Pojednostavljena procedura prijave putem portala i aplikacije uvela je u legalne tokove 47 procenata sezonskih radnika u poljoprivredi, pokazuje analiza o efektima primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, koju su za potrebe Ministarstva rada zajednički sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.Oni su došli do podataka da su za godinu i po dana primene novog sistema poslodavci angažovali ukupno 37.597 sezonaca i tako doprineli da ostvare pravo na penzijski staž i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu.

Rezultat nove procedure je, navodi se u biltenu NALED-a, utoliko važniji što je do pre dve godine ugovor imalo svega 5 procenata od oko 80.000 sezonaca koliko se procenjuje da radi u poljoprivredi u Srbiji.

Oni su naveli i da je ova analiza pokazala da su poslodavci prihvatili novi sistem, što se posebno vidi po broju elektronskih prijava u odnosu na broj zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, koji se zadržao na proseku od oko 3.000 godišnje, i to pre svega za radnike angažovane na duži period (od 90 do 95 dana).

Brzinu prijavljivanja i fiksni iznos poreza, koji se plaća putem onlajn registracije istakli su u analizi kao ključnu prednost u odnosu na skuplju i komplikovaniju proceduru potpisivanja ugovora na papiru.

Zamenica menadžera GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga u jugoistočnoj Evropi Amira Omanović, rekla je da je portal i aplikaciju koristilo 413 poslodavaca, od čega su 127 fizička lica odnosno vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, i na ime poreza i doprinosa dosad su uplatili više od 400 miliona dinara u budžet Srbije.

"Novi, jednostavniji način prijave i ođave u samo par minuta, koji podrazumeva da poreze i doprinose plate samo za one dane kada je sezonski radnik zaista radio, motivisao je poslodavce da ih prijave. Naša želja je da novi sistem postane uspešna regionalna priča. Zato GIZ i NALED pružaju podršku vladama država u regionu da se iskustva uvođenja ovakvog modela dobre prakse prenesu u Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju", kazala je Amira Omanović.

Statistika je pokazala da su poljoprivredna gazdinstva sezonske radnike angažovala u proseku na 15 dana, a kompanije na 21. Prosečan broj sezonaca angažovanih na gazdinstvima bio je 46 dok je firmama bilo potrebno u proseku i do 3,5 puta više radnika (167). Najviše prijavljenih sezonaca bilo je u dobi od 46 do 60 godina, kao i između 18 i 30.

Za dalje uvođenje sezonskih radnika u legalne tokove, kako su naveli, biće potrebno da resorni organi dodatno informišu o postojanju i prednostima nove procedure i poslodavce i radnike.

Analiza je pokazala da je neinformisanost o benefitima koji se stiču, ukoliko bi bili prijavljeni, ključni razlog zašto deo sezonaca i dalje pristaje da radi neprijavljeno. Polovina je istakla da bi želeli da budu prijavljeni, a kao najveće benefite prijave vide ostvarivanje prava na penziju (37,5%), veću sigurnost (29%) i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu (20%).

NALED i GIZ se od početka projekta Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika zalažu za proširenje sistema i na druge delatnosti sa velikim udelom neformalnog angažovanja, kao što su poslovi u kući, turizam i ugostiteljstvo i građevinarstvo. Oni kažu da bi proširenje postojećeg zakona, osim što bi doprinelo smanjenju sive ekonomije, pomoglo građanima, koji usled posledica epidemije kovid-19 ostaju bez posla, da lakše nađu novi angažman.

Oni su naveli i da je Vlada Srbije početkom avgusta pozitivno odgovorila na predlog i formirana je radna grupa koja će raditi na proširenju obuhvata. Analiza NALED-a pokazuje da u građevinarstvu trećina angažovanih radnika radi bez ugovora, u turizmu i ugostiteljstvu oko 20 odsto, a najveća nepoznanica su kućni poslovi. Procenjuje da oko 55.000 porodica u Srbiji angažuje osobu za neki vid pomoći u kući (čuvanje dece, čišćenje, gerontodomaćice, itd).

