U svetu vlada velika potražnja za malinom, pa je, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, koje je upravo izvršilo analizu zaliha smrznutog voća do 30. septembra 2020. godine, količina maline u hladnjačama smanjena za čak 11 procenata u odnosu na avgust 2020. godine, odnosno 12 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Slično stanje sa zalihama maline, navodi dr Aleksandar Leposavić, jedan od najboljih poznavalaca malinarstva kod nas i u svetu, jeste i u drugim zemljama, Evropi posebno, što utiče i na porast cene plodova ove voćne vrste na svetskom tržištu. O tome koji su razlozi povećane potražnje, ali i kako će ovakva situacija uticati na našu proizvodnju, dr Leposavić ističe da je sa usložnjavanjem situacije sa virusom korona došlo i do skokovitog rasta tražnje za ovim voćem u svežem ili smrznutom stanju.Proizvodnja maline u poslednjih nekoliko godina beleži pad, ne samo kod nas nego i u drugim zemljama u kojima se ovo voće proizvodi. Do rasta tražnje je došlo pre svega u razvijenim zemljama Evrope i sveta i to je dovelo do ubrzane prodaje maline iz Čilea koji su od aprila, kada im je završena druga berba, povećali prodaju za više od 20 procenata u odnosu na prošlu godinu. To je uticalo i na rast tražnje naše maline, a samim tim i do povoljnijih cena u otkupu za domaće proizvođače. Cena maline iz naše zemlje u izvozu odavno je prešla tri evra za kilogram rolenda i dalje raste, ali skoro da ne postoje količine preko ugovorenih - rekao nam je dr Leposavić.

On naglašava da su zbog povoljnijih cena ove godine proizvođači uložili znatno više truda i sredstava u održavanje zasada, u odnosu na ranije godine kada su bili nezadovoljni cenom. To će unekoliko popraviti loše stanje u malinarstvu, ali ne u i velikoj meri, jer, kako ističe dr Leposavić, za to su potrebne dugoročnije mere i ozbiljniji pristup svih aktera u procesu proizvodnje, prerade i izvoza.

Razlozi rasta tražnje na svetskom tržištu maline i drugog jagodičastog voća kao što su jagode, borovnice i kupine su, pre svega, kultura ishrane, hranidbena, posebno dokazana lekovita svojstva ovih proizvoda na zdravlje savremenog čoveka. Brojna istraživanja i potvrđeni rezultati uticali su da interesovanje potrošača za ovom grupom voća znatno poraste. U tim istraživanjima posebno se ističe izuzetno povoljan mineralni sastav, sadržaj vitamina C, K i svih koji pripadaju grupi vitamina B.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/936763/korona-malinu-digla-tri-evra-svetu-tokom-pandemije-doslo-pomame-cuvenim-srpskim-crvenim-zlatom

U januaru 2017. godine čileanski carinski inspektori reagovali su na dojavu uzbunjivača.Naime, jeftine smrznute maline iz Kine prodavane su u Kanadi kao vrhunski organski proizvod iz Čilea.

Inspektori su upali u prostorije firme Fruti di Bosko, malo poznate trgovinske kompanije u predgrađu Santjaga.Dokumenta, podaci o kompaniji i prodaji otkrila su reket trgovine hranom koji je bio organizovan na tri kontinenta.

U srcu ovog slučaja nalazila se prevara koja se vrtela oko malina.

Jeftine smrznute maline uzgajane u Kini slate su u pogon za pakovanje u centralnom Čileu.

Stotine tona ovog voća prepakivano je i rebrendirano od strane firme Fruti di Bosko, kao organsko čileansko voće, a zatim slato potrošačima u kanadskim gradovima Vankuveru i Montrealu, na šta ukazuju podaci carine.

Carina je procenila da je najmanje 12 miliona dolara vrednih malina sa obmanjujućim etiketama bilo poslato u Kanadu između 2014. i 2016. godine.

Dobar deo tih proizvoda došao je od kineskog dobavljača, kompanije Harbin Gaotai fud.

Kanadske službe nadležne za javno zdravlje povezale su maline koje su dolazile od ove kompanije sa epidemijom norovirusa u Kvebeku 2017. godine, od koga su se razbolele stotine ljudi. Kanadske vlasti izdale su opoziv na voće kompanije Harbin gaotai koje su iz Kine dolazile direktno u Kanadu još od jula 2016. godine.

