Malo je onih koji se mogu pohvaliti da će njihova dedovina nastaviti da donosi dobit. Već decenijama se govori kako seoski turizam može biti budućnost Srbije. Diplomu i posao profesora, mlada Slađana Milikić Sretović, je zamenila povratkom na rodno Rudno, čime je ispunila želju svog dede, ali i svoju.
Visoravan na kojoj se nalazi selo Rudno, deo je obronaka planine Golija, a na njenom najlepšem mestu zvanom Srnjača, ušuškan je Pansion Nebo. Izgleda
nesvakidašnje, jer pogled koji se pruža sa ovog vrha nema priliku svako da doživi. Povratak korenima za Slađanu Milikić Sretović, je bila čini se ljubav i obaveza. Neko bi rekao hrabrost, a neko ludost, jer je ova mlada žena odlučila da siguran posao u prosveti zameni seoskim turizmom.To je zahtevalo da boravak u Kraljevu, zameni sa staništem na Rudnu. Upornost da na svojoj dedovini izgrade planinski dom sa nekoliko apartmana, pretvorila se u realnost i učinila da njena rodna gruda postane poznata, sledi smeh na moje pitanje, a onda i odgovor:
„Pa mnogi su ovde, ali i u Kraljevu i na fakultetu mislili da sa mnom nešto nije kako treba. Međutim u tom trenutku smo svi porodično bili u nekom prelomnom
periodu. Tata u Magnohromu ostaje bez posla sa 49 godina, nije bio poželjan da nastavi kod nekog privatnika sa tim brojem godina, mama je dolazila ovde da pomogne babi i dedi. Suprug Saša i ja smo takođe bili na nekoj klackalici. Ideja je, na kraju bila da se svi udružimo krenemo sa ovom pričom i pomognemo jedni drugima. Ja se nisam dvoumila ni tada ni sada, mislim da smo napravili dobar potez”, samouvereno priča Slađana Milikić Sretović.
Mnogi sa pravom smatraju da su ovo najlepši planinski predeli u Srbiji, sa „pet“ godišnjih doba dnevno. Predanja kažu da sa Rudna vodi sedam puteva, a istorija govori da su kroz Rudno prolazili mnogi karavani u pravcu Dubrovnika. Ta ista istorija je verovatno podstakla i priče o silnim blagima koja su „tu negde" zakopana, a koja su u nevolji ostavljana u nadi da će se jednom ponovno otkopati...Naši domaćini su pronašli svoje blago…“
„Jesmo se namučili puno. Međutim sada imamo satisfakciju, jer divni ljudi dolaze, imamo prijatelje bukvalno iz svih krajeva sveta. Sada je to jedna fina opuštena priča, nema presije, nema pritiska, trenutno nema ni korone. Ja lično sam ispunjena privatno, poslovno, kao majka, supruga, ćerka, prijateljica. Gradski život mi taj luksuz ne bi dopustio! Radi se puno, ali kada nas ima više raspodelimo dužnosti, sve postignemo, nema greške. Stignemo čak i da se družimo sa našim gostima.
Saša nekada goste koji su prvi put kod nas odveze, ili uputi na mesta koja treba obići. Ja lično sam se vratila svojim korenima i mislim da sam stičući ovoliki broj poznanika, pronašla svoje blago i svoju sigurnost“- pojašnjava Slađana.
Nema nikakve sumnje da je susret sa Rudnom izuzetan doživljaj! Očaravajuća priroda, vazduh koji puni pluća svežinom, četinari, livade rečice, nesvakidašnji mir, retko koga ostave ravnodušnim. Gosti su malo više od sedam do sedamdeset sedam godina, ali i mnogo više od prijatelja. Satisfakcija koju u gradu malo ko ima. Za anegdote je potrebno vreme…
„Uuuhhh…Trebalo bi vremena da se ispričaju mnoge anegdote. Recimo znamo da je u kućici ljubavi začeto 14 dece, ovde su nakon boravka otpočete i neke
ljubavi, stvorena mnoga prijateljstva, u Beogradu se svake godine određenih datuma okupljaju oni koji su bili naši gosti… zaista ne bih nikoga da izdvojim ali
ima divnih priča! Što se tiče gostiju šarolikost je u strukturi i po godinama ogromna, jer imali smo bebu od tri meseca, evo sada gospodina od 87 godina. Ono što je karakteristično da su zaista svi do sada bili divni gosti, kao da su nam postali kao članovi porodice… ne znam da li je to samo kod nas ali mi ih tako vidimo.- zaključuje Slađana.Još uvek je ovde moguće videti delić bezbrižnog života, vezanog samo za ćudi prirode i ono što sam Bog, da. Šetnja u
leto kroz šume ispresecane mnogim stazama odmara misli, a daleka dozivanja meštana daju osećaj bezbrižnosti. Jeseni su očaravajuće, sa milion boja, a zime
snežne i romantične. Danas nakon 11godina iskustva u ovom poslu, ova mlada i vredna žena je zadovoljna, i pored toga što se oslanjala samo na svoju porodicu i to što fali par kilometara puta...
„Kroz život me nikada nisu vodili strahovi, niti je kod mene ikada bilo dileme da će ovo biti jedan dobar posao i jedan dobar potez , suprotno svim ljudima oko mene. Verovala sam da će sve ovo doći u jednu dobru, sada tvrdim u još bolju fazu da još više ponudimo svojim gostima. Matematički gledano, da može od ovoga da se živi, samo treba strpljenja i dobrog ekonomisanja. Mi već 13 godina živimo od sela, 11 godina od turizma. Ako si spreman da puno radiš fizički, da imaš podršku porodice, sve može. Mi nismo imali pomoć ni od koga, sve sopstveni rad, ulaganje, odricanje, ali se sve to na kraju isplatilo. Mi se jednostavno nismo vezivali ni za čiju pomoć, niti smo svoje planove pravili na osnovu nečijih obećanja ili nekog konkursa. Ono što možemo sami da odradimo,
to i planiramo. Ono što fail jeste ovaj put, videli ste u kakvom je stanju, mi smo par puta nešto odradili, ali za ozbiljniju priču naša sredstva su prilično ograničavajuća - priča Slađana.
Fascinatno je da osim prirode, gostoprimstva, odlične gastronomije, sa našim domaćinima možete da učestvujete u radovima. Ovde kao retko gde možete
