Ministarstvo poljoprivrede najavilo je izmene i dopune Ugovora o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, kojima bi se omogućio veći plasman ovčjeg i kozjeg sira, kao i voćne rakije. Da li u Srbiji ima dovoljnih količina ovčjeg i kozjeg sira za izvoz?Pirotski kraj, nekada prepoznatljiv po proizvodnji ovčjeg sira i kačkavalja, već decenijama ima problem sa smanjenjem broja ovaca.Početkom dvadesetog veka, godišnje iz Pirota je put Bliskog istoka i Amerike išlo dvadesetak vagona kačkavalja. Danas količine ovčjeg sira nisu dovoljne da podmire ni lokalno tržište.

"Proizvedem za sezonu po 20, 30 kilograma, ništa više. Malo je ovčjeg mleka, ovca ne daje više od pola litre mleka", kaže proizvođač sira Svetlana Denčev.

Pomoćnik gradonačelnika Pirota Goran Popović navodi da sa oko 10.000 ovaca na teritoriji grada ne mogu biti ozbiljni proizvođači proizvoda od ovčjeg mleka. Viška ovih proizvoda u Pirotu nema, kaže Popović.

Aleksandar Jovanović iz Raške napustio je posao u gradu i sa porodicom se vratio u selo Korlać kod Raške. Ima farmu koza, a investirao je u opremu za mlekaru. Perspektivu vidi u proizvodnji kozjeg sira.

"Sada imamo preko 100 grla u muži. U međuvremenu smo krenuli sa formiranjem te mini-mlekare. Potencijala ima, tržišta ima, prodaje ima. Naravno, fali milion stvari, što kroz finansije, što kroz opremu", ukazuje farmer Aleksandar Jovanović.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da će Ugovor o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom biti zamajac za povećanje broja ovaca i koza, a garantuje i siguran plasman sira.

"Sa ovim se stiču uslovi da dajemo posebne subvencije za izgradnju kapaciteta koji će se baviti preradom tog mleka. S druge strane, dali smo malim poljoprivrednim proizvođačima pravo da na kućnom pragu registruju malu preradu sira i da mogu da ga prodaju", naveo je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

O isplativosti ovog posla govori i podatak da su kilogram ovčjeg i kozjeg sira dvostruko skuplji od kravljeg. Za ovaj posao potreban je obrnuti proces migracije – iz grada u selo.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3712589/imamo-li-ovcjeg-i-kozjeg-sira-za-izvoz.html

Poljoprivrednom proizvodnjom u individualnim domaćinstvima u opštini Vladičin Han bavi se najčešće starija populacija. Ekonomska kriza i velika stopa nezaposlenosti nisu uticali na to da se mladi vrati na selo. Naprotiv, sve je više onih koji napuštaju selo u potrazi za poslom, otkriva nam u razgovoru Branislav Tošić, pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu.

Ono što je indsustrijalizacija načela šezdesetih godina, postepeno, čini se, dovršila je tranzicija. Uništila i radnika i seljaka. Mlađi u potrazi za poslom već godinama unazad napuštaju hansku opštinu, a stari više nisu u stanju da rade. Do pre dvadesetak godina nije bilo domaćinstva u brdskim selima bez para krava u njima. Mehanizacija je bila retka pa se sa njima uglavnom oralo a zatim sejalo i sadilo od svega pomalo, za sopstvene potrebe i nešto za pijacu. Od toga su dopunjavala kućni budžet i deca po gradovima. U ravničarskim selima je sve bilo savremenije, uz mehanizaciju, češće se radilo tržišno, kooperiralo sa „Delišesom“, najviše na proizvodnji voća i povrća. Kada je došla demokratija a fabrike zakatančene, država je, čini se, nekadašnju radničku klasu pokušala da vrati njenim korenima. Međutim, mnogi nisu imali kud nazad i pored sve češćeg zagovaranja oživljavanja poljoprivrede, niti čime da rade, pa su posao bili prinuđeni da potraže pod nekim „drugim nebom“ a zavičaj ostao pust.Oni koji su se vratili na selo, na prstima se mogu nabrojati a među njima su najčešće penzioneri. U takvoj situaciji pokušaji lokalne samouprave poslednjih godina, da kroz podsticaje u poljoprivredi mlade vrate na selo, idu prilično teško.

„Broj stanovnika se smanjuje i pored, rekao bih, sveg truda opštine, pre svega kroz subvencionisanje poljoprivrede i izgradnju puteva. I ove godine smo izdvojili šest miliona dinara za razvoj stočarstva koje je u najvećoj krizi, gde subvencionišemo nabavku priplodnih krava i podizanje novih zasada voća. Ove godine kroz isti program, opredelejna su sredstva i za nabavku protivgradnih raketa, kao i za posete sajmova, različite edukacije. Lokalna samouprava je poslednjih godina dosta uložila i u putnu infrastrukturu, sve u cilju razvoja poljoprivrede“ kaže Branislav Tošić, pomoćnik predsednika oštine Vladiči Han zadužen za poljoprivredu, po profesiji veterinar i dobro upućen u stanje na terenu.