Izvor:http://novimagazin.rs/ekonomija/naled-u-legalne-tokove-uvedeno-47-procenata-sezonskih-radnika-u-poljoprivredi

Srbija će dobiti novi zakon o pojednostavljenom angažovanju sezonskih radnika u turizmu i ugostiteljstvu, građevinarstvu i poslovima za pomoć u kući, a po uzoru na postojeći zakon o sezoncima u poljoprivredi, rečeno je Tanjugu u NALED-u.Plan je da se na osnovu postojećeg zakona i softvera, koji je namenjen za radnike na poljoprivrednim radovima, izradi novi dokument koji bi trebalo da omogući da se iz sive zone sklone svi oni koji rade na povremenim poslovima čuvanja dece, čišćenja domaćinstva ili daju privatne časove školarcima.

"Država je preduzela prve korake i to je vrlo pohvalno. Formirana je radna grupa koja treba da izradi predlog zakona o pojednostavljenom angažovanju sezonskih radnika u ugostiteljstvu i turizmu, građevini i poslovima za pomoć u kući, koji su nam posebno važni, jer tu većina ljudi radi u sivoj zoni", kaže izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Novim zakonom bi se desetine hiljada ljudi mogle prevesti iz sive zone u legalne tokove, uverena je Jovanovićeva.

Angažovani na tim poslovima bi imali penziono i zdravstveno osiguranje što je, prema njenoj oceni, posebno važno u uslovima pandemije kada ljudi ostaju bez posla.

"Ovakvi sistemi kratkoročnog angažovanja 'na dan' će im omogućiti da nastave da rade legalno, da imaju plaćene poreze i doprinose, i bar na neki način prebrode ovaj period krize", rekla je Jovanovićeva.

U proteklih godinu i po dana od početka primene zakona i aplikacije za prijavljivanje sezonaca koji rade u poljoprivredi, angažovano je 37.000 radnika, što je u državnu kasu po osnovu naplaćenih poreza i doprinosa unelo oko 3,3 miliona evra, odnosno oko 390 miliona dinara.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/250626/Srbija-dobija-novi-zakon-o-angazovanju-gradjevinaca-konobara-dadilja-i-drugih-sezonaca.html

U proteklih godinu i po dana od početka primene zakona i aplikacije za prijavljivanje sezonaca, angažovano je 37.000 sezonskih radnika.
To je u državnu kasu po osnovu naplaćenih poreza i doprinosa unelo oko 3,3 miliona evra, odnosno oko 390 miliona dinara.

Novac uplaćen u budžet po osnovu prijave radnika je do primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika u poljoprivredi, cirkulisao u sivoj zoni, jer poslodavci nisu plaćali obaveze ni državi ni radnicima.

Ranije projekcije nadležnih su da će u naredne tri godine visina prihoda po osnovu plaćenih poreza i doprinosa za sezonske radnike premašiti 15 miliona evra.

– Pre početka primene ovog zakona i softvera, procena je da je i do 80.000 sezonskih radnika radilo u poljoprivredi potpuno ilegalno. Ako znamo da je za nešto više od godinu i po dana, skoro 40 hiljada ljudi prijavljeno na ovaj način, to je dosta dobra statistika – kaže Tisa Čaušević iz NALED-a.

Prema podacima NALED-a, tokom rada na sezonskim poslovima, polovini od 80 hiljada koliko se procenjuje da ih ima u poljoprivredi, prvi put je omogućeno da im budu plaćeni porezi i doprinosi tokom angažovanja.

– Na ovaj način su ovi radnici ušli u legalne tokove što znači da su poslodavci platili poreze i doprinose za njihovo angažovanje, što do sada nije bio slučaj. Ukupna vrednost naplaćenih poreza i doprinosa do danas je oko 3,3 miliona evra. Samo na račun poreza naplaćeno je blizu 900.000 evra u dinarskoj protivvrednosti – navodi Čaušević za Tanjug.

U Srbiji je u jeku rad na poljima, u voćnjacima i postrojenjima za preradu, a brojke NALED-a pokazuju da više od 400 poslodavaca koristi elektronski sistem prijave sezonskih radnika.

„Oko dve trećine poslodavaca su pravna lica, dok su čak jedna trećina fizička lica, poljoprivredna gazdinstva koja vode fizička lica, a koja do uvođenja ove reforme uopšte nisu imala pravo da na legalan način da angažuju sezonske radnike“.

U ovom momentu, dodaje Čaušević, nije zahvalno praviti poređenje statistike za prvih šest meseci ove godine sa istim periodom prethodne, obzirom da je početkom 2019. počela primena e-prijave sezonaca, a u aprilu i maju ove godine bilo je ograničeno kretanje zbog korone.

