Ledeni zimski dani u poslednjoj nedelji februara meseca mnogima su pokvarili planove za prolećnu setvu. Ipak, nijedan dobar ratar neće dozvoliti da mu malo niskih temperatura poremete jedan od najvažnijih poslova u godini. Naprotiv! One su samo razlog više da se svaki detalj prolećne setve isplanira do najsitnijih detalja. Da su mnogi to već i uradili, dokazuju informacije savetodavaca zaduženih za ratarstvo u Poljoprivredno stručnim savetodavnim službama širom Srbije. Oni već odavno znaju šta će ratari iz njihovog kraja i kada sejati, pa imaju gotovo potpuno precizne podatke.

Na krajnjem severu naše zemlje, u Subotici i okolini, stručnjaci očekuju da će otvaranje sezone ovogodišnje setve zakasniti samo nekoliko dana. Njive će, navodi Neven Orčić, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe, biti pune ljudi i mašina najverovatnije već krajem marta meseca. Do početka aprila setvu će početi i poslednji ratari. Inače, u ovom kraju je kukuruz dominantna kultura i očekuje se da će on ove godine biti posejan na oko 35.000 ha. Prošle godine ga je bilo više, ali mnogi ratari odustaju od ovog useva zbog loših iskustava, suše i nezadovoljavajućih prinosa u proteklih nekoliko godina. „Suncokret će se ove godine gajiti na oko 7.000 ha, soja na 4.000, a šećerna repa na između 300 i 400 ha“, ističe Orčić. Ozimi usevi su trenutno u dobrom stanju i zauzimaju oko 30.000 ha u atarima subotičkih sela. Među njima je, naravno, najzastupljenija pšenica, na oko 20.000 ha, a zatim uljana repica, na oko 5.000 ha. Ostale kulture gaje se na znatno manjim površinama.

Južnjaci, ne žurite sa setvom! Na suprotnom kraju naše zemlje, u Vranju, ratari takođe već vrše prve pripreme za setvu, proveravaju i popravljaju svoje mašine i planiraju kako da dobro i pametno raspodele sredstva sa kojima raspolažu. Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe, kaže da će setva graška i grahorice sigurno početi tokom marta meseca. Sledeća kultura koja se seje u ovom kraju je lucerka, što će, sudeći prema planovima ratara, biti oko 1. aprila. Kukuruz, kao poslednji, ali zato najznačajniji usev, sejaće se sredinom aprila meseca. „Svakako savetujem ratarima da sa setvom kukuruza sačekaju barem do 10. aprila. Zemljište u našem kraju je veoma glinovito i pripada tipu smonica, odnosno zemljištima koja uopšte nisu laka za obradu. Ona se teško i zagrevaju, što je glavni razlog da se sa setvom na jugu Srbije ne žuri“, navodi Nada Lazović Đoković.

U ovom kraju površine pod kukuruzom iznosiće oko 8.500 ha. To je manje za čak 30 do 40 % nego prošle godine, takođe zbog neisplativosti gajenja ovog useva. „Kod nas uopšte ne postoje ratari koji koriste sisteme za navodnjavanje. Suvo ratarenje u kombinaciji sa teško obradivim zemljištem nikako ne može da da dobre rezultate. Zato kukuruz može biti isplativ jedino seljacima koji imaju parcele pored reka“, dodaje ona. Umesto kukuruza će mnogi Vranjanci gajiti jare graškove i grahorice, ili će čak ostaviti svoje njive potpuno neobrađene. U celom Pčinjskom okrugu pšenica trenutno zauzima oko 16.000 ha, što je za oko 20 % više nego lane. Manje kukuruza i u centralnoj Srbiji Jari ječam i ovas u Jagodini i okolini sejaće se čim vreme dozvoli da se uđe u njive. Te kulture sejaće se na oko 1.500 ha, a već u drugoj polovini marta mnogi ratari planiraju i setvu lucerke i crvene deteline.

„Leguminoze se u našem kraju svake godine seju na oko 4.000 ha. Tako će biti i ove“, objašnjava Milanka Miladinović, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe iz Jagodine. U Pomoravskom okrugu, takođe, kukuruz je najzastupljenija kultura. Ove godine gajiće se na između 40.000 i 45.000 ha, u zavisnosti od toga da li će još neki ratari odustati od tog useva. „U centralnoj Srbiji, kao i u drugim krajevima naše zemlje, ratari sve više prestaju da gaje kukuruz, jer jednostavno ne mogu da opravdaju uložena sredstva u tu kulturu“, dodaje Milanka. Suprotno tome, površine pod pšenicom svake godine su sve veće, pa trenutno iznose oko 15.000 ha. Soje i suncokreta je jako malo, na svega 200 do 250 ha. 


