Srbija će biti zemlja partner narednog međunarodnog poljoprivredno-prehrambenog sajma "Agra" u Gornjoj Radgoni u Sloveniji, a koji predstavlja jednu od najznačajnijih manifestacija te vrste u ovom delu Evrope.To je dogovoreno na današnjem sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića i državnog sekretara Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i hrane Slovenije Damjana Stanonika.

Sajam "Agra" održava se od 22. do 27. avgusta 2020. i biće prilika da izlagači sklope međunarodne poslovne kontakte i predstave svoje proizvode potencijalnim kupcima iz više zemalja.

Na sastanku održanom u okviru zajedničke sednice vlada Srbije i Slovenije u Novom Sadu takođe je bilo reči o formiranju zajedničke radne grupe za digitalizaciju u poljoprivredi.

Potpisan je i Memorandum o tehničkoj saradnji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja kojim je dogovorena saradnja u oblastima u kojima je slovenačka tehnička i stručna pomoć dobrodošla, a to su evropske integracije, sa fokusom na izgradnju institucija, uvođenje pravnih tekovina EU i uspostavljanje srpske agencije za plaćanja i drugih nadležnih institucija za sprovođenje mera Zajedničke poljoprivredne politike EU iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/srbija-zemla-partner-poloprivrednog-sajma-u-sloveniji-17-12-2019

U Gornjoj Radgoni, u Sloveniji, održava se 57. međunarodni poljoprivredni sajam, na kome je nešto manje izlagača iz Srbije nego ranijih godina. Slovenački poljoprivrednici su zainteresovani za kupovinu semena kukuruza, a svoju ponudu predstavili su "NS seme" i Institut "Zemun polje".U Srbiji se proizvode hibridi kukurza koji su pogodni za brdsko-planinsko područje kakvo je u Sloveniji, a hibridi rane grupe zrenja pogodni su za hladije noći tokom najbitnijih faza vegetacije.Takve hibride proizvodi Institut za kukuruz "Zemun polje" koji je jedan od srpskih izlagača na sajmu "Agra" u Gornjoj Radgoni i koji je posebno privukao interesovanje poljoprivrednika.

"Mi radimo kukuruz samo ako nam da 15 tona suvog zrna", objašnjava Damjan Fižar, poljoprivrednik iz Gornje Radgone, "tako da ova godina je odlična."

"Naša novija generacija je isto tako značajna za ovo tržište i pokazala je odličnu prilagodljivost ovim ulovima i ostvarila rekordne prinose", ističe Željko Kaitović, Institut za kukuruz "Zemun polje".

Poljoprivredni stručnjaci smatraju da na slovenačkom tržištu ne možemo da budemo konkurentni, prvenstveno zbog subvencija, naše su 40 evra po hektaru, a njihove su veće od 480 evra po hektaru. Uz to slovenačka poljoprivreda je unapređivala samodovoljnost na malim gazdinstvima.

"Sad su se oni razvili toliko da sami proizvode sirovine i finalni proizvod", ističe Branislav Gulan, poljoprivredni analitičar. "A Srbija sve uvozi. Srbija je prošle godine uvezla samo zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti 71 milion dolara."

"U okviru zvaničnih sastanaka delegacija pokrajinske Vlade Vojvodine sastaće se sa predstavnicima ministarstava poljoprivrede i privrede Slovenije. Nakon toga Zadružni savezi Slovenije i Vojvodine održaće zajednički sastanak posvećen razvoju zadrugarstva.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3639912/kako-se-srbija-predstavila-na-sajmu-poljoprivrede-u-sloveniji.html

Beograd-Šabac 09.03.2018 - NLB Banka Beograd je otvorila ekspozituru u Šapcu 2016. godine, upravo u periodu održavanja Sajma poljoprivrede, ističući na taj način svoju posvećenost poslovanju sa poljoprivrednicima

„U podršku agro biznisu krenuli smo 2015. godine, stavljajući poljoprivredu među najvažnije strateške prioritete svog poslovanja. Konstantno smo jačali podršku ovom segmentu, uvećavajući višestruko iznos plasmana iz godine u godinu. U 2017. godini, u podršku poljoprivredi smo investirali gotovo 50 miliona evra i dostigli tržišno učešće od preko 10 odsto" objasnila je na otvaranju ovogodišnjeg Sajma poljoprivrede u Šapcu Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu NLB Banke.

