Ova zima gotovo je bez snega, a i prethodnih meseci bilo je malo padavina. Kako ovakvo vreme utiče na voće, proveravali smo u čačanskom kraju.

Voćar Vojkan Tomić iz Miokovaca uzgaja kajsije na oko šest hektara.Obilazi voćnjak svakodnevno i proverava kakvi su pupoljci na granama za ovogodišnji rod.

Kaže da će biti umanjen, pre svega zbog manjka padavina.

"Koliko ja pamtim bili su snegovi i do pola metra, a ovo sad je katastrofa, ovo se ne pamti. Klima se poremetila. Ukoliko ne bude nekih velikih padavina mislim da će se dosta osetiti na voću, jer je pretprošle i prošle godiine bilo dosta grada, to nas je dosta oštetilo", kaže Vojkan.

Ako i naredne tri godine bude ovako, to će značiti propast, priča Vojkan.

"Trebalo je u decembru da se baci đubrivo za voće, sad baciti ovde đubre, a da nema padavina, to nema nikakvog efekta, to će đubre da propadne. Treba da bude dosta snegova, dosta kiša, da bi to đubrivo moglo da dođe do korenovog sistema", objašnjava Vojkan.

Da su meseci iza nas gotovo bez kiše i snega uticali na voće, slažu se i u čačanskom Institutu za voćarstvo.

"Neke ozbiljnije padavine nisu bile prisutne ni u decembru mesecu, takođe ni u novembru, što može imati i neke negativne posledice po sve vrste voćaka iz prostog razloga što je poznato da se najveća količina vlage u zemljištu akumulira upravo preko snega, koga je praktično bilo u minimalnim količinama", navodi viši naučni saradnik Instituta dr Nebojša Milošević.

Međutim, vreme samo po sebi nije toliko kritično za voćke i nije isteklo vreme kada se ta količina vlage u zemljištu može nadoknaditi.

"Praktično, preostali su i februar i mart mesec pa se nadamo da će neki sneg biti prisutan i da će biti više vlage u zemljištu", rekao je dr Milošević.

Ipak, ovakvo vreme može imati i nekih prednosti, kažu u Institutu za voćarstvo. Sada se zimska rezidba voća može ranije i lakše uraditi jer se dugoročne prognoze za februar i mart mogu promeniti.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3826150/jos-ima-sanse-za-voce-ali-mora-da-padne-sneg.html

Dubina, način i vreme osnovne obrade za proizvodnju pšenice zavise od preduseva, osobina zemljišta, klime, žetvenih ostataka i sistema obrade.

Na težim zemljištima obrađuje se dublje, jer se brže sležu. Na lakim i peskovitim zemljištima obrađuje se pliće.

Ako je u vreme setve sušan period, iz razloga što je vlagu iz dubljih slojeva zemljišta iskoristio predusev, a u površinskom sloj (15 cm) ima minimum vlage, osnovna obrada se vrši bez otvaranja plastice, npr. čizel plugovima pri čemu radni organi ne bi trebalo da prodiru dublje od 20 cm. Tako se samo rastresa površinski sloj ali se zemljište ne okreće i čuva se vlaga u zemljištu. Žetveni ostaci moraju prethodno da budu odstranjeni sa parcele. A ako je u vreme setve jesen vlažna, bez obzira na predusev i stanje zemljišta, mora se vršiti klasična obrada zemljišta oranjem ili podrivanjem ( na 3-4 godine). Dubina bi trebala da bude što manja ( do 25 cm), ali se žetveni ostaci moraju kvalitetno zaorati.

Ukoliko se pšenica gaji posle lucerke vrše se dva oranja ili oranje sa predplužnikom. U prvom oranju se samo odseca vrat lucerke i zaorava se, da bi se u drugom oranju zaorao i vrat sa korenom. Predplužnik odseca vrat, a plug odmah za njim seče koren. Ako se ore odmah na pravu dubinu korenovi koji su blizu zemljišta će se regenerisati i ugušiti pšenicu.

