„Balkan Cheese Festival“, osma po redu izložba autohtonih sireva Balkana biće održana tokom vikenda 13. i 14. oktobra u prostoru Doma omladine Beograda, partnera ove manifestacije. Posetioci će moći da probaju retke i neobične vrste stotine sireva iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Francuske i Hrvatske, uživaju u uparivanju sireva sa vrhunskim vinima i delikatesima kao i poslasticama sa sirom. Na ovom festivalu po prvi put biće predstavljen i kozji sir u irskom Guiness pivu.
Zemlja gost ovog festivala je Holandija, zemlja poznata po proizvodnji sireva, koja će imati i svoje predstavljanje na samom događaju. Radno vreme „Balkan Cheese Festivala“ biće od 10 do 20 časova u subotu i nedelju, dok je ceremonija otvaranja zakazana za subotu u 11 časova.

Na festivalu će biti održane prezentacije pravljenja mladog kačkavalja čuvene Mlekarske škole „Dr Obren Pejić“ iz Pirota, kao i predavanja:
Subota, 13. oktobar:
12:30 časova: „Holandska tradicija: proizvodnja sireva na farmama“
14 časova: „Istorijat sirarstva i vrste sireva Holandije”
Nedelja, 14. oktobar:
16 časova: „Stara jela od sireva i mlečnih proizvoda kao deo nematerijalne kulturne baštine Srbije“
Svečana dodela nagrada za najbolje sireve po glasovima publike, najlepši štand i najlepši tanjir sireva biće održana u nedelju, 14. oktobra u 19 časova.
Cena jednodnevne ulaznice je 250 dinara (uključuje degustaciju sireva i delikatesa na svim štandovima izlagača). Karte će biti dostupne na biletarnici Eventima u Domu omladine Beograda.
Detaljnije informacije o manifestaciji mogu se naći i na stranici:
www.facebook.com/IzlozbaSira

Izvor:Agropress

Delegacija Opštine Čajetina sa predstavnicima Zlatiborskog Eko Agrara i Turističke organizacije „Zlatibor“, bila je učesnik Sajma parmskog pršuta u italijanskom gradu Langirano. Glavni razlog njihovog odlaska je jačanje ranije uspostavljene saradnje sa predstavnicima konzorcijuma parmskog pršuta, koji su ove godine bili gosti Sajma suvomesnatih proizvoda u Mačkatu.
Opština Čajetina jedina je opština iz Srbije koja je učestvovala na Sajmu parmskog pršuta, manifestaciji koja se dugi niz godina organizuje u italijanskom gradu Langirano, u regiji Parma. Cilj učešća bila je prezentacija poljoprivrednih proizvoda, ali i turističke ponude opštine Čajetina, kao i uspostavljanje saradnje sa proizvođačima sa Korzike, Španije, pa čak i iz dalekog Japana, sa domaćinima iz Italije, kao i sa delegacijom iz Hrvatske.

„Imali smo prezentaciju na glavnoj bini gde smo predstavili zlatiborsku goveđu pršutu, koja je za Italijane bila pravi delikates. Ovaj proizvod privukao je dosta pažnje zbog specifičnog načina pripreme, koji traje od 41 do 45 dana. Naravno, promovisali smo Zlatkin sir i kajmak. Iako Parma kao regija obiluje raznim vrstama sireva, Italijani i njihovi gosti bili su zadovoljni ukusom i izgledom našeg belog sira u krišci“, kaže Miljko Radišić iz Zlatiborskog Eko agrara.Dragocena iskustva stečena učešćem na sajmu u Italiji, primeniće se prilikom organizovanja narednog Sajma pršute u Mačkatu, manifestaciji koja je odavno svrstana u red nacionalnih. Iz Eko agrara kažu da će se sa prezentacijom tradicionalnih proizvoda zlatiborskog kraja nastaviti i u narednom periodu. Ovi specijaliteti uskoro će se naći na internacionalnom sajmu pršute u Tinjanu, koji će se održati od 19. do 21. oktobra.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/335120/zlatiborski-delikatesi-na-sajmu-parmskog-prsuta-u-italiji/

Istorija sira duga je oko 7.000 godina, azasluga za njegov nastanak pripisan je arapskim nomadima, koji su primetili da se mleko koje se dugo nosi u mešini usled visokih temeperatura podeli na tečnost (surutku) i zgrušane grudvice (sir). Životinjska mešina sadržala je, naime, enzim remin koji je odgovoran za koagulaciju mleka.