„Još jedan od problema koji muči naše ratare je usitnjenost parcela. Male i međusobnoudaljene parcele znatno povećavaju troškove, kako oko mehanizacije, tako iada je reč o samoj obradi zamljišta“, ističe naša sagovornica. Ne zaboravite da obilazite vaše njive Iz centralne Srbije, selimo se na krajni istok, u snegom pokriveni Negotin. Tamo, kaže direktor Poljoprivredno stručne savetodavne službe, Vladica Gavrilović, sneg u brdskim selima dostiže i po 45 cm, a temperature su već danima ispod nule. Zbog takvih okolnosti setva sigurno neće početi do sredine marta meseca.

U ovom stočarskom kraju mnogi domaćini gaje jari ovas i ječam, pa te kulture zauzimaju oko 2.500 ha. Zbog zimskog izmrzavanja one se često seju na proleće i to u kombinaciji sa lucerkom. Kukuruz se gaji na oko 20.000 ha, a suncokret će se ove godine u Borskom okrugu sejati na oko 7.000 ha. Pod ozimim strnim žitima trenutno je oko 19.500 ha, a od toga oko 16.500 ha zauzima pšenica. „Naši atari, tradicionalno, setvu počinju među prvima u zemlji. Razlog za to je što se zemljište u ovim krajevima brzo zagreva, ali i što smo gotovo potpuno izgubili proleće i veoma brzo nam stignu visoke letnje temperature“, ističe Gavrilović. On još podseća ratare da je od izuzetne važnosti da redovno obilaze svoje njive i da počnu sa setvom što je moguće pre. „Imajte u vidu da zbog propuštene februarske prihrane ona mora da se nadoknadi u martu mesecu. Preporuka je da se prvi put unese 70 % potrebnih količina azota, a drugi put još 30 %“, opominje stručnjak. 

Na kraju, razgovarali smo i sa predstavnikom ratara iz zapadne Srbije, Milanom Damjanovićem, savetodavcem za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe iz Čačka. On kaže da su domaćini u njegovom kraju već potpuno spremni za setvu jarih ječmova i ovsova i da samo čekaju prvu priliku da uđu u parcele. U Moravičkom okrugu, inače, te kultrure gaje se na oko 2.200 ha. Kukuruz se u ovom kraju gaji na oko 18.000 ha, kako silažni, tako i merkantilni.
Umesto drugih ratarskih kultura u Čačku se tradicionalno gaji krompir. On će ove godine zauzeti površinu od barem 6.000 ha. Pod pšenicom je oko 6.500 ha, a na još 3.500 ha gaje se drugi ozimi usevi.

„Setva je u našem kraju veoma razvučena i često traje i po mesec dana. Očekujem da će ona ove godine početi krajem marta meseca i to najpre u ravničarskim selima. U brdskim i planinskim u njive će se ući znatno kasnije, možda čak i sredinom maja meseca“, objašnjava Damjanović.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Iako je cena mineralnih đubriva na prošlogodišnjem nivou, poljoprivrednici kažu da će ovogodišnja prolećna setva biti skuplja zbog većih cena semena i činjenice da smo jedina zemlja u regionu koja još uvek nema model regresiranog dizel goriva za poljoprivredu. Tome bi trebalo dodati i činjenicu da su ratari zbog prošlogodišnje suše i niskih prinosa u velikoj besparici, kao i da mimo njihovih očekivanja, cene ratarskih kultura na Produktnoj berzi, ne rastu. ...
Gostujući u emisiji Brazde, poljoprivrednici su uoči prolećne setve ukazali na svoje kalkulacije i razloge zašto će i ove godine najvažniji posao u polju za njih biti skuplji.

Kao najveći trošak u zasnivanju prolećnih useva poljoprivrednici navode skupo dizel gorivo koje je u odnosu na prošlu godinu skuplje za nekoliko dinara a još uvek država nema rešenje oko modela regresiranja tog inputa. Takođe je važno da do optimalnih setvenih agrorokova gorivo bude kod poljoprivrednika.

Da bi se ispoštovala tehnologija gajenja ratarskih kultura, od setve do žetve, poljoprivrednici kažu da je potrebno da država regresira dizel gorivo u količini od 60 do 70 litara po hektaru.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Kasna jesen i ovaj deo zime, nam pokazuje da pored prošlogodišnje ledene zime sa minimalnim količinama padavinama, postoje i zime u kojima je količina padavina, malo iznad višegodišnjih proseka.
Ovakva zima omogućava da stočar, koji je poslušao struku i uradio osnovnu obradu zemljišta, u kasnu jesen ima velike šanse da jari stočni grašak i grahoricu, kao i jare strnine (ovas ječam) poseje što ranije, odnosno, onog trenutka čim se stvore optimalni uslovi za setvu.