Ono čega nisu bili svesni je to da su maline u Kanadu ulazile i "na zadnja vrata", u periodu kada se lažno označeno voće uvozilo iz Čilea u Kanadu.

Kockice je sklopio Rojters i razotkrio poslovnu šemu, te pokazao lakoću prevare lažnim oznakama i kako potencijalno rizični proizvodi mogu da se "promuvaju" između svetskih zravstvenih i carinskih agencija, čak i kada su vlasti širom sveta u još većem stepenu pripravnosti kako bi sprečili širenje kovida 19.

Harbin Gaotai nije dao komentar Rojtersu na ovaj izveštaj, kao ni vlasnik firme "Fruti di Bosko", koji je prošle godine osuđen u Čileu zbog lažiranja dokumenata o izvozu.

Trgovinski sporazum između Kanade i Čilea, koji je stupio na snagu 1997. godine, dozvoljava izvoznicima da sami sertifikuju poreklo svoje robe. Sporazumom je omogućeno da voće iz Kine, posredstvom čileanske kompanije, uđe u Kanadu bez carine, izbegavajući tako namet od šest odsto koji važi za iste bobice uvezene direktno iz Kine.

Posao postaje još unosniji kada se najobičnije smrznute bobice predstave kao organski proizvod koji "jaše na leđima" dobrog kvaliteta, bezbednosti i reputacije koju imaju prehrambeni proizvodi iz Čilea.

Analizom poslovnih knjiga kompanije "Fruti di Bosko", carinski inspektori su ustanovili da je između 2014. i 2016. godine kompanija izvezla više od 3.600 tona voća i povrća. Poreklo polovine proizvoda nije jasno.

Kanada je bila daleko najzastupljenija izvozna destinacija, ali je ista kompanija hranu izvozila i u Sjedinjene Američke Države, Kuvajt, Tursku i Ujedinjene Arapske Emirate.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=10&dd=08&nav_id=1744560

Po proizvodnji smrznutog voća Srbija zauzima drugo mesto u Evropi, odmah iza Poljske, a dobre su nam pozicije i u sektoru proizvodnje cigareta i suncokretovog ulja.Kako je objavio sajt "Makroekonomija", Srbija bi učlanjenjem u Evropsku uniju unela više od dva odsto poljoprivredno-prehrambene ekonomije i ovo je jedini sektor gde smo natprosečno razvijeni u odnosu na EU. Evropska statistika Evrostat poseduje bazu podataka o proizvodnji, trgovini, količinama i vrednostima industrijske proizvodnje po zemljama. Analizom "Makroekonomija" obuhvaćeno je 428 proizvoda prehrambene industrije od ukupno 4.476, a precizira se i koliko bi neki od najuspešnijih sektora povećali ukupnu proizvodnju EU da je Srbija članica, prenosi "Politika".Smrznuto voće smatra se proizvodom prehrambene industrije, a ne poljoprivredne proizvodnje te smo ovde na drugom mestu u Evropi, posle Poljske. Po ovim podacima, kada se vrednuju količine, Srbija proizvodi 34,2 odsto ukupne proizvodnje smrznutog voća u EU. Iza nas od većih proizvođača, prema podacima Evrostata, u tom sektoru samo je još Italija.

Kod cigareta stojimo malo lošije jer je proizvodnja veća u Poljskoj, Nemačkoj i Rumuniji. Istina, ističe se u analizi, nedostaju podaci za Francusku (koja od 2009. ne prijavljuje nikakvu proizvodnju) i za još nekoliko potencijalno većih proizvođača. U proizvodnji suncokretovog ulja smo četvrti najveći proizvođač, posle Bugarske, Mađarske i Rumunije.

Prema rečima Aleksandra Leposavića, jednog od vodećih stručnjaka za voćarstvo, Poljska je dugi niz godina broj jedan u ovom sektoru.Dominantno učešće u toj proizvodnji ima jagodasto voće i delom višnja. Inače, Poljska, Srbija, Španija, Maroko, Egipat i Ukrajina su vodeći dobavljači smrznutog jagodastog voća u Evropi. U tom sektoru, kaže, mi smo u rangu vodećih sa standardima u proizvodnji koji su na izuzetno visokom nivou, piše "Politika".Poljska je rekord ostvarila 2018. godine, kada su na evropsko tržište izvezli oko 230.000 tona smrznutog jagodastog voća, pri čemu je udeo jagode bio 41 odsto, maline 23 odsto i 21 procenat crna ribizla koja je (u petogodišnjem periodu) imala najveći skok proizvodnje od čak 12 procenata.