Ona je istakla da odlični rezultati NLB Banke u radu sa poljoprivredom proističu iz specifičnog koncepta poslovanja banke sa ovim segmentom – NLB NA POLJU. Ovaj koncept podrazumeva rad sa klijentima direktno na gazdinstvima, čime srpski domaćini štede vreme i dobijaju pravu informaciju na pravom mestu, kao i ponudu proizvoda i usluga prilagođenu njihovom konkretnom poslovanju.

NLB Banka u svojoj ponudi ima široku lepezu proizvoda i usluga namenjenih poljoprivrednicima, od otvaranja i vođenja računa gazdinstva, elektronskog i mobilnog bankarstva, platnih kartica i kredita za sve potrebe gazdinstva. Banka poljoprivrednicima omogućava da izaberu tip kredita i model otplate koji su usklađeni sa fazama konkretnog tipa proizvodnje, koji se svakako razlikuje  kod npr. proizvodnje žitarica, voćarstva, stočarstva i drugih tipova poljoprivrednih delatnosti. U tom smislu, plan otplate se može prilagoditi ciklusa proizvodnje, a rate otplaćivati u mesečnim, tromesečnim, šestomesečnim ratama ili nakon godinu dana. Uslovi finansiranja direktno zavise od odabranog tipa, iznosa i ročnosti kredita i prilagođavaju konkretnom gazdinstvu.

 

NLB Banka je posvećena poljoprivredi i u domenu društveno odgovornog poslovanja. U ovom segmentu, raspisala je, sedmu godinu za redom, NLB Organic konkurs namenjen organskim proizvođačima, na komeće tri najbolja projekta nagraditi iznosom od milion i po dinara.

                   

 

 

Slovenački pčelarski savez predložiće vladi da pčele u Sloveniji proglase ugroženom vrstom i da se usvoje zakoni koji će štititi njen održivi opstanak.

Pčele su neophodne za oprašivanje i bioraznolikost, a u Sloveniji je prirodno pčelarstvo rasprostranjeno i razvijeno, piše mariborski list "Večer".

Slovenački poljoprivrednici ne moraju kao u nekim drugim zemljama, poput Nemačke i SAD, da organizuju prevoz košnica kako bi im oprašile useve i zato bi pčele, po mišljenju slovenačkih pčelara, trebalo proglasiti ugroženom vrstom i striktnije štititi pčele od negativnih ekoloških uticaja kao što je preterano tretiranje useva pesticidima i herbicidima.


Pčele ugrožavaju i brojne bolesti i nametnici, poput varoe, vrste grinja koja napada medonosnu pčelu, pa slovenski pčelari upozoravaju na slučaj koji ne bi smeo više da se dogodi, a reč je o aferi od pre dve godine kad se otkrilo da je jedan veterinar iz Vrhnike pčelarima prodavao ilegalni preparat za borbu protiv varoe koji je sadržao i tri otrovne supstance zabranjene u Evropskoj uniji.

Taj slučaj je slovenačkim pčelarima i proizvođačima pčelinjih proizvoda naneo veliku štetu, upozorava "Večer", napominjući da se protiv takvih pojava treba energičnije boriti. 


Slovenački pčelari su uz podršku vlade pre dve godine predložili proglašenje svetskog dana pčela, a prema procenama slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova, UN bi tu odluku trebalo da donese krajem ove godine, piše "Večer".



List dodaje da pčele i njihova zaštita imaju veliki ekonomski potencijal, ne samo u poljoprivredi nego i u drugim granama, na primer u turizmu.