Najraniji rok za jare krmne kulture je 20. februar. Od tada počinje računanje vremena za jari stočni grašak iIi grahoricu. Pre toga ne, ali posle toga treba koristiti prvi trenutak, kada može da se uđe u parcelu i odraditi pripremu zemljišta i posejati ih. Staro je pravilo, da u februaru uvek postoji bar sedam dana, kada može da se uđe u parcelu i uradi sav predviđen posao.

Zašto sejati stočni grašak i grahoricu?


Prvo, razlog je što daju krmu odličnog kvaliteta i visokog prinosa, ali i zato što uspevaju na zemljištima, koja mi većinom u Šumadiji i radimo, a to su kisela sa pH vrednosti ispod 5,5 i sa niskim procentom humusa, većinom ispod 3. To su zemljišta koja ne odgovaraju lucerki, pa i crvenoj detelini i to treba poštovati. Ne treba sejati lucerku na kiselom, plitkom, siromašnom zemljištu. Nije opravdanje da se nema druga parcela. Lucerka tek na dubokom, strukturnom, bogatom zemljištu, daje predviđen prinos duži niz godina. Stočni grašak i grahorica daju veliku količinu zelene mase, od 40 – 50 t/ha sa visokim udelom minerala, vitamin i proteina. Vrlo
je sličan hemijski sastav senaže stočnog graška i lucerke. Rano se skida, možda i najranije, pa daje mogućnost druge žetve na istoj parceli, gde ima mogućnosti navodnjavanja. Odličan je predusev svim
ratarskim kulturama osim mahunarkama. Na istu parcelu ga treba vratiti posle četiri godine.

Mineralno kompleksno đubrivo uneti po preporuci, koja je dobijena posle urađene agrohemijske analize. Ako agrohemijska analiza nije urađena, a preporuka je da se uradi , treba predsetveno uneti do 30 kg/h čistog azota (N), a sa osnovnom obradom 60 – 80 kg/ha fosfora P₂O₅ i 80-100 kg/ha kalijuma u obliku K₂O. Setva se obavlja na razmak redova od 12,5 cm sa količinom semena koja je preporučena od proizvođača, o broju biljaka po jedinici površine. Razlika je u broju biljaka po nameni, da li je za proizvodnju semena ili krme. Potporni usev ide do 20 % glavnog useva (kod nas najčešći je ovas).

Ako se grašak proizvodi za zrno, tada se se seje kao čist usev. Valjanje ne raditi ako su zemljišta teška, a setva obavljena rano. Kosi se kada je u punom cvetu i započinje formiranje mahuna. U tom trenutku se dobija najkvalitetnija krmna masa. Ako nam je cilj da ga siliramo, kosimo ga kada je u fazi mlečno voštane zrelosti, kada je procenat suve materije 25 - 28 %. Sve isto važi i za grahoricu, koja daje 40 - 50 t/ha zelene mase, ili 8 - 10 t/ha sena. Setva se obavlja isto na međuredni razmak od 12,5 cm sa količinom semena koju je preporučio proizvođač istog. Posle setve treba uraditi valjanje lakim valjcima. Namena joj je za proizvodnju zelene mase, senaže, silaže i sena, koje je odličnog kvaliteta. Treba sejati jari stočni grašak i grahoricu, pošto se dobija zelena biljna masa visokog kvaliteta, relativno jeftino. Može se proizvoditi i na zemljištu koje nije naročito kvalitetno, a i ulaganja nisu uobičajno visoka.

Ko zna da proizvede zrno od stočnog graška je u velikoj prednosti, koristi se bez termičke obrade - melje se direktno, pošto popravlja proteinski deo obroka namenjenog stoci, a to je već dovoljan razlog za njegovu proizvodnju. Ostavlja zemljište obogaćeno azotom i organskom materijom, pa je odličan predusev.

 

AgroBiznis magazin

http://www.agrobiznis.rs/ 

Sejalice za okopavine se koriste za setvu semena u široke redove, sa različitim razmakom između biljaka u redu. Sejalice su sekcijskog tipa, gde su radni organi grupisani u zasebne sekcije ili setvene aparate. U principu, zajedničko im je da imaju kutiju za seme, setveni aparat, ulagač i nagazni točak.

Osnovna podela je na mehaničke i pneumatske sejalice.