U Nemačku izvoze trećinu ovih proizvoda, a sve donedavno Belorusija im je bila najbrže rastuća izvozna destinacija.

– Međutim, Poljaci usled pada proizvodnje poslednjih godina takođe uvoze značajne količine smrznutog voća iz drugih zemalja, prvenstveno jagode i maline. Uvoz im je utrostručen u poslednjih deset godina, pri čemu malina iz Srbije i Republike Srpske u poslednje vreme imaju prilično veliku zastupljenost – ističe Leposavić.Naš asortiman smrznutog voća uži je u odnosu na Poljake. Uglavnom se najveći deo svodi na smrznutu malinu, zatim kupinu i nešto manje borovnicu. Ima i udela višnje koja prilično oscilira. Oko 60 odsto našeg izvoza plasira se u Nemačku.

Naš sagovornik ocenjuje da ipak kada je reč o primarnoj proizvodnji Srbija prilično stagnira. Po zvaničnim podacima, u 2018. imali smo 22.654 hektara pod malinama, što je prema njegovom mišljenju upitno.

– Ako je tako, onda mi imamo izuzetno niske prinose po jedinici površine. I to je ono što moramo da unapredimo, da izbegavamo greške u primarnoj proizvodnji. Za sada nam se kvalitet još ne dovodi u pitanje, ali ako se nastavi trend solidne cele maline, postoji bojazan da ponovimo iste greške iz prošlosti – upozorio je Aleksandar Leposavić.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/natprosecno-razvijeni-u-odnosu-na-eu-samo-poljska-proizvodi-vise-smrznutog-voca-od/1m9m412

Iako je virus korona unazadio ekonomiju i doneo gubitke privredi, za pojedine sektore može da bude i šansa za novi posao. Poznavaoci kažu da je, zbog prekinutih dobavljačkih lanaca širom sveta, ovo odlična prilika za proizvođače i izvoznike smrznutog voća širom Evrope, pa tako i iz Srbije. Kao nova tržišta pominju se Južna Amerika i Afrika.

- Pre pandemije, prognoze za Latinsku Ameriku nagoveštavale su rast od 5,8% do 2023. godine, na tržištu duboko zamrznutog voća. Za Bliski istok i Afriku 4.91 %. To su svakako zanimljiva potencijalna tržišta za nas. Međutim, otvaranje novih tržišta će verovatno sačekati kraj pandemije. Koliko će uticati aktivnost virusa, koja je sada prešla na južnu hemisferu, na ekonomije država videćemo u narednom periodu - kaže za eKapiju zamenik generalnog direktora kompanije Mirax Agrar iz Beograda Aleksandra Vučković.

Napominje da je Srbija poznata po dobrom kvalitetu i odličnom ukusu voća, što je njen glavni adut kada je reč o smrznutom voću, jer ima idealne klimatske uslove i vrlopo godno tlo za uzgajanje poljoprivrednih kultura.

Kada je reč o posledicama korona krize, sagovornica kaže da su u kompaniji zadovoljni, jer je delatnost kojom se bave je jedna od najslabije pogođenih korona krizom. Kompanija je čak u prvom kvartalu ove godine zabeležila dupli rast poslovanja u odnosu na prethodnu godinu.

- Taj trend rasta se nastavlja i u aprilu i maju. Sve vreme tokom vanrednog stanja nasi zaposleni su radili. Međutim, teško je dati prognozu za period nakon krize. Realno je očekivati u narednom period globalni pad kupovne moći stanovništva. Ali kao što znamo, hrana spada u osnovne fiziološke potrebe čoveka i samim tim potražnja će uvek biti prisutna. Što se tiče konkurencije, mnoge kompanije koje su u pandemiju ušle sa ne tako dobrim finansijskim pokazateljima, verovatno će se suočiti sa velikim problemima, što će dati više prostora stabilnijim kompanijama - smatra Vučkovićeva.Proizvođači smrznutog voća iz užičkog kraja imaju iskustvo u ovom poslu dugo oko 50 godina i prisutni su na tržištu više od 40 zemalja iz celog sveta. Kriza izazvana pojavom epidemije virusa covid-19 dovela je do promena u tražnji ovog proizvoda, kao i delom u organizaciji izvoza i transporta.