Izvor: www.b92.net

Slovenija izdvaja subvencije koje mogu biti čak i do 45.000 evra po domaćinstvu ukoliko se bavi isključivo poljoprivredom, a 18.000 evra ako im poljoprivreda nije primarna delatnost Svaki drugi Slovenac spreman je da domaći proizvod plati skuplje Organska so tri puta skuplja od obične Organska proizvodnja hrane predstavlja veliki potencijal za razvoj poljoprivrede ne samo kroz obim proizvodnje, već pre svega kroz više cene ovih proizvoda, ali je važno istaći da se radi o održivoj proizvodnji, proizvodnji koja doprinosi i zdravlju ljudi i očuvanju životne sredine. I banke su uvidele potencijal organske hrane, pa je tako NLB banka ove godine ponovo raspisala konkurs u okviru kog će nagraditi tri najbolja projekta sa ukupno milion i po dinara. Prijave za konkurs traju do 21. aprila, a ova slovenačka banka nedavno je predstavila novinarima iz Srbije i programe slovenačkih institucija u okviru promocije poljoprivrede. Slovenija, za razliku od Srbije, raspolaže daleko manjim raspoloživim poljoprivrednim površinama pa usmerava prilično visoke iznose subvencija u poljoprivredu. Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane Slovenije Tanje Strniše, Slovenija je zaštitila poljoprivredno zemljište od pretvaranja u građevinsko uvođenjem takse za konverziju. "Svrha te dažbine je da onaj ko želi da njivu pretvori u građevinsko zemljište razmisli još jednom pre nego što plati taksu", rekla je Strniša dodajući da je od cele slovenačke teritorije svega 30 odsto poljoprivredno zemljište, a svega devet odsto su njive. U nameri da zadrži mlade na selu da se bave poljoprivredom Slovenija izdvaja subvencije koje mogu biti čak i do 45.000 evra po domaćinstvu ukoliko se bavi isključivo poljoprivredom, a 18.000 evra ako im poljoprivreda nije primarna delatnost. Subvencije važe za vlasnike gazdinstava od najmanje šest hektara stare od 18 do 41 godine. Slovenci su veoma aktivni u promociji domaćih poljoprivrednih proizvoda, mada kampanje poput "kupujte slovenačko" nisu dozvoljene u EU. Jedna od strategija je ukazivanje na prednosti kupovine domaće robe, ali i na njen kvalitet, pa je danas svaki drugi Slovenac spreman da domaći proizvod plati skuplje. Jedan od načina da se suprotstave uvoznoj hrani je promocija ekološke, odnosno organske hrane. U Sloveniji je u 2015. godini oko 3.500 proizvođača na 42.000 hektara uzgajalo organsko povrće i voće. Prema rečima Strniše, cilj je da se organska proizvodnja proširi sa sadašnjih 4,7 odsto poljoprivrednog zemljišta. Jedna od karakteristika organske proizvodnje, na koju ukazuju i mnogi naši stručnjaci je da su ovi proizvodi značajno skuplji od konvencionalno proizvedene hrane. Za male zemlje koje ne mogu da se obimom takmiče sa silama poput SAD, Brazila, Rusije, to je dobar način za razvoj domaće poljoprivrede. U Sloveniji jedan, možda malo neobičan primer organske proizvodnje koja dobro naplaćuje svoju robu su Piranske solane. Naime, ovaj prvenstveno rezervat prirode, proizvodi nerafinisanu kuhinjsku morsku so i prodaje je po tri puta većoj ceni od obične rafinisane soli koja prolazi hemijske tretmane. Prema rečima Klavdija Godniča, direktora Solane, u svetu se svega pet odsto soli troši za ishranu, pa se ne isplati proizvoditi samo kuhinjsku so, već je zarada u industrijskoj soli čiji je onda nusproizvod kuhinjska so. "Ako se obična so prodaje po 30-40 centi naša se prodaje po jedan evro. Recimo u Japanu u maloprodaji je 12 evra. Inače izvozimo oko petine proizvodnje, najviše u Italiju, Austriju i Nemačku, ali naša so stiže i do Rusije, SAD i Japana. Obična so podnosi troškove transporta do 300 kilometara, ali naša pošto je skuplja podnosi veće troškove transporta", objašnjava Godnič. Kod ove fabrike soli zanimljivo je da je u vlasništvu Telekoma Slovenije koji je opet u državnom vlasništvu. Druga zanimljivost je da se i danas u sakupljanju soli koristi ista tehnologija, pa čak i isti alati kao pre 700 godina kada je na području Piranskog zaliva započela proizvodnja soli. Osim soli, ovde se skuplja i takozvani "slani cvet", kristali sitniji od soli koji se nalaze na površini vode u vidu pene. Slani cvet se skuplja samo u vreme najveće žege od dva do četiri sata popodne i pri tome je veoma težak posao, tako da iako se dobro plaća nema mnogo onih koji se odlučuju za njegovo skupljanje. Prema rečima Godniča, slani cvet košta oko 16 evra po kilogramu, a neki renomiraniji beogradski restorani dolaze ovde da nabave ovaj začin. Osim proizvodnje soli, Solane su se bacile i u turizam, pa osim gledanja ptica čiji je ovo rezervat, napravljene su i banje sa toplom vodom. Zbog toga što se radi o parku pod zaštitom prirode samo 55 ljudi može istovremeno koristiti terme. Iz ovoga je proizašla ideja da se prodaje blato koje inače čini dno bazena za skupljanje soli, kao lekovito, protiv psorijaze ili reume, a u prodavnici u krugu parka kilogram ovog blata košta 30 evra. Izvor: Danas