Ipak, kaže, u ovoj godini se beleži blago povećanje broja prijavljenih radnika putem aplikacije.

Za sada, putem aplikacije se prijavljuju radnici angažovani za poslove u poljoprivredi, ali postoji interesovanje i drugih sektora da se ovakvo rešenje primeni i kod njih.

Sezonci su najviše angažovani na pripremi poljoprivrednog zemljišta, branju povrtarskih ili voćarskih plodova, na njihovom sortiranju…

Iz NALED-a poručuju da bi voleli da vide na koji način bi ovaj sistem mogao da se dalje razvija, obzirom da su poslodavci koji trenutno angažuju sezonce uglavnom poljoprivredna preduzeća i gazdinstva, a da potreba postoji i u drugim granama ekonomije.

Izvor:https://www.vesti-online.com/sezonci-uneli-33-miliona-evra-u-drzavnu-kasu/

Usled nemogućnosti prelaska u druge države i rada u inostranstvu, mnogi sezonci ove godine posao će potražiti kod domaćih poslodavaca. Najviše posla u Kikindi i okolini ima u poljoprivredi, a uglavnom ga traže stariji građani. Radovi iz oblasti poljoprivrede pružaju kikindskim sezoncima da ove godine dobro zarade jer najviše posla ima upravo u agraru. Mnogi koji su već iskusni u voćarstvu već godinama rade po voćnjacima u kojima su angažovani na duži period.''Nekada su teži radovi, nekada lakši, ali posao jeste zahtevan. Kada se radi u jeku sezone i kada nas angažuju, tada radimo mnogo'' – kaže Marijan Petrić, iz Banatskog Velikog Sela.Berba jabuka trebalo bi uskoro da počne, a u jednom od najvećih voćnjaka u Kikindi polako se pripremaju za predstojeću sezonu. Biće potreban veliki broj sezonskih radnika, koji će biti angažovani u narednih nekoliko meseci.

''Oni će u voćnjaku biti potrebni već početkom sledeće nedelje, pa u naredna tri meseca. Kasnije će biti potreban manji broj radnika kada se bude skidala protivgradna zaštita i ostali dodatni poslovi'' – ističe Slavko Pavlović, suvlasnik voćnjaka u Nakovu.

Posla ima i kod povrtara koji trenutno nude branje krastavaca. Posao nije lak, zahteva dosta napora, ali uprkos tome, najveći broj onih koji se prijavljuju za posao su penzioneri, poput Rozalije Mesaroš iz Kikinde.

''Idem tamo gde treba, tamo gde me zovu. Moramo da radimo, jer ako plaćam račune, onda nemam dovoljno za život, a ako želim da bolje živim, onda nemam za račune, tako da moramo da se snađemo'' – dodaje Rozalija.

Branje krastavaca započinje se u ranim jutarnjim satima kako bi do podneva sve bilo završeno, imajući u vidu da se radi o starijim ljudima.

''Radimo oko pet sati dnevno i to je maksimum. Imajući u vidu vremenske uslove, mi smo već stariji i ne možemo da podnesemo više jer su uglavnom sezonci penzioneri'' – napominje Dragan Vukobrat, povrtar iz Kikinde.

Veliki broj sezonaca ove godine, usled aktuelne epidemiološke situacije, posao nije potražio u drugim državama. Kikinđani su radili na plantažama u Rumuniji, dok će sada biti na raspolaganju domaćim poslodavcima.

''Velike plantaže kajsija su totalno uništene, breskve su isto slabije rodile, proizvođači krušaka su takođe u problemu, tako da svi oni kojima su potrebni radnici, mislim da ove sezone neće imati problema da ih pronađu'' – smatra Dragoljub Repac, član Saveta preduzetnika Srbije.

S obzirom na epidemiološku situaciju, svi poslodavci već uveliko sprovode mere zaštite, koje podrazumevaju i merenje telesne temperature pre ulaska na posed. Takođe, strogo se vodi računa i o svim pravima koja pripadaju sezonskim radnicima.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/ima-li-posla-za-sezonce-u-kikindi_1146952.html

Kompanija Munckhof Fruit Tech Innovators ima rešenje nazvano Tree Shaker, Tresač drveta, za brzo i efikasno branje voća, orašastih plodova i maslina. Ovaj berač, iliti, tresač uz samo dva do tri radnika može u jednom satu da obere plodove sa 100 do 180 stabala. Nova verzija ove mašine biće dostupna na tržištu ovog leta.

