Srbija je jedan od lidera u Evropi u proizvodnji soje i sojinih proizvoda i kroz Dunav Soja sertifikaciju ima veliki izvozni potencijal na tržištima širom Evrope, istaknuto je na tradicionalnom, šestom po redu, Dunav soja Danu polja.
Na Dunav Soja Danu polja održive proizvodnje soje, ove godine okupilo se preko 300 najvećih proizvođača, ali i prerađivаča, izvoznika i kupaca soje iz regiona
i Evrope. U saradnji sa preko 20 partnera, predstavnikа vodećih semenskih i hemijskih kuća, kao i najsavremenije mehanizacije, prikazan je najbolji sortiment i najnovije tehnologije u održivoj proizvodnji soje u regionu i Evropi, preporučene od strane Dunav Soja udruženja. Tokom manifestacije, istaknut je značaj proizvodnje soje po Dunav Soja standardu kvaliteta za plasman soje na domaća i strana tržišta.
„Iz poslednjeg roda soje sertifikovano je i izvezeno na evropsko tržište preko 60.000 t soje u Dunav Soja kvalitetu, a ove godine potražnja za sojom sertifikovanom po Dunav Soja standardu je još veća i očekuje se nov porast količina, što je velika šansa za naše poljoprivredne proizvođače“, istakla je dr Jovana Đisalov, ispred Dunav Soja udruženja. Ona je dodala da svi vodeći kupci i korisnici soje u Zapadnoj Evropi, zahtevaju najstrožije standarde
koji potvrđuju BEZ GMO kvalitet i evropsko poreklo soje i Dunav Soja standard je prepoznat kao takav na tržištima širom Evrope“.
O uslovima Dunav Soja standarda, problematici korova u proizvodnji soje i preporukama za proizvođače, govorio je Vladimir Vasojević, direktor kompanije
Belchim koja nudi najnovija rešenja u zaštiti soje, pre svega u suzbijanju korova:
„Na Dunav Soja danima polja predstavili smo dve kombinacije preparata našim proizvođačima, koji predstavljaju sveobuhvatno i vrlo efikasno rešenje u proizvodnji soje. Naši preparati su ujedno i preporuka Dunav Soja udruženja proizvođačima, s obzirom da predstavljaju praksu odobrenu u i Evropskoj Uniji, koja je i glavna destinacija za izvoz Dunav Soja sertifikovane soje“, izjavio je g. Vasojević.
Dr Svetlana Balešević-Tubić, direktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, istakla je značaj saradnje sa Dunav soja udruženjem:

„Institut za ratarstvo i povrtarstvo, koji postoji već više od osam decenija, predstavlja lidera u istraživanjima u poljoprivredi u Srbiji, kao i u regionu, što je
potvrdila Vlada Republike Srbije dajući mu status Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Osnovna misija Instituta jeste unapređenje i razvoj poljoprivrede kroz transfer znanja, rezultata istraživanja i inovacija u praksu, a koliko je Institut uspešan u tome govori i činjenica da je u Institutu stvoreno i u našoj zemlji priznato 1.300 sorti i hibrida raznih poljoprivrednih biljnih vrsta, dok je preko 1.100 registrovano širom sveta.
Dunav soja je prepoznala značaj Instituta na polju istraživanja i stvaranja sorti soje, te je Institut jedan od prvih članova ovog udruženja i do danas se odvija saradnja promovisanja i unapređenja gajenja soje u Srbiji i Evropi, što potvrđuje i da je Institut glavni partner Dunav soje na ovom Danu polja. Kada su u pitanju istraživanja vezana za soju, Institut je prepoznat, ne samo na evropskom nivou, već i od strane svetske naučne zajednice – biće organizator Svetske naučne konferencije o soji, 2020. godine, koja se po prvi put održava na teritoriji Evrope i to u Novom Sadu. Podršku za ovu konferenciju Institutu, upravo će dati Dunav soja, odnosno Europe Soya.“
Na ovogodišnjim Dunav soja Danu polja prisustvovali su i predstavnici kompanije Sodrugestvo Balkans, najvećeg prerađivača genetski nemodifikovane soje u
Evropi i Dunav Soja sertifikovog kupca.

