Istorija sira duga je oko 7.000 godina, azasluga za njegov nastanak pripisan je arapskim nomadima, koji su primetili da se mleko koje se dugo nosi u mešini usled visokih temeperatura podeli na tečnost (surutku) i zgrušane grudvice (sir). Životinjska mešina sadržala je, naime, enzim remin koji je odgovoran za koagulaciju mleka.

Prvo svedočanstvo o postojanju sira i načinu njegovog pravljenja datira oko 3.000 god pre Hrista. Razne vrste sireva od mladih, mekanih do tvrdih, žutih - kravljih, ovčjih i kozijih sireva mogle su se naći i na rimskim pijacama. Pojavom hrišćanstva i manastira, napreduje i tehnika pravljenja sira, a do 20. veka to je bio više zanat i umetnost nego industrija...

Beli srpski sir

Po vrsti mleka od koga su napravljeni sirevi se dele na: kravlji, ovčji, koziji, a moguća je i mešavina kravljeg sa ostalim vrstama mleka. U zavisnosti od načina pripreme imamo: svež (mladi) sir, salamurene sireve, polutvrde, tvrde sireve, specijalne i topljene sireve. Sveži mladi sirevi dobijaju se zgrušavanjem mleka dodavanjem sirila (ferment koji se dobija iz telećeg želuca) ili kiselo-mlečnom fermentacijom uz najmanju dodatnu obradu gruša. Namenjeni su za brzu potrošnju, a najpoznatiji je „švapski sir“ - kvark dobijen iz obranog mleka. Salamureni sirevi su tipični za sve zemlje Balkana. U našoj zemlji je to beli srpski sir, kod Bugara „bugarsko belo sirenje“, u Grčkoj „feta“ sir (feta na grčkom - kriška, komad). Najpoznatiji domaći beli sirevi su pljevaljski, sjenički, zlatarski, svrljiški...

Sjenički sir je autohtona vrsta sira sa područja Sjenice i Tutina, i proizvodi se mahom od ovčjeg mleka. Jedan je od najcenjenijih sireva karakteristične arome i ukusa, izrazito bele boje i specifične teksture.

Zlatarski sir je punomasni sir mlečno belo do belo žute boje, a kriške sira imaju zbijenu strukturu sa malim šupljinama ili bez šupljina. Za proizvodnju Zlatarskog sira koristi se kravlje ili mešavina kravljeg i ovčjeg mleka, ima prijatnu aromu koja dugo traje i kremastu strukturu koja se topi u ustima.

Polutvrdi i tvrdi sirevi

Polutvrdi sirevi nazivaju se još i sirevi sa niskim dogrevanjem gruša ili holandski tip sireva. Ime su dobili po gradovima iz kojih se izvoze još od 17. veka. Najpoznatiji su Gauda (gouda) koji se izrađuje od punomasnog mleka ispada u ekstra masni sir, što mu daje prijatan ukus i miris. Edam sir (edamer) se proizvodi od standardizovanog mleka sa najmanje 40% masti u suvoj materiji. Ima relativno tanku, glatku i zaštićenu koru. U Nemačkoj ga nazivaju "sir za rezanje". Trapist sadrži 45% mleč. masti u suvoj materiji, 54-63% vode u bezmasnoj materiji sira i 1,5-2,5% soli. Sir je slamnožute boje, aromatičnog i slabo kiselkastog ukusa, plastičnog testa sa nekoliko šupljika na preseku veličine graška. Komercijalana zrelost sira, pod određenim uslovima, postiže se za 30 dana. U grupu tvrdih sireva spadaju kačkavalj, ementaler, čedar, parmezan... Zajedničko im je što imaju sadržaj vlage ispod 40% i prave u velikim komadima. Odlika tvrdih sireva je dug period zrenja. Kačkavalj je jedini tvrdi sir u domaćoj ponudi. Najpoznatiji je Pirotski kačkavalj slamnožute boje, kompaktan i uglavnom bez šupljina. Prijatnog je ukusa sa nešto pikantnosti. Proizvođači Pirotskog kačkavalja s ponosom ističu da je njihov sir bio i na trpezi Bele kuće šezdesetih godina prošlog veka. Staroplaninski kačkavalj je svetlo do zlatnožute boje. Ukus i miris su prijatni, blago kiseli i pikantni. Staroplaninski kačkavalj nekada je pravljen isključivo od ovčijeg mleka, ali se kasnije počelo i sa dodavanjem kravljeg meka i to oko 20 procenata, što utiče na kvalitet, ali i popravlja ukus i boju proizvoda.

