Drugi sajam sira, vina, meda i tradicionalnih proizvoda okupio je u restoranu "Komlen" na Tjentištu brojne izlagače sa područja Foče, hercegovačkih i drugih opština sa regije, čiji su domaći specijaliteti privukli ogroman broj posetilaca i turista iz evropskih zemalja.

"Carska rakija", nevesinjski nadaleko poznati sirevi, fočanski "zlatni sir", proizvodi od smokava, prirodni čajevi, melemi i tinkture, rukotvorine i suveniri, bogatstvo domaćih, tradicionalnih proizvoda, samo su deo bogate festivalske ponude predstavljene u prirodnom ambijentu Nacionalnog parka "Sutjeska", koji je organizator sajma.

Najveća gužva je na štandu Bože Vlačića iz Trebinja, koji je predstavio proizvode od smokve.

- Slatko od smokava, džem, rakija, liker od smokve i lavande, paleta proizvoda je velika. Ne bih voleo da mi se ponovi ovakva godina i pored stalnog zalivanja i čuvanja slab je prinos, ali ja sam zadovoljan. Potražnje uvek ima, a to pokazuje i ovaj sajam - kaže Vlačić.

Nevesinjci su se predstavili bogatim mlečnim i proizvodima od meda.

- Med i sve ostale pčelinje proizvode, propolis, polen, mešavine rakije medovače. Ovo je jedna od najlošijih godina za nas pčelare u poslednjih pedeset godina i više, ali borimo se - kaže pčelar Radmilo Govedarica iz Nevesinja.

- Tu su visokokvalitetni sirevi, sirevi za mezu sa paprikom, biberom, do najvećeg specijaliteta - sira iz mijeha, zatim tri vrste kajmaka, visokokvalitetno mleko sa hercegovačkih planina i visoravni - rekao je Blagoje Kravić, predstavnik mlekare "Perfeto plus" iz Nevesinja.

Da priroda čuva lek za svakoga pokazao je pčelarski centar "Batinić" sa Sokoca koji je predstavio različite prirodne preparate od biljaka i meda.

Organska proizvodnja bez hemije garantuje kvalitet, ističu Batinići.

- Tu su melemi na bazi meda, tinkture od biljaka, trava, kreme protiv bora, za njegu kože, kozmetika, mešavine za jačanje imuniteta, biljne kapi za ublažavanje različitih tegoba. Veliko je interesovanje za proizvode, svi traže prirodno, koliko god to ne izgleda nekad tako - kaže Dragan Batinić, vlasnik pčelarskog centra "Batinić".

Domaće proizvode od najkvalitetnijeg voća i povrća, ali i lekovitog bilja sa obronaka Zelengore, Vučeva i Maglića predstavilo je seosko domaćinstvo Kovač sa područja Tjentišta.

- Slatko od jagoda, borovnice, šipurka, ajvar, sokove od voća, naša je proizvodnja, a sve proizvode pravimo sa čistom izvorskom vodom koja nije hlorisana tako da je sve zdravo i lekovito - kaže Ramiz Kovač, koji se može pohvaliti kvalitetnom domaćom rakijom od jabuka "Ramizovačom".

Čuda prirode pretvorena u kvalitetne preparate predstavila je manufaktura Vladičić iz Foče, dok su kvalitetne tradicionalne proizvode od voća i povrća vešto spremile vredne ruke domaćica iz ustikoljanskog Udruženja žena "Emina".

Glavna tema ovogodišnjeg sajma je orijentisanost ka održivom razvoju u ruralnim područjima. Osim što okuplja brojne izlagače, sajam pruža mogućnost da se autohtoni proizvodi Foče i opština u okruženju promovišu u turističkom smislu i to u jedinstvenom prirodnom ambijentu najstarijeg nacionalnog parka u BiH.

Ovim sajamom pokušavamo da motivišemo domaće proizvođače i pružimo plasman njihovih prirodnih proizvoda. Svi ovi proizvodi uskoro će se moći prodavati u našoj namenskoj prodavnici koju ovde imamo, tako da nastojimo da cela regija ima korist od NP `Sutjeska`, kao što Republika Srpska ima korist jer ovde je sve više turista, a već je posećenost viša za oko 20 odsto nego lani - rekao je direktor Nacionalnog parka Dejan Pavlović.

On naglašava da gosti stižu sa svih kontinenata, te da se javlja potreba za sve većim smeštajnim kapacitetom, što će biti omogućeno uz pomoć Vlade Srpske.

