su nam pomogle povoljne vremenske prilike. Oko 15 odsto površina je pokošeno. Neka gazdinstva će pre početka žetve balirati sve žetvene ostatke, dok će se na nekim imanjima priprema sena poklopiti sa početkom žetve. Paralelno sa žetvom u toku je baliranje ječmene slame. Deo toga radi “Brazda” sa četiri velike prese - “big balera”, dok taj posao na gazdinstvu obavljaju rol presama – kaže Kurćubić.

Do 27. juna izbalirano je oko 500 hektara ječmene slame. Veći deo strnjine izvučen je sa parcele i uskladišten, a prosečan prinos je 2,7 tona po hektaru. Ratari su slamu pokupili pre kiše. Sav stočni ječam smešten je u “Inshrine” silose. Do sada je uskladišteno 4.500 tona.

Jedan deo ječmene slame, uglavnom prikupljen sa gazdinstva “Čente” i sa “Surčina”, ponuđen je zainteresovanim privatnicima. “Čenta” nema stočarstvo pa joj slama nije potrebna, a na “Surčinu” ima malo stoke.

U julu će ratari prikupljati treći otkos lucerke, privoditi žetvu kraju, balirati, rasturati stajnjak, navodnjavati semenski kukuruz i skidati metlice. Za taj posao angažovani su sezonci. Zaštitare bilja očekuje tretiranje šećerne repe protiv cerkospore i semenskog kukuruza od plamenca.

 

“Poljoindustrija”

 

MALO VLAGE ZA PŠENICU

 

Proizvodna godina nije odgovarala pšenici. Deo pšenice je posejan u novembru, van optimalnih agrotehničkih rokova. Zima je bila sa malo padavina i sa dugim mrazom. I na proleće je bilo malo padavina. U periodu kada je bilo nalivanje zrna, kada se određuje prinos, takođe nije bilo padavina, pa će to usloviti manji prinos.

Očekujemo solidan rod, ali neće dostići rekorde kakvi su zabeleženi u protekle dve godine. U prvim danima žetve videćemo koliko će biti roda. Slična situacija je u celoj Srbiji. Prinosi će biti bolji na mestima gde je pšenica ranije sejana i gde je bilo više padavina. I u PKB-u biće parcela sa pšenicom koje će imati dobar prinos – kaže Kurćubić.   

 

GRAŠAK U STOČNOM OBROKU

Uspešna saradnja sa Institutom za krmno bilje u Novom Sadu nastavljena je i ove godine. Sa PKB-ovih 44 hektara dobijeno je 3,5 tone stočnog graška, novosadske sorte “mraz”.

To je dobar prinos imajući u vidu manjak padavina u zimskom periodu. Kvalitet zrna je dobar i sve je smešteno u “Inshru”, u posebnu ćeliju. Grašak ima dosta proteina, pa će biti jedna od komponenti u stočnom obroku. Po prinosu može da parira soji. Ove godine smo posejali određenu količinu graška, a postoji mogućnost da najesen sejemo i veću površinu – kaže Kurćubić.

 

Podaci su objavljeni u listu Poljoprivredne korporacije "Beograd  -"Poljoindustriji".

 

Soja  je biljna vrsta sa dugom tradicijom u gajenju i korišćenju. U relativno kratkom vremenu soja je i kod nas našla svoje mesto među vodećim ratarskim biljnim vrstama. Osnovni razlog gajenja soje jeste povoljan hemijski sastav zrna (između 35 i 40% proteina i oko 20% ulja) što je čini veoma povoljnom sirovinom za ishranu ljudi i životinja.

Spisak proizvoda koji se dobija od soje je dugačak: pored raznih prehrambenih proizvoda i aditiva, soja je sirovina u industriji gume, boja, lakova, farmaceutskoj industriji i sve popularnija sirovina za biodizel. Naime, kulturi soje nema ravne među ratarskim biljkama, jer se ona može koristiti u razne svrhe i kod prerade može biti iskorišćena 100 %. Treba naglasiti agrotehnički značaj soje u plodoredu, jer ista zahvaljujući procesu azotofiksacije obogaćuje zemljište azotom.

Azot je neophodan makroelement bez koga nema visokih prinosa i intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Međutim, neke biljke mogu veliki deo potreba za azotom zadovoljiti u procesu azotofi ksacije,vezivanjem atmosferskog azota i prevode ga u oblik dostupan biljkama. Soja zbog visokog sadržaja proteina ima vrlo visoke zahteve za azotom, no kao leguminozna biljka najveći deo azota obezbeđuje azotofiksacijom.

Mnoga istraživanja pokazuju da veće doze azotnih đubriva zaustavljaju razvoj nodula na korenu soje i sprečavaju proces azotofiksacije, a time dovode do smanjenja prinosa. Značaj soje azotofiksirajućih bakterija može se bolje sagledati ako se iznese podatak da oko 25% ukupne energije potrebne u poljoprivrednoj proizvodnji u razvijenim zemljama, odlazi na proizvodnju azotnih đubriva.

Racionalno korišćenje mineralnih đubriva u poljoprivrednoj proizvodnjipodrazumeva kontrolu plodnosti zemljišta, odnosno utvrđivanje hranjivih materija neophodnih za uspešnu proizvodnju na određenoj parceli gde se planira proizvodnja određenog useva. Mineralna đubriva čine znatan deo troškova u poljoprivrednoj proizvodnji i neracionalnom primenom istih, može se ostvariti smanjenje prinosa i finansijski gubitak.

Predsetvena primena  manjih doza azotnih đubriva doprinosi povećanju prinosa, a količine azota veće od 50 kg/ha dovode do smanjenja prinosa.

Folijarnom prihranom biljaka ostvareno je povećanje prinosa, uz napomenu da je folijarno đubrivo pored azota sadrži i  fosfor, kalijum i mikroelemente.

Vremenski uslovi tokom vegetacije imaju veliki uticaj na prinos soje, a shodno tome i na delovanje mineralnih đubriva.

Ukoliko se ovogodišnji prinosi porede s višegodišnjim prosekom, biljna proizvodnja u 2016. godini bila je na nivou proseka Vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2016. godini je oko pet milijardi američkih dolara, što je oko osam odsto više nego prošle godine, pokazuju prve procene agrarnih stručnjaka. U 2016. godini ukupna vrednost realizovane biljne proizvodnje u Srbiji bila je 3,38 milijardi, što predstavlja rast od 13,46 odsto u odnosu na 2015. godinu, sa učešćem od 67,57 odsto u ostvarenoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnju, navodi portal Agrosmart pozivajući se na izjave poljoprivrednih analitičara. Dodaje se da je vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji procenjena na nižem nivou u odnosu na prošlogodišnju i da je iznosila 1,62 milijarde dolara i ima učešće od 32,43 odsto u ostvarenoj ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Ukoliko se ovogodišnji prinosi porede s višegodišnjim prosekom, biljna proizvodnja u 2016. godini bila je na nivou proseka. To se pre svega odnosi na kukuruz, čiji je udeo u prošlogodišnjoj bruto vrednosti poljoprivrede iznosio 20 odsto, zatim soje 3,5 odsto, suncokreta 2,5 odsto i šećerne repe 1,6 odsto.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30