Jesenja setva pšenice u Srbiji okončana je pre nekoliko dana na nešto više od 600.000 hektara, a usevi su u dobrom stanju, rečeno je Tanjugu u Udruženja "Žita Srbije".
"U jednom delu centralne Srbije bilo je više kašnjenja sa setvom zbog kiše i zakasnelog skidanja kukuruza, ali ne može se reći da smo posebno odocnili ako se ima u vidu da se kod nas seje tokom celog novembra", kaže Vukosav Saković iz Udruženja "Žita Srbije".
Napominje da su generalno usevi u dobrom stanju i da bi poljoprivrednici trebalo da budu zadovoljni, "jer smo imali stevu koja je bila jeftinija nego prethodnih godina, a opet pšenica na njivama izgleda lepo".
Saković je dodao kako izvoz pšenice i brašna i dalje ide usporeno, jer je cena na domaćem tržištu nešto bolja nego na međunarodnom.
Precizirao je da se kilogram pšenice u Srbiji plaća 21 dinar do 21,50 dinara, dok je izvozna cena od 20,50 do 21 dinar.
"Procenili smo da od ovogodišnje žetve možemo da izvezemo oko 1,3 miliona tona, ali je i ovako milimalna razlika dovoljna da izvoz ide usporeno. Mesečno se izveze svega do 35.000 tona pšenice i do 10.000 tona brašna", naveo je Saković.
Takođe, razlozi su to što je žetva bila dobra, država je zbog epidemije odložila neke finasijske obaveze poljoprivrednika, a samim proizvođačima trenutno nije neophodan novac, pa čekaju bolju cenu.
To uvek nosi rizik, jer niko ne može da garantuje cenu koja može i da padne, upozorio je Saković.

Izvor: Tanjug

Setva pšenice nije još završena jer su česte kiše tokom oktobra omele ratare u tome. Ipak podaci Udruženja „Žita Srbije” kažu da je pod pšenicom oko 500.000 hektara, i da će ta žitarica zauzeti maksimalno još 100.000 hektara.– Interesovanje za setvu postoji, zbog dobre cene novog roda, pa se predviđa da ćemo pod pšenicom imati bar 570.000 hektara, kao prošle godine, ako ne i više – kaže Vukosav Saković iz „Žita Srbije”, navodeći da je u Vojvodini posao gotovo završen, dok se u centralnom delu zemlje, gde traje žetva kukuruza, dosta ratara tek priprema da poseje žito.

Stručnjaci kažu da je optimalan rok za setvu između 10. i 20. oktobra, ali iskustva ratara pokazuju da se pšenica može sejati i pre i kasnije od optimalnog roka, pošto posao diktiraju pre svega vremenski uslovi, koji ove jeseni nisu bili naklonjeni poljoprivrednim radovima.

Naučni saradnik u Insitutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin kaže da nije prošao samo optimalni rok za setvu već i produženi do 10-15. novembra, i da se radovi više ne preporučuju.– Setva ove jeseni kasni zbog kišnog oktobra – navodi dr Aćin. – Na Rimskim šančevima je tokom oktobra palo 96 litara kiše po kvadratnom metru, duplo od uobičajenog za deseti mesec. Temperature je bila dva stepena viša pa je ratarima koji su pšenicu posejali krajem oktobra ona sada u fazi prvog lista, dok se onima koji su još ranije položili seme u zemlju, žito sada bokori, što će pomoći biljkama da budu otporne na golomrazicu.

Dr Aćin podseća na iskustva od pre dve godine, kada su poljoprivrednici žurili da poseju pšenicu u optimalnom roku, nadajući se kiši, a jesen je bila sušna pa seme nije nicalo sve do pred kraj decembra i u janauru. Ali i takva pšenica se, kaže, zahvaljujući kišnom maju, izvukla, i bilo je roda.

– I u Kisaču, na području opštine Bački Petrovac, pšenica je uveliko nikla, pošto je posejana u prvoj polovini oktobra – kaže poljoprivrednik Jožef Fokman. – Bio sam pre neki dan u ataru da je obiđem i baš lepo izgleda.

On je dodao da se u kisačkom ataru žito ne seje odviše, jer je kukuruz dominatna poljoprivredna kultura.– Na severu Bačke setva pšenice je završena s 1. novembrom – kaže poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš. – Više od polovine posejane pšenice je već niklo, bilo je odviše kiše.

