Najveći proizvođač šipka ili divlje ruže u svetu je Čile. Međutim, otkupljivači iz evropskih zemalja više su zainteresovani za organski, uzgajani šipak iz nešeg regiona, jer je tri puta bolji kvalitet i procenat aktivnih materija.

Srbija bi značajno mogla da uveća izvoz organskog šipka, a upravo ovih dana u toku je berba plodova ove biljke neobično zahvalne za uzgoj.

Karolj Fekete iz Novog Kneževca je u svojih 69 godina jedan od najvećih odgajivača organskog šipka u Srbiji.

Plantaža se prostire na ukupno 50 hektara i trenutno je u toku ubiranje ploda. Reč je o mladim zasadima, starim četiri godine i prinos je oko jedne i po tone po hektaru.

Sva proizvodnja je namenjena za izvoz, a najviše se koristi za farmaceutsku i prehrambenu industriju.

- To su sve sorte koje koristim, to su obogaćeni C-vitaminom i pektinima su jako bogate i to prerađivačka industrija traži - kaže Karolj Fekete.

Šipak se bere mašinski posebnim beračem poljskog konstruktora koji u rednom prolazu skida plod samo s jedne strane biljke. Dnevno se može obrati oko dva i po hektara.

- Ne sme da se ide brzo i ne sme ni da se pojača vibracija zato što onda mlati, znači onda faktički gubimo višegodišnji rod. Kod mašine je dobro to što može sama sebe da pomera - opisuje branje šipka traktorista Ištvan Fazekaš.

Kod organske proizvodnje šipka nema đubrenja zemljišta i upotrebe pesticida ili herbicida. Nije potrebno ni zalivati zasade.

- Idemo na intenzivnu proizvodnju kod svake kulture, međutim, ovde samo što surovije! Zahvalna je ona za dobro zemljište, ali izuzetno dobro podnosi i surove uslove, lošije tipove, petu-šestu klasu. Izuzetno dobro može da rodi -ukazuje Karolj Fekete.

Evropski otkupljivači organskog šipka očekuju značajno povećanje ove proizvodnje iz Srbije. Stimuliše se osnivanje ovakvih plantaža, a obezbeđen je i sadni materijal odgovarajućih sorti.

Početno ulaganje po hektaru je oko 1.000 EUR.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3004834/pocetna-ulaganja-u-uzgoj-sipka-1000-eur-po-hektaru-otvara-se-trziste

Šipurak, poznatiji kao šipak ili divlja ruža, jedna je od biljaka koje su u našoj zemlji poslednjih godina sve popularnije, i to ne slučajno. Naime, ova kultura se veoma lako gaji, ulaganja u zasad nisu velika, a njeni plodovi su na tržištu više nego traženi. Da je tako, uverili smo se na imanju mladog bračnog para Marković, iz Kuršumlije.

„Posmatrajući šipurak kako raste i potpuno samostalno opstaje u prirodi, odoleva najstrašnijim mrazevima, sušama i uz to daje dobar rod, došli smo na ideju da počnemo da se bavimo plantažnim gajenjem kultivisanog, odnosno industriskog šipurka”, navodi Marijana Radosavljević Marković. Mladi par je u ovom poslu tek dve godine, a već su potpuno sigurni da su doneli ispravnu odluku. Iako u njihovom kraju nije postojala slična plantaža, na kojoj su mogli da se nauče osnovnim veštinama gajenja širupka, posao im je od samog početka išao sasvim dobro i bez ikakvih poteškoća. Danas imaju zasad od 3,2 hektara i to im je, kažu, za sada sasvim dovoljno.

Šipurak u vreme berbe

„Gajenje šipurka nije teško, ali naravno, kao i svaki posao u poljoprivredi, traži veliki trud i naporan rad. Biljka kao i svaka druga zahteva negu i pažnju, to se podrazumeva. Nema hleba bez motike. Međutim, mi još nismo naišli ni na kakve probleme, a nadamo se da nećemo ni ubuduće”, ističe kroz osmeh naša sagovornica. Šipurak je vrlo otporna biljka i najbolje je posaditi ga u kasnu jesen, jer je tada veća šansa da će se sadnica bolje primiti i dobro napredovati. Kod prolećne sadnje prijem i porast sadnica su znatno lošiji. Sadnja se obavlja klasično, kao i kod bilo kog drugog voća. Naravno, potrebno je voditi računa da spojno mesto, odnosno kalem, bude iznad ili u nivou zemlje. Osim toga, trebalo bi kontrolisati i mogućnost pojave ružine vaši. Naravno, za najbolje rezultate potrebno je redovno obavljati sve agrotehničke mere, đubrenje, okopavanje, zalivanje i prihranjivanje.

Šipurak u vreme cvetanja

„Mi smo krenuli od nule. To za početnike u bilo kom poslu može biti teško. Ipak, zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede i subvencijama za mlade, uzeli smo nov traktor, podrivač i prskalicu i to nam je mnogo pomoglo. Ni sadnice nisu bile skupe, a ima i rasadnika u kojima su one veoma kvalitetne”, objašnjava Marijana.

Šipurak se može zamrzavati

Ostatak možete čitati u novom izdanju Agrobiznis magazina (april 2018.) 

www.agrobiznis.rs 

Šipurak je izuzetno bogat i vitaminima C i K, karotenoidima likopenom i B karotenom, odličan je u terapiji prehlade i gripa, a deluje i kao blagi diuretik i laksativ.

Šipak, šipurak, divlja ruža, šepurika (Rosae pseudofruktus), neki su od odomaćenih naziva u narodu za ovu dragocenu biljku bez koje je kućna apoteka nezamisliva. Šipurak pripada velikoj porodici ruža od preko 400 vrsta, raspoređenih širom planete, od čega čak 21 vrsta uspeva na našem podneblju. Od šipurka se pravi i visokovredno biljno ulje, koje se, nažalost, ne koristi uprkos izuzetnim lekovitim svojstvima.

