Setva ozime pšenice je na pragu, ali malo ko od ratara pouzdano zna da li će je sejati ove jeseni. Među poljoprivrednicima vlada nezadovoljstvo cenama ovogodišnjih ratarskih kultura, ali se plaše i ćudi klime.

- Na koliko hektara će ove jeseni biti posejano pšenice još se vaga, ali verovatno neće preći prošlogodišnje površine od 570.000 hektara. Ratari će je sejati, ako ni zbog čega drugog, ono zbog plodoreda - kaže Zdravko Šajatović iz Žitounije.

On navodi da ratari dobro znaju da treba da seju deklarisano seme, ali, praveći sopstvene račune, toga se ne drže strogo, pa je tako u žetvi prošle godine bilo čak 80% žita za stočnu hranu, dok je u ovogodišnjoj taj odnos bio bolji, pola-pola.

- Ratari su u dilemi i u pogledu koštanja pšenice. Odmah posle žetve slabo se trgovalo i tokom jula i avgusta je ka inotržištu otišlo svega 61.000 tona po 18 dinara ili malo iznad, dok je prošle godine u tim mesecima prodato čak 405.000 tona. Sada je pšenica od 17,2 do 17,5 dinara kilogram, a tokom aprila i maja dostigla je bila čak 24 dinara - dodaje Šajatović.

Direktor Žita Srbije Vukosav Saković poslao je poruku da je posle izbora koje seme sejati najvažnije da ono bude dorađeno, jer je to bitno zbog mogućih vremenskih nepogoda.

Smatra i da je među zemljoradnicima manje interesovanje za setvu pšenice, a razlog za to vidi u većim prinosima koji se mogu dobiti od suncokreta i soje.

- Žita Srbije računaju da bi pod pšenicom trebalo da bude 550.000 hektara - kaže Saković.

Кod nas se pšenica seje između 5. i 25. oktobra, iako stručnjaci s Insituta za ratarstvo i povrtarstvo kažu da je rok za setvu žita između 10. i 20. oktobra.Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da se prirema za setvu i da će ove jeseni primat dati žitu nauštrb ječma. Dodaje i da je odlučio da kupi seme, za razliku od ranijih godina, kada je koristio i sopstveno sa tavana.

- Računam da ću posejati 10 do 15 jutara pšenice i da će mi trebati oko dve tone semena - rekao je Šoti.

U Banatu je pšenica bila svojevremeno najviše zastupljena u odnosu na druge kulture, ali predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Кleut kaže da neće biti zastupljena kao što je bila proteklih godina.

- Znamo da treba da sejemo seme sa sertifikatom, ali u nedostatku novca se snalazimo, pa sejemo i ono iz naše produkcije - istakao je Кleut i dodao da će setva imati tri cene:

- Oni koji budu kupili seme i sejali žito na njivi uzetoj u arendu, po hektaru će morati da izdvoje oko 110.000 dinara. Ratari koji na svojoj njivi seju deklarisano seme, imaće trošak oko 80.000 dinara po hektaru, a oni koji budu sejali svoje seme na svom imanju proći će najjeftinije, oko 60.000 dinara po hektaru.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2646920/ozima-psenica-trebalo-bi-da-bude-posejana-na-550000-hektara-tri-cene

Kiša je dobro nakvasila oranice pa se na našim njivama zelene usevi. Koliko god su tokom setve ratari bili zabrinutu zbog velike suše, sada, posle toliko kišnih dana, priželjkuju sunce da bi se biljke mogle razvijati.Prolećna setva je ove godine brzo završena jer su zemljoradnici, slušajući vremensku prognozu i najavu padavina, posle dugog sušnog perioda požurili da poseju jare poljoprivredne kulture, smatrajući da je bolje da seme dočeka padavine u suvoj zemlji.

Sada kada se na oranicama uveliko prepoznaju po redovima i kukuruz, i soja, i suncokret, i repa, prilika je da se kaže zbirno koliko na njivama imamo useva da bismo, ako se budu smenjivali kiša i lepo vreme, imali u vidu količine koje možemo očekivati prilikom berbe. Po procenama šećerana, repe je u martu posejano na 30.000 hektara. Gledajući lanjsku setvu, pod repom je bilo 50.000 hektara, a u setvi 2017. čak 60.000
Očekivanja su bila da će jedino kukuruza u ovogodišnjoj setvi biti posejano više nego lane, od 950.000 hektara do milion. Mada se u Poslovnom udruženju „Žita Srbije” podaci još zbrajaju, može se reći da su se prognoze obistinile.

– Kukuruz je zauzeo 970.000 hektara – kazao je direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković, uz opasku da taj podatak nije još uvek precizan jer su neki ratari čekali kišu da bi krenuli u setvu, dok drugi nisu gledali na sušu, već najvažniji posao u godini završili iščekujući oblake.

Lane je pod kukuruzom bilo 900.000 hektara, a prosečan prinos po hektaru osam tona, pa smo imali 7,2 miliona tona.

– Suncokret je u setvi 2018. godine dostigao istorijski maksimum u pogledu površine na kojima je posejan – 245.000 hektara, sada je zauzeo oko 235.000. Soja je posejana na 230.000 hektara, a lane je pod sojom bilo oko 220.000 – kazao je Saković.