On navodi da dobra cena nije ratare navela da poseju više žita nego ranijih godina jer je većina zemljoradnika odmah posle žetve prodala novi rod, pa sada pšenicu imaju veliki zemljoradnici koji imaju uslove da je skladište i čekaju još bolju cenu u odnosu na sadašnju.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/hlebno-zito-posejano-na-oko-pola-miliona-hektara-14-11-2020

Prema podacima Odeljenja za poljoprivredu, jesenja setva je skoro završena, a plan je premašen za deset odsto u odnosu na prošlu godinu.
To znači da će biti dovoljno hlebnog žita i drugih kultura, što daje izvesnu sigurnost u kriznim vremenima, kao što je ovoj period nestabilnosti izazvan pandemijom virusa korona – kaže je Stevan Trivković, načelnik gradskog Odeljenja za poljoprivredu u Bijeljini, ističući da podsticaja za merkantilnu pšenicu, koji iznosi 300 KM po hektaru, će biti isplaćen proizvođačima i naredne godine.

- Procedura podnošenja zahteva je izmenjena i proizvođači će zahtev za podsticaj podneti nakon izlaska Pravilnika za narednu. godinu, a ne kao što je to bilo da sada, do 31. januara. Odeljenje za poljoprivredu će učiniti sve da pomogne poljoprivrednim proizvođačima da izvrše registraciju u APIF-u, što je prva stvar koju nakon Nove godine moraju učiniti, a nakon toga da sačekaju objavu Pravilnika, na osnovu čega će ostvariti pravo na podsticajna sredstva – pojasnio je Trivković.

Načelnik je poručio poljoprivrednim proizvođačima da do 30. novembra mogu u Odeljenju za poljoprivredu da podnesu zahtev i za pare namenjene investicijama na poljoprivrednim gazdinstvima.- Pravo podnošenja zahteva imaju oni koji se bave stočarstvom, voćarstvom i povrtarstvom, a maksimalan iznos koji mogu dobiti je do 15.000 KM. Ono što poljoprivrednicima obično predstavlja problem je građevinska dozvola za poljoprivredne objekte, a na njoj insistiramom jer je potrebna za sve aktivnosti poljoprivrednika koje se budu odvijale prema EU fondovima.Takođe, što se tiče izgradnje objekata za poljoprivrednu proizvodnju, bitno je napomenuti da su objekti do 500 kvadrata oslobođeni plaćanja rente za pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Poljoprivrednicima su na raspolaganju službenici Odeljenja za poljoprivredu u pružanju pomoći oko procedura prilikom dobijanja građevinskih dozvola. Renta propisana zakonom nije mala i iznosi za prvu klasu zemljišta 6,60 KM po kvadratu – istakao je Trivković, i dodao da su, osim sredstava namenjenih izgradnji objekata, poljoprivrednicima na raspolaganju i sredstva za nabavku opreme u stočarstvu, voćarstvu i povrtlarstvu.

Načelnik je najavio da će u narednoj godini poljoprivrednim proizvođačima biti na raspolaganju i sredstva iz EU fondova, u iznosu od 20 miliona KM za period od 2020. do 2024. godine.

Izvor:https://www.novosti.rs/republika-srpska/vesti/934911/stizu-podsticaji-semberiji-setva-iznad-plana

Strah od novog talasa korone, zbog čega države prave zalihe, te ulaganja velikih investicionih fondova u trgovinu poljoprivrednim proizvodima, za posledicu su imali i veliki skok cena pšenice u Srbiji koja je za tri meseca poskupela za gotovo četiri dinara, kažu stručnjaci.
Strah od novog talasa epidemije je i velike svetske potrošače pšenice, poput Egipta, zemalja Bliskog i Srednjeg istoka i Kine naterao da prave rezerve i da kupuju više nego što bi inače kupovali, kaže za Tanjug Vukosav Saković iz Žita Srbije."Tražnju su dodatno povećali veliki investicioni fondovi, pre svega u Americi, koji su usmerili svoje fondove u poljoprivredne proizvode jer industrija manje radi zbog korone, pa su kupili dosta velike količine na berzi", rekao je on.

