Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović kazao da je sneg koji je pre neki dan padao u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu smrzao i polomio stabla malina i pitanje je da li će biti roda.

"Malinu su napale neke biljne bolesti i stručnjaci su na terenu pa je pre snega procena bila da će rod biti manji za 50 do 70 odsto, a posle snega pitanje je da li će išta ostati", rekao je Radović.

On je istakao je da su poljoprivrednici "očajni i ne znaju kako će preživeti tu katastrofu".Sneg, koji je iznenada pao u planinskim predelima opštine Ivanjica, napravio je veliku štetu u malinjacima, saopštila je danas opštinska uprava.

Zamenik predsednika Opštine Ivanjica Momčilo Mitrović rekao je novinarima da su meštani iz ivanjičkih sela u podnožju planina Golija, Javor i Mučanj opštinskoj upravi prijavili štete na malinjacima od snega.

On je dodao da je obišao sela Bratljevo, Erčege, Rzinje, Osonica u kojima je prema prvim procenam šteta velika, da su malinjaci polomljeni od težine snega i da je pored malina sneg oštetio i zasade kupina.

Prema njegovim rečima, Opština Ivanjica će od Vlade Srbije zatražiti pomoć i ukoliko ona bude odobrena formiraće komisije za procenu štete od snega.

Poljoprivrendi proizvođači rekli su novinarima da su malinjake osigurali od grada, ali da ih nisu osigurali od snega, jer nisu imali iskustvo da sneg padne polovinom maja.

Posebno su zabrinuti proizvođači malina u planinskim krajevima oko Užica, Arilja, Požege, Bajine Bašte, Ivanjice, Priboja, Prijepolja, Nove Varoši i drugih mesta odakle dolazi oko 90 odsto ukupne domaće berbe "crvenog zlata".

Iako se temperatura nije spuštala u veliki minus, manja količina vlažnog snega visine do 10 centimetara, polomila je rodne grane u mnogim zasadima maline, u desetinama sela iznad 600 metara nadmorske visine, a primena dodatnih agrotehničkih mera mogla bi ublažiti posledice u narednim danima.

- Do juče smo imali problem sušenja zasada, zbog čega je rod prepolovljen, naročito u nižim predelima. Sada je i u brdskim krajevima sneg načinio istu štetu i izvesno je da ćemo u ukupnom zbiru imati daleko niže prinose od očekivanih - kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

- Proizvođači koji su osigurali zasade će delimično naplatiti štetu, ali ima mnogo onih koji nisu osigurani od ove nepogode ili su zakasnili sa potpisivanjem polise...

Brojni malinari su snežnu majsku noć proveli u zasadima, stresajući sneg sa lastara, kako bi sprečili veću štetu u malinjacima.

 

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:794706-Sneg-unistio-maline-u-Moravickom-i-Zlatiborskom-okrugu-stete-ima-i-u-Ivanjici

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:794830-SNEG-OBRAO-MALINE-Kolika-je-steta-u-zasadima-voca-Zapadne-Srbije

Da li je sneg dobra ili loša padavina zavisi sa koje strane to posmatramo,ali je na obradivim površinama svakako dobro došao. U zavisnosti od vremena i količine isti ima svoje korisne i loše strane. S obzirom da je godina za nama bila dosta sušna i smanjila prinose skoro svim biljnim kulturama  veoma bi bilo pogodno da nas nebo obraduje belim pahuljama. Najznačajniji uticaj snega je taj što je on važan izvor vode u zemljištu, njegovim topljenjem voda odlazi u dublje slojeve zemljišta i na taj način se povećava rezerva vode za predstojeću vegetacionu sezonu. Veoma je važan faktor koji utiče na niz procesa u zemljištu samim tim na osobine i plodnost zemljišta. Različite vrste voća raznoliko podnose nedostatak vode, ali svakako neuporedivo bolje od ratarskih kultura. Najefikasniji način borbe protiv štetnih uticaja suše i nedostatka vlage jeste navodnjavanje kojim se poboljšava vodni režim zemljišta ako se pravilno primenjuje. Temperature su dosta više od prosečnih vrednosti za ovo doba godine što može dovesti do ranijeg kretanja vegetacije,ali tada postoji rizik od kasnih prolećnih mrazeva i moglo bi znatno da ošteti voćnjake. Za sada voćnjaci dobro izgledaju još su u fazi mirovanja, ali ako ovako visoke temperature potraju možemo se naći u velikom problemu. Isto tako se uljana repica i pšenica mogu naći na meti kasnih prolećnih mrazeva,a bez snežnog pokrivača koji je dobar toplotni izolator može doći do izmrzavanja. Osim što je sneg odličan toplotni izolator sa njegove površine odbije se tri puta više sunčevih zraka nego za površine tla pa se sneg sporije zagreva i na taj način na proleće sprečava naglo zagrevanje i prerano buđenje vegetacije. Visina snega od 1 cm može zaštititi biljku pri temperaturi od -1 stepen celzijusa , na osnovu toga se može zaključiti da što su temperature niže potreban je veći sloj snega.

