Uz poziv turistima da posete Vojvodinu i uživaju u njenoj idiličnoj atmosferi, bilo da su u pitanju salaši, čarde, manastiri ili kulturne atrakcije, u protekle dve godine Turistička organizacija Vojvodine posebnu pažnju posvećuje seoskom turizmu, koji je u porastu.Atila Vereš iz Sente, već nekoliko godina bavi se seoskim turizmom. On je odlučio da od stare seoske kuće, koja je u vlasništvu njegove porodice već 6 generacija, napravi ugodan smeštaj za posetioce, jer je u tom poslu video dobru priliku za zaradu. Kako ističe Atila, seoski turizam u Vojvodini ima dobar potencijal, ali nije dovoljno iskorišćen."Ima ogroman potencijal, nažalost osetimo da u našoj državi nije dovoljno iskorišćen, i nije dovoljno subvencionisan", kazao je Atila Vereš, ugostitelj.

Seoska domaćinstva osim usluga smeštaja i autentične gastronomije pružaju i raznovrsne sadržaje kako bi upotpunili boravak turista. Svako selo u Vojvodini je specifično, ali ono što je zajedničko za sva sela je gostoljubivost domaćina.

"Turistička organizacija Vojvodine aktivno promoviše celokupnu turističku ponudu, naravno i ruralni i seoski turizam, počevši od sajmova, putem veb sajta, zatim urađene mobilne aplikacije gde posetioci takođe mogu da pronađu celokupnu ponudu kada je u pitanju ruralni turizam", rekla je Milica Šušnjić, Turistička organizacija Vojvodine.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Vojvodinu je tokom prošle godine posetilo preko pola miliona turista, a polovinu od njih čine stranci. Ove godine, u prva dva meseca na osnovu prikupljenih podataka zabeleženo je rekordno povećanje broja turista, međutim, u toku pandemije izazvane koronavirusom taj broj je znatno smanjen.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/seoski-turizam-u-vojvodini-u-porastu_1143554.html

Od početka ovog meseca pa sve do 1. oktobra građani, preduzetnici, mikro i mala privredna društva mogu konkurisati za novac iz IPARD programa Mera 7 za razvoj seoskog turizma.Ministarstvo poljoprivrede objavilo je prvi javni poziv za dodelu novca iz programa EU IPARD Mera 7, kojom je predviđena pomoć za razvoj seoskog turizma od ukupno 20 miliona evra, odnosno 2,3 milijardi dinara. Takođe, Uprava za Agrarna plaćanja pri Ministarstvu poljoprivrede objavila je i Pravilnik o IPARD podsticajima za diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.

Najvažnije iz Pravilnika je, da se može ostavriti podsticaj do 65 odsto od vrednosti invesitcije, da korisnik IPARD podsticaja može da ostvari pravo na bespovratan novac u iznosu od najmanje 5.000 evra, a najviše 300.000 evra po zahtevu, bez obzira na ukupnu vrednost investicije.

Istovremeno korisnik može da dobije do 400.000 evra, i to kroz najviše tri projekta, u periodu sprovođenja IPARD programa.