„Naša kompanija insistira na najvišem mogućem kvalitetu kako sirovina, tako i krajnjih proizvoda. U skladu sa ovom politikom kvaliteta, Sodrugestvo saradnju sa Dunav soja organizacijom vidi kao veoma značajnu i zato nam je važno da svu soju koju kupujemo na našem tržištu kao i do sad kupujemo kao Dunav Soja sertifikovanu. U prvoj godini rada u Srbiji, kompanija je postala najveći izvoznik soje, što pokazuje našu ozbiljnu nameru u pozicioniranju na srpskom i regionalnom tržištu. Verujemo da srpska soja kroz zajednički projekat sa Dunav Soja udruženjem ima šansu da sebi otvori vrata izvoznih, najatraktivnijih tržišta“, rekao je Milan Rakita, direktor kompanije Sodrugestvo Balkans.

Izvor: Agrobiznis magazin

Žetva pšenice je završena, reklo bi se u idealnim vremenskim prilikama, bez kišnog perioda pri ubiranju useva, pa su sada pogledi usmereni ka suncokretu i soji u iščekivanju da vreme posluži ratare i da i žetvu uljarica završe bez vremenskih oscilacija.

Krajem avgusta očekuje se da počne žetva suncokreta, a poljoprivredni stručnjaci za tu uljaricu kažu da biljci ne treba kiše, da će i pri visokim dnevnim temperaturama izdržati dok ne stignu žeteoci, i da se, gledajući kako usev izgleda na njivama, može očekivati dobar rod.Za razliku od suncokreta, kojem suša ne škodi, soji je kiša preko potrebna. Ukoliko ne padne uskoro, kaže struka, može se desiti da mahune počnu da žute i da otpadaju, premda soja, bar za sada, izgleda odlično, pa su očekivanja da će žetva početi s prvim danima septembra.

Suncokreta smo ove godine posejali na 235.000 hektara, ali je preoran na parcelama gde je bilo poplava i vremenskih nepogoda pa sada, po podacima "Žita Srbije", ta kultura pokriva 220.000 hektara, koliko je zauzela i soja.

Lane je, podsećamo, suncokret zauzeo 245.000 hekara, prosečan prinos bio je 3,1 tone po hektaru, pa je naša zemlja imala 760.000 tona. Pod sojom je prošle godine bilo 230.000 hektara, dobili smo 770.000 tona, jer je prosečan rod bio oko 3,5 tone po hektaru.Direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da se od ove žetve soje i suncokreta ne očekuju odstupanja u pogledu prinosa, a to znači da ćemo i ove godine imati približno iste količine tih poljoprivrednih kultura, što je dovoljno za domaće potrebe i za izvoz. Lanjski suncokret je već prodat i prerađen, ali soja još nije, navodi Saković.

Imamo, dodaje on, zalihe soje od prošle godine, a po grubim procenama, od ovogodišnje žetve imaćemo oko 400.000 tona za izvoz. U pogledu cene, Saković kaže da, ukoliko bi žetva suncokreta krenula sada, otkupna cena bi bila kao i prošlogodišnja, oko 30 dinara kilogram.