- Tražnja je nešto uvećana, a organizaciono-transportni izazovi su se uglavnom odnosili na najudaljenija tržišta. U zemlje Zapadne Evrope, koje su i najveće tržište, izvoz je normalizovan. Posebno je značajno što je Evropska komisija ukinula meru kontrole smrznute maline i kupine iz Srbije na prisustvo norovirusa, jer je procenjeno da da su u našoj zemlji preduzete razne mere da se rizik od njegovog prisustva smanji. Tako da pre možemo govoriti o preusmeravanju izvoza ka bližim, odnosno tržištima sa najvećim udelom - kaže za naš portal Ana Lapčević director Regionalne privredne komore Zlatiborskog upravnog okruga .

U ovom kraju proizvodnjom smrznutog voća bavi se oko 250 kompanija, hladnjača, ukupnog kapaciteta 400.000 tona, a broj objekata za skladištenje i preradu je znatno veći.

Na pitanje da li proizvođači imaju dovoljno kapaciteta da se usmere na proširenje tržišta, Lapčevićeva kaže:

- Kapaciteta ima dovoljno, pogotovo kad se ima u vidu da je poslednjih 10-ak godina, prateći ekspaniziju sadnje pre svega maline, izgrađen veliki broj hladnjača. U uslovima povećane potražnje veći problem vidim u obezbeđivanju dovoljnog broja kvalifikovane radne snage, kako u primarnoj proizvodnji tako i u preradi.

Prema mišljenju sagovornice, "najznačajnije komparativne prednosti, kada je u pitanju smrznuto voće iz užičkog kraja, su: ogromno iskustvo u primarnoj proizvodnji svežih plodova, što u kombinaciji sa povoljnim uslovima podneblja doprinosi dobijanju sirovine visokog kvaliteta, kao i ogromno iskustvo u smrzavanju, preradi i drugim tehnološkim aspektima proizvodnje; izuzetno poznavanje uslova na svim svetskim tržištima smrznutog voća i dugogodišnje prisustvo na istim".Todora Aleksić iz Regionalne razvoje agencije Zlatibor smatra da, kao i ranije, malinari, odnosno hladnjače iz Zlatiborskog okruga u najvećoj meri rade po principu višegodišnjih ugovora i sa starim i proverenim kupcima.

- Dosadašnja tržišta na kojima je završavala malina iz našeg kraja u vezi su sa zapadno-evropskim zemljama, kao što su Nemačka, Francuska, Holandija. Pre svega zbog zahtevanih standarda od strane kupaca na koje su se naši voćari navikli i na koje adekvatno odgovaraju. Svako novo tržište, a tu pre svega mislim na Rusiju, zahteva drugačije standarde, dodatne troškove, velike količine i njihov kontinuitet, što može biti problem sa naše strane – navodi.

Sagovornica pojašnjava da su hladnjače prvenstveno orijentisane na zamrzavanje maline, pa se ona kao poluproizvod plasira na zapadno-evropska tržišta.

- Ključni problem, kada se posmatra voćarstvo našeg kraja, jeste prerada i to viši stepeni, čiji je nedostatak evidentan, pa Zapadna Srbija sem zamrznute maline ne može da se pohvali plasmanom finalnih proizvoda. Veoma mali broj hladnjača, manje od pet, se bavi višim stepenima prerade maline, i to liofilizacijom i njenim čokoladiranjem, i plasmanom takvih proizvoda u malim, modernim pakovanjima na inostrana tržišta. Kapacitet nije sporan, sva malina se skladišti, posebno nakon uključivanja ostalih okruga u otkup maline sa Zlatiborskog okruga - ističe Aleksićeva.Dodaje da je poslednjih nekoliko godina uzgoj borovnice dobija nešto vise na značaju, ali da njena "reputacija" na evropskom i svetskom tržištu nije dorasla malini. Isti je slučaj i sa suvim šljivama.

Kada je reč o brojkama, u 2019. godini ukupna proizvodnja maline iznosila je 120.058 tona i ostvaren je prinos od 5,1 t/ha.