Kod mehaničkih sejalica setveni aparat može biti postavljen u tri položaja i to: horizontalno, koso i vertikalno. Setveni aparat može biti sa otvorima, ploča sa kašikama, diskovi sa ćelijama, vertikalni cilindri i dr. U radu ploča rotira. Otvori prolaze pored čistača semena viška zrna, donose po jedno zrno do otvora za ispuštanje zrna, gde uz pomoć izbacivača zrno pada u provodni kanal, i kroz njega u brazdicu koju formira ulagač. Osnovni nedostatak u radu mehaničke sejalice sa horizontalnim pločama je što zrno pada sa velike visine od otvora do brazdice. Najvažnije je da mehaničkim sejalicama treba sejati samo kalibrisano seme. Optimalna brzina rada sejalice je do 5 km/h. Kod mehaničkih sejalica sa setvenim aparatom u obliku vertikalnog diska, udubljenja ili ćelije za seme se nalaze po obodu ploče. Ovakav setveni mehanizam koristi se najviše za setvu šećerne repe i kukuruza. Sličan je i setveni aparat sa cilindrom postavljenim vertikalno, i ima po dva naizmenična reda sa rupama.

Drugi tip sejalica koji je savremeniji i precizniji za setvu su pneumatske sejalice. Prema načinu rada postoje dva tipa, i to sejalice sa nadpritiskom i sejalice sa potpritiskom. U praksi se najviše koristi setveni aparat sa podpritiskom i vertikalnom setvenom pločom. Podešavanje sejalice za okopavine

Razmak između redova podešava se pomeranjem setvenih sekcija po gredi rama. Razmak između zrna u redu podešava se promenom obodne brzine setvenih aparata. U zavisnosti od konstrukcije uredjaja za prenos pogona razmak zrn,a u redu se podešava kombinacijom pogonskih i gonjenih lančanika ili zupčanika pojedinačno ili na centralnom reduktoru (Nortonov prenosnik).

Izbor setvenih ploča zavisi od osobina zrna koje se seje. Kalibrisano seme podrazumeva ujednačenu veličinu, oblik i masu.

Kod podešavanja treba voditi računa o sledećem:

-  U kutiju za seme sipati manju masu semena

-  Podići sejalicu da zauzme horizontalni položaj

-  Ručicom gasa podesiti da traktorski motor radi na 1.500 obrtaja /min

-  Pokretati pogonski točak sejalice i podesiti skidač viška semena.

Za pravilan rad sejalica potrebno je prvo izabrati tip traktora, koji zavisi od uslova rada.

Pritisak u gumama podesiti na najmanji mogući (0.7-0.8) bara. Traktori koji imaju poluge sa prorezom osovincu treba postaviti u prorez.

Za traktore IMT i MF položaj ručica hidrauličnog uredjaja je kod ručice za kontrolu položaja (ručica A) i ručica za kontrolu vuče (ručica B) u donjem delu na kvadrantu, potpuno spuštene.

- Priključno vratilo traktora treba da radi na 540 o/min

Brzina kretanja mora biti prilagodjena uslovima rada i za mehaničke sejalice je oko 5 km/č, dok je kod pneumatskih sejalica 8 km/h.

I na kraju, osnovno pravilo pre početka rada je da sejalicu treba poravnati i po dužini i širini, jer se tako obezbedjuje ujednačeno usejavanje semena na podešenu dubinu.

 

Da li zastarela mehanizacija utiče na prinose?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/3262-da-li-zastarela-mehanizacija-utice-na-prinose

 

Savetodavac za zaštitu bilja Ljiljana Jeremić, upozorava da neki proizvođači sami tretiraju svoje “seme sa tavana” fungicidima, što dovodi do pojave bolesti.

Čak 50 odsto poljoprivrednika Pomoravlja, Resave i Levča, ove jeseni sejaće vlastito seme, "sa tavana", što poljoprivredni stručnjaci ocenju kao lošu praksu, jer je setva zdravog Deklarisanog semena osnovni preduslov za dobijanje visokih prinosa strnih žita.

Razlog za "seme sa tavana" je visoka cena deklarisanog semena i nestašica para kod poljoprivrednika, a upotrebiće manje i đubriva, što će znatno umanjiti i pronos i kvalitet, izjavio je Tanjugu savetnik za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne stručne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

Savetodavac za zaštitu bilja Ljiljana Jeremić, objasnila je za Tanjug da je "deklarisano seme dobijeno iz useva, koji su tokom godine kontrolisani od strane poljoprivrednih službi na prisustvo bolesti, korova i štetočina".

"Semenski usevi u kojima je primećena pojava bolesti koje se prenose semenom, neki korovi, na primer Galium prilepljuša, štoteočine nematode, odbijaju se prilikom aprobacije i seme iz tih useva se može upotrebiti za setvu", rekla je Jeremić.

Znači samo zdravo seme se dorađuje, podvukla je Jeremić i dodala da se "prilikom dorade obavlja kontrola zdravstvenog stanja semena". 

U doradnim centrima, kaže, obavlja se tretiranje semena fungicidima kako bi se obavila zaštita od parazita koji se prenose semenom ili se nalaze u zemljištu.