Prvo svedočanstvo o postojanju sira i načinu njegovog pravljenja datira oko 3.000 god pre Hrista. Razne vrste sireva od mladih, mekanih do tvrdih, žutih - kravljih, ovčjih i kozijih sireva mogle su se naći i na rimskim pijacama. Pojavom hrišćanstva i manastira, napreduje i tehnika pravljenja sira, a do 20. veka to je bio više zanat i umetnost nego industrija...

Beli srpski sir

Po vrsti mleka od koga su napravljeni sirevi se dele na: kravlji, ovčji, koziji, a moguća je i mešavina kravljeg sa ostalim vrstama mleka. U zavisnosti od načina pripreme imamo: svež (mladi) sir, salamurene sireve, polutvrde, tvrde sireve, specijalne i topljene sireve. Sveži mladi sirevi dobijaju se zgrušavanjem mleka dodavanjem sirila (ferment koji se dobija iz telećeg želuca) ili kiselo-mlečnom fermentacijom uz najmanju dodatnu obradu gruša. Namenjeni su za brzu potrošnju, a najpoznatiji je „švapski sir“ - kvark dobijen iz obranog mleka. Salamureni sirevi su tipični za sve zemlje Balkana. U našoj zemlji je to beli srpski sir, kod Bugara „bugarsko belo sirenje“, u Grčkoj „feta“ sir (feta na grčkom - kriška, komad). Najpoznatiji domaći beli sirevi su pljevaljski, sjenički, zlatarski, svrljiški...

Sjenički sir je autohtona vrsta sira sa područja Sjenice i Tutina, i proizvodi se mahom od ovčjeg mleka. Jedan je od najcenjenijih sireva karakteristične arome i ukusa, izrazito bele boje i specifične teksture.

Zlatarski sir je punomasni sir mlečno belo do belo žute boje, a kriške sira imaju zbijenu strukturu sa malim šupljinama ili bez šupljina. Za proizvodnju Zlatarskog sira koristi se kravlje ili mešavina kravljeg i ovčjeg mleka, ima prijatnu aromu koja dugo traje i kremastu strukturu koja se topi u ustima.

Polutvrdi i tvrdi sirevi

Polutvrdi sirevi nazivaju se još i sirevi sa niskim dogrevanjem gruša ili holandski tip sireva. Ime su dobili po gradovima iz kojih se izvoze još od 17. veka. Najpoznatiji su Gauda (gouda) koji se izrađuje od punomasnog mleka ispada u ekstra masni sir, što mu daje prijatan ukus i miris. Edam sir (edamer) se proizvodi od standardizovanog mleka sa najmanje 40% masti u suvoj materiji. Ima relativno tanku, glatku i zaštićenu koru. U Nemačkoj ga nazivaju "sir za rezanje". Trapist sadrži 45% mleč. masti u suvoj materiji, 54-63% vode u bezmasnoj materiji sira i 1,5-2,5% soli. Sir je slamnožute boje, aromatičnog i slabo kiselkastog ukusa, plastičnog testa sa nekoliko šupljika na preseku veličine graška. Komercijalana zrelost sira, pod određenim uslovima, postiže se za 30 dana. U grupu tvrdih sireva spadaju kačkavalj, ementaler, čedar, parmezan... Zajedničko im je što imaju sadržaj vlage ispod 40% i prave u velikim komadima. Odlika tvrdih sireva je dug period zrenja. Kačkavalj je jedini tvrdi sir u domaćoj ponudi. Najpoznatiji je Pirotski kačkavalj slamnožute boje, kompaktan i uglavnom bez šupljina. Prijatnog je ukusa sa nešto pikantnosti. Proizvođači Pirotskog kačkavalja s ponosom ističu da je njihov sir bio i na trpezi Bele kuće šezdesetih godina prošlog veka. Staroplaninski kačkavalj je svetlo do zlatnožute boje. Ukus i miris su prijatni, blago kiseli i pikantni. Staroplaninski kačkavalj nekada je pravljen isključivo od ovčijeg mleka, ali se kasnije počelo i sa dodavanjem kravljeg meka i to oko 20 procenata, što utiče na kvalitet, ali i popravlja ukus i boju proizvoda.