direktno iz polja, bašte ili šume uzbrati i pojesti malinu, kupinu, paradajz, lubenice koje imaju specifičan ukus. Kupuju samo šta moraju i to se uglavnom
odnosi na higijenu objekata, sve drugo je sa njihovog gazdinstva ili domaćina, komšija iz okoline. Najveći deo povrća i voća je uglavnom organskog uzgoja, jer
rade proizvodnju za sopstvene potrebe i potrebe pansiona. Po rečima naše sagovornice ova godina je što se tiče blagodeti prirode bila bogata kao retko kada ranije, od prvih jagoda do zadnjih drenjina biće džemova kuvanih bez šećera za konzum, ali i poneti. Prilikom naše posete servirana nam je i pečurka sunčanica sa sirom jajima i planinskim začinima. To je kaže Slađana, Rudnjanska pica. Verujte da je van konkurencije ,,a la napolitana“.
Sami odlučujete da li će te se prepustiti opuštajućem lenčarenju ili šetati, planinariti, voziti bicikl, otići na rafting, brati šumske plodove,. Možete naprosto samo uživati u izvorskoj vodi i hrani koju odaberete od domaćih namirnica uz uvek vruće lepinje i nadaleko čuven sir i kajmak, koji Slađanina majka sama spravlja. Osmeh sa majka Nate se ne skida, pa tako zaboravi i na svoje zglobove koji često škripe.
„Znate šta ne znam šta bih da mi nije njih. Kud bih ja ovde. Prvo sam bila protiv toga. Taman se dole u Kraljevu skućili. Unuk Dado pristao za školu, zet Saša radi, Slađa radila na fakultetu, Taša na putu. Oni oće da se vrate ovde. Kud ćete ni puta, ni škole, autobusi nisu stalni, Lekar dolazi jednom nedeljno. Mislila sam da je poludela. Danas mi milo, moja deca uz mene. Nije što su uz mene, navikli smo na rad. Pa ja sam primer da sam se vratila u ovu nedođiju,
nui na nebu ni na zemlji. Milo mi kad vidim da su oni zadovoljni, srećni. Vidim da ih i gosti zavoleli, sve nas. Dođu da pomognu uče da plaste, beru voće, spremaju zimnicu. Srodili se ! Najmilije svakoj maci da su deca zadovoljna da napreduju. Kažeš mogu li? Ma kakvi, ne osećam ništa. Miji tići daju snagu, Dado i Taša me podmlade. Kada dođe I sin sa porodicom, ma milina. Da ti kažem kad čovek navikne, rad i ne oseća. Zalečiš malo pa teraš dalje. Izleči te porod i ova divljina. Spremamo svašta, Slađin kačamak čuven, svi prvo traže to. Njima sve ovde lepo, kad lepo njima lepo i meni! - punog srca kaže Natalija Milikić.
I ako do pansiona Nebo vodi makadam, za neke je upravo nedostatak moderne civilizacije motiv da budu na Srnjači. Samo onaj ko nije nikada bio na Rudnu, ne znašta propušta, jer je ovo mesto sa najviše sunčanih dana u godini!. Oni koji su emotivno ili korenima vezani za Rudno kažu, i to potpuno ozbiljnim tonom, da je to najlepše mesto na kugli zemaljskoj, što nam potvrđuje i najmlađa Staša.
„Ja sam porasla ovde. Zaista volim prirodu, životinje. Pomažem mami od malena. Ništa mi nije teško. Sada sam u Kraljevu u školi, ali svaki vikend provodim na Srnjači. Ovde sam stekla i upoznala puno drugara. Čujemo se često. Kod nekih sam čak i ja bila u gostima. Divno je. Ne znam šta ću kasnije studirati, možda nešto vezano za turizam, da nešto možda unapredim, dodam nešto još zanimljivije za decu. Ne znam, jedino znam da bih volela da sa bratom Dadom nastavimo da se bavimo ovim poslom. – potpuno sigurno nam govori mala Taša.
Vraćamo se na početak priče, da li bi i ,,glavni krivac,, ovog razgovora Slađana, volela da njeni i Sašini naslednici Dado i Staša, zaista nastave turističku bajku i
vrate se na Rudno. Bez sekunde razmišljanja sasula je kao iz rukava…
„Ja vezano za njihove pravce u životu nemam tu vrstu želje, niti sam od onih roditelja koji po svaku cenu uspešnosti određuju životni poziv svojoj deci. Moje
je bilo da im ugradim tu vrstu ljubavi prema prirodi, ljudima, prema ovom mestua njihovo je da biraju put. Tu sam da im budem podrška šta god odlučili. Iskreno se nadam da će proći sva životna iskustva, školovanja i putovanja po svetu, jer je to iskustvo jako važno. Tek tada će ukoliko odluče da se vrate ovde i nastave ovu priču biti srećni.“
Sa Rudna ništa nije daleko srpske svetinje Studenica, Gradac, Nikoljača, Savina isposnica, izvori i staze koje vode do obližnjih sela. Ove godine su, zbog planetarnog problema zvanog „korona“ izostale i mnogobrojne manifestacije na samom Rudnu, i okolnim mestima, što nije umanjilo interesovanje turista. Naprotiv, ovde su kapaciteti puni do kraja septembra. Tada dolazi rudnjanska jesen sa nevećom paletom boja čiji pejzaž oslika majka priroda.
Verovali ili ne, osim uživanja u prirodi, gorštačke priče vas nauče da drugačije gledate na život. Mnogi životnu lekciju nikada ne savladaju, nekima se ta lekcija
servira na zlatnoj tacni, oni treći nikada ne izađu iz svog životnog lavirinta. Jedno je sigurno, samo oni uporni životne prepreke savladaju. Ljudi su ovde veseli, otvoreni i gostoljubivi. Reklo bi se da im je Bog dao mnogo toga. Ipak, neki će reći da im je mnogo i uzeo. Mi nismo stekli taj utisak. Ako želite svoje doživljaje za pamćenje obavezno posetite Rudno. Malo je reči koje mogu stati u jednoj priči… Mi smo se na Srnjači osećali kao na nebu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Svi nekategorisani ugostiteljski objekti od danas će biti u obavezi da prijave sve domaće i strane turiste, preko centralnog informacionog sistema eTurista.