Mašina se sastoji od dva dela i ima sistem čišćenja. Razvijena je kako bi postigla najbolje rezultate sa što manjim brojem ljudi. Dizajnirna je tako da sakupljeni plodovi ne dodiruju zemlju što garantuje visoki kvalitet berbe uz minimalne troškove čišćenja.

Tresač se sastoji od dva dela - na jednom je cirada, a na drugom i cirada i tresač s upravljačkim delom. Oba su na točkovima kako bi paralelno mogla da se kreće kroz redove, a njima upravlja radnik. Mašina pomoću džojstika pruža ciradu ispod stabla, a zahvata ga tresačem. Drugi radnik pruža ciradu s druge strane stabla, a stroj plodove pažljivo trese i na taj ih način ubira. Treći čovek u ovom poslu pomoću roll-on-roll-of sistema s rotirajućom trakom organizuje pražnjenje mašine i punjenje u odgovarajuću ambalažu.

Berač je opremljen i sistemom za čišćenje lišća, grančica i drugih nečistoća. Kreće se brzinom od 25 km na sat. Takođe ima akumulator koji automatski određuje ispravno vreme trešenja. Osim toga, kompanija je razvila i nov podesiv sistem čišćenja koji je u stanju da ukloni neželjene ostatke na plodovima.

Brzina vožnje je 25km/h što olakšava prevoz ulicom, ali se mašina može bolje nositi i s uzbrdicama i nizbrdicama. Najnoviji Kubota dizelski motor snage 50 KS snažniji je i ekonomičniji nego pre, a ujedno je u skladu s novim direktivama Evropske Unije o emisijama izduvnih gasova.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2903369/tresac-stabala-za-brzo-i-efikasno-branje-voca-tri-radnika-za-sat

Italiji, gde više od četvrtine ukupnog broja radnika za berbu čine stranci iz Evropske unije i iz zemalja van Unije nedostaje 250.000 sezonskih radnika zbog restriktivnih mera i zabrane kretanja zbog korona virusa.

Restriktivne mere koje su uvedene u borbi protiv virusa kovid-19 od zabrane prelaska granica do obaveze karantina po dolasku dovele su do manjka četvrt miliona sezonskih radnika u poljoprivredi, prenosi Bankar.me.Italijanska vlada podeljena je po pitanju izdavanja dozvole ilegalnim migrantima koji su u Italiji, a ministarka poljoprivrede Tereza Belanova zapretila je ostavkom ako ta mera ne bude odobrena.

Razmatra se mogućnost da se boravišne dozvole koje su istekle u periodu između januara i aprila automatski produže do 31. decembra.Prema podacima italijanskog udruženja Koldireti (Coldirreti) trećina sezonskih radnika dolazi iz Rumunije, članice EU, zatim oko 35.000 iz Maroka, 24.000 Indijaca, 32.000 iz Albanije, 14.000 iz Senegala, po 13.000 radnika iz Poljske i Tunisa, a iz Bugarske oko 11.000.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/italiji-nedostaje-250000-sezonaca-vlada-podeljena/23jrwms

Nemačka će dozvoliti stranim radnicima da uđu radi pomoći u berbi voća i povrća na farmama, saopštila je Vlada nakon ublažavanja zabrana uvedenih radi borbe protiv širenja virusa korona.

Nemačko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da su postigli dogovor sa Ministarstvom unutrašnjih poslova da se dozvoli ulazak za 40.000 sezonskih radnika u aprilu i još 40.000 u maju.

- Radnici treba da doputuju avionom pre nego autobusom kako bi se zaštitili od pretnje virusa korona - ističe se u saopštenju nemačkog Ministarstva poljoprivrede.

Dodatni niz uslova obuhvata i to da sezonski radnici moraju proći medicinski pregled i držati odstojanje jedan od drugog tokom posla.

Brojne članice EU, uključujući Nemačku, uvele su granične kontrole radi usporavanja širenja virusa, ali nuspojava je da radnici nisu mogli do svojih radnih mesta.