Tako značajno povećanje tražnje rezultiralo je i većim cenama srpske pšenice, koja je i sa 18 dinara za kilogram bila među najskupljima na kraju žetve, a danas se prodaje po 21,5 do 21,7 dinara.

"To je izuzetno veliki skok. Nije realno da će ovim tempom da se nastavi dalje. Oni koji prave zalihe u jednom trenutku će ih imati dovoljno, a investicioni fondovi nisu potrošači, oni kupuju da bi prodali i zaradili. Bitno je da naši prodavci-proizvođači procene kada je pravi trenutak za prodaju, a mislim da se taj trenutak bliži", kaže on.

Za skok cena kukuruza sa 15 dinara po kilogramu na početku žetve na sadašnjih 19 dinara na polovini žetve uticala je i korona, ali pre svega suša u Rumuniji i kašnjenje žetve u Ukrajini.

"Uticaj korone kod kukuruza je manje izražen. Rumunija je imala sušu i oni su obustavili svoje prodaje, u Ukrajini prinos je podbacio oko 10 odsto, a žetva kasni i ne mogu da isporuče ono što su prodali za oktobar. To je kod nas napravilo strahovito veliku gužvu i potražnju za kukuruzom", objasnio je on.

Podsetio je da se kukuruz više terminski prodaje, pa su i naši trgovci unapred prodali nešto preko milion tona.

"Ovakav trend rasta cena neće se nastaviti u beskonačnost. Sa nastavkom naše i žetvom u Ukrajini, treba očekivati stabilizaciju cene i manji pad", smatra Saković.

Odlične cene pšenice podigle su raspoloženje proizvođača da u jesenjoj setvi povećanju površine pod ovom kulturom.

"Imaju slatke muke za šta da se opredele jer je povećanje cena i drugih kultura. Jesenjoj setvi ne ide u prilog broj kišnih dana u oktobru, a ovih dana sa lepšim vremenom oni izlaze na njive i seju", kaže Saković.

Do sada je posejano nešto preko 15 procenata, pa iako setva kasni ne postoji strah da neće biti završena, smatra on.

"Jeste da se kod nas tvrdi da je optimalni rok za setvu od 5. do 25. oktobra, ali je praksa pokazala da se seje i ceo novembar i sigurno je da će 600.000 hektara biti zasejano onog trenutka kad vremenski uslovi budu dozvolili", zaključuje Saković.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/skok-cena-psenice-i-kukuruza-korona-i-drugi-faktori_1172825.html

U toku je optimalan agrotehnički rok za setvu pšenice , kojom bi ,kako se očekuje trebalo da bude posejano između 550 i 600 hiljada hektara .U Vojvodini ta ozima strnina gaji se na površini nešto većoj od 300 hiljada hektara. U ataru Turije površine 5.500 hektara ,očekuje se da pšenice bude zasejana na oko 30 odsto obradivih površina .Kakvo je interesovanje za setvu hlebnog zrna i da li poljoprivrednici upotrebljavaju deklarisano seme u proizvodnji? Poljoprivrednici u Turiji počeli su setvu pšenice i kako navode tu biljnu vrstu gaje najviše zbog plodoreda , vodeći pri tome računa da u tehnolgiji proizvodnje primenjuju sve neophodne agrotehničke mere, uz obavezno poštovanje optimačnih agrorokova za setvu hlebnog zrna."Ja se struke pridržavam tako da sam krenuo na vreme , spremio sam na suncokretištu, na kukuruzu na džombi ,tako da tanjirao sam i išao sam tom redukcijom .Posejaću trideset neko jutro pšenice .Koristim deklarisano seme uglavnom strano ali i malo domaće",rekao je Slavko Jojkić,Turija

Miroslav Medurić , ratar iz Turije ove jeseni odlučio je da poseje pšenicu na 6 jutara .

"Nisam prošle godine sejao pšenicu imao sam ječam ,a sada će biti pšenica posejana i koristim deklarisano seme u proizvodnji" kaže Medurić.

Poljoprivrednici iz Turije kažu da država treba da subvencioniše upotrebu deklarisanog semena .

A uz upotrebu deklarisanog semena jedan od osnovnih činilaca uspešne proizvodnje pšenice u vezi je i sa poštovanjem optimalnih setvenih agrorokova, kaže agronom Goran Drobnjak.