Podsećamo, suncokreta smo lane imali 760.000 tona, prinos po hektaru je bio 3,1 tone. Prosečan prošlogodišnji rod soje bio je 3,5 tone po hektaru pa računajući da je pod sojom bilo 220.000, dobili smo 770.000 tona.

„Žita Srbije” ne vode evidenciju o šećernoj repi, ali po procenama, slatkog korena je u martu posejano na 30.000 hektara. Gledajući lanjsku setvu šećerne repe, to je značajno manja površina jer je u 2018 . pod repom bilo čak 50.000 hektara, a u setvi 2017. i 60.000.

Oni koji su pšenicu posejali jesenas, nemaju više razloga da strepe. Pšenica je kasno nikla, na većini njiva tek u januaru posle topljenja snega. Ali koliko god je tokom zime bila loša, sada odlično izgleda. Za svega nekoliko sedmica ođednom je narasla, počela da klasa, pa se vlati prepoznaju izdaleka. Jesenas smo, po podacima „Žita Srbije”, posejali pšenice na 570.000 hektara. U setvi 2017, navodi isti izvor, pšenice smo imali na 660.000 hektara i dobili 3,3 miliona tona hlebnog zrna, a prosečan prinos po hektaru bio je pet tona.Generalno, kiša je dobro natopila zemlju pa svaka naredna može škoditi usevima. Jedino soji neće smetati jer, što više kiše, to više soje, pogotovo što je domaće seme otporno na vlagu.

Stručnjaci sada ukazuju na to da, koliko god je poljoprivredi trebalo dobre kiše zbog isušene zemlje, sada usevima treba sunca i toplije vreme.

Obilne padavine mogu štetiti i povrću jer se u slučaju velike vlažnosti mogu pojaviti bolesti pa i povrću treba sunca i viša dnevna temeratura.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/setva-zavrsena-kukuruza-blizu-milion-hektara-suncokreta-235000-01-06-2019

U iščekivanju prave kiše, poljoprivrednici uveliko seju kukuruz i soju, nadajući se da će se prognoze meteorologa obistiniti i oranice pokisnutiPosao prolećne setve ove sedmice je posebno dobio na brzini, a ratari nisu marili za hladnoću ni jake udare vetra, sve računajući na to da će meteorolozi pogoditi kišu tokom vikenda pa su krenuli svom silinom da ih kojim slučajem kiša ne omete. Ukoliko nastave tim tempom, najvažniji posao u godini može biti završen vrlo brzo, za deset do 15 dana.

Ove godine uslovi za prolećnu setvu nikako ne idu naruku poljoprivredi, ne samo kukuruzu već i soji, suncokretu, šećernoj repi. Navodnjavanje, kažu stručnjaci, ne dolazi u obzir kada je merkantilna proizvodnja posredi jer za to nemamo ni finansijskih ni tehničkih mogućnosti.Zemlja je suva u toj meri da seme neće proklijati sve dok kiša dobro ne nakvasi polja – potrebno je od 30 do 40 litara po kvadratnom metru – kaže upravnik Odeljenja za kukuruz pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Goran Bekavac. – Količine padavina ispod 20 litara po kvadratu neće doprineti da seme nikne. Kiša će samo uticati na to da ono proklija ali se koren neće razviti.

Koliko je zemlja suva, imali smo prilike da se uverimo u temerinskom ataru, gde je prašine bilo izobilja čim se traktor pokrene.

– Uslovi za setvu su ove godine loši, zemlja je suva, ali dobra kiša može sve preokrenuti i da na kraju dobijemo lep prinos i kvalitetan rod – kaže poljoprivrednik Tibor Varga Šomođi. – Doduše, može biti i obrnuto, ali se nadamo da ćemo bar nešto ove godine izući od ove naše muke, zato i sejemo. Prvi put posle 20 godina ovog proleća nisam posejao šećernu repu. Uslovi su bili takvi da nisam video smisla u bavljenju repom. Umesto nje ću posejati više soje i kukuruza.

Đorđe Simotin š Čeneja kaže da će posejati soju i kukuruz, s tom razlikom što će ove godine soje posejati duplo više nego kukuruza.– Zemlja je suva, ali ko je radio poludrljačama, sačuvao je vlagu u zemlji dok su je setvospremači izvukli – kaže Simotin. – Kiša je potrebna pa žurimo da posao završimo jer ako bude dobre kiše, isplatiće nam se trud, ali i novac. Setva je ove godine gotovo na istom nivou kao lane, neka semena su pojeftinila, cena đubrivo neznatno skočila, pa smo na istom. Gorivo jeste poskupelo, ali smo dobili subvencije pa smo se na neki način pokrili.

Predrag Miodragović sa Čeneja krenuo je prvo da seje soju, a onda i kukuruz.

– Uvek sejem soju, kukuruz i pšenicu, ali jesenas nisam posejao žito i izgleda da sam dobro uradio – kaže Miodragović.