Posebni ili specijalni sirevi

Specijalne vrste sira izrađuju se različitim tehnologijama, razlikuju se po izgledu, obliku i organoleptičkim svojstvima. Najcenjeniji i najskuplji su - Kamamber i bri sirevi (poreklom iz Francuske) karakteristični su po belim plesnima po površini. Rokfor (francuski), italijanski gorgonzola i drugi plavi sirevi (u našem žargonu "buđavi") koje odlikuju plave plesni, ne samo po površini, nego već i unutar testa sira. Topljeni sirevi se ne dobijaju neposredno od mleka, već preradom (topljenjem) određenih ili mešavine različitih sireva, ali i sa raznovrsnim dodacima. U grupu topljenih sireva mogu se svrstati i sirni namazi.

Provera kvaliteta sira radi se u labartorijama, a proverava se procenat mlečne masti u suvoj materiji i procenat vode, kao i mikrobiološka analiza. Kačkavalj, recimo,mora da ima najmanje 45 % mlečne masti u suvoj materiji što je u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i Standardom za isti.

U susret uskršnjim praznicima, JKP „Gradske pijace“ prethodne nedelje, naručile su komercijalnu analizu zdravstvene i higijenske ispravnosti, metodom slučajnog uzorka osetljivih namirnica koje su sastavni deo uskršnje trpeze. 

Naučni institut za veterinarstvo Srbije (NIVS) još jednom potvrdio: jaja, sir i suvomesnati proizvodi koji se prodaju na beogradskim pijacama ispunjavaju sve uslove predviđene Zakonom o bezbednosti hrane i svim pravilnicima donetim u skladu sa ovim Zakonom.

U uzorkovanim konzumnim kokošijim jajima nije identifikovana bakterija Salmonella spp, dok u belom kravljem siru nije izolovana ni Salmonella spp niti Listeria monocytogenes. Pored mikrobiološke analize namirnica, obavljeno je ispitivanje kvaliteta mesnih prerađevina. Svi dobijeni rezultati kreću se u granicama referentnih vrednosti preduzetih iz Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, kao i Pravilnika o prehrambenim aditivima, dok je u samo jednom uzorku kobasice identifikovan povećan sadržaj kolagena, te je ovaj proizvod odmah povučen iz prometa po nalogu Gradskih pijaca.

Zdravlje građana i bezbednost hrane, jedan je od glavnih aspekata Gradskih pijaca, imajući u vidu da preduzeće pune tri godine sprovodi interni monitoring u cilju zdravstvene ispravnosti namirnica životinjskog porekla i poljoprivrednih proizvoda na svim beogradskim pijacama.

Gradske pijace bašte vašeg poverenja!

Predstavnici holandske firme MAAZ Dairy Foods posetili su Mlekaru Valletta u Vučkovici, u okolini Guče, i razmatrali mogućnosti zajedničke saradnje u proizvodnji tvrdog sira.
 
Prema rečima načelnika Moravičkog okruga Slobodana Jolovića ova holandska kompanija želi da svoje poslovanje iz Ukrajine premesti u Srbiju.
 
- Moravički okrug ima oko 20.000 grla stoke, od čega nešto više je od 50% muznih krava, što je jedan značajan potencijal za ovaj deo Srbije. Saradnja sa najvećim proizvođačem sira u Evropi sigurno bi doprinela da se unaprede naši potencijali, kako proizvodni, tako i preradni. U pregovorima smo istakli da smo zainteresovani da se 3.000 krava izmesti iz Ukrajine za Srbiju, kao i da obezbedimo ulaganje u farme i u kooperativnu proizvodnju. Negde oko 50 proizvođača na ovom području ima kapacitete da prihvati između 10 i 50 muznih krava - objašnjava Jolović.
 
Sa druge strane MAAZ Dairy Foods bi proširila svoje preradne kapacitete, jer bi prozvodila u mlekari Valletta sir sa geografskim poreklom, koji je nešto skuplji i izvozno orjentisan. Njihova obaveza će biti ulaganje u proširenje i izgradnju preradnih kapaciteta.
 
- Morali bi da sagrade i jednu fabriku za proizvodnju mleka u prahu, što bi mnogo značilo ljudima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom na teritoriji Moravičkog okruga - navodi Jolović.
 
