"Ja sam čovek od 60 godina i radim ovo samo da bi dao primer mlađim ljudima da ne trče na taj zapad, da tamo peru sudove i čiste kanalizaciju. Kumim vas Bogom dajte nešto da radimo u svojoj državi, na svojoj zemlji, u svojoj veri što bi se reklo. Tako ćemo održati ove krajeve jer su ovi krajevi kakvi se samo poželeti mogu", kaže agronom "Agro Zlatara" Vjekoslav Purić.

Na 60 hektara zemlje, Vjekoslav gaji heljdu i speltu koje odlično uspevaju na planinama.

Radni vek savremenog čoveka sve je duži, pa je očuvanje zdravlja i vitalnosti od presudne važnosti. Heljda spada u grupu takozvanih zdravih žita. U njoj nema glutena, tako da je mogućnost alergije isključena.

Heljdopita je poznati specijalitet ovog kraja, a tu je i čuveni zlatarski sir koji ima zaštićeno geografsko poreklo. Ugostitelji u celoj zemlji, hranu za turiste uglavnom pripremaju od lokalnih proizvoda.

"Imamo komšije i poznanike koji nam donose sve što nam treba od namirnica: sir, kajmak, jaja, tako da su nam sve namirnice domaće i sve su iz našeg sela", kaže Mirjana Šaponjić iz "Etno-domaćinstva Šaponjić".

Turistički vaučeri i sve šira i interesantnija ponuda, doveli su poslednje dve godine veliki broj turista na Zlatar. Čitavog leta ovde se tražio krevet više.

"U prethodnih par godina imamo dosta povratnika na selo. To što proizvedu mogu da prodaju i svakako svi imamo koristi, kako turisti tako i proizvođači", kaže direktorka Turističko-sportskog centra Zlatar Rosa Jakovljevi.

Sve češće se poljoprivrednici odlučuju i za organsku proizvodnju. To je poseban izazov. Najpre zemlja treba da se iščisti od pesticida. To je prirodan proces koji traje tri, četiri godine. Kulture koje se kasnije posade, ne smeju da se tretiraju hemijskim preparatima.

Upravo zbog toga, prinos sa takvih njiva niži je za petinu, ali su zato organski proizvodi znatno skuplji.

Izvor www.rts.rs  

Na obroncima Stare planine, nadomak Zavojskog jezera, krije se arhitektonski dragulj, selo Gostuša koja je poslednjih godina u fokusu svih onih koji vole planinarenje, miran ambijent, dobru hranu i odlučuju se za seoski turizam.

Jedinstvena je po tome što se u njoj nalaze kuće od kamena koje je decenijama unazad pravila grupa majstora od materijala kojim ovaj kraj obiluje.

Arhitektonsku autentičnost, Gostuši pripisuju i poznavaoci stilova gradnje, upravo zato što tokom izgradnje kuća nije korišćen nikakav vezivni materijal, već su kuće doslovce komponovane ređanjem kamena i drveta. Kamene ploče umesto crepova, čine Gostušu prepoznatljivom, a Zavod za zaštitu spomenika iz Niša i zakonom je zaštitio ovo selo.

Meštani pominju legendu po kojoj je upravo na ovom mestu, nedaleko od rimskog vojnog puta - Via militaris, vekovima ranije bila gostiona, u kojoj su vojnici gostili dušu. Narodna etimologija kaže da je Gostuša tako i dobila ime.


Gostuša - dragulj za avanturiste; foto: B. R.
I danas, mnogo kasnije, Gostuša predstavlja mesto gde će vam, mada znatno malobrojniji, svi stanovnici ovog mesta, ponuditi da odmorite i počastiti vodom, kafom, rakijom ili medom.

Dragan i Božana Vidanović jedni su od onih koji su iskoristili subvencije Svetske banke, obnovili krovove i kuću, održavajući njihovu originalnost i danas turistima nude smeštaj.

Turistička organizacija u svom sistemu ima oko 6 kategorisanih kuća koje ljubitelji prirode i tog drevnog stila gradnje i kulturnog nasleđa mogu da koriste, da u njima borave i da uživaju u kamenom selu - kaže Bratislav Zlatkov, predsednik Turističke organizacije Pirot.
Selo Gostuša predstavlja veliko bogatstvo Opštine Pirot, ali je danas nažalost sve manje majstora koji su u vreme nastajanja kuća “pekli zanat”, pa je održavanje originalnog izgleda sve teže. Meštani se nadaju da će Zavod za zaštitu spomenika reagovati, jer su neki od njih primorani da zbog nedostatka sredstava, uprkos zakonima, krovove menjaju crepovima.

 

Izvor: https://www.juznevesti.com 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31