– Umesto žita, posejaću više soje. Uoči setve dobili smo subvencije od države, sve nam je isplaćeno i za gorivo, i 4.000 dinara po hektaru.– Očekivanja su da će ove godine kukuruza biti posejano na između 950.000 i milion hektara, soje od 220.000 do 230.000 i suncokreta oko 235.000. Jesenas je pšenice posejano na 600.000 hektara, a uljane repice na 45.000. Međutim, suša je napravila štetu pa je oko 15.000 hektara repice moralo da se preore – kaže direktor Udruženja za unapređenje proizvoda i izvoza žita i uljarica „Žita Srbije” Vukosav Saković. Šećerna repa je posejana na svega 30.000 hektara, pa on navodi da se očekuje da se umesto repi, ratari okrenu suncokretu, ali da će pod suncokretom biti tek nekoliko desetina hiljada hektara više. – Nemamo dovoljno semena suncokreta da ta kultura bude značajnije zastupljena ove godine – istakao je Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nova-setva-ide-po-staroj-ceni-06-04-2019

Januar je otpočeo niskim temperaturama, padavinama, sa dosta snega. Kasnije temperature su se stabilizovale oko nule. Padavine, kiša, sneg, susnežica sve je to što karakteriše januar. Valjda će se nadoknaditi nedostatak padavina tokom jeseni. Ulaska u parcele u januaru nije bilo, ili vrlo retko.
„Prva nedelja kada se može raditi u parceli” je rečenica koja se vezuje za mesec februar, retko početak marta i setvu jarih kultura kao što je stočni grašak, stočna grahorica, a i ovas. Šta nam to govori. Pa da smo osnovnu obradu morali uraditi ranije tokom jeseni i početkom zime. U toj nedelji kada se može ući u parcelu mi radimo predsetvenu pripremu i izvodimo ako je moguće setvu jare kulture.
Tačno vreme setve u tom periodu niko ne može unapred po datumu reći, pošto može biti mraza, snega, leda ili nekih drugih padavina koji sprečavaju izvođenje poljoprivrednih radova. Ova rečenica takođe sprečava čuveno pitanje „kako sejati stočni grašak u drugoj polovini februara ako je napolju -5°C“. Najznačajnije ratarske krmne kulture koje naši stočari trebaju da seju su lucerka, crvena detelina, sudanska trava, krmni sirak, stočni grašak i grahorica. Sve one zauzimaju oko 8% obradivog zemljišta, što je zaista malo. Takođe njihovim uvođenjem mi uvodimo i neophodni plodored sa više
kultura.Ove krmne kulture se koriste kao sveže seno, silaža ili senaža. Pored tih malih površina veliki problem je neodgovarajuće zemljišta po svom kvalitetu, a naročito po svom pH koji je nizak na većini parcela ispod Save i Dunava i što ograničava setvu lucerke i crvene dateline. Zbog toga treba sejati veće površine pod stočnim graškom koji podnosi niže vrednosti pH i to naročito za dobijanje zelene krme. Lucerku ne treba sejati na parcelama koje nisu plodne, koje su plitke i sa niskim pH. Sve ovo važi i za crvenu detelinu samo malo blaže. Stočni grašak je jednogodišnja biljka koju treba sejati kako zbog dobijanja velike količine zelene mase, a ona je od 30-50t/ha tako i što ga stoka rado jede. Koristi se kao zelena krma ili kroz silažu i senažu. Imavisok sadržaj vitamina,mineral i proteina.
Rano se skida pa ako je godina povoljna (ima dosta padavina), ili postoji navodnjavanje postoji i mogućnost druge žetve na istoj parceli. Na istu parcelu ga sejati posle 3-4 god, dolazi posle suncokreta, strnih žita. Dobar je predusev za strnine i okopavine. Osnovna obrada se obavlja na dubinu od 22-25 cm, što je pre moguće kako bi se sačuvala vlaga koja je došla padavinama u kasno jesenjem i zimskom periodu. Savremena poljoprivredna proizvodnja zahteva da uradimo agrohemijsku analizu zemljišta i na osnovu dobijene preporuke primenimo kompleksna mineralna i azotna đubriva. I to je jedino ispravno, ali pošto mnogi naši poljoprivredni proizvođači to ne rade iako je besplatno ako su registrovana poljoprivredna gazdinstva evo okvirne preporuke.
Istovremeno sa osnovnom obradom uneti 60-80 kg/ha fosfora (P₂O₅) i 70-90kg/ ha kalijuma (K₂O). Predsetveno uneti do 30kg/ha azota(N) .Ponavljam ovo je samo okvirno.  Najraniji rok za setvu jarog stočnog graška je 20 februar. Pre toga ne bi trebalo izvoditi setvu. Retke su godine kada vredni poljorivredni proizvođači ne uspeju da poseju stočni grašak do kraja februara ili početkom marta. Treba se potruditi da se stočni grašak poseje u prvoj nedelji poljoprivrednih radova kako bi se izbegao eventualno poguban uticaj kasnijih visokih temperatura i mogući period bez padavina.
Setva se obavlja na međuredni razmak od 12,5cm, na dubinu od 4-5 cm. Količina semena je ona koju je preporučio proizvođač. Za većinu sorata koje se gaje za proizvodnju krme količina semena je oko
150-160 kg/ha, a ako se koristi potporni usev on čini 15-20 % količine semena i kod nas je to najčešće ovas, ređe ječam. Kosi se za zelenu krmu pri kraju cvetanja, početak formiranja mahuna, za silažu
ga kosimo u fazi mlečno voštane zrelosti odnosno kada je procenat suve materije 25-28 %. Naši stočari trebaju da seju veće površine pod stočnim graškom ne na uštrb drugih krmnih kultura. Moja je preporuka da to budu površine pod žitaricama u koje će ući i stočni grašak. Može se gajiti i na kiselim zemljištima koja nisu plodna, koja nisu duboka, koja nisu strukturna, ukratko koja su kao većina naših zemljišta.Na taj način će dobiti zelenu krmu sa površina koje za to nisu ranije korišćena i čija proizvodnja nije skupa.
Jara grahorica se može sejati i na manje plodnim zemljištima. Setva jare grahorice se istovremeno obavlja kada i stočni grašak, sa količinom semena od oko 120 kg/ha u smeši sa potpornim usevom, na
dubinu od 3-4 cm. Međuredni razmak je 12,5 cm preporuka je da se posle setve obavi valjanje lakim valjcima. Odlično podnosi kasne mrazeve. Prinos zelene mase je od 40-50 t/ha. Eto,poštujmo termin „prva nedelja radova“ i preporučenu agrotehniku i imaćemo koliko toliko siguran prinos ranih jarih kultura.