Vlasnik mlekare Valletta Radiša Čubrić istakao je da je saradnja sa holandskom kompanijom važna kako bi se zadržao ceo asortiman, a i dodala proizvodnja najkvalitenijeg sira koji bi se izvozio u Rusiju i evropske zemlje.
 
Meine Haringsma, predstavnik firme MAAZ Dairy Foods kazao je da je ovo njihova treća poseta Vallette, gde su došli sa ekspertima koji su odradili profesionalnu analizu kapaciteta i opreme.
 

Na Sajmu Etno hrane i pića, upoznali smo Miloša Todorovića i njegovu suprugu Bojanu, koji su došli iz sela Veliki Gaj, i na lepo uređenom štandu predstavili proizvode od kozjeg mleka "Srećna koza". Početkom 2014. godine, porodica Todorović je počela sa proizvodnjom kozjeg sira, a danas već u ponudi ima polutvrde kozje sireve sa mirođijom, sremušom, borovnicom, sa zelenim biberom i crnim tartufima. Pored toga, u ponudi imaju i bele sireve, grčki jogurt i kozju mocarelu.

Na registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu imaju oko 300 grla koza, od čega je 150 muznih. Proizvode izlažu na sajmovima, a prodaju vrše i u prodavnicama, pršutarama, kao i kućne dostave svake druge subote. Kako nam je istakao Miloš, malo po malo i celokupnu godišnju proizvodnju rasproda.

 

 Kozji sir od mirođije, borovnice i sa zelenim biberom

„Od prvog dana proizvodnje imam stalne kupce, koji se uvek rado vraćaju da ponovo kupe kod nas sir. I kako zadovoljno ističu, sir je istog ukusa i kvaliteta kao prvog dana“, dodaje Miloš. Porodica Todorović ima u planu da osnuje mlekaru i da proširi proizvodnju sira. Pored koza, Miloš na poljoprivrednom gazdinstvu ima i 6.500 stabala višnje, koju prodaje u svežem stanju.  

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

Ekipa Agrobiznis magazina bila je u prilici da se nađe u jednoj od najvrednijih pećina, poznatoj po nazivu Kalbah, koje se nalaze u Švajcarskoj konfederaciji, i generalno u svetu najznačajnijih za proizvodnju sira. Ovo je pećina u kojoj se proizvodi čuveni Ementaler sir. Zbog rasta potreba i sve većeg udela na tržištu, originalna veličina pećine je proširena, tako da su iskopani novi tuneli 1991. godine, a potom i 2010. godine. Pećine se nalaze na dubini od 2.150 m. Sam ulaz u pećinu gde je smešten sir nalazi se na dubini od 1.650 m.

U pojedinim tunelima ove pećine, odležava i čuveni sir Raklet, koji predstavlja jedan od glavnih specijaliteta Švajcarske kuhinje. On se najčešće koristi u ishrani. To je sir koji je proizveden u letnjem periodu, a jede se u zimskom.

Kompletnu pećinu opslužuje osam robota. Ceo proces proizvodnje Ementaler sira traje godinu dana, a svaki kolač sira teži 100 kg. Na kraju procesa, spoljašna boja sira je potpuno crna, dok se u periodu zrenja ona kreće od krem, preko braon i drugih nijansi boja.

U pećini se nalazi količina sira čija je vrednost 25 miliona franaka. Da bi Ementaler sir imao ukus po kojem je prepoznatljiv, kao i rupice, potrebno je prilikom sirenja dodati specijalne vrste bakterija. U tome je osnovna njegova razlika u odnosu na ostale sireve.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar.

 

Ekskluzivno iz Švajcarske za sve farmere

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3065-ekskluzivno-iz-svajcarske-za-sve-farmere

 

 

"Balkan Cheese Festival", šesta po redu izložba autohtonih sireva Balkana, biće održan 14. i 15. oktobra u Domu omladine Beograda, koji je od ove godine partner manifestacije.

Na festivalu će široj publici biti predstavljeno oko 300 sireva iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a na posebnim prezentacijama biće predstavljeni i sirevi iz Francuske, koja je ovoga puta pozvana kao zemlja-gost.

Posetioci će moći da probaju retke i neobične vrste sireva, i uživaju u uparivanju sireva sa vrhunskim vinima i delikatesima, kao što su poslastice sa sirom i sladoledi od raznih vrsta sireva.

Radno vreme „Balkan Cheese Festivala“ biće od 10:00 do 20:00 časova u subotu i nedelju.