" Pšenicu bi trebalo posejati do kraja oktobra to je optimalan agrotehnički rok , a poslednjih godina se pokazalo da najbolje rezultate daje ta neka setva u drugoj dekadi oktobra" potvrdio je Drobnjak.

Inače prošle agronomske godine pšenicom je bilo posejano kako se procenjuje preko 589.000 ha, ostvaren je prinos od oko 5 tona po hektaru i ukupna proizvodnja, od oko 2,97 miliona tona hlebnog zrna.

 

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/optimalno-vreme-za-setvu-psenice_1169129.html

Upotreba deklarisanog semena umesto onog s tavana u setvi pšenice je investicija, a ne trošak, poručili su stručnjaci za ratarstvo i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Početak setve pšenice i ječma se preporučuje za 10. oktobar, a do tada poljoprivrednicima će biti slate poruke struke da upotrebom deklarisanog semena dolaze do boljih prinosa i kvalitetnije pšenice.

U Srbiji je poslednjih godina primećen porast upotrebe nedeklarisanog semena pšenice, koje, umesto nekadašnjih 40 procenata od ukupno posejanog, sada iznosi 60 odsto. Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević rekao je juče na predstavljanju kampanje da je Ministarstvo krenulo u akciju da bi se poljoprivrednicima dodatno objasnilo da u setvi pšenice koriste deklarisano seme, što će doprineti i kvalitetu i prinosu.

– Ministarstvo, u saradnji s relevantnim institucijama, želi da ukaže na probleme i ponudi rešenja da bi se poljoprivredni proizvođači mogli osloniti i na Ministarstvo, i na institucije, i na poljoprivredne stručne službe i savetodavce, da dođu do pravog odgovora i ne prave greške – jer su one u poljoprivredi veoma skupe – rekao je on.Dodao je da su takvi saveti i znanje potpuno besplatni, a njihovim korišćenjem poljoprivrednici mogu smanjiti troškove i povećati prinose.

Pomoćnica direktora Instituta za primenu nauke u poljoprivredi profesorka Snežana Janković naglasila je da je cilj kampanje da kroz edukaciju podigne svest poljoprivrednika da bi se povećala setva deklarisanog semena a smanjila upotreba onog s tavana.

– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pomenutu kampanju vodiće i preko pripremljenih flajera i plakata koji će biti distribuirani poljoprivrednicima, odnosno aktivnosti savetodavaca iz 34 centra poljoprivredne savetodavne stručne službe – rekla je prof. Janković, i ocenila da upotreba deklarisanog semena nije trošak već investicija.

Stručnjak za ratarstvo profesor Miroslav Malešević rekao je da u Srbiji, uz pomoć stručnjaka koje imamo mora da bude promenjena situacija u kojoj prinosi pšenice i njen kvalitet imaju veliku varijabilnost od njive do njive. Dodao je da je izbor sorte koja se seje jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera, a da kod nas dominiraju sorte koje imaju potencijal za prinos, ali ne i za kvalitet. Kako je kazao, na cenu na tržištu, osim ponude i potražnje, bitno utiče i kvalitet pšenice, a s boljim kvalitetom i cena će biti bolja.Profesor Radivoj Jeftić s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ekspert za patogene strnih žita, apelovao je da se koristi deklarisano seme, i skrenuo pažnju na opasnosti kućne dorade semena, što je u Srbiji sve češća pojava.

– Procenat setve nedeklarisanog semena je počeo drastično da se povećava: nekad je bio 40 odsto, a poslednjih godina dostigao je i 60 procenata – rekao je on, i dodao da su problem takozvane divlje dorade semena, što rade sami poljoprivrednici.

Istakao je da poljoprivrednici to najčešće rade napamet, a onda se dešava da zaprašuju neodgovarajućom aktivnom materijom pa problem ostaje.

On je spomenuo da neki patogeni ulaze u Srbiju i kroz nekontrolisani uvoz određenih sorti semena, i ocenio da sejanje nedeklarisanog semena može biti veliki problem. Jeftić je podsetio i na to da propisi EU omogućavaju setvu „farmerovog semena”, naglasio da postoje ozbiljni proizvođači u Srbiji koji bi to mogli raditi bez rizika i založio se da se ta mogućnost i kod nas uvede u legalne tokove a ti semenski usevi kontrolišu.On se založio da se, u saradnji s naukom, stvori dobra poljoprivredna praksa koja će obuhvatiti osnovne agroteničke mere, što već postoji u zapadnim zemljama.– Srpska pšenica je počela da gubi na kvalitetu i to mora da bude promenjeno, što neće biti teško uz angažovanje svih snaga koje ima država – rekao je Malešević.

