Ovog vikenda u beogradskom Domu omladine biće održan 9. "Balkan Cheese Festival“, izložba autohtonih sireva Balkana. Tokom dva dana 9. i 10. marta posetioci će moći da probaju više stotina različitih sireva iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Francuske, da uživaju u uparivanju sireva sa vrhunskim vinima i delikatesima, kao i da degustiraju poslastice sa sirom.
Zemlja gost ovog festivala je Slovenija, a biće izloženi i inače retko dostupni sirevi sa područja Kosova i Metohije.

Jedan od brojnih izlagača na ovom jedinstvenom festivalu sira biće i Rudimentaler koji će ponuditi domaće dimljene sireve od punomasnog kravljeg mleka: Rolovani dimljeni sir (sa paprikom, rolovani sir sa maslinama, dimljena gauda i kačkavalj. Posetioci će na štandu ovog izlagača imati priliku da degustiraju i sireve gazdinstva Erceg: Polutvrdi kozji trapist, tvrdi (dimljeni) kozji sir (sa maslinama, začinskim biljem, ljutom tucanom paprikom), zreli i mladi kozji sir.

Beogradskim ljubiteljima sira po prvi put će se predstaviti Rolan Bartelemi, čuveni francuski majstor sira i predsednik Međunarodnog udruženja sirara, Guilde Internationale des Fromagers.
Radno vreme „Balkan Cheese Festivala“ biće od 10 do 20 časova u subotu i nedelju. Ceremonija otvaranja je u subotu u 11 časova, dok će u nedelju u 19. sati biti dodela nagrada za najbolje sireve na osnovu glasova posetilaca. 
Cena jednodnevne ulaznice je 250 dinara što uključuje i degustaciju sireva i delikatesa na svim štandovima izlagača.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Parmiđano ređano (italijanski: Parmigiano - Reggiano) ili poznatiji kao parmezan je italijanska vrsta tvrdog granularnog sira. Potiče iz okoline Parme, po kome je dobio ime, koje je zakonski zaštićeno i može da ga nosi samo sir proizveden u provincijama Parma, Ređo Emilijana, Modena, Bolonja i Mantova.

Parmezan je najfalsifikovaniji sir na svetu i gotov da nema zemlje koja ne pravi svoj "parmezan" koji osim imena često nema nikakve veze sa orginalnim sirom iz Parme. Zbog ovog sira Italijani su decenijama vodili sudske sporove kako bi zaštitili ime i brend, i konačno presudom Suda pravde EU od 26.02.2008. doneta je odluka da na tržištu EU bude zabranjena upotreba imena "parmezan" koji su svojevremeno uveli Francuzi. 

Da li ste znali da prvi pisani trag o parmezanu datira iz 13. veka, da je bio omiljeni sir Napoleona Bonaparte ali i čuvenog srpskog naučnika Nikole Tesle? Sve o parmezanu možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Proizvođači u Vojvodini imaju zadovoljavajući nivo tehnologije proizvodnja sira na gazdinstvima, ali je radi uspešnijeg plasmana ove kategorije agrarnih proizvoda, neophodno da proizvođači imaju više saznanja o tržišnim kretanjima i marketingu različitih vrsta sireva. Stručnjaci za agroekonomska istraživanja u poljoprivredu ukazuju na važnost prerade poljoprivrednih proizvoda i stvaranja proizvoda sa većom dodatom vrednosti.

Prof. dr Branislav Vlahović, poljoprivredni fakultet Novi Sad Veoma je važno da naši proizvođači se bave ovakvom jednom aktivnošću, gde su upravo radi o proizvodu sa dodatnom vrednošću, znači gde se multiplikuje vrednost osnovne sirovine. Važno je iz sledećeg razloga, zato što oni na ovaj način mogu da ostvare veći prihod pod jedan, drugo na ovaj način mogu da se zaposle još neke članove svog domaćinstva koji mogu da se angažuju ili u proizvodnji ili u distribuciji ili u prodaji i tako dalje. I važno je na taj način da povećaju svoju konkurentnost proizvodnje, kako bi imali što bolji kvalitet i kako bi mogli da adekvatno odgovore na potrebe i zahteve tržišta. Reporter Profesor Branislav Vlahović smatra da je podrška nacionalnih institucija prerađivačkom sektoru veoma važna proizvođačima.