Drugog dana festivala, u nedelju 15. oktobra u 18 časova, biće proglašeni pobednički sirevi prema glasovima posetilaca.

Cena jednodnevne ulaznice je 250 dinara (uključuje degustaciju sireva i delikatesa na svim štandovima izlagača). Ulaznice su dostupne na biletarnici Eventima u Domu omladine Beograda.

Izvor: www.domomladine.org

 

Da li ste probali najpoznatiju rakiju u Grčkoj?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3151-da-li-ste-probali-najpoznatiju-rakiju-u-grckoj

 

Nubijska koza pripada grupi mlečnih rasa koza. Poreklo vodi iz Nubije, Etiopije, a uzgaja se uglavnom u Egiptu, Etiopiji i Južnoj Africi. Nubijska rasa je u velikom broju zastupljena u zemljama Zapadne Evrope.

Engleski uzgajivači su uvozom ove rase od 1895. godine razvili anglo-nubijsku rasu, a najzastupljenija je u SAD. Anglo-nubijska koza je nastala u Engleskoj, kao rasa kombinovanih proizvodnih sposobnosti, za meso i mleko. Englesko švajcarski tip ove koze je nastao sa ukrštanjem ove rase sa jarčevima iz Indije, Egipta i Etiopije. S obzirom da vodi poreklo iz Afrike, dugo se smatralo da je ova rasa neotporna na hladnoću, ali danas se uspešno gaji u Kanadi.

Smatra se najboljom rasom kombinovanih sposobnosti. Pogodna je za proizvodnju mleka, ali je i najmesnatija koza kombinovanog tipa. Laktacija traje 10 meseci, a za to vreme ova rasa daje oko 700 litara mleka. Mleko ove rase ima veći procenat mlečne masti (u proseku oko 4,5%) i proteina u odnosu na mleko alpskih koza. Samim tim se u proizvodnji sira, od iste količine mleka anglo-nubijske koze, dobije više sira u odnosu na mleko alpskih koza, ili se dobija ista količina sira, ali boljeg kvaliteta. Mleko je bez karakterističnog mirisa.

Glava Nubijske koze je kratka, skraćenog lica, širokih klopavih visećih ušiju. Boja dlake je najčešće crna, crvena ili mrka. Težina ove rase može biti od 90-100 kg. Rogove imaju raspoređene daleko jedan od drugih, leđa su ravna i duga. Dobro podnosi zimu i vrućinu, nisu zahtevne u pogledu ishrane. Podmladak linija koje daju preko 1.000 litara je skuplji od Alpskih koza, jer ova koza ima znatno veći procenat mlečne masti i proteina.

U proizvodnji sira to znači da se od iste količine mleka Nubijske koze, dobije više sira nego od Alpske, ili se dobije ista količina sira, ali boljeg kvaliteta. Sadržaj mlečne masti Nubijskih koza je preko 4,5%, uz procenat proteina koji se kreće od 3,5-4,0. Obično je tvrdoglavija od drugih mlečnih koza i karakteristično se oglašava. Čak se i jarići oglašavaju kao da se žale.

 

DRVEĆU argana, u polupustinjskoj regiji Sus, na jugu Maroka, teško je da opstane, ali naučnici su uvideli da spas mogu im da donesu koze, koje se penju na grane, jedu plodove, i kasnije ispljunu semena koja su nalik na orahe. Više o pomenutoj temi možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/kozarstvo/item/2487-koze-spas-za-poljoprivredu-maroka

 

 

Drugi sajam sira, vina, meda i tradicionalnih proizvoda okupio je u restoranu "Komlen" na Tjentištu brojne izlagače sa područja Foče, hercegovačkih i drugih opština sa regije, čiji su domaći specijaliteti privukli ogroman broj posetilaca i turista iz evropskih zemalja.

"Carska rakija", nevesinjski nadaleko poznati sirevi, fočanski "zlatni sir", proizvodi od smokava, prirodni čajevi, melemi i tinkture, rukotvorine i suveniri, bogatstvo domaćih, tradicionalnih proizvoda, samo su deo bogate festivalske ponude predstavljene u prirodnom ambijentu Nacionalnog parka "Sutjeska", koji je organizator sajma.

Najveća gužva je na štandu Bože Vlačića iz Trebinja, koji je predstavio proizvode od smokve.

- Slatko od smokava, džem, rakija, liker od smokve i lavande, paleta proizvoda je velika. Ne bih voleo da mi se ponovi ovakva godina i pored stalnog zalivanja i čuvanja slab je prinos, ali ja sam zadovoljan. Potražnje uvek ima, a to pokazuje i ovaj sajam - kaže Vlačić.