On je ocenio da bi se prosečan prinos pšenice po hektaru u Srbiji lako i bez dodatnih ulaganja mogao povećati na pet tona ako bi se samo od početka do kraja proizvodnje sprovelo ono što struka preporučuje.

– Da eliminišemo ono da je tako radio deda, ili otac, ili komšija, nego da se radi po onome što kažu savetodavna služba i struka – kazao je on, i dodao da taj prvi korak ne mora mnogo da košta ni državu ni proizvođače, koji će imati iste troškove kao i do sada.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/psenicu-ne-sejati-semenom-s-tavana-26-09-2020

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić rekao je da je premašen plan ovogodišnje proljećne sjetve i da je zadovoljan reagovanjem poljoprivrednih proizvođača, ali i lokalnih zajednica, koje su se pridružile aktivnostima resornog ministarstva na njenom omasovljavanjuPašalić je istakao da je prioritet resornog ministarstva početkom izbijanja pandemije virusa korona u Republici Srpskoj bio da se omasovi proljetna sjetva.

"Preduzeli smo nekoliko mjera koje su bile usmjerene na veći obim sjetve. To su mjere koje su vezane za sjetvene pakete, kao i mjere koje su omogućavale da u sistem podsticaja uđe još oko 5.300 gazdinstava koja su imala određena dugovanja od prije 20 godina", rekao je Pašalić večeras za ATV.

Pašalić je naveo da oni nisu amnestirani od tih dugovanja, već da je odlučeno da im se omogući pristup podsticaju kako bi imali masovniju sjetvu.

"Uspjeli smo da obezbijedimo da se na neki način prolongiraju obaveze plaćanja koncesione naknade, obaveze za zakup poljoprivrednog zemljišta, te da za 14.200 poljoprivrednih proizvođača obezbijedimo regresirano dizel-gorivo", istakao je Pašalić.

On je rekao da je premašen obim ovogodišnjeg plana proljetne sjetve, ističući da je zasijano više od 3.000 hektara kukuruza nego što je planirano, te da je zasađeno više povrtarskih kultura.

"U kriznim situacijama dobro je imati dovoljne količine hrane za domaću populaciju i vjerujem da smo na putu da to i postignemo", istakao je Pašalić.

On je rekao da Vlada Republike Srpske u cjelini ima osjećaj za poljoprivrednu proizvodnju, te da se podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju isplaćuju redovno i da nema kašnjenja.

Pašalić je rekao da su nove mjere finansirane sa dodatna tri miliona KM, te da je agrarni budžet ostao na nivou od 75 miliona KM, na kojem je i usvojen.On je rekao da poljoprivreda u Republici Srpskoj nije ugrožena u ovom trenutku u odnosu na 2014. godinu kada je bila slična situacija sa poplavama, koja je predstavljala direktan atak na poljoprivrednu proizvodnju.

Pašalić je potvrdio da postoje poteškoće kada je riječ o izvozu mesa iz Republike Srpske, dodajući da ohrabruje najava da bi početkom juna mogao biti omogućen izvoz junećeg mesa u Tursku.

"Republika Srpska je veliki izvoznik namještaja i imala je godišnji suficit veći od 550 miliona KM. Sada postoje problemi da tržište u Italiji i Francuskoj ne može da prihvati te proizvode", istakao je Pašalić i dodao da se očekuje da će se u maju i početkom juna ući u period stabilizacije.

On je rekao da Republika Srpska nije imala problema u pogledu uvoza osnovnih životnih namirnica.

Pašalić je rekao da je resorno ministarstvo isplatilo 17 miliona KM poljoprivrednih podsticaja u ovoj godini, ističući da će u projekte vodoprivrede u ovoj godini biti investirano više od 50 miliona KM, dok je 2,5 miliona KM uloženo u prehrambenu industriju.

"U poljoprivredi najveći izazov će biti da organizujemo otkup poljoprivrednih proizvoda jer smo imali masovnu sjetvu i moramo imati adekvatno zbrinjavanje tih proizvoda", pojasnio je Pašalić.