Prof. dr Branislav Vlahović, poljoprivredni fakultet Novi Sad:  To je izuzetno bitno, jer smatram da našim proizvođačima, pre svega malim proizvođačima, potrebno je ili odnosno, potrebna je određena pomoć kako bi oni mogli da u trenutnom, u trenutnoj situaciji da se izbore na tržištu i kako bi mogli da praktično tu svoju proizvodnju oplemene i prilagode tržištu. Znači svaka sredstva i svaki konkurs koji donosi sredstva je jako bitan za proizvođače, da bi oni mogli da povećaju pre svega kvalitet mleka, jer ako je kvalitetno mleko dobiće se i kvalitetniji sir, takođe da povećaju praktično i kvalitet svojih krajnjih proizvoda koji dolaze do tržišta.

Bojka Plavšić iz Mokrina u proizvodnji sira je već dve decenije, kaže da je ta proizvodnja isplativa. Koliko je proizvodnja svira profitabilna delatnost? ”Ona je profitabilna ako onaj ko proizvodi učestvuje puno u radu, zaokruži proizvodnju odnosno ima svoju zemlju, krave, proizvod - sir i svoje tržište. Sve ostalo je jako teško danas”.

Kako navodi naša sagovornica, proizvođači sira trebalo bi da idu u zaštitu geo porekla proizvoda, jer to je šansa za bolji plasman proizvoda. Da li je budućnost u izvozu srpskih sireva sa oznakom geografskog porekla. Bojka Plavšić smatra da jeste, ali jedino ako se udruže sve mlekare zajedno.

Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu finansijski podržava uvođenje EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada mleka i za ovu godinu opredeljena su sredstva za te namene u iznosu od 15 miliona dinara. Povraćaj na investiciju dostiže i do 80 %, ako su oni koji apliciraju mlađi od 40 godina, žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi. U Sekretarijatu navode da je važno da proizvođači ulažu u preradne kapacitete kako bi ekonomski bolje prolazili na tržištu. Mladen Petković, pomoćnik Pokrajisnkog sekretara za poljoprivredu Izuzetno je važno da se ulože u prerađivačke kapacitete jer je to nadgradnja primarne poljoprivredne proizvodnje i daje jednu dodatnu vrednost i samim poljoprivrednim proizvodima, a naravno i dodatnu zaradu proizvođačima. Reporter Za narednu godinu po rečima Mladena Petkovića pomoćnika Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, proizvođači će moći da konkurišu na agrarnu meru uvođenja EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada ne samo mleka, već i prerada mesa.

Izvor: RTV           

Brojni stočari koji se bave proizvodnjom mleka i sireva, imaju svoje recepture za pravljenje prerađevina od mleka. Jedni svoje tajne ljubomorno čuvaju, drugi pak vole da podele iskustva, saznaju ili isprobaju nešto novo.

Važnost sirila

Nedeljko Panić, iz sela Muškovina na južnoj padini Zlatara pita koju je maju nabolje koristiti i koliko sirilo ima uticaja na proizvodnju sira?

- Najbolje je korstiti onu maju koja se na osnovu vašeg iskustva pokazala kao najbolja. Na deklaraciji bi trebalo da piše jačina sirila i obično je 1:3000,  što znači da jedna kašika sirila može da podsiri 3000 kašika mleka. Ako je tako,  onda maja ima dobru jačinu i može se koristiti. Sirilo ima veliki uticaj na proizvodnju sira i nedovoljna količina sirila izaziva gorčinu i neizražen ukus samog sira. S druge strane, ukoliko se koristi veća količina sirila od preporučene sir postaje krt i gorak, dok samo sirilo nema bitan uticaj na zrenje sira. Prilikom rezanja sira u kriške,  treba voditi računa da se ne drobi, što može da se desi ako nije dobro presovan ili se koriste noževi lošijeg kvaliteta. Slaganje u kante ili kace,  mora da se radi pažljivo, a surutke treba da ima toliko da se ne vide gornje kriške, odnosno da ne isplivaju kako ne bi imale kontakt sa vazduhom.

Proizvodnja tvrdog sira

Tvrdi sirevi su sve popularniji i sve traženiji na tržištu, pa ne čudi što se mnogi raspituju za tehnologije proizvodnje ovog sira.

U okolini Nove Varoši,  mnogi stočari se bave proizvodnjom sira, a jedan od njih je i Zlatko Đurić,  koga interesuje koliko je proizvodnja tvrdog sira komplikovana,  i da li može da registruje sir kao lični proizvod?