Na pitanje koji su to paraziti koji se prenose semenom strnih žita, Jeremić je objasnila da su to izazivač glavnice pšenice, prouzrokovač truleži korena pšenice i ječma i šturosti zrna, gar pšenice i ječma, prugasta pegavost ječma i mrežasta pegavost ječma.

Ona je objasnila da je glavnica pšenice, "bolest koja se najčešće javlja, ako se koristi seme koje nije dobro zaštićeno fungicidima".

"Biljka zaražena glavnicom ne prepoznaje se lako sve do klasanja. Zaraženi klasovi su uži i duži, tamnoplavičaste boje. Ceo klas je više rastresit, plevice su potisnute u stranu, zrna su buretasta. Unutrašnjost zrna je preobrađena u brašnastu masu, crnih spora. Pri vrši se zrna lako raspuknu i oslobađaju se teleutospore koje dospevaju na zrno i zaražavaju ga", rekla je Jeremić.

"Teleutospore se zadržavaju na zrnu. Spore su otporne na mraz i mogu ostati klijave tokom skladištenja pšenice i nekoliko godina. Pšenica zaražena glavnicom ne sme da se koristi za ishranu ljudi i životinja", rekla je ona.

"Poljoprivrednim proizvođačima savetujemo upotrebu tretiranog deklarisanog semena", rekla je Jerimić. 

Prema njenim rečima, "neki proizvođači, zbog visoke cene semenske pšenice koriste svoje seme sa tavana, koje tretiraju sami fungicidima, ali je kvalitet takvog tretiranja lošiji, pa imamo pojavu bolesti, naročito glavnice".

Izvor: www.novosti.rs

 

SAVETI: Kako zaštititi lesku od bolesti i štetočina? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zastita-bilja/item/3046-saveti-kako-zastititi-lesku-od-bolesti-i-stetocina

 

Za postizanje visokih i stabilnih prinosa pšenice sa  odgovarajućim kvalitetom zrna neophodno je primeniti  i sve agrotehničke mere koje će omogućiti  ispoljavanje  genetskog potencijala sorata.

Izbor sorte

Za proizvodnju najveću vrednost predstavljju one sorte koje su sposobne da daju u datim uslovima visoke i stabilne prinose. Zbog toga je od izuzetne važnosti pravilna rejonizacija sorata za određene agroekološke uslove. Da bi se u potpunosti iskoristile vrednosti sorte (prinos i kvalitet) neophodno je na svim etapama selekcije i semenarstva održavati  genetsku čistoću i neprekidno povećavati sortna i biološka svojstva semena.

Plodored

Ozima pšenica ima veće zahteve prema predusevima nego druge ozime kulture.Ona može dati visok prinos samo, ako se do ulaska u zimu kod nje dobro razvije korenov sistem i vegetativna masa.Predusevi za pšenicu treba ranije da napuštaju zemljište kako bi kako bi ostavili dovoljno vremena za pripremu zemljišta. Zbog pojave štetočina i bolesti pšenicu na isto zemljište vraćati nakon tri godine. Najbolji predusevi za pšenicu  su jednogodišnje leguminoze (soja,grašak,pasulj), šećerna repa može biti dobar predusev ako ranije napusti zemljište u suprotnom nije dobar predusev . Kukuruz je najzastupljeniji predusev,on je solidan predusev za pšenicu  ali takođe mora ranije da napusti zemljište.

Obrada zemljišta

Osnovna obrada za pšenicu mora da stvori uslove za konzervaciju vlage kako bi usev brzo i ujednačeno nikao. U pogledu broja operacija ona zavisi od preduseva ,količine posležetvenih ostataka,tipa zemljišta.Najčešće se ona obavlja teškim tanjiračama mada postoje i kombinovana oruđa koja istovremeno obavljaju i finalnu pripremu za setvu. Predsetvenom pripremom neophodno je stvoriti sitan rastresit površinski sloj koji omogućava kvalitetnu setvu.

Đubrenje za pšenicu

Predstava o potencijalnoj mogućnosti zemljišta za setvu pšenice dobija se na osnovu hemijske analize zemljišta. Zatim treba uzeti u obzim i đubrenje pred predusev, potencijal zemljišta. Na različitim tipovima zemljišta i u različitim ekološkim uslovima uvek se ističe azot kao nosilac visokih prinosa pšenice.Stoga je odnos između NPK hraniva veoma važan.U sadašnjim uslovima proizvodnje količina  makroelemenata kreće se u ovim granicama: 50-150 kg/ha azota, 50-120 kg/ha fosfora i 40-100kg/ha kalijuma, sa sledećim odnosom NPK hraniva 1 : 0,6-1 : 0,3-0,6 odnosno 1 : 1-1,2 :0,5-0,8. U pogledu unošenja celokupna količina fosfora i kalijuma se unosi  pod osnovnu obradau i oko ½  -2/3 azotnih  pod osnovnu obradu.Ostatak azota unosi se u prihranjivanju u prolećnom periodu, najbolje na osnovu N-min metode.KWS sorte Sirtaki ,Feria i Quality imaju izuzetnu otpornost na poleganje stoga podnose pojačano đubrenje azotnim hranivima.