On je rekao da Republika Srpska može da proizvede dovoljno svježeg mlijeka i da izveze 25 odsto.

Pašalić je rekao da će se ove godine raditi dodatne kontrole domaćih proizvoda, a posebno proizvoda iz uvoza na prisustvo hemijskih materija u voću i povrću.

Izvor:https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Pasalic-Poljoprivrednici-i-lokalne-zajednice-doprinijeli-omasovljenju-sjetve/598504

Setva kukuruza, suncokreta i soje već uveliko traje i po rezultatima s terena, može se zaključiti da će ovogodišnja biti jedna od bržih. Tome je sigurno doprinelo epidemija virusa KOVID-19 i vanredna situacija u zemlji jer su ratri još krajem marta krenuli u posao, u nameri da ga što pre završe.Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković ističe da je kukuruz već posejan na više od 60 odsto površina od planiranih milion hektara.

– Suncokret je zasejan na oko polovini od predviđenih 220.000 hektara oranica, a soje je, bar za sada, posejano na 30 do 40 odsto površina od očekivanih 240.000 hektara – naveo je Saković. – Koliko će ovog vikenda biti radno zbog Vaskrsa znaće se posle praznovanja.

On ističe da naša pokrajina prednjači u tim radovima zbog dobrih vremenskih prilika i relativno nove mehanizacije, koju imaju ovdašnji poljoprivrednici, dok u brdsko-planinskim područjima naše zemlje setva uvek traje sve do pred 1. maj zbog klime.

Da se setva obavi kako valja ove godine doprinos su dale i zemljoradničke zadruge, koje su se, odazvale na preporuku Zadružnog saveza Vojvodine, da, svaka u svojoj sredini, pomognu poljoprivrednim domaćinstvima čiji su članovi, iako u radnoj snazi, sprečeni da obave setvu jer zbog životne dobi od preko 65 godina ne mogu da izlaze iz svojih gazdinstava, a upravo toj starosnoj grupi pripada veliki broj domaćih zemljoradnika.
Tako je Zemljoradnička zadruga „Beška” u Beški, najveća od još tri-četiri na području opštine Inđija, obavila predsetvene pripreme i setvu ratarima koji nisu bili u mogućnosti da urade najvažniji poljoprivredni posao u godini.

– Po telefonskim pozivima smo odlazili na njive i po zahtevima vlasnika oranica uradili posao, odnosno posejali šta su od nas tražili i uz to koristili mehanizaciju zadruge – kazao je direktor Zemljoradničke zadruge Dragan Lončar, i naveo da su njihove usluge tražili ne samo poljoprivrednici iz Beške već i iz Krčedina i Čortanovaca. – U opštini Inđija, premda je to voćarsko-vinogradarsko područje, ima 3.500 hektra obradive zemlje, ali se obrađuje 2.500. Setva je krenula rano, još krajem marta, pa je sada u završnoj fazi.

Lončar kaže da je već posejno 90 do 95 odsto njiva, najviše kukuruzom, kojeg će biti između 600 i 700 hektara, suncokreta na oko 300, dok će soja zauzeti svega 35 do 40 hektara. Jesenas je pšenica posejana na 500 hektara.

– U Bačkoj Topoli setva je završena – rekao je direktor Zemljoradničke zadruge Branko Dudić. – Mi smo naših 260 hektara već posejali kukuruzom i suncokretom. Imamo i 105 zadrugara koji ukupno odrađuju 4.000 hektara, ali nam se ni oni, a ni staračka domaćinstva, nisu javljali u velikom broju, mada smo to očekivali. Verovatno su se snašli na drugoj strani jer vidimo da im posao dobrano odmiče.U Zemljoradičkoj zadrugi „Agroklek” u Kleku, nadomak Zrenjanina, iako se bave stočarstvom, već su posejali 1.200 hektara svojih njiva kukuruzom, suncokretom i sojom.