Predsetvenom pripremom treba obezbediti rastresit površinski sloj koji će prekriti seme i optimalno zbijen sloj na koji će se seme položiti. Rastresiti sloj smanjuje otpor klici pri nicanju, a optimalno zbijen sloj obezbeđuje dobar kontakt između semena i zemljišnih čestica, a kasnije i pravilno ukorenjavanje biljke. Ako nemamo pravilno obezbeđena ova dva sloja otpor klici pri klijanju može biti velik, kontakt korena i zemljišnih čestica loš, što se direktno reflektuje na nicanje a samim tim i na prinos. Ako je sloj optimalno zbijen vlaga se duže zadržava i ova vlaga će trajati do nedelju dana, pa će biljka pri prvoj kiši nastaviti razvoj.

Predsetvena priprema se izvodi različitim oruđima, u zavisnosti od obrade:

– ako je obrada izvršena čizel plugom dovoljno je jednom preći setvospremačem,

– ako je klasična obrada ( oranje) izvedena u suvim jesenima predsetvena priprema se izvodi paker valjcima da bi se rasitnilo i sabilo zemljište, kasnije se prolazi setvospremačem dva puta.

– ako je klasična obrada ( oranje) izvedena u vlažnim jesenima predsetvena priprema se izvodi lakom tanjiračom ili lakim paker valjkom, a predsetvena obrada setvospremačima, rotacionom drljačom, drljačom (lakom ili teškom).

Broj prohoda zavisi od kvaliteta osnovne obrade.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/01/06/ratarstvo/koji-su-to-jesenji-radovi-u-proizvodnji-psenice/

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović kazao da je sneg koji je pre neki dan padao u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu smrzao i polomio stabla malina i pitanje je da li će biti roda.

"Malinu su napale neke biljne bolesti i stručnjaci su na terenu pa je pre snega procena bila da će rod biti manji za 50 do 70 odsto, a posle snega pitanje je da li će išta ostati", rekao je Radović.

On je istakao je da su poljoprivrednici "očajni i ne znaju kako će preživeti tu katastrofu".Sneg, koji je iznenada pao u planinskim predelima opštine Ivanjica, napravio je veliku štetu u malinjacima, saopštila je danas opštinska uprava.

Zamenik predsednika Opštine Ivanjica Momčilo Mitrović rekao je novinarima da su meštani iz ivanjičkih sela u podnožju planina Golija, Javor i Mučanj opštinskoj upravi prijavili štete na malinjacima od snega.

On je dodao da je obišao sela Bratljevo, Erčege, Rzinje, Osonica u kojima je prema prvim procenam šteta velika, da su malinjaci polomljeni od težine snega i da je pored malina sneg oštetio i zasade kupina.

Prema njegovim rečima, Opština Ivanjica će od Vlade Srbije zatražiti pomoć i ukoliko ona bude odobrena formiraće komisije za procenu štete od snega.

Poljoprivrendi proizvođači rekli su novinarima da su malinjake osigurali od grada, ali da ih nisu osigurali od snega, jer nisu imali iskustvo da sneg padne polovinom maja.

Posebno su zabrinuti proizvođači malina u planinskim krajevima oko Užica, Arilja, Požege, Bajine Bašte, Ivanjice, Priboja, Prijepolja, Nove Varoši i drugih mesta odakle dolazi oko 90 odsto ukupne domaće berbe "crvenog zlata".

Iako se temperatura nije spuštala u veliki minus, manja količina vlažnog snega visine do 10 centimetara, polomila je rodne grane u mnogim zasadima maline, u desetinama sela iznad 600 metara nadmorske visine, a primena dodatnih agrotehničkih mera mogla bi ublažiti posledice u narednim danima.