- Na osnovu podataka koje je Republički zavod za statistiku objavio u septembru 2019. godine, ostvarena proizvodnja maline manja je za 5,5% u odnosu na prethodnu godinu. U 2019. godini izvezeno je 31.000 tona maline sa Zlatiborskog okruga, u vrednosti izvoza od oko 55 mil EUR - navodi Todora Aleksić.

Inače, RRA Zlatibor pruža podršku onima koji se bave smrznutim voće savetovanjem i mentoringom, ali i u vidu kreditne podrške i različitih vidova investicione podrške za koje je zadužena kao "produžena ruka" Fonda za razvoj. Akcenat je na inovacijama i modernizaciji.

Aktuelne smernice za izvoz prerađenog voća potražite ispod teksta.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2879920/korona-kriza-otvorila-nova-trzista-za-smrznuto-voce-kako-se-tu-uklapaju

Predstavnici Srbije nastavljaju učešće na velikom Međunarodnom sajmu hrane u Indiji. U ovoj, po broju stanovnika, ali i veličini teritorije, ogromnoj zemlji, hrana predstavlja jedan od najvažnijih prioriteta u daljem razvoju. Samo tokom naredne godine domaći investitori će investirati 10 milijardi dolara u proizvodnju i preradu hrane. Srbija se za prvi nastup uspešno predstavlja jer je štand svakodnevno pun pre svega indijaca koji su zaiteresovani za kupovinu svežeg voća i to najviše jabuke i kruške,  a zatim i smrznutog voća poput maline, borovnice i jagode.

Koliko je promocija Srbije koju organizuje PKS uz podršku Razvojne Aegencije Srbije (RAS) i Ministarstva poljoprivrede govori i činjenica da se pored štanda neplanirano zaustavio i ministar poljoprivrede Panjaba Nj.E. Parkash Sing Badal. To je inače samo jedna od država koje čine Indiju. Ovaj gest je čak iznenadio i njegove brojne telohranitelje koji su ga okruživali naoružani „do zuba“.

Prema rečima Nikole Ralića, vlasnika firme Mirax Agrar iz Beograda, njegova firma je već spremna da počne izvoz kako kruške tako i jabuke. On je za Agrobiznis magazin izjavio da sve što sada treba da bi posao počeo da se realizuje jeste potpisivanje sporazuma između Srbije i Indije u oblasti fito-sanitarne zaštite što se očekuje da će se vrlo brzo i desiti. On kaže da njegova kompanija godišnje može da ponudi između 20000 i 30000 t jabuka sorte crveni delišes i greni smit koje se ovde u Indiji najviše traže.

Nikola Ralić predstavlja svoju kompaniju i Srbiju ministru poljoprivrede Panjab-a Nj.E. Parkash Sing Badal

 

Ništa manje interesovanje vlada za naše smrznuto jagodasto voće kaže nam Goran Bogosavljević iz firme Allberries. On naglašava da su takođe spremni da uđu aranžmane sa partnerima u Indiji čim se za to stvore uslove, a za početak ići će se na mala pakovanja smrznutih jagoda, borovonica, kupina, malina i višanja kao i miks ovih vrsta voća.  

 

Goran Bogdanović, direktor marketinga ALLBERRIES

 

Srbiju na sajmu predstavljaju Kоncеrn Bаmbi АD,  Elixir Food doo, LUČIĆ-PRIGRЕVICА а.d. Nоvi Sаd, SIROGOJNO COMPANY doo,АGRАNЕLА dоо, INSТIТUТ ZА KUKURUZ ZЕМUN PОLjЕ, ITN Group doo, Yumis dоо, All Berries doo i Mirax Agrar doo

Pored Srbije ove godine u Nju Delhiju se predstavlja  još 28 država iz svih krajeva sveta i 26 indijskih država. Interesantna je i izložba domaće prehrambene industrije gde se može videti veliki napredak indijskih kompanija. Tako smo imali priliku da probamo borovnice, nar i maline u čokoladi, ali i mlečnu čokoladu sa mlekom od kamile. Primetili smo da sve više kompanija u Indiji razvija semensku proizvodnju, a standardna ponuda na sajmu su čajevi i kafa. Među brojinim izlagačima nalaze se proizvođači pirinča, začina, čak smo imali prilike da budemo na štandu kompanije iz Indije koja proizvodi za ovo tržište sada već globalni hit OREO keks koji ovde košta svega 10 rupija što je oko 0,15 evra.