Zakonska obaveza odnosi se na ugostitelje koji pružaju usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskim objektima poput hostela, prenoćišta, konačišta, konaka, hotela, hanova, etno kuća, salaša, vila, kampova, kamping odmorišta... objavljeno je na sajtu Ministarstva turizma.Obaveza se, takođe, odnosi se i na ugostitelje koji pružaju smeštaj u nekategorisanim ugostiteljskim objektima za smeštaj nautičkog turizma, kao i lovnog turizma - lovački dom, lovačka kuća i lovačka koliba.

Svi oni su u obavezi da zbog evidentiranja podnesu prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi.

Ukoliko ugostitelj ne ispuni svoju obavezu, čini prekršaj iz zakona o ugostiteljstvu i o strancima, o čemu će biti obaveštena turistička inspekcija i služba za strance MUP-a.Lokalne samouprave dužne su da vode evidenciju ugostitelja i ugostiteljskih objekata, koji usluge smeštaja pružaju u nekategorisanim ugostiteljskim objektima, kao i kategorisanim objektima domaće radinosti (kuća, apartman i soba) i seoskog turističkog domaćinstva, i da ih unesu u centralni informacioni sistem.

Zakonom su zaprećene prekršajne kazne za neispunjenje ovih obaveza, tako da odgovornom licu u lokalnoj samoupravi preti novčana kazna od 50.000 do 100.000 dinara.

Napominju da od danas eTurista postaje jedini izvor podataka Republičkog zavoda za statistiku o turizmu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/od-danas-obavezna-prijava-gostiju-preko-eturista-zaprecene-kazne-i-do-100000-dinara/81ptgh7

Prvi put od 1.oktobra zaživeće centralno - informacioni sistem "E - Turista" preko kojeg će besplatno, elektronskim putem, svi koji pružaju usluge smeštaja moći da unesu zahtev za kategorizaciju, rečeno je danas Tanjugu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.Preko novog sistema zahtev za kategorizaciju će moći da se podnese na republičkom nivou za hotele, motele, turistička naselja i marine, kao i na lokalnom nivou za sobe, kuće za odmor, apartmane, seosko-turistička domaćinstva.Svi ugostitelji koji pružaju usluge izdavanja smeštaja biće uneti u bazu podataka i zahvaljujući sistemu "E -Turista" svako neprijavljivanje turista biće vidljivo, rekla je Tanjugu pomoćnica ministra za turizam Renata Pindžo.

Ona ističe da će ugostitelji preko "E- Turista", u čiju bazu će biti uneti svi ugostiteljski objekti u Srbiji koji pružaju smeštaj, moći da unesu podatke o gostima koji će boraviti u njihovim objektima.

