Sa novom godinom praksa je da na snagu stupaju određene zakonske odredbe. Tako je ove godine započela registracija od strane poslodavaca koji su dužni da prijave i odjave sezonske radnike. Ovo će ujedno biti i osnov za formiranje poreske prijave za angažovane radnike. Agrobiznis magazin istražuje šta će ovo zapravo značiti, kako za firme tako i za poljoprivredna gazdinstva.  Prijava treba da sadrži jedinstveni matični broj građana(JMBG), ime i prezime a sistem je napravljen tako da se automatski pravi poreska prijava. Kako saznajemo, jedina obaveza poslodavca je da navede kada će radnik biti angažovan dok radnici neće imati nikakve obaveze. Na ovaj način zaboravićemo na klasične ugovore u pisanoj formi a radnik će moći da zahteva od poslodavca da mu se izda potvrda o radu. Na ovom poslu pored državnih organa radili su i predstavnici NALED-a koji su realizovali projekat „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“. Za Agrobiznis magazin govorila je Tisa Čaušević, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u:

Koliko će koštati porezi i doprinosi po jednom danu angažovanja?

Analize pokazuju da trenutno 95% sezonskih radnika u poljoprivredi radi „na crno“ bez ikakvog ugovora, što znači da ne ostvaruju prava koja proističu iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penziono osiguranje i osiguranje od povrede na radu. Pre uvođenja elektronskog sistema prijave sezonskih radnika, za proceduru prijave i odjave jednog sezonskog radnika poslodavac je trošio 5 sati mesečno, Takođe, mesečni izdaci poslodavaca na ime poreza i doprinosa po sezonskom radniku su u proseku iznosili 10.200 RSD. Novim zakonskim rešenjem ukupna cena poreza i doprinosa po radniku po danu računa se u odnosu na minimalnu zaradu koja se određuje svake godine. To trenutno iznosi nešto manje od 300 dinara, odnosno oko 6.000 dinara mesečno za jednog radnika.

Da li se pod obavezom prijavljivanja podrazumeva i volonterski rad odnosno pomoć komšije –komšiji i kako se to tretira?

Zakon se primenjuje samo na sezonske poslove za koje se naplaćuje novčana naknada u sektoru poljoprivrede, ribarstva i šumarstva. Komšijska ispomoć, narodne-seoske mobe i ostale vrste pomoći koje ne podrazumevaju novčanu naknadu, ne podležu ovom zakonu.

 

Da li su ovim propisom obuguhvaćeni članovi porodice i familije?

Svi članovi porodice ili familije, koji obavljaju sezonske poslove koji ne podrazumevaju novčanu naknadu,  nisu obuhvaćeni ovim propisom.  

Detaljnije u narednom izdanju Agrobiznis magazina.

Informacije o pretplati: 0692211049

Sezonske radnike u Srbiji, od kojih čak oko 70.000 godišnje bude ilegalno angažovano u poljoprivredi, u 2019. godini izgleda očekuju bolji dani. Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima stupio je na snagu, a pušten je u rad i elektronski portal Poreske uprave zahvaljujući kojem poljoprivredni poslodavci sada mogu svakodnevno da prijavljuju i odjavljuju radnike. Za razliku od ranijeg sistema, kada su za te poslove po radniku morali da utroše pet sati mesečno, sada takva procedura traje ne više od 10 minuta, a njihova obaveza je da to urade svakog dana do 10 časova, jer je jedino do tada odjava prihvatljiva.

Za jedan dan angažovanja radnika troškovi poreza i doprinosa postali su fiksni – oko 300 dinara, odnosno oko 6.000 dinara mesečno za 20 dana angažovanja radnika. Dosad su mesečni izdaci poslodavca na ime poreza i doprinosa po radniku u proseku iznosili 10.200 dinara. Od 2019. svaki radnik ima pravo na penzijsko i invalidsko i osiguranje za slučaj povrede na radu. Za vreme obavljanja sezonskih poslova neće biti izbrisan sa evidencije nezaposlenih i, i dalje će imati pravo da prima naknadu iz fonda za nezaposlene ili socijalnu pomoć. Dobra vest je i to što će na taj način, elektronskim prijavljivanjem sezonca, Srbija konačno dobiti registar sezonskih radnika. To će poslodavcima ubuduće olakšati pronalaženje nove radne snage, a državi pomoći u suzbijanju sive ekonomije.