Kilogram soje je lane koštao 35 dinara, da bi kasnije bila 45 dinara, podseća predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut, dok poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da očekuje da otkupna cena suncokreta bude između 35 i 40 dinara jer bi ratari tada mogli ostvariti zaradu. Prošle godine kilogram suncokreta na otkupnom mestu u Senti bio je 31,5 dinar.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/pripreme-za-zetvu-uljarica-ratari-ocekuju-40-dinara-za-suncokret-50-za-soju/bdr79cb

Soji je vreme u proteklom periodu pogodovalo kada je u pitanju razvoju biljke. Kiša bi sada donela neophodne zalihe vlage koje su neophodne u fazi razvića u koju je ušla ova kultura. To bi doprinelo tome da se poljoprivrednici mogu nadati solidnom prinosu ističu i stručnjaci.
Soja se nalazi u kritičnoj fazi razvoja. Cvetanje i formiranje mahuna sada je na snazi i najvažnije je da bude kiše u dovoljnim količinama koje će pomoći razvoju biljke.U Berksaovu su oni koji imaju na većim površinama zasnovanu proizvodnju zadovoljni trenutnim stanjem. Ipak ističu da je kiša neophodna kako bi se očuvao dobar potencijal biljaka.

Stručnjaci potvrđuju da je kiša neophodna pogotovo u onim delovima srema gde nije bilo padavina i gde je zbog toga zemljište dodatno suvo. Ukoliko izostanu u narednim danima može se očekivati značajno umanjenje prinosa.

Tropske temperature znaju da pogoduju i razvoju grinja koje mogu da nanesu ozbiljne štete prinosu. Prosečni prinosi soje pokazuju variranje jer zavise od količine i rasporeda padavina tokom vegetacije.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/ocekuje-se-solidan-prinos-soje_1035356.html

Suncokret i soja, spadaju u ratarske kulture koje se seju u proleće kada se temperatura setvenog sloja zemljišta ustali od 8-10° C. Za suncokret oko 8° C,  a za soju od 8-10 °C. To su kulture koje traže da se o njima brine,da se stalno nadgledaju, i najmanju promenu koju vidimo na usevu,  treba odmah da reagujemo,  tako da uz nečiju stručnu pomoć pronađemo uzrok.

 Mere nege kod  suncokreta i soje, sprovodimo da bi tek izniklim biljkama i kasnije, omogućili nesmetan porast, prolazak kroz sve faze razvoja,  i formiranje svih organa neophodnih za cvetanje, oplodnju,  i nalivanje zrna, i  kasnije obavljanja uspešne žetve.

U proizvodnji navedenih kultura srećemo se sa širokolisnim i uskolisnim korovima,  koji se mogu rešiti na dva načina, hemijski I mehanički. Kod suncokreta se rešavaju posle setve pre nicanja, a tokom vegetacije protiv uskolisnih korova . Kod  soje hemijski se rešavaju pre setve inkorporacijom, posle setve pre nicanja, do treće troliske protiv uskolisnih i širokolisnih,  i kasnije  do cvetanja samo protiv uskolisnih korova. Pojavom hibrida suncokreta tolerantnih  na tribenuron-metil,omogućeno je da se reši problem, nekih dosta prisutnih širokolisnih korova kao što je palamida,  čičak… Sve pesticide pa i herbicide primeniti uvek samo po preporuci stručnog lica za zaštitu bilja.

Mehanički način podrazumeva međurednu kultivaciju, koja naročito kod soje treba da bude primenjena,  pošto je naročito osetljiva u ranim fazama razvoja na prisustvo korova. Korovi su konkurenti, uzimanjem hrane, i vode smanjuju prinos i svojim prisustvom otežavaju samu žetvu i smanjuju kvalitet zrna.

Sa međurednom kultivacijom, mi se istovremeno,  borimo protiv korova, razbijamo pokoricu i rastresamo površinski sloj zemljišta, neki to čak  zovu  i ozračivanje istog. O borbi protiv korova je objašnjeno. Šta postižemo razbijanjem pokorice, pa to da čuvamo vlagu koja je akumulirana u zemljištu,  na način da su prekinute pore kojima se vlaga diže iz dubljih slojeva zemljišta i isparava sa površine zemljišta. Primetili ste sigurno da je pokorica uvek suva .

