Posetili smo jednu od najvećih istraživačkih stanica na planeti, gde se rade istraživanja u oblasti poljoprivrede. Svakako jedan od najznačajnijih jeste i centar
kod Londona, gde se rade istraživanja, kako na novim sortama i hibridima, tako i istraživanja koja se rade u cilju stvaranja novih pesticida i metoda zaštite od bolesti, korova i štetočina. Ovaj centar zauzima 25 hektara zemljišta, udaljen je od Londona oko sat vremena, a u njemu radi više od 800 naučnika. Moguće ga je posetiti samo uz određene dozvole domaćina. Mi smo zahvaljujući kolegama iz Velike Britanije bili u prilici da vidimo ovu vrhunsku naučnu ustanovu koja je u privatnom vlasništvu, dakle, potpuno samostalna i nezavisna, a sa druge strane dostignuća koja se ovde postignu SINGENTA plasira na tržište. Kompanija širom sveta inače zapošljava 28.000 ljudi u 90 država među kojima je i Republika Srbija. Ovakve centre za istraživanja imaju i u Kini, SAD, Indiji i brojnim drugim državama. Značajna je svakako i razmena iskustava ovih centara i rezultata do kojih dolaze.Rob Hiles nam je pokazao napredak u
proizvodnji semena žita.