Posebni ili specijalni sirevi

Specijalne vrste sira izrađuju se različitim tehnologijama, razlikuju se po izgledu, obliku i organoleptičkim svojstvima. Najcenjeniji i najskuplji su - Kamamber i bri sirevi (poreklom iz Francuske) karakteristični su po belim plesnima po površini. Rokfor (francuski), italijanski gorgonzola i drugi plavi sirevi (u našem žargonu "buđavi") koje odlikuju plave plesni, ne samo po površini, nego već i unutar testa sira. Topljeni sirevi se ne dobijaju neposredno od mleka, već preradom (topljenjem) određenih ili mešavine različitih sireva, ali i sa raznovrsnim dodacima. U grupu topljenih sireva mogu se svrstati i sirni namazi.

Provera kvaliteta sira radi se u labartorijama, a proverava se procenat mlečne masti u suvoj materiji i procenat vode, kao i mikrobiološka analiza. Kačkavalj, recimo,mora da ima najmanje 45 % mlečne masti u suvoj materiji što je u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i Standardom za isti.

U susret uskršnjim praznicima, JKP „Gradske pijace“ prethodne nedelje, naručile su komercijalnu analizu zdravstvene i higijenske ispravnosti, metodom slučajnog uzorka osetljivih namirnica koje su sastavni deo uskršnje trpeze. 

Naučni institut za veterinarstvo Srbije (NIVS) još jednom potvrdio: jaja, sir i suvomesnati proizvodi koji se prodaju na beogradskim pijacama ispunjavaju sve uslove predviđene Zakonom o bezbednosti hrane i svim pravilnicima donetim u skladu sa ovim Zakonom.

U uzorkovanim konzumnim kokošijim jajima nije identifikovana bakterija Salmonella spp, dok u belom kravljem siru nije izolovana ni Salmonella spp niti Listeria monocytogenes. Pored mikrobiološke analize namirnica, obavljeno je ispitivanje kvaliteta mesnih prerađevina. Svi dobijeni rezultati kreću se u granicama referentnih vrednosti preduzetih iz Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, kao i Pravilnika o prehrambenim aditivima, dok je u samo jednom uzorku kobasice identifikovan povećan sadržaj kolagena, te je ovaj proizvod odmah povučen iz prometa po nalogu Gradskih pijaca.

Zdravlje građana i bezbednost hrane, jedan je od glavnih aspekata Gradskih pijaca, imajući u vidu da preduzeće pune tri godine sprovodi interni monitoring u cilju zdravstvene ispravnosti namirnica životinjskog porekla i poljoprivrednih proizvoda na svim beogradskim pijacama.

Gradske pijace bašte vašeg poverenja!

Predstavnici holandske firme MAAZ Dairy Foods posetili su Mlekaru Valletta u Vučkovici, u okolini Guče, i razmatrali mogućnosti zajedničke saradnje u proizvodnji tvrdog sira.
 
Prema rečima načelnika Moravičkog okruga Slobodana Jolovića ova holandska kompanija želi da svoje poslovanje iz Ukrajine premesti u Srbiju.
 
- Moravički okrug ima oko 20.000 grla stoke, od čega nešto više je od 50% muznih krava, što je jedan značajan potencijal za ovaj deo Srbije. Saradnja sa najvećim proizvođačem sira u Evropi sigurno bi doprinela da se unaprede naši potencijali, kako proizvodni, tako i preradni. U pregovorima smo istakli da smo zainteresovani da se 3.000 krava izmesti iz Ukrajine za Srbiju, kao i da obezbedimo ulaganje u farme i u kooperativnu proizvodnju. Negde oko 50 proizvođača na ovom području ima kapacitete da prihvati između 10 i 50 muznih krava - objašnjava Jolović.
 