Novinari iz Srbije među kojima i Agrobiznis magazina boravili su u trodnevnoj poseti Sloveniji gde su se upoznali sa opštim uslovima rada poljoprivrednika ove bivše Republike u sastavu SFRJ, a danas punopravne članice Evropske Unije za koju važi da je u značajnoj meri iskoristila fondove koje EU daje za razvoj i unapređenje poljoprivrede. Uprkos svim ovim činjenicama, ni Sloveniju nije mimoišla kriza sa cenom sirovog mleka, viškovima na tržištu ali ne nepoštenoj praksi koja se u takvoj situaciji dešava.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane mr Tanja Strniša istakla je ovom prilikom da će Slovenija menjati Zakon o ombudsmanu za hranu da bi proširila ovlašćenja te institucije i obezbedila pošteniji odnos između poljoprivrednika, prehrambene industrije i trgovačkih lanaca. Ona je podsetila da je institucija ombudsmana za hranu u Sloveniji uvedena pre dve godine, kada su počele da padaju cene mleka i kada su najveći teret krize snosili mali proizvođači. "Ombudsman je vladina institucija koja ima budžet od 50.000 evra i najveći deo tog novca potroši na istraživanje ponašanja proizvođača i trgovaca na tržištu", rekla je Strniša tokom posete novinara iz Srbije Ministarstvu poljoprivrede Slovenije i NLB banci u Ljubljani. Kako je rečeno tokom razgovora sa novinarima od 2014. do 2016. godine cena sirovog  mleka je pala za 36% dok trgovci nisu snižavali cene uprkos ovoj činjenici. Imajući u vidu da se dešavalo na tržištu ono što se zove “nepošten odnos” ustanovili smo instituciji obdusmana koji je nadležan da nadgleda učesnike na tržištu. Međutim nakon određenog perioda zaključili smo da Zakon o ombudsmanu za hranu ima slabosti i da ta institucija, osim što posmatra ponašanje učesnika u agro lancu i o tome obaveštava nadležno ministarstvo i Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da ima i veća ovlašćenja kako bi mogli preduzeti konkretne mere prema prekršiocima i nepoštenoj praksi", rekla je ovom prilikom Strniša. Dodala je da se "mora naći način da se odnosi u agro lancu izbalansiraju". Slovenija će, prema njenim rečima, povećavati izvoz ne samo mleka, već i drugih proizvoda jer je za poljoprivredu loše ako se oslanja samo na domaće tržište. "Sada izvozimo 26% ukupno proizvedenih količina mleka i počeli smo da tražimo i nove kupce na tržištu Kine i Rusije", rekla je Strniša.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane mr Tanja Strniša