Izvor:Agrobiznis magazin

Da li sejati ili ne šećernu repu? Ovo je verovatno pitanje koje sebi postavlja većina poljoprivrednika u Vojvodini. Loša opšta atmosfera kao i velika ulaganja razlog su više da od ove proizvodnje odustanu. Mile Zarin obrađuje oko 600 hektara zemlje. Prosle godine je šećernu repu sejao na 160 hektara a naredne nece sejati jer ne želi da samo on rizikuje. Kako je ocenio za Agrobiznis magazin sve ponude koje su date predviđaju da samo on ulaže i rizikuje i to nije ono što je fer.

Sa druge strane organizatori konferencije o šećernoj repi smatraju da su potrebne udružene snage, od proizvođača do prerađivača, savetodavaca i industrije, kako bi proizvodnja šećerne repe u Srbiji postala održiva. I organizatori foruma zapažaju da se ova grana poljoprivredne proizvodnje suočava  sa velikim izazovima, od velikih turbulencija na tržištu šećera i  nepovoljnih klimatskih uslova tokom vegetacije, preko sve većeg pritiska zbog  pojave bolesti, štetočina i korova za koje ili nema leka ili oni ne deluju dovoljno dobro. Takva situacija zahteva unapređenje praktično svih agrotehničkih mera i tesnu saradnju svih učesnika u lancu proizvodnje i prerade šećerne repe, zaključeno je na sedmom formu o šećernoj repi koji se održao u Novom Sadu, a u organizaciji kompanije Bayer.

“Kao jedan od lidera u oblasti zaštite šećerne repe u Srbiji, Bayer je spreman da preuzme odgovornost i da, u domenu svojih aktivnosti, da svoj direktan doprinos unapređenju zaštite ove značajne kulture. Verujemo da primenom naših novih tehnologija i servisa možemo podržati proizvođače šećerne repe i pomoći im da svoju proizvodnju učine efikasnijom i isplativijom. Istovremeno, aktivno radimo na okupljanju svih relevantnih aktera u ovoj oblasti u cilju iznalaženje najboljih mogućih rešenja, kao što je to danas slučaj na Forumu o šećernoj repi, izjavio je Andrija Lilić, iz kompanije Bayer Srbija.

O mogućnostima unapređenja proizvodnje šećerne repe u Srbiji razgovaralo je oko 300 proizvođača sa predstavnicima šećerana Sunoko i Hellenic Sugar, profesorima Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, semenskom kompanijom KWS i predstavnicima kompanije Bayer.

Međutim, osim poziva da održe nivo proizvodnje i seju šećernu repu poljoprivrednici nisu dobili ništa više. Zbog toga je ispoljeno i veliko nezadovoljstvo učesnika. Problemi su naglašeni ali nisu ponuđena rešenja. Na neizvesnu godinu za šećernu repu i njene proizvođače najviše će uticati to što je pojava truleži korena ove kulture sve češća, borba sa korovima čini se da nema nikada kraja, a kada dođe vreme otkupa poljoprivrednici smatraju da su oni najčešće na gubitku.

Ovom prilikom obratila se i predstavnica Hellenic-a koja sem u više narata što je pozvala poljoprivrednike da zajednički podrže industriju nije ponudila ništa konkretno što je propraćeno očiglednim negodovanjem učesnika skupa. Ona je ovom prilikom ukazala na to da konditorska industrija, uprkos značajno nižim cenama šećera, nije snizila cene svojih proizvoda.

Ipak je značajno to da je skupu prisustvovao značajan broj poljoprivrednika koji su želeli da čuju kako razmišljaju ostale kolege a pre svega otkupljivači.

Opšti zaključak većine poljoprivrednika je da je skup lepo organizovan, a za setvu šećerne repe... ne, hvala.