Ima stara izreka “tri motike , jedna kiša” koja nam govori o značaju međuredne kultivacije na čuvanje vlage. Isto tako mi međurednom kultivacijom postižemo i poboljšavamo prisustvo vazduha u zemljištu što pomaže radu mikroorganizama u prevođenju u pristupačni oblik hranljivih materija kao i radu kvržičnih bakterija kod soje , a kroz povećanje količine vezanog azota I na sam prinos.

Izostankom ove mere , međuredne kultivacije mi usporavamo porast I razviće gajenih biljaka , slabije razvijanje korenovog sistema ,stvaraju  se anaerobnei uslovi u zemljištu I povećano gubljenje vlage sa površine zemljišta što sve utiče na smanjenje prinosa.

 Zadatak je da pazimo da korovi ne prerastu, da  zemljište nije prevlažno, da poštujemo dubinu obrade  i razmak od biljaka,  i da posle međuredne kultivacije ostavimo ravnu površinu kako bi površina sa koje isparava vlaga bila što manja. Sve se vrti oko vlage, i borbe protiv korova, pošto su konkurenti gajenim biljkama,a treba poštovati  i  činjenicu da je pri odgovarajućoj vlažnosti zemljišta veća  mineralizacija organske materije.

Prva međuredna kultivacija treba da počne kada suncokret ima 1-2 para pravih listova, zaštitna zona treba da je 20 cm, a dubina prodiranja radnih organa 5-6 cm. Druga kultivacija se vrši dve nedelje posle prve. Ukoliko je uništavan rizomski sirak herbicidima treba sačekati da se korovske biljke osuše. Preporuka naše službe je da se kod suncokreta izvrši jedna međuredna kultivacija ukoliko na parceli postoji problem sa korovima ili pokoricom. Doskoro se mislilo da se kultiviranjem ne utiče na povećanje prinosa suncokreta. Noviji podaci govore upravo suprotno, da je samo sa jednim međurednim kultiviranjem moguće povećati prinos suncokreta za oko 200 kg/ha u proizvodnim uslovima. Naša nebriga prema zemljištu glavni je krivac. Uništavanje organske materije neminovno dovodi do bržeg stvaranja pokorice lošijih vodno vazdušnih osobina zemljišta, tako da sada na većini zemljišta međuredna kultivacija dovodi do povećanja prinosa zrna suncokreta.

Uobičajeno je da se usevi soje kultiviraju dva puta u toku vegetacije. Prvi put se kultivira kad usevi soje imaju prve stalne listove. Soja se može kultivirati više puta, sve do „zatvaranja polovine međureda“. Međurednim kultiviranjem poboljšava se funkcionisanje kvržičnih bakterija, što se pozitivno odražava na visinu prinosa soje. Kada se kultivira prvi put, radni organi kultivatora mogu biti bliže redovima, a dubina treba da bude oko 10 cm. U narednim kultivacijama mora se voditi računa o razvoju korenovog sistema, te je preporučljivo da se ide na manju dubinu (6-7cm drugi put, svaki naredni 4-5cm), a da zaštitna zona bude šira, kako ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema i stabla biljaka.

Gde god je moguće treba primenjivati i meru nege navodnjavanje,  pošto kod soje je odlučujuće u postizanju visokih prinosa da vlaga u fazi cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna bude optimalna. Soja se obično zaliva tri puta,  i to u fazi početka i završetka cvetanja,  i tokom nalivanja zrna.

Iz svega treba izvući zaključak da  mere nege, a i međuredna obrada spada tu, utiču na povećanje prinosa, i zbog toga su ekonomski isplative. Treba ih primenjivati  svake godine, kako zbog zemljišta tako, i zbog povećanja prinosa.

Suncokret i soja, spadaju u ratarske kulture koje se seju u proleće kada se temperatura setvenog sloja zemljišta ustali od 8-10° C. Za suncokret oko 8° C,  a za soju od 8-10 °C. To su kulture koje traže da se o njima brine,da se stalno nadgledaju, i najmanju promenu koju vidimo na usevu,  treba odmah da reagujemo,  tako da uz nečiju stručnu pomoć pronađemo uzrok.