Nemački poljoprivrednici i prerađivači voća upozorili su da bi slične zabrane mogle da spreče više hiljada sezonskih radnika iz istočne Evrope da dođu u pomoć prikupljanju žetve i berbe, što bi moglo dovesti do nestašice voća i povrća ali i povećanja cena.

Većina sezonskih radnika dolazi sa istoka EU, uključujući Poljsku, Rumuniju i Bugarsku.

Evropska komisije je početkom sedmice, takođe zatražila od članica EU da dozvole ulazak za više stotina hiljada sezonskih radnika koji vrše sadnji ili berbu preko granica uprkos nacionalnim merama za sprečavanje širenja virusa.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2841473/nemacka-ce-dozvoliti-ulazak-sezonskim-radnicima-u-aprilu-i-maju

Srbija ima jedinstvenu aplikaciju za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi koju će, kao gotovo rešenje sa već potvrđenim rezultatima, ponuditi drugim državama kroz proces "mini Šengena", kaže Branislav Nedimović.

Na skupu "Digitalna saradnja: transformacija vlada", Nedimović je rekao da elektronsko rešenje za prijavu sezonskih radnika niko drugi nema i da je ono srušilo sve birokratske barijere.

Naglasio je da ranije, recimo, berači nisu imali nikakva prava, ni PIO ni zdravstveno osiguranje, a da sada, uz pomoć aplikacije, odmah po prijavi radnika softver sve uradi sam i evidentira radnika za penizisjko-invalidsko osiguranje, za staž osiguranja, evidentira ga u bazi zdravstvenog osiguranja, osiguranja u slučaju nezaposlenosti, kao i za poreze.

Ministar poljoprivrede je naveo da je ovako do sada prijavljeno 26.998 lica, gotovo 900.000 radnih dana, 319 poslodavaca, a aplikaciju koristi i 99 poljoprivrednih gazdinastava onda kada angažuju sezonce.Cilj je da se u Srbiji uspostavi ePoljoprvreda, što bi trebalo da promeni pristup agraru. Nedimović je, kao dobar primer, pomenuo i potpunu digitalizaciju svih informacija vezanih za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. To je, kaže, bila tabu tema, pominjalo se da imamo 800, 300, 500 hiljada hektara, a to, dodaje, uopšte nije tema, jer je evidentirana svaka parcela i zna se šta se na svakoj dešava.

Naveo je i da su te informacije dostupne svakom građaninu ili poljoprivredniku u svakom trenutku, pa čak i informacije o tome po kojoj ceni je koja parcela izdata. Novi projekat će podrazumevati transformaciju čitave srpske poljoprivrede, a to je takozvani eAgrar, registracija svakog gazdinstva elektronskim putem. Prijava za subvencije takođe će biti elektronska.

Dodao je da će i prijava za subvencije takođe biti elektronska, te primetio da postoji bar 40 odsto upisanih vlasnika poljoprivrednog zemljišta koji nisu ni videli parcelu, a mogu da dobiju subvencije.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3150074-jedinstvena-aplikacija-za-sve-sezonske-radnike-a-posebne-pogodnosti-cekaju-berace

Angažovanje sezonskih radnika kao novi oblik radnog angažovanja u poljoprivredi uveden od ove godine već daje rezultate, a u NALED-u smatraju da bi taj sistem mogao da se proširi i na građevinu, turizam, ugostiteljstvo i kućne poslove. Objašnjavaju da je sama digitalizacija procesa prijave radnika koja je sada sprovedena u sezonskim poslovima nešto što bi moglo da se primeni i na druge oblasti koje danas predstavljaju generator sive ekonomije.

Primenom Zakona o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima znatno je smanjena administracija za angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi u odnosu na prethodni sistem gde su sezonski radnici bili angažovani po ugovori o privremenim i povremenim poslovima jer, kažu u NALED-u, više nema ugovora na papiru i postoji fiksni iznos poreza koji se plaća po danu.Više od 95 odsto sezonsko zaposlenih radnika u poljoprivredi je 2017. godine bilo potpuno neprijavljeno i nije imalo bilo kakav formalan status u svom radu, a Marko Milanković iz NALED-a kaže za Tanjug da ono što se pokazalo kao sjajno je da je danas pet puta više prijavljenih ljudi u seozonskim poslovima.

To je, navodi, direktno doprinelo sa nekih 30 miliona dinara poreskih i skoro 80 miliona dinara u drugim obavezama koje poslodavci plaćaju državi.