Novi Sad, 12.14.2018

Agrobiznis magazin

 

 

Ledeni zimski dani u poslednjoj nedelji februara meseca mnogima su pokvarili planove za prolećnu setvu. Ipak, nijedan dobar ratar neće dozvoliti da mu malo niskih temperatura poremete jedan od najvažnijih poslova u godini. Naprotiv! One su samo razlog više da se svaki detalj prolećne setve isplanira do najsitnijih detalja. Da su mnogi to već i uradili, dokazuju informacije savetodavaca zaduženih za ratarstvo u Poljoprivredno stručnim savetodavnim službama širom Srbije. Oni već odavno znaju šta će ratari iz njihovog kraja i kada sejati, pa imaju gotovo potpuno precizne podatke.

Na krajnjem severu naše zemlje, u Subotici i okolini, stručnjaci očekuju da će otvaranje sezone ovogodišnje setve zakasniti samo nekoliko dana. Njive će, navodi Neven Orčić, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe, biti pune ljudi i mašina najverovatnije već krajem marta meseca. Do početka aprila setvu će početi i poslednji ratari. Inače, u ovom kraju je kukuruz dominantna kultura i očekuje se da će on ove godine biti posejan na oko 35.000 ha. Prošle godine ga je bilo više, ali mnogi ratari odustaju od ovog useva zbog loših iskustava, suše i nezadovoljavajućih prinosa u proteklih nekoliko godina. „Suncokret će se ove godine gajiti na oko 7.000 ha, soja na 4.000, a šećerna repa na između 300 i 400 ha“, ističe Orčić. Ozimi usevi su trenutno u dobrom stanju i zauzimaju oko 30.000 ha u atarima subotičkih sela. Među njima je, naravno, najzastupljenija pšenica, na oko 20.000 ha, a zatim uljana repica, na oko 5.000 ha. Ostale kulture gaje se na znatno manjim površinama.

Južnjaci, ne žurite sa setvom! Na suprotnom kraju naše zemlje, u Vranju, ratari takođe već vrše prve pripreme za setvu, proveravaju i popravljaju svoje mašine i planiraju kako da dobro i pametno raspodele sredstva sa kojima raspolažu. Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe, kaže da će setva graška i grahorice sigurno početi tokom marta meseca. Sledeća kultura koja se seje u ovom kraju je lucerka, što će, sudeći prema planovima ratara, biti oko 1. aprila. Kukuruz, kao poslednji, ali zato najznačajniji usev, sejaće se sredinom aprila meseca. „Svakako savetujem ratarima da sa setvom kukuruza sačekaju barem do 10. aprila. Zemljište u našem kraju je veoma glinovito i pripada tipu smonica, odnosno zemljištima koja uopšte nisu laka za obradu. Ona se teško i zagrevaju, što je glavni razlog da se sa setvom na jugu Srbije ne žuri“, navodi Nada Lazović Đoković.

U ovom kraju površine pod kukuruzom iznosiće oko 8.500 ha. To je manje za čak 30 do 40 % nego prošle godine, takođe zbog neisplativosti gajenja ovog useva. „Kod nas uopšte ne postoje ratari koji koriste sisteme za navodnjavanje. Suvo ratarenje u kombinaciji sa teško obradivim zemljištem nikako ne može da da dobre rezultate. Zato kukuruz može biti isplativ jedino seljacima koji imaju parcele pored reka“, dodaje ona. Umesto kukuruza će mnogi Vranjanci gajiti jare graškove i grahorice, ili će čak ostaviti svoje njive potpuno neobrađene. U celom Pčinjskom okrugu pšenica trenutno zauzima oko 16.000 ha, što je za oko 20 % više nego lane. Manje kukuruza i u centralnoj Srbiji Jari ječam i ovas u Jagodini i okolini sejaće se čim vreme dozvoli da se uđe u njive. Te kulture sejaće se na oko 1.500 ha, a već u drugoj polovini marta mnogi ratari planiraju i setvu lucerke i crvene deteline.

„Leguminoze se u našem kraju svake godine seju na oko 4.000 ha. Tako će biti i ove“, objašnjava Milanka Miladinović, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe iz Jagodine. U Pomoravskom okrugu, takođe, kukuruz je najzastupljenija kultura. Ove godine gajiće se na između 40.000 i 45.000 ha, u zavisnosti od toga da li će još neki ratari odustati od tog useva. „U centralnoj Srbiji, kao i u drugim krajevima naše zemlje, ratari sve više prestaju da gaje kukuruz, jer jednostavno ne mogu da opravdaju uložena sredstva u tu kulturu“, dodaje Milanka. Suprotno tome, površine pod pšenicom svake godine su sve veće, pa trenutno iznose oko 15.000 ha. Soje i suncokreta je jako malo, na svega 200 do 250 ha. 


„Još jedan od problema koji muči naše ratare je usitnjenost parcela. Male i međusobnoudaljene parcele znatno povećavaju troškove, kako oko mehanizacije, tako iada je reč o samoj obradi zamljišta“, ističe naša sagovornica. Ne zaboravite da obilazite vaše njive Iz centralne Srbije, selimo se na krajni istok, u snegom pokriveni Negotin. Tamo, kaže direktor Poljoprivredno stručne savetodavne službe, Vladica Gavrilović, sneg u brdskim selima dostiže i po 45 cm, a temperature su već danima ispod nule. Zbog takvih okolnosti setva sigurno neće početi do sredine marta meseca.