Po ovom konkursu, kako se da videti, može se dobiti značajna suma novca i to bespovratno od 5.000 evra do 300.000 evra. Samo treba imati ideju, biti preduzimljiv, a najbolja je ako uz to, preduzetnik ima dedovinu, očevinu, ili pak neiskorišćenu parcelu na kojoj je dozovoljena gradnja. Svedoci smo da sve češće i više posebno mladi okreću leđa gradskim sredinama i egzistenciju nalaze na seoskim područjima, koja mogu biti i salaši ili mesta u blizini reka i poznatih turističkih destinacija. Pa eto prilike da se IPARD fond iskoristi jer se podsticaj može dobiti do 65 odsto od vrednosti investicije.Novac se može tražiti, a nema razloga zašto ne bi i dobio po jednom projektu za više različitih investicija. Daje se za izgradnju ili rekonstrukciju objekata, njihovo opremanje u svrhu pružanja turističkih i ugostiteljskih usluga, na primer, između ostalog, prenoćišta. Tako se mogu renovirati sobe ili objekti i pretvarati u restorane i druge prostorije, recimo za degustaciju pića i hrane. Mogu se preuređivati ili graditi objekti za rekreaciju, za uređenje ili izgradnju turističkih kampova, poboljšanje objekata na otvorenom za jahanje, ribolov u unutrašnjim vodama, biciklizam, tematske staze, pejzažne radove – na primer za uređenje dvorišta i prilazne puteve ugostiteljskih objekata. IPARD fond daje novac i da se plate troškovi marketinga, kao što su štampanje propagandnog materijala, stvaranje / održavanje sajta, zatim za mašine, mehanizaciju i opremu (osim sitnog ugostiteljskog inventara), i investicije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije radi obavljanja registrovane ugostiteljske, odnosno turističke delatnosti, pa sve do kupovine bicikala, izradu veb-sajta za prikaz turističke ponude…

Ministarstvo poljoprivrede je navelo da je izrada vodiča za korisnike IPARD Mere 7 u elektronskoj i papirnoj formi u toku.

Najavili su da će biti organizovane i radionice, na kojima će zainteresovani moći da dobiju odgovore od Upravljačkog tela, IPARD Agencije i turističke inspekcije.Ono što je važno posebno istaći jeste da zainteresovani za podsticaje IPARD-a ne moraju imati prebivalište u ruralnom području to jest na selu.

Preciznije, onaj ko želi da uloži u seoski turizam može da žive u bilo kom mestu u Srbiji, jedino što mesto gde žele da novac ulažu mora biti na ruralnom području.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/startovao-novi-ipard-program-za-turizam-na-selu-i-salasu-od-5000-do-300000-evra

U Krčedinu na skrovitom mestu i površini od svega jedan hektar, Nikola Živanović je napravio stecište ali i odmorište za brojne goste, kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Na samom ulasku na imanje nalazi se velika kapija iza koje može ostaviti sve brige i probleme, buku i smog, te se posvetiti sebi i onima sa kojima ste došli. Kroz celo imanje nalazi se nekoliko staza a svaka od njih vodi do neke od magaza, kućica za odmor ili centralne kuće koja je i najveća
na imanju. Sve ovo je napravio mladi dizajner Nikola koji nam je rekao da ovo imanje ima status prenoćišta a prevashodno je namenjeno grupnim posetama.
„Bili su nam gosti iz Kine, Velike Britanije i Dubajija i oni čine polovinu naših gostiju, dok drugu polovinu čine domaći gosti, uglavnom mlađe generacije. Kod nas se uglavnom održavaju seminari i predavanja, bilo da je reč o muzici ili poslovnim savetovanjima. Možemo da prihvatimo grupe do 30 ljudi“.
Gosti koji ovde dolaze provode vreme u druženju i ređe napuštaju imanje. Kako se radi o muzičarima i poslovnom svetu uglavnom zajednički provode vreme a
povremeno dolaze u posetu obližnjim manastirima ili u šetnju do Dunava, na koji sa imanja ima prelep pogled. Kako to samo Nikola ume, od nekada vikendice
njegovog oca napravio je imanje na kojem je spojio duh i tradiciju čitavog Balkana.
Tri vajata koja se nalaze na imanju i koji služe za smeštaj gostiju doneti su iz Bosne i Hercegovine. Svaki od njih ima preko stotinu godina. „Da bismo preneli vajate morali smo dasku po dasku da skidamo i obeležimo jer su one ručno klesane i nije ih bilo moguće spojiti ukoliko ih ne bismo vratili na staro mesto“ kaže Nikola. Na Jandala imanju nalazi se i đakuzi koji je za razliku od svetskih primeraka napravljen od hrastovog drveta. Inače se uglavnom izrađuju od četinara. Zanimljivo je i to da nakon uživanja u ovakvom đakuziju koža postane elastičnija i glatka.
Na naše pitanje zbog čega nema više ovakvih đakuzija Nikola kaže: „Zato što tamo gde prave đakuzi hrast ne raste“. Imanje se sa dve strane uzdiže iznad litice koja čini obalu Dunava kod Krčedina. Kud god krenete možete pronaći mesto za odmor i odmarati se u potpunom miru i tišini. Ovde pravila nisu striktna
već ih određuje grupa koja je u gostima. Tako je i sa hranom, može biti organizovan ketering bilo koje vrste u zavisnosti od potreba. Nikola nam kaže da njegovi gosti nisu zahtevni i da on prihvata isključivo grupne posete, tako da nije moguće doći samostalno na ručak i slično. Materijali koji su korišćeni prilikom izradesu kamen i drvo a ono što doprinosi da se veliki broj gostiju opredeli za Jandalu jeste i to što se i na imanju nalazi sala koja može
biti prilagođena za vežbanje, ples, sastanke i slično. „Od drugara sam dobio veliku bačvu koju sam smestio upravo u ovu salu i iz nje puštamo muziku a po potrebi smestimo di džeja“ kaže Nikola za kraj.