To je način na koji se mogu i prijaviti i odjaviti gosti."Cilj je bio da prevedemo što više pružaoca usluga smeštaja koji posluju u Srbiji iz sive zone u legalne tokove, a da im obezbedimo kako da posluju na zakonom propisan način", rekla je Pindžo.Kako objašnjava, tim zakonom definisano je da svako izdavanje nekretnine ispod 30 dana jeste ugostiteljstvo, a i da su donete velike olakšice za porez na dohodak, te tako za dva dana izdavanja ležajeva mogu izmiriti obaveze za porez.

"Ovaj sistem je besplatan i povezuje ugostitelje, jedinicu lokalne samouprave, nadležno ministarstvo, MUP, lokalnu poresku administraciju koja će biti izvor zvanične statistike u ugostiteljstvu, a povezana je sa Republičkim zavodom za statistiku", istakla je.

Preko tog informacionog sistema zanće se tačni podaci koliko je koja lokalana samouprava imala turista, kao i posebno za svaki objekat."Verujem da će se ugostitelji pridržavati ovog zakona, svi ugostitelji će biti uneti u bazu podataka, a ako ne budu izdavaoci smeštaja prijavljivali turiste to će biti vidljivo", rekla je pomoćnik ministra.

Prvi put će, ističe, biti obavezna evidencija svih objekta koji po zakonu ne moraju da se kategorišu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/od-1-oktobra-obavezna-prijava-svakog-turiste-pocinje-sa-radom-besplatan-elektronski/9r1mynp

Više od 1.000 porodičnih gazdinstava koja se bave seoskim turizmom u Srbiji ostvaruje gotovo deset odsto ukupne zarade naše zemlje od turizma. Interesovanje za takav odmor raste. Zbog velikog interesovanja za razvoj ruralnog turizma, podnošenje zahteva za IPARD meru 7 produženo je do 30. oktobra. Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević objasnio je koji su uslovi konkursa, ko sve može da se prijavi i koliko novca da dobije.Ljudi su tražili boravak u prirodi u etnoselima i to su destinacije koje su zabležile porast broja noćenja u odnosu na prošlu godinu, podaci su Turističke organizacije Srbije. Zato raste i broj onih koji svoja domaćinstva žele da pripreme za neke buduće goste.Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević rekao je za RTS da na ovaj program mogu da se jave fizička lica, preduzetnici, poljoprivredna društva i pravna lica.

Obaveza korisnika IPARD podsticaja su da imaju kategorisan objekat za smeštaj na kraju investicije, ili više objekata, ukupnog kapaciteta do 30 ležajeva.

Bogićević je naveo da je za konkurisanje potreban biznis plan, kao i da poljoprivredne stručne službe stoje na raspolaganju za pomoć svima onima koji žele da se prijave za iznos do 50.000 evra, dok za veće iznose pomoć pružaju konsalting kuće.U zavisnosti od zahteva, korisnici mogu da dobiju od 5.000 do 300.000 evra.

"Ako se nalazi u ruralnom području, oni ostvaruju veći podsticaj, do 65 posto. Mnogi pitaju šta znače ruralna područja. Imamo više parametara - to su područja gde zavisi od nadmorske visine, od broja stanovnika, od broja zaposlenih. Mi imamo pravilnik gde su definisana ta područja", rekao je Bogićević tokom gostovanja u Jutarnjem programu.

Pojasnio je da se u okviru IPARD programa prvo ulažu sopstvena sredstva, nakon toga se podnosi zahtev, a potom se čeka rešenje o odobrenju projekta.

"Kada dobijete rešenje o odobrenju projekta, tek tada pristupate realizaciji investicije. Kada investiciju dovedete do kraja, onda predajete zahtev za refinansiranje sredstava, odnosno isplatu sredstava, normalno, uz sve kontrole koje će ići pre toga", kazao je Aleksandar Bogićević.Naveo je da je zakonski rok za odobrenje projekta devet meseci, ali da se u Upravi za agrarna plaćanja radi na tome da se zahtevi što brže obrađuju, kako bi zainteresovani što pre krenuli u investicije.

Govoreći o razlikama između IPARD i nacionalnih mera, Bogićević je naveo da je jedina razlika ta što je kod nacionalnih mera onima koji su se prijavili na konkurs 50 odsto sredstava bilo uplaćeno unapred, ali i da su novčana sredstva bila manja.

"To smo uradili da bi bila preteča, jedan probni balon za IPARD program koji smo raspisali u martu ove godine", istakao je Bogićević i dodao da je rok produžen do 30. oktobra zbog velikog interesovanja.

Aleksandar Bogićević je naveo da oni koji nemaju pristup internetu mogu da se obrate lokalnim samoupravama za pomoć u vezi sa prijavom na konkurs, a da poljoprivredne stručne službe ljudima koji se prijave za sredstva do 50.000 evra pomažu potpuno besplatno.

Kada je reč o bodovanju i rangiranju, Bogićević je naveo da, u slučaju da više prijava ima isti broj bodova, prednost imaju projekti čiji su zahtevi ranije podneti.