 Mere nege kod  suncokreta i soje, sprovodimo da bi tek izniklim biljkama i kasnije, omogućili nesmetan porast, prolazak kroz sve faze razvoja,  i formiranje svih organa neophodnih za cvetanje, oplodnju,  i nalivanje zrna, i  kasnije obavljanja uspešne žetve.

U proizvodnji navedenih kultura srećemo se sa širokolisnim i uskolisnim korovima,  koji se mogu rešiti na dva načina, hemijski I mehanički. Kod suncokreta se rešavaju posle setve pre nicanja, a tokom vegetacije protiv uskolisnih korova . Kod  soje hemijski se rešavaju pre setve inkorporacijom, posle setve pre nicanja, do treće troliske protiv uskolisnih i širokolisnih,  i kasnije  do cvetanja samo protiv uskolisnih korova. Pojavom hibrida suncokreta tolerantnih  na tribenuron-metil,omogućeno je da se reši problem, nekih dosta prisutnih širokolisnih korova kao što je palamida,  čičak… Sve pesticide pa i herbicide primeniti uvek samo po preporuci stručnog lica za zaštitu bilja.

Mehanički način podrazumeva međurednu kultivaciju, koja naročito kod soje treba da bude primenjena,  pošto je naročito osetljiva u ranim fazama razvoja na prisustvo korova. Korovi su konkurenti, uzimanjem hrane, i vode smanjuju prinos i svojim prisustvom otežavaju samu žetvu i smanjuju kvalitet zrna.

Sa međurednom kultivacijom, mi se istovremeno,  borimo protiv korova, razbijamo pokoricu i rastresamo površinski sloj zemljišta, neki to čak  zovu  i ozračivanje istog. O borbi protiv korova je objašnjeno. Šta postižemo razbijanjem pokorice, pa to da čuvamo vlagu koja je akumulirana u zemljištu,  na način da su prekinute pore kojima se vlaga diže iz dubljih slojeva zemljišta i isparava sa površine zemljišta. Primetili ste sigurno da je pokorica uvek suva .

Ima stara izreka “tri motik , jedna kiša” koja nam govori o značaju međuredne kultivacije na čuvanje vlage. Isto tako mi međurednom kultivacijom postižemo i poboljšavamo prisustvo vazduha u zemljištu što pomaže radu mikroorganizama u prevođenju u pristupačni oblik hranljivih materija kao i radu kvržičnih bakterija kod soje , a kroz povećanje količine vezanog azota I na sam prinos.

Izostankom ove mere , međuredne kultivacije mi usporavamo porast I razviće gajenih biljaka , slabije razvijanje korenovog sistema ,stvaraju  se anaerobnei uslovi u zemljištu I povećano gubljenje vlage sa površine zemljišta što sve utiče na smanjenje prinosa.

Zadatak je da pazimo da korovi ne prerastu, da  zemljište nije prevlažno, da poštujemo dubinu obrade  i razmak od biljaka,  i da posle međuredne kultivacije ostavimo ravnu površinu kako bi površina sa koje isparava vlaga bila što manja. Sve se vrti oko vlage, i borbe protiv korova, pošto su konkurenti gajenim biljkama,a treba poštovati  i  činjenicu da je pri odgovarajućoj vlažnosti zemljišta veća  mineralizacija organske materije.