U ovom stočarskom kraju mnogi domaćini gaje jari ovas i ječam, pa te kulture zauzimaju oko 2.500 ha. Zbog zimskog izmrzavanja one se često seju na proleće i to u kombinaciji sa lucerkom. Kukuruz se gaji na oko 20.000 ha, a suncokret će se ove godine u Borskom okrugu sejati na oko 7.000 ha. Pod ozimim strnim žitima trenutno je oko 19.500 ha, a od toga oko 16.500 ha zauzima pšenica. „Naši atari, tradicionalno, setvu počinju među prvima u zemlji. Razlog za to je što se zemljište u ovim krajevima brzo zagreva, ali i što smo gotovo potpuno izgubili proleće i veoma brzo nam stignu visoke letnje temperature“, ističe Gavrilović. On još podseća ratare da je od izuzetne važnosti da redovno obilaze svoje njive i da počnu sa setvom što je moguće pre. „Imajte u vidu da zbog propuštene februarske prihrane ona mora da se nadoknadi u martu mesecu. Preporuka je da se prvi put unese 70 % potrebnih količina azota, a drugi put još 30 %“, opominje stručnjak. 

Na kraju, razgovarali smo i sa predstavnikom ratara iz zapadne Srbije, Milanom Damjanovićem, savetodavcem za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe iz Čačka. On kaže da su domaćini u njegovom kraju već potpuno spremni za setvu jarih ječmova i ovsova i da samo čekaju prvu priliku da uđu u parcele. U Moravičkom okrugu, inače, te kultrure gaje se na oko 2.200 ha. Kukuruz se u ovom kraju gaji na oko 18.000 ha, kako silažni, tako i merkantilni.
Umesto drugih ratarskih kultura u Čačku se tradicionalno gaji krompir. On će ove godine zauzeti površinu od barem 6.000 ha. Pod pšenicom je oko 6.500 ha, a na još 3.500 ha gaje se drugi ozimi usevi.

„Setva je u našem kraju veoma razvučena i često traje i po mesec dana. Očekujem da će ona ove godine početi krajem marta meseca i to najpre u ravničarskim selima. U brdskim i planinskim u njive će se ući znatno kasnije, možda čak i sredinom maja meseca“, objašnjava Damjanović.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Iako je cena mineralnih đubriva na prošlogodišnjem nivou, poljoprivrednici kažu da će ovogodišnja prolećna setva biti skuplja zbog većih cena semena i činjenice da smo jedina zemlja u regionu koja još uvek nema model regresiranog dizel goriva za poljoprivredu. Tome bi trebalo dodati i činjenicu da su ratari zbog prošlogodišnje suše i niskih prinosa u velikoj besparici, kao i da mimo njihovih očekivanja, cene ratarskih kultura na Produktnoj berzi, ne rastu. ...
Gostujući u emisiji Brazde, poljoprivrednici su uoči prolećne setve ukazali na svoje kalkulacije i razloge zašto će i ove godine najvažniji posao u polju za njih biti skuplji.

Kao najveći trošak u zasnivanju prolećnih useva poljoprivrednici navode skupo dizel gorivo koje je u odnosu na prošlu godinu skuplje za nekoliko dinara a još uvek država nema rešenje oko modela regresiranja tog inputa. Takođe je važno da do optimalnih setvenih agrorokova gorivo bude kod poljoprivrednika.

Da bi se ispoštovala tehnologija gajenja ratarskih kultura, od setve do žetve, poljoprivrednici kažu da je potrebno da država regresira dizel gorivo u količini od 60 do 70 litara po hektaru.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Kasna jesen i ovaj deo zime, nam pokazuje da pored prošlogodišnje ledene zime sa minimalnim količinama padavinama, postoje i zime u kojima je količina padavina, malo iznad višegodišnjih proseka.
Ovakva zima omogućava da stočar, koji je poslušao struku i uradio osnovnu obradu zemljišta, u kasnu jesen ima velike šanse da jari stočni grašak i grahoricu, kao i jare strnine (ovas ječam) poseje što ranije, odnosno, onog trenutka čim se stvore optimalni uslovi za setvu.


Najraniji rok za jare krmne kulture je 20. februar. Od tada počinje računanje vremena za jari stočni grašak iIi grahoricu. Pre toga ne, ali posle toga treba koristiti prvi trenutak, kada može da se uđe u parcelu i odraditi pripremu zemljišta i posejati ih. Staro je pravilo, da u februaru uvek postoji bar sedam dana, kada može da se uđe u parcelu i uradi sav predviđen posao.

Zašto sejati stočni grašak i grahoricu?