„Jedan od svakako najnovijih rezultata jeste hibridni ječam, koji je postao popularan izbor kod uzgajivača u Velikoj Britaniji, a pogodan je za postizanje visokih prinosa kvalitetnog ječma za stočnu hranu. Kako nam je objasnio gospodin Hiles, od kada su došli do novih hibrida i sorti prošlo je osam godina, da bi oni sada bili na tržištu, jer su takvi propisi. Treba vremena da se rezulati potvrde, ispoštuju procedure. „Mi proces registracija pojedinih proizvoda završavamo recimo 2023. godine za tržište Francuske, a godinu dana ranije za tržište Danske. Dakle, čak i ti procesi nisu isti za sve države, jedne zahtevaju ovo druge ono, tako da proces traje duže ili kraće“.
Najveći problem koji prepoznajemo kod farmera, jeste stabilnost prinosa ističe Rob Hiles. To se jako teško postiže u godinama iza nas, ali i onima koje predstoje. Klimatske promene nam u tome mnogo otežavaju. Ove godine ste imali primer Francuske, gde smo imali kao nikada do sada visoke temperature, a sa druge strane u Americi, kišovito i hladno vreme. Sve to utiče na prinose. Jedna sorta ili hibrid koja je vrhunska u Francuskoj, ne znači da je dobra za podneblje Rusije ili SAD. O tome se mora voditi računa. Ono što je budućnost, jeste da radimo na razvoju korenovog sistema useva otkrivaju nam
stručnjaci Singente, koja je lider u svojoj branši. Kada imate dobar korenov sistem to je onda preduslov da će biljka moći lakše da se hrani i izdrži sušne periode.
„Međutim, pored dobrog pesticida, fungicida ili insekticida, vi morate da znate da je to samo 50% šanse za uspešnu zaštitu bilja, kaže za Agrbiznis magazin James Marshall Roberts, koji se bavi novim tehnologijama i digitalizacijom“.
On nam je pokazao novi čep koji će omogućiti lakše sipanje sredstava bez gubitaka i uz smanjenje zagađenja prirode. „Zašto insistiramo na idealnim uslovima za zaštitu? Zato jer na taj način postižemo maksimalan učinak sredstava uz minimum štetekoji se može imati. Takođe, sada razvijamo i rasprskivače koji treba što pravilnije i bolje da nanose sredstvo na biljku koje treba da se zadrži na njoj određeno vreme, a ne da spadne recimo sa lista“ dodaje
Roberts.
Od osnivanja 2000. godine, integracijom delova kompanija Zeneca i Novartis, koji su se bavili inovacijama i proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja, Syngenta je danas postala jedan od najvećih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u svetu a poseduje i značajan udeo na tržištu semena ratarskih useva, povrća i cveća. Sa preko 70 registrovanih preparata za različite namene u zaštiti bilja, đubrivima, regulatorima rasta i javnoj higijeni. Iz nama nepoznatog razloga nismo imali prilike da razgovaramo sa predstavnicima ove kompanije u Srbiji, možda se jednog dana i jave. Za razliku od njih naš časopis
je bio prepoznat i pozvan da poseti srce kompanije gde se stvaraju najmodernije tehnologije poljoprivredne proizvodnje.
Bila je to naša prva puna godina poslovanja u vlasništvu ChemChina, tokom koje smo stekli nekoliko novih preduzeća, doneli snažan finansijski rast i ojačali našu poziciju rekao je J. Erik Fyrwald, izvršni direktor kompanije predstavljajući izveštaj o poslovanju.Ova kompanija posluje u Srbiji, ali uprkos
ogromnom potencijalu kako tržišta tako i same kompanije, nije uspela da bude nešto više od trgovca semenom i preparatima za zaštitu bilja. Da li će budućnost biti bolja ostaje da vidimo.
„Nastavili smo da dajemo značajan doprinos da poljoprivrednici mogu sigurno da hrane svet, planirajući na održiv način, tako da se mogu nahraniti buduće generacije. Prodaja Singenta proizvoda u 2018. godine se povećala za 7 posto, tako da smo dostigli 13,5 milijardi dolara poslovnih prihoda. Posebno su nam se učinile zanimljive reči prvog čoveka ove kompanije J. Erik Fyrwald, koja je sada u vlasništvu kineske kompanije ChemChina, a ima sedište u Švajcarskoj. Dakle, globalni igrač kada su u pitanju seme i zaštita kakvog svet nije skoro video čak i posle integracije Bayera i Monsanta koji sada kontrolišu
25% svetskog tržišta, a podsetimo cena je bila 66 milijardi dolara. KInezi su Singent-u kupili za 43 milijarde dolara međutim, njihova zajednička vrednost predstavlja ogromno kinesko tržište koje se razvija galopirajućim koracima. Izgleda da Tarabići nisu pogrešili kada rekoše „Doći će žuti ljudi“. ChemChina je državna kineska kompanija koja je prošle godine bila 167 od 500 najvećih kompanija na svetu.
Bilo je dosta kontraverzi oko same kupovine, čak je to komentarisao i kineski ambasador u Bernu (Švajcarska) rekavši da je to loš posao za kinesku stranu i da kompaniju treba prodati. Međutim, izgleda da tako ne misle u kompaniji koja odlučuje o poslovanju i tvrdi da nema nameru da proda Singetu.
CCB Ingenio vodeća sorta SINGENT-e u Srbiji Prva, visokokvalietna sorta pšenice iz kompanije Syngenta na tržištu. Ovo je ozima pšenica koja daje
visok prinos i kvalitet. Tokom postupka uvođenja u proizvodnju ostvaren je prosečni prinos od 8.8 t/ha, na pojedinim lokalitetima prinos je bio i iznad
10 t/ha u 2009 godini, dok je u 2010. prosečan prinos dostigao 7.7 t/ha, a na pojedinim lokalitetima je prelazio 9 t/ha u proizvodnim uslovima.
Značajne karakteristike sorte CCB Ingenio, pored visokog prisnosa su kvalitet zrna i tolerantost na Fusarium Sorta je sa osjem. Prosečne visine oko
95 cm, stablo je čvrsto i otporno na poleganje. Broj dana od setve do klasanja je prosečno 191 do 194. Ima izuzetnu tolerantnost na hladnoću. Preporučuje
se 175 do 195 kg semena/ha.

Izvor: Agrobiznis magazin

Evropska komisija zabraniće na svojim poljima upotrebu u svetu najčešće korišćenih insekticida. Sada je u EU na snazi privremena zabrana korišćenja tri neonikotinoida a ako predlog Komisije bude usvojen, neonikotinoidi će biti potpuno prognani sa polja i moći će da se koriste samo u staklenicima. Dokument u koji je imao uvid britanski Gardijan predstavlja prvi znak da Komisija želi potpuno da zabrani neonikotinoide zbog "akutnog rizika po pčele". Zabrana bi mogla da stupi na snagu već ove godine ako je odobri većina članica Evropske unije.

Pčele i drugi oprašivači od ključnog su značaja za brojne poljoprivredne kulture ali njihov broj decenijama opada zbog gubitaka u staništima, bolesti i korišćenja pesticida. Smatra se da insekticidi neonikotinoidi, koji se koriste više od 20 godina, nanose veliku štetu pčelama. Ipak, borci za zaštitu prirode na jednoj i poljoprivredna udruženja i proizvođači pesticida na drugoj strani godinama se oštro spore i proizvođači pesticida tvrde da su insekticidi od ključnog značaja za zaštitu roda i da je otpor prema pesticidima političko pitanje.