Izvor: www.blis.rs

Tvorac ovog, po izgledu neobičnog sira, je Momčilo Budimirović, penzionisani profesor na Višoj poljoprivrednoj školi u Šapcu. Recept za ovaj kvalitetan proizvod je mleko alpskih koza, usitnjena hrastova kora, lekovita biljka čubar, čista kultura i morska so. Budimirović kaže da je „samo“uzeo ono što koza daje i „obogatio ukusom i izgledom“. Tako je nastao „Mačvanac“ - polumasni, polutvrdi sir, sa plesnima i čubrom u hrastovoj kori. Pravi se od mleka francuskih alpskih koza na poljoprivrednom domaćinstvu „Budimirović“, u selu Glušci kraj Šapca. „Svakoga dana proizvedemo 10 do 15 kilograma sira, što je količina koja može da se proda. Sir uglavnom ide na beogradsko tržište i njega, pre svega, kupuju elitni restorani poput „Tri šešira“, „Franša“... Inače, sam naziv sira odgovara načinu spremanja i kvalitetu dobijenog proizvoda. Ovo je apsolutno zdrav proizvod, jer u njemu nema aditiva, ako izuzmemo kuhinjsku so“, kaže Budimirović. Učestvovao je i na sajmovima „Vikend dobrog ukusa“ u organizaciji „Agrobiznis magazina“.

Nagrađen je zlatnim medaljama na sajmovima „Arhimed“ u Moskvi i „Eureka“ u Briselu, 2008. godine.

„Moje domaćinstvo je relativno malo, skromno, ušuškano, uljuljkano. Lepo izgleda. Ja u njemu uživam i proizvodim nešto što volim. Držim kozice, sa kojima se lepo družim. Imam stado, koje broji oko 50 koza. Ova rasa je pitoma, hoće da pase, ali i da jede sa jasala, daje dosta kvalitetnog mleka i ono što je najvažnije, ne prenosi miris hrane na mleko, što je najbitnije kod proizvodnje sira’’, priča Budimirović. U početku muže, u proseku se dobija 3,5 do 4 litra mleka, ali kako period muže odmiče, tako se i količina mleka smanjuje. U novembru prestaje muža, ali se naprave zalihe sira, tako ga ima tokom cele godine. I pakovanje, u kojem je sir išao na rusko tržište, je unikatno,drveno, slikano rukom umetnika.

„Usavršavanje procesa proizvodnje je trajao nekih četiri do pet godina, i uz mnogo sreće dobili smo jedan divan proizvod, koji staje rame uz rame sa svetskim proizvodima u oblasti proizvodnje sira. Ovo je čista manufaktura, rad malog broja ljudi. Proces proizvodnje ovog sira pretpostavlja da onog trenutka kada izađe iz zajedničkog suda gde se podsirava, svaki komad živi svoj život. Svaki se posebno soli, kondicionira, svaki posebno odležava u prostoriji za zrenje, tako da se dobije unikatni proizvod’’, objašnjava naš sagovornik. Koza je, kaže, životinja, koju je priroda stvorila i podarila svetu, i daje božanstvene proizvode koje, ljudi na nesreću ne znaju da koriste. Veći deo kozjih proizvoda bacamo u prirodu ili dajemoživotinjama. Recimo, surutka je možda najkvalitetniji deo, koji se dobija u proizvodnji sira, a najčešće se ne koristi u one svrhe u koje bi trebalo, naglašava Budimirović.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u junskom izdanju Agrobiznis magazina. 

Da je izrada jedinstvenog lisnatog sira po recepturi staroj i stotinu godina proslavila Mokrin i vredne Mokrinčanke, uverila nas je i majstorica Danica Terzić (57) koja je na 84. Međunarodnom sajmu Poljoprivrede u Novom Sadu osvojila prvo mesto za ovaj jedinstveni sir koji se pravi na severu Banatu.

Kako kaže vredna Danica, nisu samo Mokrinčani poznati po Gusanijadi i Vaskršnjim svečanostima, u Mokrinu postoji i tradicija izrade isnatog, rolovanog sira koji je postao sinonim za ukus, izgled i jedinstvenost.

Lisanti sir se pravio u Mokrinu od davnina. Pravila ga je moja baka, majka i moja svekrva. To je više tradicija kod nas u selu, zanat sam naučila od njih,a onda sam vremenom sama usavršila njegovu izradu, dodala mu nove ukuse i dobila potpuno novu vrstu lisnatog sira.

Danica objašnjava da spremanje lisantog sira liči na razvlačenje pite, pa mnogi ostanu u čudu kada vide da se umesto testa na stolu razvlači sir:

-Najpre se podlije mleko, obično uzimam jutarnje i večernje mleko, dobro ga ocedim, otklonim surutku i tada ga ostavim da odmori.

– Nakon toga sir se kuva i kada dobijemo određenu masu koja nalikuje testu, sir razvlačimo po stolu, filujemo raznim nadevima i rolujemo. Dobijamo rolovane sireve koje sečemo na kriške i poslužujemo – priča nam ova vredna Mokrinčanka.

Pravim sir i sa ljutom paprikom, biberom, probala sam i sa ruskom salatom, priča nam Danica. Lisnati sir sa ukusom višanja otišao i u Afriku.

Suprug, deca i komšije bili su degustatori sira sa višnjama, nekima se dopalo, nekima ne,ali sam dok god nisam napravila savršen ukus nisam odustajala od ove vrste.

Izvor: www.telegraf.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30