Prva međuredna kultivacija treba da počne kada suncokret ima 1-2 para pravih listova, zaštitna zona treba da je 20 cm, a dubina prodiranja radnih organa 5-6 cm. Druga kultivacija se vrši dve nedelje posle prve. Ukoliko je uništavan rizomski sirak herbicidima treba sačekati da se korovske biljke osuše. Preporuka naše službe je da se kod suncokreta izvrši jedna međuredna kultivacija ukoliko na parceli postoji problem sa korovima ili pokoricom. Doskoro se mislilo da se kultiviranjem ne utiče na povećanje prinosa suncokreta. Noviji podaci govore upravo suprotno, da je samo sa jednim međurednim kultiviranjem moguće povećati prinos suncokreta za oko 200 kg/ha u proizvodnim uslovima. Naša nebriga prema zemljištu glavni je krivac. Uništavanje organske materije neminovno dovodi do bržeg stvaranja pokorice lošijih vodno vazdušnih osobina zemljišta, tako da sada na većini zemljišta međuredna kultivacija dovodi do povećanja prinosa zrna suncokreta.

Mlad usev soje 

 

Uobičajeno je da se usevi soje kultiviraju dva puta u toku vegetacije. Prvi put se kultivira kad usevi soje imaju prve stalne listove. Soja se može kultivirati više puta, sve do „zatvaranja polovine međureda“. Međurednim kultiviranjem poboljšava se funkcionisanje kvržičnih bakterija, što se pozitivno odražava na visinu prinosa soje. Kada se kultivira prvi put, radni organi kultivatora mogu biti bliže redovima, a dubina treba da bude oko 10 cm. U narednim kultivacijama mora se voditi računa o razvoju korenovog sistema, te je preporučljivo da se ide na manju dubinu (6-7cm drugi put, svaki naredni 4-5cm), a da zaštitna zona bude šira, kako ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema i stabla biljaka.

Gde god je moguće treba primenjivati i meru nege navodnjavanje,  pošto kod soje je odlučujuće u postizanju visokih prinosa da vlaga u fazi cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna bude optimalna. Soja se obično zaliva tri puta,  i to u fazi početka i završetka cvetanja,  i tokom nalivanja zrna.

Iz svega treba izvući zaključak da  mere nege, a i međuredna obrada spada tu, utiču na povećanje prinosa, i zbog toga su ekonomski isplative. Treba ih primenjivati  svake godine, kako zbog zemljišta tako, i zbog povećanja prinosa.

Novi Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Turske biće potpisan danas u Beogradu.

Novim Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbija će od Turske dobiti nove kvote za izvoz bez carine goveđeg mesa, suncokretovog ulja, zrna suncokreta i soje i hrane za stoku, pse i mačke, a povećane su kvote za izvoz graška, pasulja, boranije, kukuruza šećeraca i suvih šljiva, najavo je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je rekao da će Srbija bez carine moći da izveze 5.000 tona svežeg, rashladjenog ili smrznutog govedjeg, odnosno junećeg mesa, zatim 25.000 tona sirovog suncokretovog ulja i 10.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja.

Bez carine moći će da se izveze i 15.000 tona suncokretovog semena, 5.000 tona zrna soje, 500 tona preparata za ishranu životinja, 500 tona hrane za pse i mačke i 500 tona mantija - rekao je Nedimović.

Dodao je da je Turska odobrila Srbiji da se dupliraju postojeće kvote za izvoz graška sa 350 na 700 tona, pasulja i boranije sa 300 na 600 tona, kukuruza šećerca sa 1.000 na 2.000 tona i suvih šljiva sa 200 na 400 tona.

Novi Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Turske biće potpisan danas u Beogradu tokom posete Srbiji turskog predsednika Redžepa Erdogana.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Hoće li Srbiji šećerna repa i dalje biti slatka za izvoz?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3137-hoce-li-srbiji-secerna-repa-i-dalje-biti-slatka-za-izvoz

 

Izrazito niski prinosi svih poljoprivrednih kultura na domaćim njivama, uz generalno lagodnu situaciju po pitanju ponude i potražnje u svetu, predstavljaju veoma lošu situaciju za sve učesnike na domaćem tržištu.