"Ono što je najbitnije u ovim merama, to je zapošljavanje i razvoj infrastrukture na selu", kazao je pomoćnik ministarstva poljoprivrede.

Bogićević je najavio da će u naredninm danima biti raspisana dva javna poziva za razvoj biljne i stočarske proizvodnje i za preradu i marketing.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4079613/seoski-turizam-ipard-program-finansiranje-razvoj.html

Ugostitelji koji žele da unaprede svoju turističku ponudu ili tek započnu bavljenje tom delatnošću u ruralnim područjima Srbije mogu da dobiju IPARD podsticaje, a rok za podnošenje zahteva na javnom pozivu je produžen do 30. oktobra.

Kako je objavljeno na sajtu Uprave za agrarna plaćanja, javni poziv je umesto do 1. oktobra produžen do 30. oktobra, zbog trenutne epidemiološke situacije i velikog interesovanja korisnika.Podnošenje zahteva za IPARD podsticaje investicijama u ruralni turizam počelo je 1. jula ove godine.

Korisnik može da ostvari pravo na IPARD podsticaje u iznosu od najmanje 5.000 evra, a najviše 300.000 evra po zahtevu, bez obzira na ukupnu vrednost investicije.

Javni poziv je raspisan u okviru IPARD Mere 7 koja je instrument pretpristupne pomoći EU usmeren na diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstva i razvoj poslovanja ulaganjem u investicione aktivnosti koje za cilj imaju razvoj ruralnog turizma i ostvarivanje prihoda poljoprivrednih gazdinstava od nepoljoprivrednih delatnosti.

To se odnosi na izgradnju smeštajnih kapaciteta, pratećih sadržaja i nabavku celokupne opreme potrebne za pružanje usluga u sektoru turizma, odnosno ugostiteljstva.IPARD podsticaji utvrđuju se u procentualnom iznosu do 65 odsto vrednosti prihvatljivih troškova investicije, umanjenom za iznos poreza na dodatu vrednost.

Za taj poziv opredeljen je veći iznos od prethodno planiranog, tako da će korisnicima IPARD Mere 7 biti na raspolaganju 20 miliona evra javne podrške ili oko 2,3 milijarde dinara.