Sa druge strane MAAZ Dairy Foods bi proširila svoje preradne kapacitete, jer bi prozvodila u mlekari Valletta sir sa geografskim poreklom, koji je nešto skuplji i izvozno orjentisan. Njihova obaveza će biti ulaganje u proširenje i izgradnju preradnih kapaciteta.
 
- Morali bi da sagrade i jednu fabriku za proizvodnju mleka u prahu, što bi mnogo značilo ljudima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom na teritoriji Moravičkog okruga - navodi Jolović.
 
Vlasnik mlekare Valletta Radiša Čubrić istakao je da je saradnja sa holandskom kompanijom važna kako bi se zadržao ceo asortiman, a i dodala proizvodnja najkvalitenijeg sira koji bi se izvozio u Rusiju i evropske zemlje.
 
Meine Haringsma, predstavnik firme MAAZ Dairy Foods kazao je da je ovo njihova treća poseta Vallette, gde su došli sa ekspertima koji su odradili profesionalnu analizu kapaciteta i opreme.
 

Na Sajmu Etno hrane i pića, upoznali smo Miloša Todorovića i njegovu suprugu Bojanu, koji su došli iz sela Veliki Gaj, i na lepo uređenom štandu predstavili proizvode od kozjeg mleka "Srećna koza". Početkom 2014. godine, porodica Todorović je počela sa proizvodnjom kozjeg sira, a danas već u ponudi ima polutvrde kozje sireve sa mirođijom, sremušom, borovnicom, sa zelenim biberom i crnim tartufima. Pored toga, u ponudi imaju i bele sireve, grčki jogurt i kozju mocarelu.

Na registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu imaju oko 300 grla koza, od čega je 150 muznih. Proizvode izlažu na sajmovima, a prodaju vrše i u prodavnicama, pršutarama, kao i kućne dostave svake druge subote. Kako nam je istakao Miloš, malo po malo i celokupnu godišnju proizvodnju rasproda.

 

 Kozji sir od mirođije, borovnice i sa zelenim biberom

„Od prvog dana proizvodnje imam stalne kupce, koji se uvek rado vraćaju da ponovo kupe kod nas sir. I kako zadovoljno ističu, sir je istog ukusa i kvaliteta kao prvog dana“, dodaje Miloš. Porodica Todorović ima u planu da osnuje mlekaru i da proširi proizvodnju sira. Pored koza, Miloš na poljoprivrednom gazdinstvu ima i 6.500 stabala višnje, koju prodaje u svežem stanju.  

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

Ekipa Agrobiznis magazina bila je u prilici da se nađe u jednoj od najvrednijih pećina, poznatoj po nazivu Kalbah, koje se nalaze u Švajcarskoj konfederaciji, i generalno u svetu najznačajnijih za proizvodnju sira. Ovo je pećina u kojoj se proizvodi čuveni Ementaler sir. Zbog rasta potreba i sve većeg udela na tržištu, originalna veličina pećine je proširena, tako da su iskopani novi tuneli 1991. godine, a potom i 2010. godine. Pećine se nalaze na dubini od 2.150 m. Sam ulaz u pećinu gde je smešten sir nalazi se na dubini od 1.650 m.

U pojedinim tunelima ove pećine, odležava i čuveni sir Raklet, koji predstavlja jedan od glavnih specijaliteta Švajcarske kuhinje. On se najčešće koristi u ishrani. To je sir koji je proizveden u letnjem periodu, a jede se u zimskom.

Kompletnu pećinu opslužuje osam robota. Ceo proces proizvodnje Ementaler sira traje godinu dana, a svaki kolač sira teži 100 kg. Na kraju procesa, spoljašna boja sira je potpuno crna, dok se u periodu zrenja ona kreće od krem, preko braon i drugih nijansi boja.

U pećini se nalazi količina sira čija je vrednost 25 miliona franaka. Da bi Ementaler sir imao ukus po kojem je prepoznatljiv, kao i rupice, potrebno je prilikom sirenja dodati specijalne vrste bakterija. U tome je osnovna njegova razlika u odnosu na ostale sireve.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar.

 

Ekskluzivno iz Švajcarske za sve farmere

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3065-ekskluzivno-iz-svajcarske-za-sve-farmere

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31