Nevesinjci su se predstavili bogatim mlečnim i proizvodima od meda.

- Med i sve ostale pčelinje proizvode, propolis, polen, mešavine rakije medovače. Ovo je jedna od najlošijih godina za nas pčelare u poslednjih pedeset godina i više, ali borimo se - kaže pčelar Radmilo Govedarica iz Nevesinja.

- Tu su visokokvalitetni sirevi, sirevi za mezu sa paprikom, biberom, do najvećeg specijaliteta - sira iz mijeha, zatim tri vrste kajmaka, visokokvalitetno mleko sa hercegovačkih planina i visoravni - rekao je Blagoje Kravić, predstavnik mlekare "Perfeto plus" iz Nevesinja.

Da priroda čuva lek za svakoga pokazao je pčelarski centar "Batinić" sa Sokoca koji je predstavio različite prirodne preparate od biljaka i meda.

Organska proizvodnja bez hemije garantuje kvalitet, ističu Batinići.

- Tu su melemi na bazi meda, tinkture od biljaka, trava, kreme protiv bora, za njegu kože, kozmetika, mešavine za jačanje imuniteta, biljne kapi za ublažavanje različitih tegoba. Veliko je interesovanje za proizvode, svi traže prirodno, koliko god to ne izgleda nekad tako - kaže Dragan Batinić, vlasnik pčelarskog centra "Batinić".

Domaće proizvode od najkvalitetnijeg voća i povrća, ali i lekovitog bilja sa obronaka Zelengore, Vučeva i Maglića predstavilo je seosko domaćinstvo Kovač sa područja Tjentišta.

- Slatko od jagoda, borovnice, šipurka, ajvar, sokove od voća, naša je proizvodnja, a sve proizvode pravimo sa čistom izvorskom vodom koja nije hlorisana tako da je sve zdravo i lekovito - kaže Ramiz Kovač, koji se može pohvaliti kvalitetnom domaćom rakijom od jabuka "Ramizovačom".

Čuda prirode pretvorena u kvalitetne preparate predstavila je manufaktura Vladičić iz Foče, dok su kvalitetne tradicionalne proizvode od voća i povrća vešto spremile vredne ruke domaćica iz ustikoljanskog Udruženja žena "Emina".

Glavna tema ovogodišnjeg sajma je orijentisanost ka održivom razvoju u ruralnim područjima. Osim što okuplja brojne izlagače, sajam pruža mogućnost da se autohtoni proizvodi Foče i opština u okruženju promovišu u turističkom smislu i to u jedinstvenom prirodnom ambijentu najstarijeg nacionalnog parka u BiH.

Ovim sajamom pokušavamo da motivišemo domaće proizvođače i pružimo plasman njihovih prirodnih proizvoda. Svi ovi proizvodi uskoro će se moći prodavati u našoj namenskoj prodavnici koju ovde imamo, tako da nastojimo da cela regija ima korist od NP `Sutjeska`, kao što Republika Srpska ima korist jer ovde je sve više turista, a već je posećenost viša za oko 20 odsto nego lani - rekao je direktor Nacionalnog parka Dejan Pavlović.

On naglašava da gosti stižu sa svih kontinenata, te da se javlja potreba za sve većim smeštajnim kapacitetom, što će biti omogućeno uz pomoć Vlade Srpske.

Izvor: www.blis.rs

Tvorac ovog, po izgledu neobičnog sira, je Momčilo Budimirović, penzionisani profesor na Višoj poljoprivrednoj školi u Šapcu. Recept za ovaj kvalitetan proizvod je mleko alpskih koza, usitnjena hrastova kora, lekovita biljka čubar, čista kultura i morska so. Budimirović kaže da je „samo“uzeo ono što koza daje i „obogatio ukusom i izgledom“. Tako je nastao „Mačvanac“ - polumasni, polutvrdi sir, sa plesnima i čubrom u hrastovoj kori. Pravi se od mleka francuskih alpskih koza na poljoprivrednom domaćinstvu „Budimirović“, u selu Glušci kraj Šapca. „Svakoga dana proizvedemo 10 do 15 kilograma sira, što je količina koja može da se proda. Sir uglavnom ide na beogradsko tržište i njega, pre svega, kupuju elitni restorani poput „Tri šešira“, „Franša“... Inače, sam naziv sira odgovara načinu spremanja i kvalitetu dobijenog proizvoda. Ovo je apsolutno zdrav proizvod, jer u njemu nema aditiva, ako izuzmemo kuhinjsku so“, kaže Budimirović. Učestvovao je i na sajmovima „Vikend dobrog ukusa“ u organizaciji „Agrobiznis magazina“.