– Čini se da ove godina setva nije bila nikad lakša ni brža, ne samo nama već i poljoprivrednicima u selu, bez obzira na starosnu dob – kazao je direktor Rade Bokić. – Svi smo bili kao jedno. Posao samo završili za nekoliko dana, a i 55 naših zadrugara, koji obrađuju oko 800 hektara, na samom su kraju setve, a tako je i kod ratara koji nisu kooperanti, iako tek završavamo treću sedmicu aprila. Ujedno, poljoprivrednici su setvu obavljali bez trzavica, niko ih nije zaustavljao tokom policijskog sata.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kukuruz-vec-posejan-na-vise-od-600000-hektara-17-04-2020

 

Bez većih padavina i snežnog pokrivača tokom zimskog perioda, oseća deficit vlage u zemlji. Takvi uslovi su svakako otežavajući i mogu da utiču na ovogodišnju setvenu sezonu repe, ukoliko njive nisu adekvatno pripremljene. U Zemljoradničkoj zadruzi Agroprom iz Stare Pazove, za ovu godinu
planiraju da setvu slatkog korena obave na oko 500 hektara. Kako su nam rekli iskusni stručnjaci koji godinama vode proizvodnju repe, pa i drugih ratarskih
kultura, na njihovim parcelama na vreme je bačeno đubrivo i duboko su zatvorene brazde, čime je očuvana neophodna vlaga zemlje. Kolege iz emisije „Plodovi dobre zemlje“ na TV PRVA razgovarli su sa dipl. agronom Zlatko Pijetlovićem iz ZZ „Agroprom“- Stara Pazova, koji je objasnio tehlogiju proizvodnje ove kulture “ Površine koje su namenjene za repu, one se prvo oru, baca se đubrivo, bacamo znači Map KCL za, za, onda oremo na 35 santimetara
i posle toga radimo sa paker valjcima, što nam olakšava u proleće da sa jedinim, eventualno negde gde nije baš idealno i sa dva prohoda, odradimo pravac i odmah posle toga ide setva. Znači, mi sa tim uspemo da sačuvamo tu zimsku vlagu, pošto svake godine ona je sve, sve manje i manje
je ima, a ovi vetrovi u setvi non stop duvaju i oni smanjuju tu vlagu, tako da je veliki problem da se seje u vlažnom. Setva se odvija normalno, za sada ide sve po planu, imamo dovoljno kapaciteta. Radimo sa četiri sejalice i mislimo da ćemo mi to relativno brzo uspeti da završimo.
I optimalne toplotne vrednosti setvenih površina omogućavaju da se setva šećerne repe obavi na vreme. Dipl. agronom Zlatko Pijetlović ZZ „Agroprom“- Stara Pazova ističe: Što se tiče temperature zemljišta, čim se stvorila optimalna temperatura, mi smo krenuli sa setvom, to je tu negde oko 5, 8 stepeni. Jednostavno, to je već i vreme da se seje repa, polovina marta, jer više tu nema čekanja. Svako zakašnjenje može samo da nam nanosi štetu. Pravilan plodored ima značajnu ulogu u proizvodnji ratarskih biljaka. Njegova primena je važna, jer gajeni usevi u velikoj meri iskorišćavaju zemljište, a pošto je ono najvažniji resurs u poljoprivredi vrlo je važno da učinimo sve da ga obnovimo.
Zlatko Pijetlovići stiče da je plodored veoma važan, važan je prvenstveno zbog suzbijanja korova, drugo i zbog bolesti, a i zbog insekata. To znači potrebno je da se repa, što se tiče repe, bar na svaku treću eventualno četvrtu godinu dođe , dođe repa na istu površinu. Pre dve godine usled napada repine pipe, bilo je i onih ratara koji su bili primorani da sprovedu delimično ili potpuno presejavanje jednog dela proizvodnih parcela. Kako se slična situacija ne biponovila, preporuka je da se primenjuju preventivne mere.
Prva, prva prevencija da bismo suzbili repinu pipu jeste da gledamo da bude ta parcela udaljena od starih repišta, ističe Zlatko. To je prvo i osnovno, ako može, a ako ne može, onda kad krene, kad repa krene znači kad nikne, mi gledamo gde se pojavila repina pipa i shodno tome i reagujemo, znači insekticidima prskamo, da li prskamo celu površinu, oazno i gde se pojavila, ali uglavnom gledamo da je, da je sačuvamo, što nam do sada je uspelo, ali
svake godine je sve teže i teže, pošto je to sve veći i veći problem.