Ovakve temperature pogoduju različitim mikroorganizmima i patogenima , lakše će se održati u zimskom periodu pa se može očekivati veći napad mikroorganizama i bolesti odmah na početku vegetacije. Sneg je takođe dobrodošao i zbog uništavanja glodara koji mogu naneti ozbiljne štete usevima  samim tim i poljoprivrdnim proizvođačima.

Svaka godina je drugačija priča i u ovom trenutku se našim proizvođačima može samo savetovati da redovno obilaze svoje njive kako bi primetili promene i na vreme reagovali.

Mirjana Jevrić, direktor za zaštitu bilja

www.agro24.rs    

Proizvođači maline još uvek se bore za utvrđivanje veće akontne cene ovog voća, kada je u pitanju ovogodišnji rod. Naime, predstavnici Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice, juče su bili na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede, gde se razgovaralo o aktuelnim problemima koji se odnose kako na cenu maline, tako i na nadoknadu štete usled snega, koji je proizvođače iznenadio u aprilu mesecu.

Konkretni odgovori očekuju se do 10. novembra.

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

Na Antarktiku je tokom prethodnih decenija vegetacija pojačano rasla pod uticajem klimatskih promena, pokazala je studija objavljena u američkom časopisu Karent biolodži. Naučnici su ukazali na opasnost da Antarktik, poput Arktika, postane sve zeleniji.

Na ovom poluostrvu na krajnjem jugu planete ima malo biljnih vrsta, ali je istraživanje mahovine na obalama Antarktičkog okoeana pokazalo jasno povećanje biološke aktivnosti tokom prethodih 50 gdoina, ukazali su naučnici.

Analizirali su pet uzoraka tla sa slojeva mahovine koja se može dugo očuvati zahvaljujući hladnoći na tom području. Uzorci su uzeti na tri mesta ukupne udaljenosti oko 640 kilometara na antarktičkom poluostrvu na ostrvima Elefant, Ardli i Grin, gde su slojevi mahovine najdeblji i najstariji. Ovo je omogućilo da se vrati 150 godina unazad i rekonstruiše razvoj klime tokom dugog perioda. Analiza jasno ukazuje na povećanje biološke aktivnosti tokom prethodnih 50 godina. "Temperatura raste već pola prethodnog veka na Antaktiku, i to ima značajan uticaj na rast mahovine u regionu", objasnio je istraživač britanskog univerzireta Ekseter Met Amesberi (Matt Amersbury).

Antarktik je jedan od reigona na kojima je zagrevanje najbrže, sa rastom temperature od 0,5 stepeni Celzijusa po deceniji od 50-ih godina. Ima i drugih pokazatelja klimatskih promena na Antarktiku, poput povećanja količine padavina i jačih vetrova.

"Osetljivost rasta mahovine na povećanje temperature u prošlosti najavljuje nam da će, uz sadašnje globalno zagrevanje, promene ekosistema biti brze, što će dovesti do potresa u biologiji i pejzažu ovog karakterističnog regiona", rekao je direktor istraživanja Dan Čarman. "Moglo bi se dogoditi da Antarktik postane sve zeleniji, kao što je već zabeleženo na Arktiku", rekao je on.

"Ako se zagrevanje nastavi, doći će do povećanog povlačenja lednika i Antarktičko poluostrvo će biti mnogo zelenije u budućnosti", rekao je Amesberi. Ovi naučnici su mahovinu već prouičavali 2013. godine, ali samo na jednom mestu na jugu Antakrtika, i utvrdili su da postoji ubrzan rast usled rasta temperature.