Setva pšenice

Optimalan rok setve u našim agroekološkim uslovima je od 10 – 25. Oktobra. Setva pre ovog roka može da dovede da pšenica preraste i na taj način joj se smanjuje otpornost na prezimljavanje. Svako kašnjenje u vremenu setve može dovesti do smanjenja prinosa a takođe i kvalioteta pšenice. Dubina setve zavisi od tipa zemljišta i od vremena setve.Ona se kreće od 3 – 6 cm.  Količina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova po jedinici površine. Za sorte koje imaju izražen koeficijent bokorenja kao što su Sirtaki, Feria i Quality setvena norma iznosi za optimalan rok setve od 350-450 klijavih zrna po m2, što odgovara količini semena od 180-220 kg/ha. Sa kasnijom setvom normu semena povećavati za 10% na svakih 10 dana kašnjenja.

Mere nege u toku vegetacionog perioda

Ukoliko postoji navodnjavanje, pšenica izuzetno povoljno reaguje na ovu meru. Kritični periodi su nakon setve, početak vlatanja i nalivanje zrna. Od ostalih mera izuzetno je važno tretiranje od korova,bolesti i štetočina. Pšenica izuzetno povoljno reaguje na zaštitu useva od bolesti. Protiv bolesti u poslednje vreme Fusarium zrna nanosi velike štete. Od ovog patogena izuzetne rezultate pokazalo je tretiranje u fazi cvetanja i mlečne zrelosti.

Izvor: https://www.kws.de 

Država će pomoći poljoprivrednicima pred jesenju setvu, i u toku su dve mere koje se odnose na nabavku semena.

Kako je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, još dve će biti dostupne u narednim nedeljama.

Nedimović je precizirao da država pomaže poljoprivrednicima za nabavku semena, kao i subvencionisanim kratkoročnim kreditima za jesenju setvu. 

Te dve mere su u toku od prošle nedelje, a još dve mere biće im na raspolaganju u narednim nedeljama, pa će država pomoći u nabavci goriva i repromaterijala

"Kad je reč o naknadama za odvodnjavanje, dogovorili smo se kako to treba da izgleda, ostaje da nađemo tehničke alate sa Ministarstvom finansija, zbog različitih sistema finansiranja vodoprivrede u Vojvodini i centralnoj Srbiji", rekao je Nedimović, odgovarajući na pitanja novinara nakon zajedničke sednice vlada Srbije i Vojvodine.

 

Pomoć poljoprivrednicima za predstojeću setvu

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3133-pomoc-poljoprivrednicima-za-predstojecu-setvu

 

Setvom pšenice na Krstovdan zvanično je počela nova poslovna godina. O jesenjoj setvi i drugim aktuelnostima u PKB-u, razgovaramo sa Ratkom Tomićem, direktorom za proizvodnju.

* Kalendarski doba je godine kada se na poljima paralelno odvijaju  radovi  na setvi i žetvi. Da li smo spremni za početak nove poslovne godine?

- Iza nas je jedna teška godina. Pored suše koja nam je prepolovila rod mnogih ratarskih kultura, u stočarstvu dovela do smanjenja proizvodnje mleka, reprodukcije i drugih proizvodnih parametara, suočeni smo i ove godine sa manje novca u kasi na ime premija za mleko. Uprkos svemu tome na vreme smo obezbedili   repromaterijal neophodan za  setvu, semena, đubrivo, energente. Na sreću, cena setve  biće na nivou prošlogodišnje. Nije došlo do velikih pomeranja cena semena, đubriva, zaštitnih sredstava i energenata. Gorivo je i dalje skupo. Nekada su postojali pariteti  između cene mleka i goriva. Sada je litar goriva jednak ceni od tri i po litara mleka.

Prema setvenom planu za novu poslovnu godinu  jesenjim kulturama  zasejaćemo  oko 7.000 hektara zemljišta. Tradicionalno najveće površine, oko 3.200 hektara, biće zasejane pšenicom, zatim 1.500 hektara ječmom. U toku je setva raži na oko 400 hektara. To je ujedno i prvi usev koji ćemo na proleće skidati i spremati senažu.  Ovih dana završili smo setvu uljane repice. U toku su dogovori sa poslovnim partnerima oko zasnivanja proizvodnje povrća na otvorenom. Planiramo da na otvorenom povećamo površine pod graškom, boranijom i kukuruzom šećercom.