Jednostavno, niski prinosi zahtevaju višu cenu kako bi se pokrili troškovi, a limitirajući faktor su cene u okruženju, odnosno na svetskim berzama. Na osnovu toga, cena koju mogu da ponude izvoznici je niska iz ugla proizvođača, dok je istovremeno domaća potrošnja nedovoljna. Usled nezavidne situacije celokupan domaći agro sektor i svi koji imaju veze sa njim ispred sebe imaju jednu tešku ekonomsku godinu.

Ukupno je tokom ove nedelje prometovano 1.047 tona robe (-44,89% n/n), dok je finansijska vrednost prometa iznosila 32.275.650,00 dinara (-30,66% n/n).

Nakon nedelju dana odsustva kukuruza iz berznaskog prometa, usled razlike u cenama koje su prodavci tražili i onih koje su kupci bili spremni da plate, krajem nedelje je registrovana cena od 15,90 din (17,49 din/kg sa PDV-om). Cena kukuruza ima silazni trend i niža je za 3,59%. .

Pšenica je prometovana po cenama koje su se kretale u rasponu od 17,80 do 18,30 dinara bez PDV-a. Nedeljni ponder je viši za 1,20% u odnosu na prethodnu nedelju i iznosio je 17,82 din/kg bez PDV-a (19,61 din/kg sa PDV-om).

Zrno soje novog roda standardnog kvaliteta je prometovano po cenama od 48,50 do 49,30 din. Ponder iznosi 48,76 (53,64 din/kg sa PDV-om), što je za 0,13% niža cena od prošlonedeljne. Soja sa primesama do 3-4% je trgovana u rasponu od 49,00 do 50,00 dinara za kilogram.

Pored pšenice i soje prometovana je i raž, čija se cena nije menjala i kilogram je koštao 17,00 din (18,70 din/kg sa PDV-om).

Pad cena soje je uticao na pad vrednosti berzanskog indeksa, čija je vrednsot za 0,97 poena niža u odnosu na prethodnu i na dan 07.09.2017. nalazi se na nivou od 209,02 indeksna poena.

Izvor: GdeInvestirati/Produktna berza

„Kompanija Victoria Logistic, članica Victoria Group, i ove godine je u potpunosti spremno dočekala otkup suncokreta i soje u žetvi. Finansijska sredstva za otkup su obezbeđena za svu robu, koja će biti predata kompaniji. Prijem zrna je organizovan na oko 100 otkupnih mesta kojima kompanija upravlja.

Žetva suncokreta, koji je najbolje podneo sušu, završena je na oko 90 odsto površina. Victoria Logistic planira otkup preko 180.000 tona ove uljarice, što na domaćem, što na inostranom tržištu. Finalna cena biće definisana u drugoj polovini septembra. Kao i svih prethodnih godina biće formirana u skladu sa tržišnim kretanjima. Za predati suncokret isplaćivana je akontna cena od 30 dinara plus PDV po kilogramu, a svi akonti i avansi su u celosti isplaćeni.

Žetva soje je na samom početku. Nažalost, nedostatak padavina i ekstremno visoke temperature koje su zadesile Srbiju ovog leta, uticale su ne samo na smanjeni prinos već i na kvalitet zrna, dok je u zemljama regiona znatno povoljnija situacija. Iako stručnjaci kompanije kontinuirano prate situaciju na terenu, evidentno je da će znatno slabiji kvalitet otežati skladištenje i manipulaciju zrnom, i podići troškove ovih procesa. Tehnološka nezrelost zrna, povišen i neujednačen nivo vlage i niži sadržaj proteina ujedno će poskupeti proces prerade.

Ukupna količina soje koju Victoria Logistic planira da otkupi sa domaćeg i inostranog tržišta, prelazi 160.000 tona. Ovaj obim prerađivačkim kapacitetima Sojaproteina omogućava da budu zadovoljene, kako potrebe domaćeg tržišta za sačmom, tako i inostranog za proteinskim proizvodima viših faza prerade. Otkupna cena soje biće formirana u skladu sa referentnim svetskim berzama i tržišnim cenama u zemlji i regionu.“

Kada govorimo o poljoprivredi, može se reći da je prva polovina godine protekla bez većih problema, i da je kod pšenice, ječma, raži, ovsa, uljane repice, i ranog voća i povrća, zabeležena prosečna proizvodnja. Više muke proizvođačima donela je druga polovina godine, zbog veoma nepovoljnih klimatskih uslova.