Najviše ih je sa jednim do dva hektara zemljišta a svega par sa preko 20. Na celom području je tek 800 grla goveda, od toga oko 600 krava. Ako je verovati podacima iz Strategije razvoja opštine Vladičin Han, broj goveda pre 15 godina bio je skoro osam puta veći, ali jeista cifra i u onoj od četiri godine kasnije. Ima još i 350 ovaca, 400 koza i do 2.200 svinja. Sa voćarstvom je nešto bolja situacija, ako se izuzme da su mnogi malinjaci, ali i zasadi kupine, lane uništeni jer otkupna cena nije bila dovoljna da pokrije troškove proizvodnje. I Sam Tošić potvrđuje da se to desilo zbog neadekvatne otkupne cene, pre svega, a zatim i zbog toga „ što je veliki broj ljudi krenuo u taj posao ne znajući da zahteva mnogo rada i ulaganja, a prihodi nisu baš toliki“.,Višnja je zasađena na 250 hektara, pod malinom je oko 100 hektara, šljivom 40, 20 je hektara jabuke a 80 ostalo voće.„Za subvencije se uglavnom javljaju ljudi srednjeg doba i malo stariji, jer mladih ljudi na selu, takoreći, nemamo, ako izuzmemo pojedince koji su ostali tu, ali koji takođe imaju namere da se odsele.To je tako već više godina. U jednom periodu smo pokušali da taj trend zaustavimo malo većim ulaganjem i bilo je nekog poboljšanja. Međutim, zadnjih par godina, kako su granice „otvorene“ i kako su mladi krenuli da nalaze posao „na stranu“, to se drastično smanjilo,“ kaže Tošić.Od 50 sela u hanskoj opštini tek devet ih je ravničarskih. U njima još uvek opstaje poljoprivreda, najčešće voćarstvo i povrtarstvo. Poslednjih godina, kao što rekosmo, najviše se sadila malina. Voćari u hanskoj opštini danas se ne mogu požaliti na nedostatk otkupljivača. Najveći je „Nektar“. Međutim, on proletos nije uzimao malinu, koje najviše i ima na tom području. Zato su manji hladnjačari iskoristili priliku i „crveno zlato“ tada otkupili u proseku za po 75 dinara.U preostalo 41 brdsko-planinsko selo ostalo je po desetak stanovnika – starijih. Retko gde ta cifra prelazi 50 meštana. Retki su i njihovi naslednici koji pokušavaju da obnove neki vid proizvodnje. Gledano iz te perspektive, ono što je država propuštala nekoliko decenija unazad, sada je teško ispraviti. Dopušteno je da ljudi žive bez puteva, tamo gde ih je bilo ukidane su autobuske linije, a onda su se ljudi pakovali, pa su se škole, gde ih je bilo, zatvarale. Prodavnice takođe jer, za koga bi radile? Ambulante su bile sporadične pojave, uglavnom za izbore a nema više ni mesnih kancelarija. Matičari u preseljenim seoskim knjigama u Hanu posla imaju samo kada je u pitanju ona o umrlima.Inače, ove godine opština Vladičin Han je izdvojila četiri miliona dinara za za nabavku kvalitetnih priplodnih grla mlečnih rasa goveda i upola manje za kupovinu sadnog materijala voća, za koje poljoprivredna gazdinstva mogu da konkurišu. Maksimalni iznos povraćaja sredstava za goveda iznosi 100.000 dinara po grlu a gazdinstvo ima pravo na jedno. Za voćare je ta cifra nešto manja i iznosi 70.000 dinara po gazdinstvu, ali ne više od 20 dinara po sadnici jagode, 40 maline i kupine i 120 za drvenaste vrste voća. Obaveza vlasnika gazdinstava je da goveda ili zasade voća ne otuđe narednih pet godina.

“U proteklih četiri do pet godina u selima je uloženo oko 60 miliona dinara samo iz programa sa Ministarstvom poljoprivrede za revitalizaciju atarskih putev, u dužini od oko 100 km. Dodatno je i opština iz svog budžeta izdvajala za putnu mrežu makadamskog tipa. Samo je jedan deo asfaltiran, dok su drugi popravljeni ili posipani”, rekao nam je Časlav Mladenović, bivši direktor nekadšnje Direkcije za puteve u Vladičinom Hanu.

Jedan od puteva koji je asfaltiran je i onaj od Jagnjila do Solačke Sene u dužini od 3,3 km. Jagnjilo je po zadnjem popisu imalo 73 stanovnika.Svetlu takčku u malinarstvu predstavlja Manjak, brdsko-planinsko selo podno Vlasine, čiji su stanovnici pioniri u tom poslu u hanskoj opštini I najvveći proizvođačitog voća u Pčinjskom okrugu. To je i jedno od najudaljenijih brdskih sela, gde migracije skoro da nema. Po poslednjem popisu imalo je 375 žitelja. Njima je, radi lakšeg transporta maline, pre oko pet godina asfaltiran put od oko 5 kilometara.

Izvor:https://jugmedia.rs/mladi-ne-zele-ni-da-vide-motiku-ili-kako-smo-unistili-selo/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31