Za ujednačeno nicanje useva, potrebna je da dovoljna količina vlage u zemlji u koju će biti posejano seme uz pravilan sklop biljaka. A drugo, neko i valja tu površinu pod repom sa valjcima da bi uspostavio vlagu. Mi to ne radimo, pošto za sada to nije bilo potrebe, uspeli smo, uvek nam je repa ujednačeno nicala, tako da ,eto, prvenstveno je to da se, da se seje u vlažnom. A takođe da bi se ostvarilo nešto, neki prinos, mora da se ostvari i sklop u setvi. Znači, mi idemo
na nekih 125.000 biljaka po hektaru tako da uspemo negde oko 90-ak hiljada da, da dobijemo u berbi, odnosno u vađenju, ističe Zlatko i dodaje:
„Ovog puta iskoristili smo priliku i da se upoznamo sa trenutnim stanjem pšenice u ovom delu Srema. Pšenica ove godine, za razliku od prošle godine, mogu reći da je u odličnom stanju. Prošle godine pšenica je kasno nicala zbog deficita padavina. Neke pšenice su prošle godine čak u februaru počele da, da niču. Ove godine mi imamo pšenice oko 200 hektara posejano i veoma smo zadovoljni kako je to odrađeno i u kakvom je stanju. Doduše, mi smo
to veoma, neću da kažem, rano, ali smo u optimalnom roku počeli da, sejemo, znači tamo negde oko 4. do 10. oktobra mi smo već bili zasejali površine pod pšenicom i mogu reći da je pšenica u izvrsnoj kondiciji. Odradili smo prihranu jednu, odradili smo i drugu prihranu sa Anom, odradili smo zaštitu od korova, takođe i od bolesti, i očekujemo da će biti, ako bude godina povoljna, da će biti dobar rod.
Ukoliko naši ratari nisu uspeli upravo zbog otežanih okolnosti, je li, korona virus i ostalo ,ovaj, da obave zaštitu, koji je poslednji rok to da urade? Da li su zakasnili već?
Zakasnili još nisu, ali svakako treba obići parcele pod pšenicom i videti u kakvom je stanju, jer ima nekih tu bolesti. Za sada nema nešto značajno, ali nađe se nekih septorija i jednostavno treba to pogledati i odraditi zaštitu kako protiv korova tako i protiv bolesti. Poslednjih godina došlo je i do izvesnih
promena u setvenoj strukturi ratarskih kultura. Prošlih godina mi smo sejali, recimo, dosta uljane repice. Međutim, i to je sada postalo problem u toj proizvodnji zbog nedostatka vlage u nicanju, i onda dođe do propadanja useva. Tako da dosta se odustalo od proizvodnje šećerne, od uljane repice, i ljudi su se sad više orijentisali na kukuruz. Šećernu repu isto, smanjena je površina pod šećernom repom, soja je standardna, poveća se možda, površine
pod suncokretom su se povećale, tako da generalno znači došlo je do povećanja površina pod suncokretom i pod kukuruzom.
Ukoliko se i u ovoj godini ostvare slični proizvodni rezultati kao u prethodnoj, agronom Pijetlović ističe da onda svi oni koji su se odlučili za proizvodnju šećerne repe mogu da računaju na pozitivan ishod. To se posebno odnosi na visinu digestije koja se tada na ovom podneblju kretala između 16 do 18 što je više nego zadovoljavajuća vrednost.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Uslovi za setvu kukuruza su dobri, izjavio je danas Nemanja Dršić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
"Primakli smo se setvi prolećnih kultura, možda je to jedan od najznačajnijih termina što se tiče poljoprivrede. Kukuruz je broj jedan usev koji se seje na milion hektara i sada su se ostvarili uslovi za njegovu setvu i setvu prolećnih kultura", rekao je Dršić za TV Prva i podsetio da je neophodno da temperatura zemljišta bude oko osam stepeni i da ima dovoljno vode.

On je dodao da je sneg koji je padao obezbedio dovoljnu količinu vlage u zemljištu.

On je napomenuo da se na oko 200.000 hektara seje soja, a nešto manje sunckoret, šećerna repa…

"Vremenski uslovi su za sada dobri i setva može da se odvija bez problema", rekao je Dršić i konstatovao da zbog malih količina padavina jedan od problema može biti nedovoljno vlage u zemljištu, ali je za sada ima dovoljno.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dobri-uslovi-za-setvu-kukuruza-09-04-2020

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31