 

U Sloveniji je, prema njenim rečima, od celokupne površine zemljišta 30% poljoprivredno, a od toga su svega 9% njive. Ona je istakla da Slovenija štiti poljoprivredno zemljište od pretvaranja u građevinsko tako što su uvedene takse za konverziju. "Svrha te dažbine je da onaj ko želi da njivu pretvori u građevinsko zemljište razmisli još jednom pre nego što plati taksu", rekla je Strniša. Da bi podstakla poljoprivredu, kako je objasnila Strniša, Slovenija daje subvencije poljoprivrednicima od 18 do 41 godinu starosti pod uslovom da imaju najmanje šest hektara zemljišta u vlasništvu. "Ako je poljoprivrednim proizvođačima to primarno zanimanje, subvencije su 45.000 evra, ako nije, onda je 18.600 evra", rekla je Strniša. Čestim i strogim kontrolama sprečava se zloupotreba odnosno nenamensko korišćenje državne pomoći. Posebna pažnja se prema njenim rečima poklanja ekološkoj (organskoj) proizvodnji i 2015. godine oko 3.500 proizvođača je na 42.000 hektara uzgajalo voće i povrće u ekološkim uslovima, bez upotrebe hemijskih preparata.

Organska proizvodnja u Sloveniji zauzima 4,7% poljoprivrednog zemljišta, a cilj je da se ta površina povećava. Klijent NLB banke je značajan organski proizvođač u Sloveniji SOLANE PIRAN koja je u većinskom vlasništvu Telekoma Slovenija. On se odlučio na ovu investiciju da bi očuvao tradiciju proizvodnje soli, rekao je za Agrobiznis magazin direktor Klavdij Godnič koji nam je objasnio istorijat solane i način proizvodnje organske soli. 

Proizvodnja soli počela je 2003. godine. Tada se proizvodila so koja se koristila za suzbijanje leda na putevima i nije bila namenjena za ljudsku ishranu. Takav vid proizvodnje nije davao ekonomsku isplativost pošto se uvozila jeftina morska so iz Afrike. Tradicija u proizvodnji soli je stara oko sedamsto godina. Zanimljivo je to da je danas postupak proizvodnje soli isti kao pre sedam vekova. Piranske solane proizvode so koja ima 95% natrijum hlorida a ostatak čine minerali kao što su kalcijum i magnezijum. Postoje države među kojim je i Srbije gde se ova so ne može izvoziti, pošto se propisima zahteva potpuno čista so sa učešćem natrijum hlorida od 99%. So iz pomenutih solana je čisto bele boje, dok je u praksi pretežno zastupljena so crvene i žute boje. Proces prikupljanja soli je dosta složen. Voda u parku kroz bazene kruži 23 dana. Potreban je isti vremenski period da se zgusne, zatim se stavlja u kanal koji ima malu površinu i dubinu od 10 m. Iz tog razloga kišni periodi neće promeniti sadržaj natrijum hlorida u soli. Potrebno je sakupljati so ujutru i uveče. Ako bi se ostavila nataložena so, ona bi spržila petolu. Petola predstavalja sklop bakterija i algi koja sprečava da blato u bazenu pređe u so. Svake godine solinari oblože bazene sa blatom i proizvode petolu. Jedno sono polje ima četiri bazena i kućicu u kojoj boravi solinar. Količina soli koju jedan čovek može da iznese na dan je 2-6 t. Zabeležene su godine kada se nije sakupio ni jedan kilogram soli. Potrebna je sunčeva energija kako bi proizvodnja dala dobre rezultate. Najbolja proizvodnja beleži podatke od 5.000 t proizvedene soli za godinu dana. Prošle godine prodato je oko 1.000 t soli što je udeo od 20% potrošnje soli u ukupnoj potrošnji u Sloveniji. Optimalna potrošnja je oko 5000 - 6.000 t godišnje tako da se nedostatak soli pokriva iz uvoza.