"Možda još važnija stvar jeste da su sezonski radnici na ovaj način prijavljivanjem i ostvarivanjem svojih prava stekli i nekakvu sigurnost, stekli mogućnost da imaju osiguranje kao i svaki drugi zaposleni danas u Srbiji, na taj način mogu i ostvarivaće svoja osnovna prava", kaže Milanković.

Suština celog ovog procesa je, naglašava, digitalizacija, a sistem koji je uspostavljen i koji bi trebalo da smanji neformalnu zaposlenost u Srbiju mogao bi vrlo jednostavno da se primeni i na druge poslovne sisteme."To su pre svega građevinarstvo, zatim ugostiteljstvo i turizam i svi poslovni ekosistemi kojima bi danas digitalizacija zapravo donela bolje formulisanje radnih odnosa i omogućila da se na pravi način prilagode i tehnološkim i drugim naprecima koji se danas dešavaju u poslovnom svetu", smatra Milanković.

Moderno vreme donosi i nove oblike zapošljavanja, a Milanković kaže da je ono što je NALED identifikovao kao najakutnije su situacije u kojima je tehnologija dovela do nekih novih radnih mesta i načina poslovanja koja država nije uspela da na pravi način isprati.

"Pre svega, mislim tu na IT tehnologije i činjenicu da danas imate puno ljudi koji rade kao takozvani frilenseri i koji rade za neke strane firme. Međutim, njihovi statusi i njihove pozicije danas nisu takve, jer ne mogu na pravi način da odgovore aktuelnom poreskom sistemu", kaže Milanković.

Postoje, dodaje, i dalje neke stvari koje bi država mogla da uradi kako bi olakšala i pojednostavila neke procese koji nisu u direktnoj vezi samo sa prijavama, već se odnose na visinu poreza koji se plaća po zaposlenom. To je, dodaje, zapošljavanje na nepuno radno vreme.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/digitalizacija-olaksala-prijavu-radnika-angazovanje-sezonaca-moguce-i-u-gradevini/l01x6r9

Sve je manje interesovanja za sezonske, odnosno privremene i povremene poslove na severu Banata, dok je starosna struktura angažovanih radnika, pre svega u poljoprivredi, u znaku zrelije životne dobi, tačnije 50+. To su osnovne karakteristike sezonskih poslova i u povrtarstvu.
Na plus 30 i više stepeni, branje kornišona, paprike ili paradajza nije ni malo lako. Sezona poslova u povrtarstvu u punom je jeku, ali se među radnicima najčešće mogu sresti penzioneri, ili oni kojima do penzije nedostaju godina, dve ili tri. Mladih nema..."Mladi ljudi neće da rade, par dana rade , pa odu, teško im je. Sve je to spalo na nas, vidite i sami da su to samo stariji ljudi", kaže Stojan Tenkeš.

"Uslovi rada su teški, naravno, i mladi za te pare neće da rade. Oni će radije sedeti kod kuće. E , sad uglavnom je to radna snaga koja je – malo starija", dodaje Iboja Stojanović.

Pronalaženje kvalifikovane radne snage u jeku sezone postaje sve ozbiljniji problem i u povrtarstvu:

"Javlja se onaj problem koji se kod nas dešava već godinama, a to je odlazak mladih van granica Srbije. Verujte mi, jako je veliki problem naći mlađe ljudi koji bi hteli, koji su željni da rade ovaj posao", napominje Dejan Ugrešić.

Satnica je ove godine nešto viša i kreće se od 200 do 230 dinara. Uz niže troškove proizvodnje i sigurniji plasman, ta satnica mogla bi biti oko 300 dinara, ali povrtari kažu da je nemoguće sve iskalkulisati:

"Za razliku od prošle godine, cena po satu je nešto viša i sada je preko 200 dinara. Mislim da je nekada i to malo, i ja radim ovaj posao godinama i znam da je jako teško biti na suncu i raditi", dodaje on.

I pored teškoća, oni koji taj naporan posao rade, ne žale se:

"Meni nije teško, stariji sam, ali sam navikao", ističe Stojan.

I pored napornog rada, optimizma ne napušta Stojana koji će iduće godine steći jedan uslov za penziju. Možda upravo to većini i nedostaje.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/mladi-beze-od-njive-sezonci-stare-kuke_1038489.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31