"Sada znamo da ove površine mahovine reaguju na skore klimatske promene na celom poluostrvu", naveo je Amesberi. Biljke su pristune na oko 0,3% teritorije Antarktika, a novo istraživanje predstavlja način da se izmere rasprostranjenost i efekti zagrevanja na celom kontinentu, istakao je on.

Naučnici sada prlaniraju da analiziraju uzorke mahovine starosti i do više hiljada godina. Tako bi mogli da utvrde kako je promena klima uticala na ekosisteme tokom vremena, posebno pre nego što je delovanje ljudi počelo da izaziva zagrevanje, odnosno od početak industrijskog perioda krajem 19. veka.

Izvor: AFP

http://www.euractiv.rs

Ledeni talas od pre nekoliko nedelja, naneo je štetu na 50 odsto zasada jagodičasto-bobičastog voća na teritoriji zapadne Srbije koje je najviše stradalo.

To je izjavio ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović, koji je za RTS rekao da je sneg dosta štete naneo i kajsiji, šljivi i jabuci, te da će sledeće nedelje Institut za voćarstvo dati komletne analize.

Kako je naveo, prema preliminarnim rezultatima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ukupna šteta od elementarne nepogode je 15 odsto ukupne proizvodnje u voćarstvu.

Ministar najvaljuje da se pripremaju i određene mere, i podvlači da su već raspisani pozivi za nabavku opreme koja prevenira takve situacije, pre svega protivgradne merže i sisteme za navodnjavanje.

Ističe i da država daje 40 odsto od premije osiguranja koje se tiče odbrane od ranog mraza, ali i navodi da se moraju edukovati ljudi jer je 10,5 odsto osigurane površine jako malo.

Izvor: www.b92.net

Zbog nagle promene vremena i pada temperature trpe usevi i voće. Velike razlike na termometru nisu opasne za poljoprivredu ali dugotrajni mraz u aprilu može da ošteti voće i desetkuje rod, upozoravaju stručnjaci. U višim predelima Zlatiborskog okruga palo je od 15 do 25 centimetara snega. Najviše su stradali malinjaci."Kad na na jednoj maloj grančici od 20 centimetara padne 10 do 15 centimetara snega šteta je 90 odsto. Rod sam osigurao ali nisu hteli da prihvate da osiguram voće i protiv snega", objašnjava Milojko Nedeljković iz Zaglavka. Stručnjaci podsećaju da se mraz javlja sredinom aprila svake druge godine. Ove je, kažu, jači, a voće je u najosetljivoj fazi cvetanja."Naravno da će štetiti svim onim voćkama koje su precvetale - trešnje, višnje, šljive, kajsije, breskve, jabuke, kruške. Jagodastom voću manje, osim jagodi koja je definitivno nastradala. Ona je najveći teret odnosno najveću štetu sad pretrpela", objašnjava prof. Mihailo Nikolić sa Poljoprivredniog fakulteta u Beogradu. Šteta na voću usporiće i rad u košnicama. "Kada pčele izrađuju najkvalitetnije saće mi imamo temperaturu u minusu, rashlađeni vazduh, rashlađena zemlja, teško da će se oporaviti", navodi dr doc Dragan Ćirković sa državnog Univerziteta u Novom Pazaru. Niske temperature neće štetiti pšenici koja je zasejana na vreme. "Na mojm parcelama pšenica je čini mi se je u malom boljem stanju nego prošle godine, zasejana je u optimalnom roku, primenio sam sve agrotehničke mere", objašnjava Nebojša Đorđević, poljoprivrednik iz Davidovca kod Vranja. Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo i poljoprivredu iz Vranja navodi da zbog niskih temperatura može doći do smanjenja prinosa pšenice. "Što se tiče pšenice koja je posejana u tim širokim optimalnim rokovima može doći do smanjenog prinosa odnosno da imamo nešto kraći klas, imaćemo možda nešto uže i kraće listove", navodi Lazović Đoković. Ukoliko mraz potraje nekoliko dana, a temperatura bude niža od tri stepena ispod nule, štetu bi mogli da pretrpe neki usevi i voće koje nije procvetalo.

Izvor: www.rts.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30