Izvor: Tanjug

Planetarni problem izazvan korona virusom, osim zdravstvenih, izazvao je i niz drugih problema. Već sada se naziru posledice svetske ekonomije. Poljoprivreda i turizam takođe trpe. Kako bi ublažile gubitke sopstvenog opstajanja mnoge države su pribegle subvencionisanju privrede, turizma i poljoprivrede. Da li će i koliko to realno pomoći, znaćemo već krajem godine, ali je evidentno da se povećava broj nezaposlenih. Svetske destinacije su
postale san letnje noći, ili ostavrenje snova na sopstveni rizik. Odlučili smo da vam prestavimo selo Lopatica, u blizini Kraljeva koja danas ima petaestak registrovanih domaćinstava koja se bave seoskim turizmom.
Netaknuta priroda, bistri potoci, planinska reka, čist vazduh, izvorska voda, mir i tišina. To je Lopatnica. Selo se prostire ispod šumovitih obronaka planine Troglav, duž kristalno čiste istoimene reke. Očuvane prirode, na nadmorskoj visini od 339 metara u planinskom okruženju prošarano je pašnjacima i pruža idealne uslove za planinarenje, vožnju bicikla, lov, sakupljanje šumskih plodova i lekovitog bilja. Reka Lopatnica od svog izvora do ušća nudi ribolovcima izuzetne uslove za ribolov, pre svega pastrmke. Na prostoru od desetak kilometara nalazi se nekoliko izvorišta lekovite termomineralne vode, a najpoznatiji onaj u Bogutovačkoj Banji.
Domaćinstvo Kod Cvela radi petu godinu i to veoma uspešno. Naša domaćica Danijela Soldaović ističe da j inovanje sve veće.
- Znate kako, ove godine je specifično, verovatno zbog sveopšte situacije. Interesovanje je ogromno, tako da nažalostnekima ne možemo da izađemo u susret
odmah. Uglavnom smo ugostili svoje stare goste. Neki su kod nas na produženom vikendu, neki provedu sedam, ili deset dana, jer zaista mogu da kvalitetno provedu odmor”.
Domaćini se trude da svakom gostu ispune želje, vode ih u okolinu na izlete, pripremaju im zdravu hranu, uče ih različitim veštinama boravka u srpskom
domaćinstvu, sa željom da dođu ponovo idovedu prijatelje. Danijela je dugo godina ugostitelj, njihov etno restoran Potkovica je na čuvenom glasu, ali je ovo bio izazov više. Valjda je zato i ovaj odgovor potpuno očekivan.
- Razlika u poslu nije velika, jer smo uz pripremu hrane, koja je bez lažne skromnosti kod svih ovdašnjih domaćina odlična, ponuda upotpunjena uz smeštaj. Ja do Kraljeva odem samo kada moram! Uz sav rad koji nije mali da se razumemo, jer osim svojih gostiju, kod nas su na hrani i oni koji dođu u dnevne posete, izlete, budu i cele porodice, meni je odve kao u raju! Taj mir, tišina koja vas budi sa cvrkutom ptica, vazduh koji drugačije miriše, tu privilegiju
ne mogu da priušte svi“.- uz širok osmeh nam govori Danijela.
Njihove komšije imaju nešto drugačiju priču, ali sa istim epilogom. Porodica Ljubojević je u ambijentu netaknute prirode uz samu reku Lopatnicu, po kojoj
je selo i dobilo ime, pre 12 godina sagradila vikendicu za svoje potrebe, da bi od pre 5 godina počeli da se bave seoskim turizmom. Branko Ljubojević, je vlasnik Bisera Lopatnice.
„Etno selo „Biser Lopatnice“ udaljeno je 25 km od Kraljeva. Smešteno je na izuzetno lepom mestu, uz samu reku Lopatnicu i okruženo je mirisnim livadama i četinarskim šumama. Kraj se ušuškao između planina Troglav, Čemerno, Željin i Stolovi, klima savršena a vode lekovite. Imate priliku da uživate u prelepim krajolicima, šetate mnogobrojnim šumskim i planinskim stazama, vozite bicikle, kupati se u bazenu ili u reci leti, pecate i lovite po okolnim planinama, jašete konje, oprobate se u streličarstvu ili u ekstremnim avanturama kao paraglajding ili rafting Ibrom. Ovde su i manastiri „srpske svetinje“ Studenica, Žiča, Pavlica, Isosnica Svetog save, neki obiđu i Đurđeve stupove. Oni koji vole i žele da upoznaju Srbiju, ništa im nije daleko“ - preporučuje Ljubojević inače, iskusni turistički poslenik.
Preporuka je, kada dođete kod njih u goste obiđete svakako ove navedene bisere u okruženju. Naš sagovornik ističe da se i gradska kasa trudi da pomogne seoskom turizmu, što svakako utiče na sve veći broj onih koji se bave ovim poslom na selu. Ovaj oblik turizma uključuje mešatane i sa drugom ponudom proizvoda.
„Vidite, većina nas je oslonjena na meštane, jer mislim da svega tri domaćinstva sami proizvode hranu za goste. Mi ostali uglavnom se snabdevamo od lokalnog tastanovništvaa. Ovde su mahom male proizvodnje hrane takoda je i njima i nama orisno. Ove godine nteresovanje je za selo ogrmn Možete videti registracije automobia iz cele Srbije, tako da se selu vraćaajui oni koji a dedvii nisu bili godinama. Mislim da je to dobro“.- kaže Bane
Kraljevo i okolina imaju veoma zanimljivu turističku ponudu pa odmor u selu ne mora da se svede samo na boravak u prirodi. Uz ljubazne domaćine vedrog
duha, prelepu prirodu, zdravu hranu u obližnjim restoranima, doživećete pravu porodičnu atmosferu i poneti predivne utiske iz Lopatnice. Konačno srpski
domaćini zaslužuju da i selo konačno postane brend, a biser lopatnice je to već čini se postao..Kraj može biti raj za porodicu sa malom decom Gosti su uvek puni utisaka, baš kao i ekipa pristigla iz Novog Sada. Marija Perović, gošća kaže da uživaju…
- Savršeno je. Ove godine smo more zamenili odmorom na selu. Nismo prvi put u Lopatnici, ali smo mahom dolazili na vikend, da napunimo baterije, sada
nešto duže. Ne znam šta bih izdvojila, sve je zaista odlično. Priroda, voda u kojoj se družite sa rakovima i pastrmkom, hrana, okolina bogata istorijom. Možda je ova godina prilika da upoznamo svoju tradiciju, istoriju. Telefoni nam služe samo da pošaljemo slike kako uživamo”- zadovoljno nam priča Marija.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Etno kuća Hrebeljanović nalazi se u Ražnju, u blizini autoputa prema Nišu. Porodični restoran u kome su angažovani svi članovi porodice, odmor je za dušu i telo, mesto gde možete da pojedete kvalitetnu, svežu domaću hranu, proizvedenu u okruženju restorana.

Svojim gostima nudimo hranu i piće 100% domaćeg porekla. Sve se sprema na tradicionalni, srpski način.

U svom meniju nudimo između ostalog hleb i lepinje iz crepulje kao i "Tain" hleb od raženog integralnog brašna.

Naši specijaliteti su praseće pečenje na ćumur, "Popova" sarma i nezaobilazne "Diplomat" palačinke.

Nalazimo se uz sam autoput E-75, 25km severnije od Aleksinca, na čuvenom usponu "Mečka".

Pored restorana, posedujemo i smeštajne kapacitete.

Ovo je idealno mesto za odmor od gradske gužve i napetosti. Čist vazduh i ruža vetrova sa Bukovika, Rtnja i Jastrepca nalazi se baš ovde. U našem okruženju su i Sv.Roman, najstariji manastir u Evropi , Đuniška Bogorodica i manastir Lešje, koji čuvaju mir našeg doma.