EU je uvela privremenu zabranu korišćenja tri ključna neonikotinoida u gajenju nekih kultura 2013. Međutim, sada se predlaže potpuna zabrana njihove upotrebe na poljima a izuzetak će biti samo billjke koje se kompletno gaje u staklenicima.

O predlogu bi moglo da se glasa već u maju i, ako bude usvojen, stupio bi na snagu za nekoliko meseci, preneo je EurActiv.com.

Do zabrane iz 2013. došlo je nakon što zemlje koje su joj se protivile, uključujući Britaniju, nisu uspele da skupe dovoljno glasova. Od tada je protivljenje Britanije oslabilo, sudeći prema odbijenim ponovljenim zahtevima britanskih farmera da im se "hitno" odobri korišćenje zabranjenih pesticida.

"Količina naučnih dokaza o toksičnosti tih insekticida je tolika da nema šanse da te hemikalije mogu da ostanu na tržištu", smatra Martin Dermin (Dermine) iz PAN Evrope, mreže nevladinih organizacija za akcije protiv pesticida koja je dobila procureli predlog EK i "podelila ga" sa Gardijanom. "PAN Evropa će se sa svojim partnerima boriti za podršku predlogu većine članica". Inače, peticiju za zabranu neonikotinoida potpisalo je 4,4 vmiliona ljudi. Postoji snažan naučni konsensus da su pčele izložene pesticidima neonikotinoidima na poljima i da ozbiljno trpe od doza koje prime. Za sada je malo dokaza da to vodi smanjenju ukupne populacije pčela ali se rezultati velikih ispitivanja na terenu očekuju uskoro. Komisija je ipak odlučila da ide na potpunu zabranu na osnovu procene rizika Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) objavljene 2016. godine.

Agencija je razmotrila dokaze koje su joj dostavili proizvođači pesticida i Komisija je zaključila da je kod "većine kultura" uočen "visok akutni rizik za pčele" od imidakloprida i klotianidina koje pravi Bajer (Bayer).

 

Bayer i Syngenta gube bitku - zabrana će biti potpuna!

Za Sindžentin (Syngenta) tiametoksam Komisija je saopštila da dokazi kompanije "nisu dovoljni" da se odbaci rizik. "Nauka se trka sa industrijom pesticida ... Ako se poljoprivrednici oslobode neonikotinoida, imaće veću kontrolu nad svojom zemljom i moći će da odbace savete proizvođača pesticida", rekao je Pol de Zilva (Paul de Zylva) iz organizacije Prijatelji Zemlje. Međutim, Sara Mekrdži (Sarah Mukherjee), direktorka Udruženja za zaštitu roda (CPA) koje predstavlja prizvođače pesticida, kaže: "Razočarani smo predlogom (EK) koji više izgleda kao politička presuda nego kao glas nauke".

Ona kaže da je procena Agencije zasnovana na onome što CPA vidi kao neizvodljive smernice koje nemaju formalno odobrenje članica EU: "Predlog je zasnovan na proceni za koju je korišćen neodobreni dokument 'Smernice za pčele' i odlično ilustruje posledice korišćenja ti smernica. Većina proizvoda za zaštitu roda, uključujući one koji se koriste u organskoj poljoprivredi, ne može da prođe te kriterijume".

Direktor organizacije Baglajf (Buglife) Mat Šardlou (Matt Shardlow) pozdravio je predloženu zabranu: "EFSA je potvrdila više od 70 visokih rizika od semena cerealija tretiranog neonikotinoidima". On kaže da ti pesticidi mogu da se zadrže u tlu, kao i da zabrana treba da se zbog predostrožnosti odnosi i na stakleničku proizvodnju.

Ranije ovog mesca stručnjaci UN za hranu i zagađenje objavili su nekoliko kritičkih izveštaja o pesticidima ističući da je mit da su potrebni kako bi se prehranila planeta. Takođe su pozvali da se usvoji nova globalna konvencija o kontroli upotrebe pesticida.

"S obzirom na neuspeh industrije pesticida da prihvati ekološke posledice korišćenja neonikotinoida, složili smo se da je preko potrebna nova globalna konvencija", kazao je Šardlou.

Izvor: EurActiv.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30