* Znamo da je godina bila sa malo padavina, kakve su štete od suše ?

- Suša je uzela danak na svim kulturama, kukuruzu, soji, suncokretu, šećernoj repi. Naša je procena da je šteta od suše u biljnoj proizvodnji oko pet miliona evra, i to na bazi poređenja sa našim petogodišnjim prosekom od 2012. godine.

Prema procenama, prepolovljen je rod kukuruza i soje. Najveći gubitak biće na kukuruzu, kako semenskom, tako i merkantilnom. Zbog visokih temperatura nije došlo do oplodnje i prinos je manji. Velika ulaganja  imali smo posebno na semenskom kukuruzu. Pored redovne agrotehnike tu imamo i troškove na angažovanju  sezonske radne snage i troškove navodnjavanja. Samo za električnu energiju koja pokreće crpne stanice račun je bio 17 miliona dinara. Umesto sa planiranih oko 3.000 hektara da uberemo  merkantilnog kukuruza, deo smo skinuli  za silažu.

Berbe soje i kukuruza su još uvek u toku, dok smo suncokret požnjeli prošle nedelje. Suncokret je najbolje podneo sušu. Posao godine,  spremanje silaže, završili smo tokom avgusta. Spremili smo dovoljne količine kvalitetne silaže za potrebe stočnog stada, uprkos vremenskim uslovima.

Vađenje šećerne repe počeli smo na parcelama na kojima je repa najslabija, sa peskovitih terena i gde je ostala bez lisne mase. Prosečan prinos do sada je 29 tona plative repe. Repu smo posejali na 1.200 hektara. Nadamo se boljim prinosima na imanjima gde je repa u boljoj kondiciji.

Pored svega zadovoljni smo prinosima žitarica: pšenice, ječama, raži, ovsa, bez obzira na vremenske prilike koje su  proizvodnju pratile od setve do žetve, kasnije setve, kasno nicanje, suva i hladna zima i kišovito proleće. Sa 3.204 hektara u silose smo smestili 22.161 tona pšenice. Prosečni prinos pšenice je 6,9 tona po hektaru, a imali smo i njive sa prinosima većim od devet tona po hektaru. Prema ostvarenim prinosima u Srbiji smo na nivou sa najvećim proizvođačima.

Pripremili smo dovoljno svih vrsta kabastih hraniva, sena, senaže, silaže. Naši tehnolozi pripremaju recepture obroka za sve kategorije stoke na osnovu bilansa hraniva kojih imamo u dovoljnim količinama.

* Kanalska mreža i reka Dunav preduslovi su za unapređenje sistema za navodnjavanje. Da li ste planirali povećanje površina koje navodnjavate?

- Stalnost i količina vode neophodni su za dalji razvoj biljne proizvodnje. Na području Pančevačkog rita funkcioniše samo jedna crpna stanica, Kišvara. Ona je radila punim kapacitetom letos, ali te količine vode nisu dovoljne. Rešenje problema navodnjavanja je da se na lokaciji imanja Dunavac izgradi još jedna crpna stanica. Ideja o njenoj izgradnji postoji odavno, ali za njenu realizaciju je neophodan novac. Time bismo povećali površine pod navodnjavanjem i osigurali rod u sušnim godinama.

* Kako teku pripreme zemljišta, rasturanje stajnjaka?

- Na površinama gde sejemo žitarice, obavljamo redukovanu obradu zemljišta. Ove godine smo planirali da izvezemo što više stajnjaka na njive. Dokle god nam vremenske prilike bude dozvoljavale izvlačićemo stajnjak. Plan nam je da na oko 1.000 hektara rasturimo  90 tona po hektaru. Razbacujemo i zaoravamo stajnjak i na parcelama koje navodnjavamo i gde ćemo sejati semenske kulture. Cilj nam je da smanjimo nabavku kompleksnih đubriva.

* Mehanizacija je važna za dobre prinose. Da li smo obnovili vozni park?

- Ove godine smo remontovali postojeću mehanizaciju. Kupili smo jednu tanjiraču za osnovnu obradu, mašinu za izđubravanje na “Partizanskom prelazu” i samoutovarnu mašinu za stajnjak (ult). Planiramo da sledeće godine obnovimo zelenu liniju za spremanje sena i senaže, kosačice i silažni kombajn. Bilo bi dobro da kupimo određen broj teških traktora od preko 400 konjskih snaga, sa pratećim  priključcima za osnovnu obradu zemljišta.

* Da li je planirano povećanje plasteničke proizvodnje?