DOBRO DOŠLI!

Link: https://www.nlb.rs/etno-kuca-hrebeljanovic

 

 

Krajem proleća, na kratko smo osetili olakšanje i pomislili da se situacija sa virusom korona stišava. Počeli smo da planiramo letovanja na moru, međutim nagli zaokret na gore menja mnogima planove, a ipak bismo da negde letujemo i da otputujemo.

Evo prilike za seoski turizam. Ako se neko dvoumi ili je nekad planirao da ulaže u ovu vrstu turizma, sadа bez dvoumljenja može da investira u nju. Svakodnevno nam pristižu različite informacije, ne znamo više šta je laž, a šta istina, ali jedno znamo sigurno - stanovništvo u vreme pandemije posvećuje više pažnje zdravoj ishrani, više boravi u prirodi i posećuje izletišta. Izuzetna je prilika ako imate uslove da pokrenete ili preuredite svoje imanje za seoski turizam.U početku se može krenuti sa manjom površinom, sa ili bez par kreveta za noćenje, sa ponudom domaće hrane. Mnoge zanima život i rad na selu. Pojedine goste ne interesuje samo razgledanje prirode i imanja, neki bi želeli da se uključe u sam rad pojedinih aktivnosti, na primer mnogi žele da probaju da voze traktor, kose ručno kosom, kupe seno, muzu kravu, pletu, tkaju. Sve to može da se predstavi i markentinški uobliči na obostranu korist i zadovoljstvo.

Sve je više ljudi koji žele da proizvode hranu za sebe, a ne znaju kako bi počeli sa tim. Možete održati čak i neke kurseve o proizvodnji zdrave hrane, kao i kurseve iz kućne radinosti (vezenje, pletenje, heklanje, tkanje) u sklopu turističkog aranžmana.

Mnogo je pozitivnih primera seoskog turizma i kod nas i u okruženju, treba samo malo biti kreativan i dosetljiv. Veliki je broj veoma uspešnih ljudi i domaćinstava u seoskom turizmu.

Možete čak jedan deo postaviti kao izložbeni za staro posuđe, posteljinu, ručne radove, narodnu nošnju, oruđa da izgleda autentično i kako bi bili što primamljiviji.Osim smeštaja, hrane, okoline, treba osmisliti i mogućnosti za izlete i rekreaciju, da bi se gost dobro osećao i uživao.

Evo nekoliko saveta za ona poljoprivredna gazdinstva koja, dakle, imaju već zasnovanu poljoprivrednu proizvodnju, a žele da se posvete i ruralnom turizmu izdavanjem soba i primanjem gostiju.

Kao prvo mora da se razdvoji ekonomsko dvorište od kuće i dvorišta koje će koristiti gosti, jer ako domaćin poseduje neku farmu da se neugodan miris ne bi širio do soba gde će biti smešteni gosti. Postoje i sredstva koja nakon tretiranja stajnjaka delimično neutrališu miris. Ekonomsko dvorište možete da odvojite zidovima građenim od starinskog materijala (pečene cigle), a uz njega posaditi puzavice da sve bude podređeno uživanju i da sva čula uživaju. Za svaku gradnju ograde ili sličnog, koristite prirodne materijale na primer drvene ograde.

Ukrasno bilje i grmove treba saditi u skladu sa prostorom. Uvek je bolje zasaditi ekonomski isplative ukrasne grmove kao što je lešnik, jer njegova krošnja pravi hlad, plodove konzumiramo, a ujedno je i dekorativan, zatim jorgovan, jasmin osim što su atraktivni, šire i opojni miris.

Travnjak je osnova svih uređenih dvorišta pa njemu treba posvetiti posebnu pažnju. Takođe bi o otpadu trebalo voditi brigu. Poželjno bi bilo razvrstavati organski od neorganskog otpada, da domaćin ima razvijenu ekološku svet koju će prenositi na goste. U određenom uglu svog imanja bilo bi dobro da sakuplja organski otpad i da na taj način pravi kompost - organsko đubrivo.

Uvođenjem ruralnog turizma poljoprivredna gazdinstva bi sebi obezbedila dodatni izvor prihoda. Na ovaj način se utiče na razvoj i očuvanje ruralnog područja i sela generalno sa svim svojim vrednostima, a zar nam to nije cilj - očuvanje lokalnog identiteta, tradicije i običaja?

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2945706/kako-pripremiti-domacinstvo-za-seoski-turizam

Uz poziv turistima da posete Vojvodinu i uživaju u njenoj idiličnoj atmosferi, bilo da su u pitanju salaši, čarde, manastiri ili kulturne atrakcije, u protekle dve godine Turistička organizacija Vojvodine posebnu pažnju posvećuje seoskom turizmu, koji je u porastu.Atila Vereš iz Sente, već nekoliko godina bavi se seoskim turizmom. On je odlučio da od stare seoske kuće, koja je u vlasništvu njegove porodice već 6 generacija, napravi ugodan smeštaj za posetioce, jer je u tom poslu video dobru priliku za zaradu. Kako ističe Atila, seoski turizam u Vojvodini ima dobar potencijal, ali nije dovoljno iskorišćen."Ima ogroman potencijal, nažalost osetimo da u našoj državi nije dovoljno iskorišćen, i nije dovoljno subvencionisan", kazao je Atila Vereš, ugostitelj.