O posledicama suše, grada i olujnih vetrova i proceni štete, za RTV je govorio agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Izrazito visoke temperature prethodnih meseci, sa dužim periodima bez padavina, dovele su do manje oplodnje kod nekih ratarskih kultura, i istovremeno smanjile ukupnu proizvodnju. Osim suše, štetu u poljoprivredi uzrokovali su i grad i olujni vetrovi, pa čak i rani mrazevi početkom godine, a procenjuje se da će ona iznositi i oko milijardu dolara.

"Najviše štete je pretpela soja, kod koje je rod smanjen za 60 odsto, proizvodnja je smanjena i kod kukuruza kao vodeće ratarske kulture u Srbiji, i to između 40-50 odsto, a kada kukuruz, što se kaže – omane, to se najviše odrazi na ukupan obim proizvodnje. Štetu je pretrpela i šećerna repa, između 20 i 30 odsto, a najbolje se održao suncokret gde će šteta biti desetak-petnaestak posto", navodi Prostran.

Zbog grada će najviše štete biti u voćarstvu, pa će ukupna poljoprivredna proizvodnja u odnosu na višegodišnji prosek biti manja za oko 20, a u odnosu na prošlu godinu za oko 30 odsto.

"Dakle, godina koja nije najlošija, ja bih rekao, dvehiljadita je bila mnogo teža. Da se podsetimo, tada smo imali svega 2,4 miliona tona kukuruza proizvedene, i negde 2,9 miliona tona ukupne proizvodnje. Prošla je imala 8 miliona, ove godine se očekuje između 4 i 4,5 miliona tona, dakle – ta dvehiljadita godina je bila mnogo teža, a prebrodili smo je", kaže Prostran.

Sa stanovišta domaće potrošnje, dodaje Prostran, ova godina neće ostaviti traga na ukupan domaći bilans, ali će uticati na izvoz, posebno kukuruza kao vodećeg izvoznog proizvoda nekoliko godina unazad. Šteta će eventualno biti umanjena pomeranjem cena poljoprivrednih proizvoda, a kako kaže naš stručnjak, izvesno je da će doći do njihovog rasta kod soje i šećerne repe, pa čak i kod suncokreta, ima nagoveštaja da će se to desiti i sa pšenicom i kukuruzom, ali će se svakako više znati polovinom septembra.

Izvor: www.rtv.rs

Suša obrala rod

avg 25, 2019

Budimir Plemić, u selu Bešenovo kod Sremske Mitrovice, pored primenjene savremene agrotehnike, ove godine ne očekuje dobar prinose kukuruza i soje. Region Sremske Mitrovice je dobio najmanje kiše, dok je malo bolja situacija u okolini Rume, i sa druge strane reke Save. Ovogodišnji rod kukuruza je malo bolji nego 2012. godine. Još gora situacija je na parcelama gde je bačeno đubre za zaoravanje. Nije bilo kiše i sve je izgorelo, dodaje Budimir.

Na mnogim njivama, na kojima se kukuruz još drži, i gde je oplodnja donekle uspela, značajnu štetu može da napravi novi tropski talas, koji će dodatno olakšati zrno i tako smanjiti prinos. Pored kukuruza, Budimir uzgaja i soju, na površini od 6 jutara. Prošle godine, prinos soje je bio 2 tone po jutru. Ove godine, zbog smanjenog roda, Budimir ne zna da li će ostvariti prinos od 200- 300 kg po jutru. Kako nam je istakao, suva zemlja i visoke temperature loše su se odrazile na useve, gde nije primenjen sistem za navodnjavanje.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31