Prvo, razlog je što daju krmu odličnog kvaliteta i visokog prinosa, ali i zato što uspevaju na zemljištima, koja mi većinom u Šumadiji i radimo, a to su kisela sa pH vrednosti ispod 5,5 i sa niskim procentom humusa, većinom ispod 3. To su zemljišta koja ne odgovaraju lucerki, pa i crvenoj detelini i to treba poštovati. Ne treba sejati lucerku na kiselom, plitkom, siromašnom zemljištu. Nije opravdanje da se nema druga parcela. Lucerka tek na dubokom, strukturnom, bogatom zemljištu, daje predviđen prinos duži niz godina. Stočni grašak i grahorica daju veliku količinu zelene mase, od 40 – 50 t/ha sa visokim udelom minerala, vitamin i proteina. Vrlo
je sličan hemijski sastav senaže stočnog graška i lucerke. Rano se skida, možda i najranije, pa daje mogućnost druge žetve na istoj parceli, gde ima mogućnosti navodnjavanja. Odličan je predusev svim
ratarskim kulturama osim mahunarkama. Na istu parcelu ga treba vratiti posle četiri godine.

Mineralno kompleksno đubrivo uneti po preporuci, koja je dobijena posle urađene agrohemijske analize. Ako agrohemijska analiza nije urađena, a preporuka je da se uradi , treba predsetveno uneti do 30 kg/h čistog azota (N), a sa osnovnom obradom 60 – 80 kg/ha fosfora P₂O₅ i 80-100 kg/ha kalijuma u obliku K₂O. Setva se obavlja na razmak redova od 12,5 cm sa količinom semena koja je preporučena od proizvođača, o broju biljaka po jedinici površine. Razlika je u broju biljaka po nameni, da li je za proizvodnju semena ili krme. Potporni usev ide do 20 % glavnog useva (kod nas najčešći je ovas).

Ako se grašak proizvodi za zrno, tada se se seje kao čist usev. Valjanje ne raditi ako su zemljišta teška, a setva obavljena rano. Kosi se kada je u punom cvetu i započinje formiranje mahuna. U tom trenutku se dobija najkvalitetnija krmna masa. Ako nam je cilj da ga siliramo, kosimo ga kada je u fazi mlečno voštane zrelosti, kada je procenat suve materije 25 - 28 %. Sve isto važi i za grahoricu, koja daje 40 - 50 t/ha zelene mase, ili 8 - 10 t/ha sena. Setva se obavlja isto na međuredni razmak od 12,5 cm sa količinom semena koju je preporučio proizvođač istog. Posle setve treba uraditi valjanje lakim valjcima. Namena joj je za proizvodnju zelene mase, senaže, silaže i sena, koje je odličnog kvaliteta. Treba sejati jari stočni grašak i grahoricu, pošto se dobija zelena biljna masa visokog kvaliteta, relativno jeftino. Može se proizvoditi i na zemljištu koje nije naročito kvalitetno, a i ulaganja nisu uobičajno visoka.

Ko zna da proizvede zrno od stočnog graška je u velikoj prednosti, koristi se bez termičke obrade - melje se direktno, pošto popravlja proteinski deo obroka namenjenog stoci, a to je već dovoljan razlog za njegovu proizvodnju. Ostavlja zemljište obogaćeno azotom i organskom materijom, pa je odličan predusev.

 

AgroBiznis magazin

http://www.agrobiznis.rs/ 

Sejalice za okopavine se koriste za setvu semena u široke redove, sa različitim razmakom između biljaka u redu. Sejalice su sekcijskog tipa, gde su radni organi grupisani u zasebne sekcije ili setvene aparate. U principu, zajedničko im je da imaju kutiju za seme, setveni aparat, ulagač i nagazni točak.

Osnovna podela je na mehaničke i pneumatske sejalice.

Kod mehaničkih sejalica setveni aparat može biti postavljen u tri položaja i to: horizontalno, koso i vertikalno. Setveni aparat može biti sa otvorima, ploča sa kašikama, diskovi sa ćelijama, vertikalni cilindri i dr. U radu ploča rotira. Otvori prolaze pored čistača semena viška zrna, donose po jedno zrno do otvora za ispuštanje zrna, gde uz pomoć izbacivača zrno pada u provodni kanal, i kroz njega u brazdicu koju formira ulagač. Osnovni nedostatak u radu mehaničke sejalice sa horizontalnim pločama je što zrno pada sa velike visine od otvora do brazdice. Najvažnije je da mehaničkim sejalicama treba sejati samo kalibrisano seme. Optimalna brzina rada sejalice je do 5 km/h. Kod mehaničkih sejalica sa setvenim aparatom u obliku vertikalnog diska, udubljenja ili ćelije za seme se nalaze po obodu ploče. Ovakav setveni mehanizam koristi se najviše za setvu šećerne repe i kukuruza. Sličan je i setveni aparat sa cilindrom postavljenim vertikalno, i ima po dva naizmenična reda sa rupama.

Drugi tip sejalica koji je savremeniji i precizniji za setvu su pneumatske sejalice. Prema načinu rada postoje dva tipa, i to sejalice sa nadpritiskom i sejalice sa potpritiskom. U praksi se najviše koristi setveni aparat sa podpritiskom i vertikalnom setvenom pločom. Podešavanje sejalice za okopavine

Razmak između redova podešava se pomeranjem setvenih sekcija po gredi rama. Razmak između zrna u redu podešava se promenom obodne brzine setvenih aparata. U zavisnosti od konstrukcije uredjaja za prenos pogona razmak zrn,a u redu se podešava kombinacijom pogonskih i gonjenih lančanika ili zupčanika pojedinačno ili na centralnom reduktoru (Nortonov prenosnik).