U NALED-u, koji je u saradnji sa Vladom Srbije i Nemačkom razvojnom agencijom pokrenuo reformu sistema zapošljavanja sezonaca u poljoprivredi, ističu da analize pokazuju da će za period od pet godina polovina trenutnog broja sezonskih radnika iz neformalnog sektora, a ima ih više od 30.000, kao i čak 90 odsto sezonskih radnika prijavljenih putem ugovora o privremeno-povremenim poslovima (njih je oko 3.000) biti prijavljeno preko e-portala zahvaljujući niskim troškovima i jednostavnoj prijavi radnika.

– Troškovi poslodavaca, kao što su uplate poreza, doprinosa i administrativni troškovi, smanjiće se za trećinu, od 316 evra godišnje, koliko su iznosili u doskorašnjem sistemu na 226 evra sa uvođenjem e-portala. Ukupni budžetski prihodi biće veći 15 miliona evra, a formalna zaposlenost će porasti za 33.000 radnika. Oni će imati pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj povrede na radu, a i svim radnicima će teći radni staž – napominje Tisa Čaušević, iz NALED-a, koja vodi projekat „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika”.

Kada je u Srbiji pokrenuta reforma sistema zapošljavanja sezonskih radnika, susedna Hrvatska već je imala svoje načine delovanja u toj oblasti, dajući poslodavcima zakonske olakšice kako bi poboljšali status sezonskih radnika. Tamošnji radnik može da obavlja poslove najviše 90 dana u godini, iznos poreza i doprinosa je fiksan, utvrđuje se na godišnjem nivou. Koristi se sistem vaučera koji prodaje Finansijska agencija, dok sezonci kupuju obrazac koji služi kao ugovor za više sezonskih poslova i na koji se lepe vaučeri za svaki dan rada.

– Naš sistem je ipak napredniji jer je elektronski i ne zahteva nikakve dodatne obaveze – ni za poslodavca ni za sezonske radnike. Jer, u Hrvatskoj država unapred naplati svoje vaučere, a samo angažovano lice mora naknadno da ostvaruje svoja prava, ide u penzioni fond i upisuje doprinos. Kod nas je to urađeno na elektronski način. Angažovani radnik će odmah ostvariti svoja prava, a poslodavac će naknadno obaviti uplatu na mesečnom nivou. U tom smislu, naš sistem je pravedniji i prema sezonskim radnicima i prema poslodavcima – objašnjava Siniša Sekulić, analitičar u Sektoru za IKT Poreske uprave.

Od 7. januara trebalo bi da počne da radi softver za prijavu sezonskih radnika, najavljuju u NALED-u, podsećajući da će poslodavci popunjavati evidencionu prijavu koja se nalazi na portalu sezonskiradnici.gov.rs. Prijava mora da sadrži najosnovnije podatke o sezonskom radniku – ime i prezime, JMBG i dane u kojima će on biti angažovan, odnosno zaposlen u toku jednog meseca. Softver je deo paketa koji će omogućiti punu primenu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koji je usvojila skupština 28. juna prošle godine. Kako je predviđeno zakonom, poslodavci će imati obavezu da prijavljuju i odjavljuju sezonske radnike elektronskim putem Poreskoj upravi i to prvog dana angažovanja, a najkasnije do 10 časova pre podne.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/419866/Registrom-smanjiti-sezonski-rad-na-crno

Između 7. i 15. januara počeće elektronsko prijavljivanje sezonskih radnika koji se angažuju za radove u poljoprivredi. Prema rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, reč je o "revoluciji u angažovanju radnika u poljoprivredi", te će svi ljudi koji rade sezonske poslove sada imati penzijsko i zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu.

"Pušten je u testiranje softver kojim će elektronskim putem poljoprivredna gazdinstva, pravna lica moći da prijave sezonske radnike. Očekuje se da će između 7. i 15. januara operativno biti dostupan svima", kazao je Nedimović u intervjuu za agenciju Beta.

Ministar poljoprivrede je naveo da će sezonski radnici moći da upišu staž za do 120 dana angažovanja na sezonskim poslovima tokom jedne godine.

Nedimović je kazao kako se procenjuje da oko 80.000 ljudi u Srbiji radi sezonske poslove u poljoprivredi i ocenio da će biti veliki uspeh ako polovina od tog broja bude prijavljena.

Novi Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima predviđa da se elektronske prijave i odjave podnose Poreskoj upravi, a novčana naknada za rad sezonskom radniku obračunava i isplaćuje po radnom času, najmanje u iznosu minimalne cene rada.

Takođe, za vreme obavljanja sezonskih poslova radnik se neće brisati iz evidencije nezaposlenih, niti će mu se obustavljati isplata novčane naknade Nacionalne službe za zapošljavanje koju je ostvario za vreme privremene nezaposlenosti, jer se angažovanje na osnovu ovog zakona vodi kao rad van radnog odnosa.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=01&dd=01&nav_id=1488283

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31