- Da biste registrovali sir pod sopstvenim imenom i brendom potrebno je da imate registrovanu firmu (mini mlekaru ili slično),  proizvođačku specifikaciju sira iz koje se vidi po čemu je on specifičan. Recimo, Zlatarski i Sjenički sir se razlikuju po kvalitetu mleka koje opet zavisi od specifičnosti geografskog podneblja. Zlatarski sir,  zri bez dodate salamure u sopstvenom soku,  koji je otpustio tokom zrenja, dok Sjenički sir ima deblju krišku,  što znači da treba duže da sazreva. Tehnološko zrenje Sjeničkog sira je minimun 20 dana kod proizvođača, deset do dvanaest dana u trgovini,  i oko dvadeset dana kod krajnjeg kupca.

Što se tiče same proizvodnje tvrdog sira,  proizvodnja je lakša ukoliko imate uslove, a to se pre svega odnosi na potrebnu opremu i tehnologiju. Glavni problem je da se obezbede optimalni uslovi zrenja sira i njegovo skladištenje. Da razjasnimo jednu stvar,  mnogi greše,  jer tvrdi sir nije ono što mi smatramo za tvrdi sir, već su to sirevi kao što su Ementeler, Grojer ili naš kačkavalj. U tom smislu proizvodnja tvrdog sira nije jednostvana, potrebno je znanje, stručnost i tehnologija za njegovu proizvodnju.

 

Sir nikako ne zamrzavati

Pravljenje i čuvanje sira nije jedostavno. Potrebno je znaje, iskustvo i ljubav prema ovoj vrsti proizvodnje. Sir može da bude od kravljeg ili ovčjeg mleka, a moguće je i mešati ove dve vrste mleka u proporciji pola – pola. U tom slučaju važe pravila za preradu ovčjeg mleka, a dobijni sir ima  specifičan ukus. Maricu Pilipović je zanimalo kako je najbolje sačuvati višak sira i da li može da se čuva u zamrzivaču?

- Mleko u proseku sadrži 87 posto vode,  dok ostalih 13 procenata čine ostale komponente kao što su mast, proteini, mlečni šećer, mineralne materije. Sir nije dobro zamrzavati, jer tada se u stvari zamrzava voda u siru i stvaraju kristali,  koji razgrađuju sir. Posle odmrzavanja on je mrvičast ili krt i ima promenjen ukus. U nuždi ako baš nemate drugi izbor možete ga čuvati u zamrzivaču do 30 dana, može da se jede ali će imati navedene promene.

Mnogi su pitali i da li je bolje praviti sir od kuvanog ili nekuvanog mleka. U industrijskim uslovima kuvanje odnosno pasterizacija mleka je obavezna. Primenjuje se kao jedna vrsta sigurnosne mere,  zbog mogućih zdravstvenih problema koje se mogu javiti kod krava. U domaćinstvima gde je manje krava, pa samim tim je i manja proizvodnja, praksa je da se mleko ne kuva kada se pravi sir. U tom slučaju je obavezno njegovo zrenje od najmanje 20 dana. Zašto? Zato što u ovom periodu zrenja nestaju mogući uzročnici zaraze koja se može preneti na čoveka. Inače, lakše se podsirava nekuvano mleko.

Dragana Petrović

www.agrobiznis.rs 

„Balkan Cheese Festival“, osma po redu izložba autohtonih sireva Balkana biće održana tokom vikenda 13. i 14. oktobra u prostoru Doma omladine Beograda, partnera ove manifestacije. Posetioci će moći da probaju retke i neobične vrste stotine sireva iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Francuske i Hrvatske, uživaju u uparivanju sireva sa vrhunskim vinima i delikatesima kao i poslasticama sa sirom. Na ovom festivalu po prvi put biće predstavljen i kozji sir u irskom Guiness pivu.
Zemlja gost ovog festivala je Holandija, zemlja poznata po proizvodnji sireva, koja će imati i svoje predstavljanje na samom događaju. Radno vreme „Balkan Cheese Festivala“ biće od 10 do 20 časova u subotu i nedelju, dok je ceremonija otvaranja zakazana za subotu u 11 časova.