Izbor setvenih ploča zavisi od osobina zrna koje se seje. Kalibrisano seme podrazumeva ujednačenu veličinu, oblik i masu.

Kod podešavanja treba voditi računa o sledećem:

-  U kutiju za seme sipati manju masu semena

-  Podići sejalicu da zauzme horizontalni položaj

-  Ručicom gasa podesiti da traktorski motor radi na 1.500 obrtaja /min

-  Pokretati pogonski točak sejalice i podesiti skidač viška semena.

Za pravilan rad sejalica potrebno je prvo izabrati tip traktora, koji zavisi od uslova rada.

Pritisak u gumama podesiti na najmanji mogući (0.7-0.8) bara. Traktori koji imaju poluge sa prorezom osovincu treba postaviti u prorez.

Za traktore IMT i MF položaj ručica hidrauličnog uredjaja je kod ručice za kontrolu položaja (ručica A) i ručica za kontrolu vuče (ručica B) u donjem delu na kvadrantu, potpuno spuštene.

- Priključno vratilo traktora treba da radi na 540 o/min

Brzina kretanja mora biti prilagodjena uslovima rada i za mehaničke sejalice je oko 5 km/č, dok je kod pneumatskih sejalica 8 km/h.

I na kraju, osnovno pravilo pre početka rada je da sejalicu treba poravnati i po dužini i širini, jer se tako obezbedjuje ujednačeno usejavanje semena na podešenu dubinu.

 

Da li zastarela mehanizacija utiče na prinose?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/3262-da-li-zastarela-mehanizacija-utice-na-prinose

 

Savetodavac za zaštitu bilja Ljiljana Jeremić, upozorava da neki proizvođači sami tretiraju svoje “seme sa tavana” fungicidima, što dovodi do pojave bolesti.

Čak 50 odsto poljoprivrednika Pomoravlja, Resave i Levča, ove jeseni sejaće vlastito seme, "sa tavana", što poljoprivredni stručnjaci ocenju kao lošu praksu, jer je setva zdravog Deklarisanog semena osnovni preduslov za dobijanje visokih prinosa strnih žita.

Razlog za "seme sa tavana" je visoka cena deklarisanog semena i nestašica para kod poljoprivrednika, a upotrebiće manje i đubriva, što će znatno umanjiti i pronos i kvalitet, izjavio je Tanjugu savetnik za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne stručne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

Savetodavac za zaštitu bilja Ljiljana Jeremić, objasnila je za Tanjug da je "deklarisano seme dobijeno iz useva, koji su tokom godine kontrolisani od strane poljoprivrednih službi na prisustvo bolesti, korova i štetočina".

"Semenski usevi u kojima je primećena pojava bolesti koje se prenose semenom, neki korovi, na primer Galium prilepljuša, štoteočine nematode, odbijaju se prilikom aprobacije i seme iz tih useva se može upotrebiti za setvu", rekla je Jeremić.

Znači samo zdravo seme se dorađuje, podvukla je Jeremić i dodala da se "prilikom dorade obavlja kontrola zdravstvenog stanja semena". 

U doradnim centrima, kaže, obavlja se tretiranje semena fungicidima kako bi se obavila zaštita od parazita koji se prenose semenom ili se nalaze u zemljištu.

Na pitanje koji su to paraziti koji se prenose semenom strnih žita, Jeremić je objasnila da su to izazivač glavnice pšenice, prouzrokovač truleži korena pšenice i ječma i šturosti zrna, gar pšenice i ječma, prugasta pegavost ječma i mrežasta pegavost ječma.

Ona je objasnila da je glavnica pšenice, "bolest koja se najčešće javlja, ako se koristi seme koje nije dobro zaštićeno fungicidima".

"Biljka zaražena glavnicom ne prepoznaje se lako sve do klasanja. Zaraženi klasovi su uži i duži, tamnoplavičaste boje. Ceo klas je više rastresit, plevice su potisnute u stranu, zrna su buretasta. Unutrašnjost zrna je preobrađena u brašnastu masu, crnih spora. Pri vrši se zrna lako raspuknu i oslobađaju se teleutospore koje dospevaju na zrno i zaražavaju ga", rekla je Jeremić.

"Teleutospore se zadržavaju na zrnu. Spore su otporne na mraz i mogu ostati klijave tokom skladištenja pšenice i nekoliko godina. Pšenica zaražena glavnicom ne sme da se koristi za ishranu ljudi i životinja", rekla je ona.

"Poljoprivrednim proizvođačima savetujemo upotrebu tretiranog deklarisanog semena", rekla je Jerimić. 

Prema njenim rečima, "neki proizvođači, zbog visoke cene semenske pšenice koriste svoje seme sa tavana, koje tretiraju sami fungicidima, ali je kvalitet takvog tretiranja lošiji, pa imamo pojavu bolesti, naročito glavnice".

Izvor: www.novosti.rs

 

SAVETI: Kako zaštititi lesku od bolesti i štetočina? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zastita-bilja/item/3046-saveti-kako-zastititi-lesku-od-bolesti-i-stetocina

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31