Nakon što je posetio naše izlagače i učestvovao na zvaničnim događajima kojima je prisustvovao i premijer Indije gospodin Modi, resorni ministar Branislav Nedimović otišao je u posetu vlasnicima fabrike TAFE gde će razgovarati o investicijama ove komanije u Srbiji. Nedimović je juče posetio i kompaniju Mahindra čiji predstavnici takođe najavljuju ozbiljniju saradnju i investicije u našoj zemlji.

 

 

Ako razmišljate o tome da krenete u proizvodnju i preradu voća i povrća, pre svega ne računajte na neku pomoć države, pogotovu na početku. Naročito ako niste registrovali preduzeće. Potom, ako želite da izvozite, ispostaviće se da se mnogo više traže smrznuto i sušeno voće i povrće, nego ono prerađeno

Od leta prošle godine čelnici Vlade i Ministarstva poljoprivrede upućuju poljoprivrednike i preduzetnike u poljoprivredi da se više okrenu prerađivačkoj industriji, jer je u njoj i do četiri puta veća zarada nego u primarnoj proizvodnji. Potom su u martu ove godine najavljivali veće subvencije domaćim proizvođačima koji se bave preradom voća, povrća, mleka, mesa, te je govoreno i o izgradnji fabrika domaćih i stranih investitora u ovom sektoru. 

Pravilnikom Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, mere podrške u sektoru prerade odnose se na podsticaje programu podrške u investicijama u preradi voća, povrća i grožđa, kao i za marketing u sektoru prerade. Najviše se može ostvariti do pet miliona dinara. Interesantno je to što za ove podsticaje ne mogu konkurisati fizička lica, tj. pojedinačni poljoprivrednici već preduzetnici, privredna društva ili zadruge. Razlog leži u tome što pojedinačni poljoprivrednici već unapred ne mogu zadovoljiti propise naše zemlje u sektoru prehrambene prerade, koji se odnose na objekte, opremu, bezbednost hrane, stručne kadrove i slično. Kao takvi zakonom su ograničeni na proizvodnju samo za svoje potrebe. Znači da veću zaradu mogu imati opet oni veći.

Na primeru susedne Mađarske vidimo da se proizvodnjom i trgovinom prerađenih proizvoda biljnog porekla mogu baviti registrovana poljoprivredna gazdinstva, ali u ograničenim količinama, od 150 kg nedeljno, do maksimalno 5.200 kilograma godišnje. Mađarska ne zahteva poseban stručan kadar za bavljenje preradom, već da poljoprivrednik ima samo poljoprivrednu legitimaciju pomoću koje može da proizvodi i prodaje svoje proizvode domaćem tržištu do tri godine, tako što će se registrovati kod Nacionalne agroekonomske komore. 

Drugačija situacija u Srbiji, poput neizvesne pomoći države manjim poljoprivrednicima koji bi proizvodnju zimnice za svoju kuću proširili možda u porodični biznis, odvraća entuzijaste od prerade voća i povrća. Takvi svoje proizvode reklamiraju i prodaju na pijacama, bez papira i ispunjenih propisa, ali garantuju da je njihov ajvar bez konzervansa, a kompot od neprskane jabuke. Zanimljivo je da i takvi svake godine prodaju teglu više. Čak i Uprava za agrarna plaćanja navodi za "Novu ekonomiju" da broj podnetih zahteva za podršku u preradi raste, srazmerno sa odobrenim. Na terenu nailazimo na kontradiktorne informacije.

Dok većina firmi koje se bave preradom voća i povrća ne žele da daju odgovor na pitanje da li su i koliko dobili pomoć od državnih institucija prilikom početka proizvodnje i kasnije razvijanja posla, neke od njih su izričito naglasile na svojim sajtovima da nisu imale nikakvu pomoć od države, niti od Fonda za razvoj i da su same gradile svoj biznis. U prvoj polovini ove godine, te priče držala se i fabrika GMP iz Jarmenovaca kod Topole. Ova firma bavi se otkupom i preradom voća i povrća, a beleži rast proizvodnje i prodaje sa novim vlasnikom, od 2007. godine kada je treći put uspešno privatizovana.

Izvor: www.naslovi.net

Nedimović: Više novca nego lane

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3253-nedimovic-vise-novca-nego-lane

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31