Rosa pseudofruktus uspeva na različitim podlogama i tipovima zemljišta. Najrasprostranjenija je u listopadnim šumama i na njihovim obodima, livadama i pašnjacima. Obuhvata nekoliko vrsta divlje ruže, pri čemu dominira Rosa kanina, Rosa pofimera i Rosa tomentosa.

Plod bilo koje vrste šipurka bere se ručno, u septembru i oktobru kada sazreva, suši na suncu ili sušarama, na maksimalnoj temperaturi od 80 stepeni. Osušen plod je tvrd, malo smežuran, sjajan, crvene ili tamnocrvene boje. Nakiselog je i slatkog ukusa, ali bez mirisa.

Seme šipurka sadrži između osam i deset odsto masnog ulja u kojima dominiraju oleinska, linolna i linoleinska kiselina. Šipurak je izuzetno bogat i vitaminima C i K, karotenoidima likopenom i B karotenom, invertnim šećerom i saharozom, pektinima i taninima... Zbog ovako karakterističnih sastojaka, višestruko je dragocen. Istovremeno služi kao tonik, kao vitaminski napitak za vreme prehlada i gripa, kao blagi diuretik, blagi laksativ, ili prosto, kao čaj za uživanje. Za uživanje je i džem i marmelada koji se tradicionalno pripremaju po recepturi naših baka. Čaj od šipka je i odlično sredstvo protiv dečijeg proliva u letnjim mesecima.

Zbog prijatnog i osvežavajućeg ukusa, bogatstva vitaminima i voćnim kiselinama, ekstrakti i koncentrati šipurka našli su svoje mesto i uproizvodnji različitih bezalkoholnih napitaka, od kojih je najpoznatije kokta. U izradi ovih napitaka veoma se vodi računa da ekstrakti budu tamno smeđecrvene boje, prijatnog kiselkastog ukusa sa karakterističnim mirisom. 

Ulje šipurka sa obiljem različitih kiselina ima visoku biološku vrednost. Može da se koristi kao aktivna komponenta u izradi preparata namenjenih ublažavanju upalnih reakcija kože, ali i za kozmetičku upotrebu. Može da se primeni lokalno u terapiji ekcema, akni i psorijaze, ali je odlično i za negu suve, izrazito suve i zrele kože, a istraživanja su pokazala da ulje šipurka blagotvorno deluje na ćelije epiderma. Naročito je korisno za suvu kožu jer povećava njenu elastičnost. Kao i sva druga ulja, i šipkovo ulje je emolijens, odnosno povećava mekoću kože i čini je glatkom. Odlično je i sredstvo za zaštitu od sunčanja. Praktično, spakovano u losionima za telo, kupkama, šamponima, balzamima za usne i kremovima za negu ruku i noktiju ispoljava delotvornost na svakom delu tela.

Kod nas najkvalitetniji uzorci šipurka rastu u okolini Novog pazara i na Poravinama Tare.

Prosečna vrednost sadržaja semena u plodu je oko 47 procenata, što je veoma značajno zbog ulja. Iz uzorka šipurka Rosa kanine koji uspevaju na ovim prostorima, dobijaju se najveće količine masnog ulja (između 15 i 16 procenata), ali i drugih lekovitih sastojaka.

 

Čaj bogat vitaminom C

Zbog bogatstva vitamina C koji se kuvanjem ne gubi, čaj od crvenog ploda šipurka nezamenljiv je u lečenju prehlada. A naročito je preporučljiv za otklanjanje umora, malaksalosti, anemičnosti, odnosno svih tegoba koje nastaju zbog manjka vitamina C u organizmu.

Poželjno je i da se uzima i za pročišćavanje krvi. Povoljno deluje i na organe za varenje, ali i na izlučivanje mokraće bez nadražaja bubrega. Čaj od šipurka preporučuje se i za sprečavanje stvaranja peska u bubrezima i mokraćnim kanalima. Koristi se i kod upalnih procesa bubrega i mokraćnih puteva.

Osim ploda, za pripremu čaja beru se i latice u vreme cvetanja ove biljke. Čaj od latica je delotvoran za krvarenja iz želuca, creva, pluća, ali se koristi i kao lek protiv hemoroida, proliva i grčeva u želucu.

* Čaj protiv suvog kašlja priprema se tako što se supena kašika dobro usitnjenog osušenog ploda šipurka prelije sa dva decilitra ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji 15 minuta. Čaj se zatim procedi, zasladi kašičicom bagremovog meda i pije pre jela tri puta na dan. Ukoliko je prisutan i nazeb, čaj treba češće piti. Jedino je važno da se svaki put priprema svež čaj.

* Za jačanje organizma treba tri supene kašike usitnjenog sušenog ploda potopiti u pola litra hladne vode. Tako potopljeni sadržaj ostaviti da odstoji 68 sati, a zatim prokuvati pola sata. Skuvan čaj ostaviti da se prohladi, a zatim ga treba procediti i pomešati sa istim količinama mleka i zasladiti kašikom meda. Ovako spremljen čaj uzima se uveče pred spavanje, idealan je za jačanje organizma, pogotovo kada je reč o starijim osobama.

* Za razbuđivanje treba kašiku usitnjenog osušenog ploda preliti sa dve šolje vrele vode i ostaviti da odstoji pola sata. Čaj se zatim ohladi, procedi i sa pomešanom kašikom meda po izboru, pije odmah pre jela. Ovako spremljen čaj je savršen za razbuđivanje i popravljanje raspoloženja.

Izvor: www.novosti.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31