„Imanje sam dizajnirao i izgradio u saradnji sa brojnim umetnicima, od kojih bih izdvojio slikarku prof. Kiki Klimt. Na samom početku imanje je bilo moj poligon na kom sam učio i usavršavao svoje znanje, a vremenom je ono dobilo svoju današnju namenu. Imanje je polako stvarano, petnaestak godina, i zato je drugačije
i jedinstveno. Sve je izgrađeno od prirodnih materijala, ručnim radom. Iako sam izgradio sve na tradicionalan način sa raznim zanatlijama, smernice arhitekturalnog uređenja nisu zašle u smer popularnih etno sela po celoj Srbiji. Plan imanja i dalje nije konačan i svakim danom se nešto menja - iz dana u dan rastemo -“ kaže Nikola Živanović vlasnik i diplomirani dizajner enterijera.
Gosti na imanje dolaze uglavnom preko preporuke, a društvene mreže i sajt im služe da bi videli šta mogu da očekuju od sadržaja na imanju i kave, se usluge
nude. Između ostalog imanje raspolaže smeštajnim kapacitetom od 30 osoba po drvenim kućama i glamping šatorima (sa drvenim podom, krevetima i strujom). Sala površine 140m2 se može koristiti u različite svrhe - kao konferencijska sala, sala za vežbe, bioskopska sala i sl. Na centralnom delu imanja nalaze se sauna koja se zagreva na drva, letnji tuš, kao i hot tubna otvorenom, koji mogu da se koriste u svim vremenskim uslovima. Za više informacija posetite: https://jandala.org

Izvor: Agrobiznis magazin 

Sportsko-turistički centar kao ustanova na teritoriji opštine Dimitrovgrad zadužena je za razvoj turizma, kao i za stvaranje uslova za uspešnu valorizaciju prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti na teritoriji opštine.Kako je jedan od značajnijih potencijala ruralni turizam tokom proteklih godina urađeno je dosta na tom planu, kaže za Danas direktor ove ustanove Vasil Andrejev, odgovarajući na naše pitanje kakva je sinergija poljoprivrede i turizma kao razvojne šanse.

Prema njegovim rečima, formiranjem Fonda za razvoj turizma mnoga seoska turistička domaćinstva dobila su priliku da određenim bespovratnim sredstvima unaprede svoje turističke kapacitete i poboljšaju kvalitet smeštaja.

– Takođe, kontinuirano se radi na razvoju i unapređenju infrastrukture u selima. Ove godine se završava asfaltiranje puta Dimitrovgrad- Željuša-Planinica-Poganovo. Deonica koja će umnogome poboljšati pristup selu Poganovo u kome postoji najviše kategorisanih seoskih turističkih domaćinstava. Takođe, naša opština na svojoj teritoriji ima proglašen park Agrobiodiverziteta i trudimo se da na najbolji način promovišemo i privučemo raznim manifestacijama turiste, pre svega iz susedne Bugarske – kaže Andrejev i naglašava: – Godinama smo organizovali Sajam Balkanskog agrobiodiverziteta i seoskog nasleđa na kome su posetioci mogli da vide sve one autohtone rase domaćih životinja koje postoje na teritoriji naše opštine.