Na festivalu će biti održane prezentacije pravljenja mladog kačkavalja čuvene Mlekarske škole „Dr Obren Pejić“ iz Pirota, kao i predavanja:
Subota, 13. oktobar:
12:30 časova: „Holandska tradicija: proizvodnja sireva na farmama“
14 časova: „Istorijat sirarstva i vrste sireva Holandije”
Nedelja, 14. oktobar:
16 časova: „Stara jela od sireva i mlečnih proizvoda kao deo nematerijalne kulturne baštine Srbije“
Svečana dodela nagrada za najbolje sireve po glasovima publike, najlepši štand i najlepši tanjir sireva biće održana u nedelju, 14. oktobra u 19 časova.
Cena jednodnevne ulaznice je 250 dinara (uključuje degustaciju sireva i delikatesa na svim štandovima izlagača). Karte će biti dostupne na biletarnici Eventima u Domu omladine Beograda.
Detaljnije informacije o manifestaciji mogu se naći i na stranici:
www.facebook.com/IzlozbaSira

Izvor:Agropress

Delegacija Opštine Čajetina sa predstavnicima Zlatiborskog Eko Agrara i Turističke organizacije „Zlatibor“, bila je učesnik Sajma parmskog pršuta u italijanskom gradu Langirano. Glavni razlog njihovog odlaska je jačanje ranije uspostavljene saradnje sa predstavnicima konzorcijuma parmskog pršuta, koji su ove godine bili gosti Sajma suvomesnatih proizvoda u Mačkatu.
Opština Čajetina jedina je opština iz Srbije koja je učestvovala na Sajmu parmskog pršuta, manifestaciji koja se dugi niz godina organizuje u italijanskom gradu Langirano, u regiji Parma. Cilj učešća bila je prezentacija poljoprivrednih proizvoda, ali i turističke ponude opštine Čajetina, kao i uspostavljanje saradnje sa proizvođačima sa Korzike, Španije, pa čak i iz dalekog Japana, sa domaćinima iz Italije, kao i sa delegacijom iz Hrvatske.

„Imali smo prezentaciju na glavnoj bini gde smo predstavili zlatiborsku goveđu pršutu, koja je za Italijane bila pravi delikates. Ovaj proizvod privukao je dosta pažnje zbog specifičnog načina pripreme, koji traje od 41 do 45 dana. Naravno, promovisali smo Zlatkin sir i kajmak. Iako Parma kao regija obiluje raznim vrstama sireva, Italijani i njihovi gosti bili su zadovoljni ukusom i izgledom našeg belog sira u krišci“, kaže Miljko Radišić iz Zlatiborskog Eko agrara.Dragocena iskustva stečena učešćem na sajmu u Italiji, primeniće se prilikom organizovanja narednog Sajma pršute u Mačkatu, manifestaciji koja je odavno svrstana u red nacionalnih. Iz Eko agrara kažu da će se sa prezentacijom tradicionalnih proizvoda zlatiborskog kraja nastaviti i u narednom periodu. Ovi specijaliteti uskoro će se naći na internacionalnom sajmu pršute u Tinjanu, koji će se održati od 19. do 21. oktobra.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/335120/zlatiborski-delikatesi-na-sajmu-parmskog-prsuta-u-italiji/

Istorija sira duga je oko 7.000 godina, azasluga za njegov nastanak pripisan je arapskim nomadima, koji su primetili da se mleko koje se dugo nosi u mešini usled visokih temeperatura podeli na tečnost (surutku) i zgrušane grudvice (sir). Životinjska mešina sadržala je, naime, enzim remin koji je odgovoran za koagulaciju mleka.

Prvo svedočanstvo o postojanju sira i načinu njegovog pravljenja datira oko 3.000 god pre Hrista. Razne vrste sireva od mladih, mekanih do tvrdih, žutih - kravljih, ovčjih i kozijih sireva mogle su se naći i na rimskim pijacama. Pojavom hrišćanstva i manastira, napreduje i tehnika pravljenja sira, a do 20. veka to je bio više zanat i umetnost nego industrija...

Beli srpski sir

Po vrsti mleka od koga su napravljeni sirevi se dele na: kravlji, ovčji, koziji, a moguća je i mešavina kravljeg sa ostalim vrstama mleka. U zavisnosti od načina pripreme imamo: svež (mladi) sir, salamurene sireve, polutvrde, tvrde sireve, specijalne i topljene sireve. Sveži mladi sirevi dobijaju se zgrušavanjem mleka dodavanjem sirila (ferment koji se dobija iz telećeg želuca) ili kiselo-mlečnom fermentacijom uz najmanju dodatnu obradu gruša. Namenjeni su za brzu potrošnju, a najpoznatiji je „švapski sir“ - kvark dobijen iz obranog mleka. Salamureni sirevi su tipični za sve zemlje Balkana. U našoj zemlji je to beli srpski sir, kod Bugara „bugarsko belo sirenje“, u Grčkoj „feta“ sir (feta na grčkom - kriška, komad). Najpoznatiji domaći beli sirevi su pljevaljski, sjenički, zlatarski, svrljiški...