Nagrađen je zlatnim medaljama na sajmovima „Arhimed“ u Moskvi i „Eureka“ u Briselu, 2008. godine.

„Moje domaćinstvo je relativno malo, skromno, ušuškano, uljuljkano. Lepo izgleda. Ja u njemu uživam i proizvodim nešto što volim. Držim kozice, sa kojima se lepo družim. Imam stado, koje broji oko 50 koza. Ova rasa je pitoma, hoće da pase, ali i da jede sa jasala, daje dosta kvalitetnog mleka i ono što je najvažnije, ne prenosi miris hrane na mleko, što je najbitnije kod proizvodnje sira’’, priča Budimirović. U početku muže, u proseku se dobija 3,5 do 4 litra mleka, ali kako period muže odmiče, tako se i količina mleka smanjuje. U novembru prestaje muža, ali se naprave zalihe sira, tako ga ima tokom cele godine. I pakovanje, u kojem je sir išao na rusko tržište, je unikatno,drveno, slikano rukom umetnika.

„Usavršavanje procesa proizvodnje je trajao nekih četiri do pet godina, i uz mnogo sreće dobili smo jedan divan proizvod, koji staje rame uz rame sa svetskim proizvodima u oblasti proizvodnje sira. Ovo je čista manufaktura, rad malog broja ljudi. Proces proizvodnje ovog sira pretpostavlja da onog trenutka kada izađe iz zajedničkog suda gde se podsirava, svaki komad živi svoj život. Svaki se posebno soli, kondicionira, svaki posebno odležava u prostoriji za zrenje, tako da se dobije unikatni proizvod’’, objašnjava naš sagovornik. Koza je, kaže, životinja, koju je priroda stvorila i podarila svetu, i daje božanstvene proizvode koje, ljudi na nesreću ne znaju da koriste. Veći deo kozjih proizvoda bacamo u prirodu ili dajemoživotinjama. Recimo, surutka je možda najkvalitetniji deo, koji se dobija u proizvodnji sira, a najčešće se ne koristi u one svrhe u koje bi trebalo, naglašava Budimirović.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u junskom izdanju Agrobiznis magazina. 

Da je izrada jedinstvenog lisnatog sira po recepturi staroj i stotinu godina proslavila Mokrin i vredne Mokrinčanke, uverila nas je i majstorica Danica Terzić (57) koja je na 84. Međunarodnom sajmu Poljoprivrede u Novom Sadu osvojila prvo mesto za ovaj jedinstveni sir koji se pravi na severu Banatu.

Kako kaže vredna Danica, nisu samo Mokrinčani poznati po Gusanijadi i Vaskršnjim svečanostima, u Mokrinu postoji i tradicija izrade isnatog, rolovanog sira koji je postao sinonim za ukus, izgled i jedinstvenost.

Lisanti sir se pravio u Mokrinu od davnina. Pravila ga je moja baka, majka i moja svekrva. To je više tradicija kod nas u selu, zanat sam naučila od njih,a onda sam vremenom sama usavršila njegovu izradu, dodala mu nove ukuse i dobila potpuno novu vrstu lisnatog sira.

Danica objašnjava da spremanje lisantog sira liči na razvlačenje pite, pa mnogi ostanu u čudu kada vide da se umesto testa na stolu razvlači sir:

-Najpre se podlije mleko, obično uzimam jutarnje i večernje mleko, dobro ga ocedim, otklonim surutku i tada ga ostavim da odmori.

– Nakon toga sir se kuva i kada dobijemo određenu masu koja nalikuje testu, sir razvlačimo po stolu, filujemo raznim nadevima i rolujemo. Dobijamo rolovane sireve koje sečemo na kriške i poslužujemo – priča nam ova vredna Mokrinčanka.

Pravim sir i sa ljutom paprikom, biberom, probala sam i sa ruskom salatom, priča nam Danica. Lisnati sir sa ukusom višanja otišao i u Afriku.

Suprug, deca i komšije bili su degustatori sira sa višnjama, nekima se dopalo, nekima ne,ali sam dok god nisam napravila savršen ukus nisam odustajala od ove vrste.

Izvor: www.telegraf.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31