Kao objašnjava, u protekle dve godine Sajam je prerastao u turističko informativnu turu.

– Ovo je tura za predstavnike medija, novinare, blogere, influensere koji u dva dana obilaze teritoriju opštine i sve farme autohtonih rasa i u njihovom prirodnom okruženju imaju prilike da se upoznaju sa životinjama i da od farmera saznaju šta je to što ove životinje čini posebnim. Turistička info-tura organizovana je i prošle godine u sklopu proslave Dana opštine. Pored info- ture u okviru proslave Dana opštine Sportsko-turistički centar je organizovao i Ulicu starih zanata, svojevrstan bazar na kome su zanatlije, poljoprivredna gazdinstva i zemljoradničke zadruge imali priliku da predstave i prodaju svoje proizvode velikom broju posetilaca koji su tog vikenda bili u našem gradu – kaže sagovornik Danasa.
– Pred nama je naša najveća manifestacija “Dani caribrodske šušenice”, koja se ove godine održava 16. i 17. novembra. Ova manifestacija iz godine u godinu sve više raste po broju posetilaca i po broju izlagača, što je još jedan podstrek razvoju poljoprivrede i turizma – kaže Andrejev.

Prošle godine više od 10.000 posetilaca degistiralo je na 350 štandova dimljeno svinjsko meso i druge tradicionalne mesne delakatese juga Srbije.Turiste koji dolaze u Dimitrovgrad najviše privlače prirodni potencijali Stara planina, Kanjon reke Jerme, Petrlaška pećina, Smilovska jezera…

Pored prirode tu je i zdrava hrana, bogata gastronomska ponuda u restoranima i kafanama i u smeštajnim objektima na selu.

Nezaobilazne su i kulturne znamenitosti, pre svega, Manastir Sveti Jovan Bogoslov u Poganovu. Pored prirodnih i kulturnih vrednosti, turiste, naročito one iz susedne Bugarske najviše interesuju manifestacije koje se organizuju tokom čitave godine, kao što su Sajam agrobiodiverziteta i seoskog nasleđa, Dani caribrodske šušenice, Turnir u malom fudbalu…

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/ozivljavanje-seoskog-turizma/

Ima jedan divna pesma Tanje Banjanin - Pokaži mi gde Dunav ljubi nebo. Ova izvrsna umetnica se ne bi ljutila ukoliko bi naslov promenili u Pokaži mi gde Rudno ljubi nebo, istog trenutka kada bi posetila rudnjansku visoravan. Naime, sa pojedinih kota poput Srnjače zaista imate utisak da možete dohvatiti nebo i zvezde. Ovde priroda nije štedela na svojim lepotam, ali ni domaćini kada vas ugoste u svojim objektima domaće radinosti. Zahvaljujući nekolicini pionira u turističkom posl, danas ubiraju plodove rada i priznanja. Iz tog razloga i sa velikim ponosom i ove godine po treći put bili su domaćini Sajma seoskog turizma.Mirisi i ukusi Srbije na jednom mestu, u selu Rudno, koje je bilo domaćin trećeg Sajma seoskog turizma. Preko 100 gradova i opština predstavilo je svoje potencijale za seoski turizam kao i gastronomsku ponudu svog kraja. Smešteno na obroncima planine Radočelo, na nadmorskoj visini od oko 1.100 metara u prirodnom parku i rezervatu biosfere Golija-Studenica, selo Rudno osim po nadaleko čuvenom krompiru, malinama, kajmaku i siru, medu i
domaćoj rakiji, poslednjih godina postaje prepoznatljivo i po liderskoj poziciji u razvoju seoskog turizma u kraljevačkom kraju. Zbog toga je valjda ova destinacija i izabrana za lokaciju događaja. Kada vidite dokle pogled puca, jasno vam je i zašto. Kada se tome pridoda gastronomska
ponuda i brojne manifestacije nije teško boraviti ovde. Istina najveći broj gostiju su oni koji vole šetnju, mir, prirodu. Treći po redu dvodnevni „Sajam seoskog turizma“osim kraljevačkih, okupio i turističke poslenike i iz znatnog broja gradova i opština Srbije.