Sjenički sir je autohtona vrsta sira sa područja Sjenice i Tutina, i proizvodi se mahom od ovčjeg mleka. Jedan je od najcenjenijih sireva karakteristične arome i ukusa, izrazito bele boje i specifične teksture.

Zlatarski sir je punomasni sir mlečno belo do belo žute boje, a kriške sira imaju zbijenu strukturu sa malim šupljinama ili bez šupljina. Za proizvodnju Zlatarskog sira koristi se kravlje ili mešavina kravljeg i ovčjeg mleka, ima prijatnu aromu koja dugo traje i kremastu strukturu koja se topi u ustima.

Polutvrdi i tvrdi sirevi

Polutvrdi sirevi nazivaju se još i sirevi sa niskim dogrevanjem gruša ili holandski tip sireva. Ime su dobili po gradovima iz kojih se izvoze još od 17. veka. Najpoznatiji su Gauda (gouda) koji se izrađuje od punomasnog mleka ispada u ekstra masni sir, što mu daje prijatan ukus i miris. Edam sir (edamer) se proizvodi od standardizovanog mleka sa najmanje 40% masti u suvoj materiji. Ima relativno tanku, glatku i zaštićenu koru. U Nemačkoj ga nazivaju "sir za rezanje". Trapist sadrži 45% mleč. masti u suvoj materiji, 54-63% vode u bezmasnoj materiji sira i 1,5-2,5% soli. Sir je slamnožute boje, aromatičnog i slabo kiselkastog ukusa, plastičnog testa sa nekoliko šupljika na preseku veličine graška. Komercijalana zrelost sira, pod određenim uslovima, postiže se za 30 dana. U grupu tvrdih sireva spadaju kačkavalj, ementaler, čedar, parmezan... Zajedničko im je što imaju sadržaj vlage ispod 40% i prave u velikim komadima. Odlika tvrdih sireva je dug period zrenja. Kačkavalj je jedini tvrdi sir u domaćoj ponudi. Najpoznatiji je Pirotski kačkavalj slamnožute boje, kompaktan i uglavnom bez šupljina. Prijatnog je ukusa sa nešto pikantnosti. Proizvođači Pirotskog kačkavalja s ponosom ističu da je njihov sir bio i na trpezi Bele kuće šezdesetih godina prošlog veka. Staroplaninski kačkavalj je svetlo do zlatnožute boje. Ukus i miris su prijatni, blago kiseli i pikantni. Staroplaninski kačkavalj nekada je pravljen isključivo od ovčijeg mleka, ali se kasnije počelo i sa dodavanjem kravljeg meka i to oko 20 procenata, što utiče na kvalitet, ali i popravlja ukus i boju proizvoda.

Posebni ili specijalni sirevi

Specijalne vrste sira izrađuju se različitim tehnologijama, razlikuju se po izgledu, obliku i organoleptičkim svojstvima. Najcenjeniji i najskuplji su - Kamamber i bri sirevi (poreklom iz Francuske) karakteristični su po belim plesnima po površini. Rokfor (francuski), italijanski gorgonzola i drugi plavi sirevi (u našem žargonu "buđavi") koje odlikuju plave plesni, ne samo po površini, nego već i unutar testa sira. Topljeni sirevi se ne dobijaju neposredno od mleka, već preradom (topljenjem) određenih ili mešavine različitih sireva, ali i sa raznovrsnim dodacima. U grupu topljenih sireva mogu se svrstati i sirni namazi.

Provera kvaliteta sira radi se u labartorijama, a proverava se procenat mlečne masti u suvoj materiji i procenat vode, kao i mikrobiološka analiza. Kačkavalj, recimo,mora da ima najmanje 45 % mlečne masti u suvoj materiji što je u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i Standardom za isti.

U susret uskršnjim praznicima, JKP „Gradske pijace“ prethodne nedelje, naručile su komercijalnu analizu zdravstvene i higijenske ispravnosti, metodom slučajnog uzorka osetljivih namirnica koje su sastavni deo uskršnje trpeze. 

Naučni institut za veterinarstvo Srbije (NIVS) još jednom potvrdio: jaja, sir i suvomesnati proizvodi koji se prodaju na beogradskim pijacama ispunjavaju sve uslove predviđene Zakonom o bezbednosti hrane i svim pravilnicima donetim u skladu sa ovim Zakonom.