- Povećanjem površina pod plastenicima imali bismo bolju startnu poziciju na tržištu. Da bismo mogli da napravimo ugovore sa marketima moramo da imamo određene količine povrća. Nedostaje nam skladišni prostor i  hladnjača kako bismo robu držali duže. Moramo se ponašati berzanski a sa količinama koje imamo nismo konkurentni na tržištu.

 

Vesna Gajić, PKB Korporacija a.d. Beograd

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović rekao je da je počela isplata subvencija poljoprivrednicima za setvu.On je dodao i da se ove sedmice sprema nova tranša od po 2.000 dinara po hektaru. On je novinarma u Privrednoj komori Srbije rekao da se subvencije ove godine dele pred početak setve, a ne kao ranije nekoliko meseci posle setve. "Istina je da finansijska podrška nije velika i da se daje za površine do 20 hektara", rekao je Nedimović. Dodao je da nema veće štete na pšenici od niskih zimskih temperatura, osim u severnoj Bačkoj i Banatu, gde nije bilo snega i zaštitnog pokrivača. "Najveće površine pod pšenicom su južnije u Vojvodini i centralnoj Srbiji, gde je sneg zaštitio pšenicu od oštećenja", rekao je Nedimović.

Izvor: B92

Beograd, 23. februar 2017. – Banca Intesa kreirala je specijalnu ponudu kredita za ulaganja u obrtna sredstva kako bi registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima pomogla da obezbede adekvatnu finansijsku podršku za nastupajuće prolećne radove u poljoprivredi.
Kredit za finansiranje prolećne setve dostupan je u iznosu od 100.000 do 5 miliona dinara sa rokom otplate do 12 meseci. Dinamika otplate prilagođena je specifičnim potrebama poljoprivrednika, pa se sredstva mogu vraćati u vidu mesečnih, tromesečnih, šestomesečnih ili godišnjih otplata, odnosno, o dospeću kredita.
Nominalna kamatna stopa kreće se od 6,5 do 9,5 odsto na godišnjem nivou, u zavisnosti od grupe kojoj pripada registrovano poljoprivredno gazdinstvo na osnovu ostvarenih priliva po namenskom računu u poslednjih 12 meseci kao i veličine registrovane obradive površine.
„Uvođenjem specijalne ponude u ovom periodu želimo da klijentima iz segmenta poljoprivrede omogućimo finansiranje ulaganja po značajno povoljnijim uslovima od standardnih i na taj način im olakšamo poslovanje u tekućoj sezoni. Uvažavajući potrebe poljoprivrednika za dodatnim finansijskim sredstvima u vreme sezonskih ulaganja, i prethodne godine osmislili smo specijalnu kreditnu ponudu za prolećnu setvu u okviru koje smo ih podržali sa ukupno 1,33 milijarde dinara kredita“, izjavio je Đorđe Radulović, Direktor Odeljenja za upravljanje prodajom registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima Banca Intesa.
Za kredit za finansiranje prolećnih radova u poljoprivredi do 30. juna ove godine mogu aplicirati svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači na teritoriji Srbije, bez obzira da li su klijenti banke ili ne.
U skladu sa svojim strateškim opredeljenjem da aktivno doprinosi razvoju agrara kao izuzetno važnog segmenta domaće privrede, Banca Intesa je tokom 2016. godine poljoprivrednim proizvođačima odobrila ukupno 35.5 miliona evra kredita, uvećavši plasmane poljoprivredi za 38 odsto u odnosu na godinu ranije.
Od kada je započela poslovanje sa klijentima u segmentu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava 2008. godine, Banca Intesa finansirala je agrarni sektor sa više od 205 miliona evra kredita.

Reprezentativni primer (23.02.2017.):

Vrsta kredita Specijalna ponuda kredita za obrtna sredstva za prolećne radove u poljoprivredi
Valuta kredita RSD
Kriterijum za indeksiranje Nema kriterijuma za indeksiranje
Iznos kredita 1.000.000 RSD
Period otplate 12 meseci
Ukupan iznos za vraćanje 1.096.314,44 RSD
Kamatna stopa
(na godišnjem nivou) 8% fiksna
EKS
(na godišnjem nivou) 9,31%
Troškovi koji padaju na teret korisnika, poznati su u trenutku oglašavanja i ulaze u obračun efektivne kamatne stope
Naknada za obradu kreditnog zahteva 10.000 RSD
2 menice 100 RSD
Izveštaj kreditnog biroa 246 RSD
Uverenje o stanju poreskih obaveza 580 RSD *

*Troškovi koji padaju na teret korisnika, koji ulaze u obračun efektivne kamatne stope, a na čiju visinu Banka nema uticaja. Napominjemo da se radi o okvirnim (prosečnim) iznosima na koje Banka ne utiče, a koji zavise od taksi i naknada sudova, Geodetskog zavoda, premija osiguranja osiguravajućih kuća i sl.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30