- Do juče smo imali problem sušenja zasada, zbog čega je rod prepolovljen, naročito u nižim predelima. Sada je i u brdskim krajevima sneg načinio istu štetu i izvesno je da ćemo u ukupnom zbiru imati daleko niže prinose od očekivanih - kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

- Proizvođači koji su osigurali zasade će delimično naplatiti štetu, ali ima mnogo onih koji nisu osigurani od ove nepogode ili su zakasnili sa potpisivanjem polise...

Brojni malinari su snežnu majsku noć proveli u zasadima, stresajući sneg sa lastara, kako bi sprečili veću štetu u malinjacima.

 

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:794706-Sneg-unistio-maline-u-Moravickom-i-Zlatiborskom-okrugu-stete-ima-i-u-Ivanjici

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:794830-SNEG-OBRAO-MALINE-Kolika-je-steta-u-zasadima-voca-Zapadne-Srbije

Da li je sneg dobra ili loša padavina zavisi sa koje strane to posmatramo,ali je na obradivim površinama svakako dobro došao. U zavisnosti od vremena i količine isti ima svoje korisne i loše strane. S obzirom da je godina za nama bila dosta sušna i smanjila prinose skoro svim biljnim kulturama  veoma bi bilo pogodno da nas nebo obraduje belim pahuljama. Najznačajniji uticaj snega je taj što je on važan izvor vode u zemljištu, njegovim topljenjem voda odlazi u dublje slojeve zemljišta i na taj način se povećava rezerva vode za predstojeću vegetacionu sezonu. Veoma je važan faktor koji utiče na niz procesa u zemljištu samim tim na osobine i plodnost zemljišta. Različite vrste voća raznoliko podnose nedostatak vode, ali svakako neuporedivo bolje od ratarskih kultura. Najefikasniji način borbe protiv štetnih uticaja suše i nedostatka vlage jeste navodnjavanje kojim se poboljšava vodni režim zemljišta ako se pravilno primenjuje. Temperature su dosta više od prosečnih vrednosti za ovo doba godine što može dovesti do ranijeg kretanja vegetacije,ali tada postoji rizik od kasnih prolećnih mrazeva i moglo bi znatno da ošteti voćnjake. Za sada voćnjaci dobro izgledaju još su u fazi mirovanja, ali ako ovako visoke temperature potraju možemo se naći u velikom problemu. Isto tako se uljana repica i pšenica mogu naći na meti kasnih prolećnih mrazeva,a bez snežnog pokrivača koji je dobar toplotni izolator može doći do izmrzavanja. Osim što je sneg odličan toplotni izolator sa njegove površine odbije se tri puta više sunčevih zraka nego za površine tla pa se sneg sporije zagreva i na taj način na proleće sprečava naglo zagrevanje i prerano buđenje vegetacije. Visina snega od 1 cm može zaštititi biljku pri temperaturi od -1 stepen celzijusa , na osnovu toga se može zaključiti da što su temperature niže potreban je veći sloj snega.

Ovakve temperature pogoduju različitim mikroorganizmima i patogenima , lakše će se održati u zimskom periodu pa se može očekivati veći napad mikroorganizama i bolesti odmah na početku vegetacije. Sneg je takođe dobrodošao i zbog uništavanja glodara koji mogu naneti ozbiljne štete usevima  samim tim i poljoprivrdnim proizvođačima.

Svaka godina je drugačija priča i u ovom trenutku se našim proizvođačima može samo savetovati da redovno obilaze svoje njive kako bi primetili promene i na vreme reagovali.

Mirjana Jevrić, direktor za zaštitu bilja

www.agro24.rs    

Proizvođači maline još uvek se bore za utvrđivanje veće akontne cene ovog voća, kada je u pitanju ovogodišnji rod. Naime, predstavnici Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice, juče su bili na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede, gde se razgovaralo o aktuelnim problemima koji se odnose kako na cenu maline, tako i na nadoknadu štete usled snega, koji je proizvođače iznenadio u aprilu mesecu.

Konkretni odgovori očekuju se do 10. novembra.

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31