U uzorkovanim konzumnim kokošijim jajima nije identifikovana bakterija Salmonella spp, dok u belom kravljem siru nije izolovana ni Salmonella spp niti Listeria monocytogenes. Pored mikrobiološke analize namirnica, obavljeno je ispitivanje kvaliteta mesnih prerađevina. Svi dobijeni rezultati kreću se u granicama referentnih vrednosti preduzetih iz Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, kao i Pravilnika o prehrambenim aditivima, dok je u samo jednom uzorku kobasice identifikovan povećan sadržaj kolagena, te je ovaj proizvod odmah povučen iz prometa po nalogu Gradskih pijaca.

Zdravlje građana i bezbednost hrane, jedan je od glavnih aspekata Gradskih pijaca, imajući u vidu da preduzeće pune tri godine sprovodi interni monitoring u cilju zdravstvene ispravnosti namirnica životinjskog porekla i poljoprivrednih proizvoda na svim beogradskim pijacama.

Gradske pijace bašte vašeg poverenja!

Predstavnici holandske firme MAAZ Dairy Foods posetili su Mlekaru Valletta u Vučkovici, u okolini Guče, i razmatrali mogućnosti zajedničke saradnje u proizvodnji tvrdog sira.
 
Prema rečima načelnika Moravičkog okruga Slobodana Jolovića ova holandska kompanija želi da svoje poslovanje iz Ukrajine premesti u Srbiju.
 
- Moravički okrug ima oko 20.000 grla stoke, od čega nešto više je od 50% muznih krava, što je jedan značajan potencijal za ovaj deo Srbije. Saradnja sa najvećim proizvođačem sira u Evropi sigurno bi doprinela da se unaprede naši potencijali, kako proizvodni, tako i preradni. U pregovorima smo istakli da smo zainteresovani da se 3.000 krava izmesti iz Ukrajine za Srbiju, kao i da obezbedimo ulaganje u farme i u kooperativnu proizvodnju. Negde oko 50 proizvođača na ovom području ima kapacitete da prihvati između 10 i 50 muznih krava - objašnjava Jolović.
 
Sa druge strane MAAZ Dairy Foods bi proširila svoje preradne kapacitete, jer bi prozvodila u mlekari Valletta sir sa geografskim poreklom, koji je nešto skuplji i izvozno orjentisan. Njihova obaveza će biti ulaganje u proširenje i izgradnju preradnih kapaciteta.
 
- Morali bi da sagrade i jednu fabriku za proizvodnju mleka u prahu, što bi mnogo značilo ljudima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom na teritoriji Moravičkog okruga - navodi Jolović.
 
Vlasnik mlekare Valletta Radiša Čubrić istakao je da je saradnja sa holandskom kompanijom važna kako bi se zadržao ceo asortiman, a i dodala proizvodnja najkvalitenijeg sira koji bi se izvozio u Rusiju i evropske zemlje.
 
Meine Haringsma, predstavnik firme MAAZ Dairy Foods kazao je da je ovo njihova treća poseta Vallette, gde su došli sa ekspertima koji su odradili profesionalnu analizu kapaciteta i opreme.
 

Na Sajmu Etno hrane i pića, upoznali smo Miloša Todorovića i njegovu suprugu Bojanu, koji su došli iz sela Veliki Gaj, i na lepo uređenom štandu predstavili proizvode od kozjeg mleka "Srećna koza". Početkom 2014. godine, porodica Todorović je počela sa proizvodnjom kozjeg sira, a danas već u ponudi ima polutvrde kozje sireve sa mirođijom, sremušom, borovnicom, sa zelenim biberom i crnim tartufima. Pored toga, u ponudi imaju i bele sireve, grčki jogurt i kozju mocarelu.

Na registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu imaju oko 300 grla koza, od čega je 150 muznih. Proizvode izlažu na sajmovima, a prodaju vrše i u prodavnicama, pršutarama, kao i kućne dostave svake druge subote. Kako nam je istakao Miloš, malo po malo i celokupnu godišnju proizvodnju rasproda.

 

 Kozji sir od mirođije, borovnice i sa zelenim biberom

„Od prvog dana proizvodnje imam stalne kupce, koji se uvek rado vraćaju da ponovo kupe kod nas sir. I kako zadovoljno ističu, sir je istog ukusa i kvaliteta kao prvog dana“, dodaje Miloš. Porodica Todorović ima u planu da osnuje mlekaru i da proširi proizvodnju sira. Pored koza, Miloš na poljoprivrednom gazdinstvu ima i 6.500 stabala višnje, koju prodaje u svežem stanju.  

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30