Poseban proizvod je solni cvet koji se takđe sakuplja, ali je skuplji od soli jer sadrži i kapljice vode koja joj daje blaži ukusus. Riba na primer, ima jedinstvenu aromu koju dobija zahvaljujući ovom začinu. Staklena bočica solnog cveta košta oko 3 evra i sadrži 125g proizvoda.

Slovenija će menjati Zakon o ombudsmanu za hranu da bi proširila ovlašćenja te institucije i obezbedila pošteniji odnos između poljoprivrednika, prehrambene industrije i trgovačkih lanaca, rekla je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane Slovenije Tanja Strniša. Institucija ombudsmana za hranu u Sloveniji je uvedena pre dve godine, kada su počele da padaju cene mleka i kada su najveći teret krize snosili mali proizvođači. "Ombudsman je vladina institucija koja ima budžet od 50.000 evra i najveći deo tog novca potroši na istraživanje ponašanja proizvođača i trgovaca na tržištu", rekla je Strniša tokom posete novinara iz Srbije Ministarstvu poljoprivrede i NLB banci Slovenije. Dodala je da je od 2014. do 2016. godine cena mleka pala za 36% i da posledice nisu snosili trgovci koji su zadržali iste cene, već proizvođači, posebno mali farmeri kojima su isplaćivane tako umanjene cene. "Zaključili smo da Zakon o ombudsmanu za hranu ima slabosti i da ta institucija, osim što posmatra ponašanje učesnika u agro lancu i o tome obaveštava nadležno ministarstvo i Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da ima i veća ovlašćenja kako bi mogla da preduzme konkretne mere prema prekršiocima i nepoštenoj praksi", rekla je Strniša. Dodala je da se "mora naći način da se odnosi u agro lancu izbalansiraju". Slovenija će, prema njenim rečima, povećavati izvoz mleka, jer je utvrđeno da je za poljoprivredu loše ako se oslanja samo na domaće tržište. "Sada izvozimo 26% ukupno proizvedenih količina mleka i počeli smo da tražimo i nove kupce na tržištu Kine i Rusije", rekla je Strniša. Ona je istakla da Slovenija štiti poljoprivredno zemljište od pretvaranja u građevinsko tako što su uvedene takse za konverziju. "Svrha te dažbine je da onaj ko želi da njivu pretvori u građevinsko zemljište razmisli još jednom pre nego što plati taksu", rekla je Strniša. U Sloveniji je, prema njenim rečima, od celokupne površine zemljišta 30% poljoprivredno, a od toga su svega 9% njive. Da bi podstakla poljoprivredu, kako je objasnila Strniša, Slovenija daje subvencije poljoprivrednicima od 18 do 41 godinu starosti pod uslovom da imaju najmanje šest hektara zemljišta u vlasništvu. "Ako je poljoprivrednim proizvođačima to primarno zanimanje, subvencije su 45.000 evra, ako nije, onda je 18.600 evra", rekla je Strniša. Na pitanje novinara da li se taj novac može i zloupotrebiti Strniša je rekla da se nenamensko korišćenje državne pomoći sprečava čestim i strogim kontrolama. Posebna pažnja se prema njenim rečima poklanja ekološkoj (organskoj) proizvodnji i 2015. godine oko 3.500 proizvođača je na 42.000 hektara uzgajalo voće i povrće u ekološkim uslovima, bez upotrebe hemijskih preparata. Strniša je istakla da se organski proizvodi uzgajaju na 4,7% poljoprivrednog zemljišta i da je cilj da se ta površina povećava. Dodala je da je Slovenija iskoristila 99,86% novca koji dobija iz evropskih fondova za razne projekte u oblasti poljoprivrede.

Izvor: Svetlana Jovičić, novinarka agencije Beta

http://www.euractiv.rs/ 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31