Seoska domaćinstva osim usluga smeštaja i autentične gastronomije pružaju i raznovrsne sadržaje kako bi upotpunili boravak turista. Svako selo u Vojvodini je specifično, ali ono što je zajedničko za sva sela je gostoljubivost domaćina.

"Turistička organizacija Vojvodine aktivno promoviše celokupnu turističku ponudu, naravno i ruralni i seoski turizam, počevši od sajmova, putem veb sajta, zatim urađene mobilne aplikacije gde posetioci takođe mogu da pronađu celokupnu ponudu kada je u pitanju ruralni turizam", rekla je Milica Šušnjić, Turistička organizacija Vojvodine.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Vojvodinu je tokom prošle godine posetilo preko pola miliona turista, a polovinu od njih čine stranci. Ove godine, u prva dva meseca na osnovu prikupljenih podataka zabeleženo je rekordno povećanje broja turista, međutim, u toku pandemije izazvane koronavirusom taj broj je znatno smanjen.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/seoski-turizam-u-vojvodini-u-porastu_1143554.html

Od početka ovog meseca pa sve do 1. oktobra građani, preduzetnici, mikro i mala privredna društva mogu konkurisati za novac iz IPARD programa Mera 7 za razvoj seoskog turizma.Ministarstvo poljoprivrede objavilo je prvi javni poziv za dodelu novca iz programa EU IPARD Mera 7, kojom je predviđena pomoć za razvoj seoskog turizma od ukupno 20 miliona evra, odnosno 2,3 milijardi dinara. Takođe, Uprava za Agrarna plaćanja pri Ministarstvu poljoprivrede objavila je i Pravilnik o IPARD podsticajima za diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.

Najvažnije iz Pravilnika je, da se može ostavriti podsticaj do 65 odsto od vrednosti invesitcije, da korisnik IPARD podsticaja može da ostvari pravo na bespovratan novac u iznosu od najmanje 5.000 evra, a najviše 300.000 evra po zahtevu, bez obzira na ukupnu vrednost investicije.

Istovremeno korisnik može da dobije do 400.000 evra, i to kroz najviše tri projekta, u periodu sprovođenja IPARD programa.

Po ovom konkursu, kako se da videti, može se dobiti značajna suma novca i to bespovratno od 5.000 evra do 300.000 evra. Samo treba imati ideju, biti preduzimljiv, a najbolja je ako uz to, preduzetnik ima dedovinu, očevinu, ili pak neiskorišćenu parcelu na kojoj je dozovoljena gradnja. Svedoci smo da sve češće i više posebno mladi okreću leđa gradskim sredinama i egzistenciju nalaze na seoskim područjima, koja mogu biti i salaši ili mesta u blizini reka i poznatih turističkih destinacija. Pa eto prilike da se IPARD fond iskoristi jer se podsticaj može dobiti do 65 odsto od vrednosti investicije.Novac se može tražiti, a nema razloga zašto ne bi i dobio po jednom projektu za više različitih investicija. Daje se za izgradnju ili rekonstrukciju objekata, njihovo opremanje u svrhu pružanja turističkih i ugostiteljskih usluga, na primer, između ostalog, prenoćišta. Tako se mogu renovirati sobe ili objekti i pretvarati u restorane i druge prostorije, recimo za degustaciju pića i hrane. Mogu se preuređivati ili graditi objekti za rekreaciju, za uređenje ili izgradnju turističkih kampova, poboljšanje objekata na otvorenom za jahanje, ribolov u unutrašnjim vodama, biciklizam, tematske staze, pejzažne radove – na primer za uređenje dvorišta i prilazne puteve ugostiteljskih objekata. IPARD fond daje novac i da se plate troškovi marketinga, kao što su štampanje propagandnog materijala, stvaranje / održavanje sajta, zatim za mašine, mehanizaciju i opremu (osim sitnog ugostiteljskog inventara), i investicije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije radi obavljanja registrovane ugostiteljske, odnosno turističke delatnosti, pa sve do kupovine bicikala, izradu veb-sajta za prikaz turističke ponude…

Ministarstvo poljoprivrede je navelo da je izrada vodiča za korisnike IPARD Mere 7 u elektronskoj i papirnoj formi u toku.

Najavili su da će biti organizovane i radionice, na kojima će zainteresovani moći da dobiju odgovore od Upravljačkog tela, IPARD Agencije i turističke inspekcije.Ono što je važno posebno istaći jeste da zainteresovani za podsticaje IPARD-a ne moraju imati prebivalište u ruralnom području to jest na selu.

Preciznije, onaj ko želi da uloži u seoski turizam može da žive u bilo kom mestu u Srbiji, jedino što mesto gde žele da novac ulažu mora biti na ruralnom području.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/startovao-novi-ipard-program-za-turizam-na-selu-i-salasu-od-5000-do-300000-evra

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30