„Možemo reći da je cilj ove manifestacije promocija turističkog potencijala kraljevačkog kraja, pre svega seoskog turizma koji poslednjih godina beleži trend
ubrzanog razvoja. Osim brojnih prezentacija, u sklopu Sajma održana su stručna predavanja i panel diskusije, uz neizostavni bogat kulturno-umetnički program. U ovom poslu smo imali više nego odličnu podršku Poljoprivredno savetodavnih stručnih službi, Ministrstva poljoprivrede i Ministrstva turizma. Napredovali smo u svakom smislu, te sa ponosom možemo reći da je u srcu Biosfere Golija prisutno 100 izlagača iz cele Srbije“ – istakla je Ana
Mirosavljević, direktorka Turističke organizacije Kraljevo.
,,Sada se možemo pohvaliti i brojem noćenja na Rudnu, gde ima 72 registrovana gazdinstva koja se bave ovim poslom. Preko 900 vaučera koje je Ministrstvo trgovine omogućilo i ove godine ostvareni su upravo na ovoj destinaciji. Naš zadatak je da ih što više promovišemo, i mislim da na taj način zajednićki dolazimo do dobrog rezulata – istakla je Ana Mirosavljević.
Da broj turista koji odmor žele da provedu na selu bude veći, iz godine u godinu doprineli su i vaučeri kojima država pomaže domaći turizam. Sto hiljada vaučera koje je namenila za ovu godinu već su iskorišćeni. U srcu Rezervata biosfere Golija-Studenica poljoprivredni savetodavci, predstavnici turističkih organizacija i domaćini okupili su se da promovišu svoja sela, znamenitosti i gastronomiju. Lepa ova naša Srbija odakle god da kreneš i dokle
god da stigneš. Mešaju se kulture, predeli, mirisi i ukusi.
,,Kad sve vidiš, prođeš, nadišeš se vazduha, saznaš ono što nisi znao, a pravo da ti kažem nismo baš naklonjeni svojoj istoriji, malo toga znamo, moraš i da ogladniš. Kod nas se tradicija kulinarstva prenosi generacijski, baš kao i sve drugo vezano za običaje i kulturu. Svoju sofru Milija Milić sa Kosova i Metohije bogato je opremio svim jelima ispod sača. Najviše pažnje privlači rednica, flija, redalja, koju više malo ko priprema imajući u vidu da je za preteču slanih palačinki neiphodno 4 sata dobrog rada.“
„Nama je prvenstveno prioritet gradski turizam, ali eto, već par godina u okolini, u selima sve je više zainteresovanih seoskih domaćina koji bi da se bave turizmom. Mi smo zato i došli ovade da vidimo kako to radi neko ko možda to bolje radi od nas“, kaže Vladimir Jovanović iz Turističke organizacije Niš.
Zorica Jovanović, vlasnica seoskog domaćinstva, kaže da u Rogljevu kod Negotina imaju pivnice:

„Tamo su kameni vinski podrumi još iz 19. veka. Mi smo neke podrume preuredili da možemo da primimo goste za degustacije, za ručkove. Osim dobrog vina u ponudi su naše ramice u listu od vinove loze. Sa ovčijim kiselim mlekom uz koje se sarmice obično serviraju možemo i pred cara.“
Na pitanje da li se u ovom istočnom kraju još bele na poljima stada ovaca, sagovornica dodaje da ima nije kao nekada ali poljoprivreda je još uvek delatnost od koje mnogi žive. Kikinda je predstavila odlične sireve iz Mokrina, iz Ruskog Sela, proizvode od bundeve, ulja, likere.
,,Kikinda je prvenstveno prepoznatljiva po našoj manifestaciji Dani ludaje, gde su uključena sva sela kikindske opštine. Bundeva je negde naš zaštitni znak. Salaši su već deceniju omiljeno svratište za slučajne ali i namerne putnike. Učini brz tempo života da ljudi potraže mir i uživanje, svakako da naša ravnica sa mnoštvo događaja može pružiti savršen odmor uz savršen banatski frutštuk“ -ističe Jasmina Milankov, iz Kancelarije za turizam Kikinde.
Poljoprivredna stručna služba iz Jagodine je primereno donela a šta drugo no pravu lepo pečenu ćurku. Zaštitni znak Jagodinaca koji je najbolje opisao Branislav Nušić, no nećemo dana o tome. Ova služba pokriva i opštine Paraćin, Rekovac i Ćupriju.
- Poljoprivreda je i dalje jedna od najvažnijih grana privrede u svim pomenutim opštinama. Ima izuzetnih domaćina od proizvođača grožđa i vina, do voćara,
povrtara, ali i stočara. U Jagodini još uvek postoji najveća farma ćuraka u Srbiji. Kada je turizam u pitanju sve više je seoskih domaćina koji žele da ugoste domaće i strane posetioce.,Po gastronomiji sigurno da je Srbija u celosti dobro pozicionirana, moramo samo više predstaviti lepote koje imamo, uzmalo reklame i malo infrastrukture mislim da bi ovaj posao cvetao - kaže Jasmina Filipović, direktorka PSSS Jagodina.
Kod Užičana situacija čini se najnaprednija. Tome je sigurno doprinelo davnih godina Sirogojno, Zlatibor, Čajetina i selo Mačkat. Ovaj kraj su turisti upoznali
davnih godina. Sada je primat samo uz niz manifestacija, kojih ima prilično ponuditi gostu i modernije saržaje. Poljoprivreda i dalje ima veliki procenat u učešću ekonomije, jer su malina, suvomesnati proizvodi, pa i šljiva vodeći na listi. Dejan Stanković iz PSS Užice tvrdi skromno:
„Što se tiče seoskog i planiskog turizma mi smo prepoznatljivi, kako na prostorima Srbije tako i šire. U segmentu poljoprivrede takođe imamo vrsne poljoprivredne proizvođače, koji su uspeli da svoje proizvode plasiraju van Srbije. Na vaše pitanje o malini moram reći da je nažalost ona sve više devastirama, prvenstveno zbog cene poslednjih godina. Kada malinari nisu cenovno motivisani, svakako da cena povlaći za sobom i druge probleme, manje
ulaganja, manji rod, slabiji kvalitet.
Zrenanjinci će vas pozvati da obiđete njihov kraj ali da nikako ne zapostavite dane piva, dok Kruševac i Kragujevac, nude neke druge sadržaje, kako za mlade tako i poklonike prirode i verskih obeležja. Novi Pazar je i ovoga puta plenio kako rukotvorima tako i čuvenim mantijama i piticama. Nažalost komisija je bila uskraćena za degustaciju istih jer su tepsije očas posla bile prazne! Potencijale grada domaćina, koji treću godinu za redom organizuje Sajam seoskog
turizma, predstavila su gazdinstva iz Rudna i Lopatnice. Zorica Zdravković iz PSSS Kraljevo uverena je da je ovakav vid promocije, zajedništva struke, prakse i dobrih domaćina pravi način da selo, poljoprivreda i turizam postanu naš profitabailan proizvod van granica.
– Zaista želim da istaknem da u ovakvoj priči savetodavne službe nemaju samo ulogu razvoja poljoprivrede, niti da je selo samo poljoprivreda.Moramo selo posmatrati na jedan dugoročniji niz, jer selo jeste čuvar tradicije, običaja, kulturne baštine od njive do trpeze. Nadgradnja proizvoda sa sela, podrazumeva ozbiljnu delatnost bez obzira da li ga nudimo gostu na tanjiru ili za poneti kao souvenir poklon, hranu u prerađenim proizvodima. Na tome možemo svi da doprinesemo na svoj način.
,,Zadatak PSSS na sajamskoj manifestaciji bio je da pripreme izložbu tradicionalnih jela, predmeta domaće radinosti i drugih suvenira kojim će predstaviti potencijale.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, raspisuje Konkurs o uslovima i načinu za ostvarivanje prava na podsticaje za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima u 2019. godini.Podsticaji obuhvataju investicije u:

– sektoru ruralnog turizma u kojem su prihvatljive investicije: ulaganje u izgradnju, dogradnju, adaptaciju, investiciono i tekuće održavanje, u cilju privođenja nameni, kao i nabavke opreme, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u autentičnim ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu, u smislu propisa kojim se uređuje turizam, odnosno ugostiteljstvo

– sektoru umetničkih zanata, odnosno domaće radinosti u kojem su prihvatljive investicije Prihvatljive investicije: ulaganja u nabavku opreme i alata za obavljanje poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, u skladu sa propisima kojima se uređuju određivanja poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata.Pravo na korišćenje podsticaja, u skladu sa propisima kojima se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju imaju: fizičko lice – nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik, pravno lice -privredno društvo (mikro i malo pravno lice) i zemljoradnička zadruga.

U skladu sa uredbom kojom se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2019. godini, podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti ukoliko je investicija realizovana u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije u sektoru ruralnog turizma je 3.000.000 dinara. Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije u sektoru starih i umetničkih zanata, odnosno domaće radinosti je 500.000 dinara. Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije u okviru oba sektora je 3.000.000 dinara.Prijave za korišćenje podsticaja, u skladu sa ovim Konkursom, podnose se do 27.09.2019. godine.

Informacije u vezi sa raspisanim Konkursom dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i na telefon Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja: 011/30-20-100 i 011/30-20-101 svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku:http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2019/07/%D0%9Aonkurs-nepoljoprivredne-aktivnosti-2019.pdf

 

Izvor:https://infoliga.rs/2019/08/17/raspisan-konkurs-za-podrsku-nepoljoprivrednim-aktivnostima-u-ruralnom-podrucju/

 

Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik kojim se utvrđuju uslovi za dobijanje podsticaja za razvoj ruralnog turizma i starih umetničkih zanata.Podsticaji, vredni do tri miliona dinara, će biti dodeljivani preko Uprave za agrarna plaćanja na osnovu godišnjeg konkursa, a ruralna područja u Srbiji su sva naseljena mesta čija je naseljenost manja od 150 stanovnika po kvadratnom kilometru, navodi se u Pravilniku.

Kao investicije u razvoj ruralnog turizma navode se izgradnja, dogradnja, adaptacija, investiciono i tekuće održavanje objekata, kao i nabavka opreme, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u autentičnim ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu.U sektoru starih i umetničkih zanata prihvatljive su, kako se navodi, investicije i ulaganja u nabavku opreme i alata za zanate. Pravo na podsticaje imaju fizička lica, nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge.

Sve detalje možete preuzeti na sledećem linku: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-unapredjenje-ekonomskih-aktivnosti-na-selu/

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=29&nav_id=1571524

Privredna komora Srbije i Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, organizovali su panel diskusiju posvećenu razvoju seoskog turizma u Srbiji s ciljem uključivanja mladih preduzetnika u razvoj ove delatnosti i njihovo udruživanje. Aleksandar Bogunović iz Udruženja privrednika Privredne komore Srbije rekao je za Tanjug da su učesnici panela imali priliku da čuju o potencijalima i značaju ruralnog turizma u Srbiji.

Prema rečima Bogunovića, preko 70 odsto našeg izvoza, kada je reč o poljoprivrednim proizvodima su sirovine.

Cilj je da se skrati taj lanac i one prodaju uravo tamo gde se i proizvode.

Ideja jeste da dovedete nekoga upravo u tu regiju kako bi proveo par dana na lokalu i probao baš te proizvode. Zato je promocija tog ruralnog turizma veoma bitna. U toj varijanti imaćete situaciju da recimo vaš komšija može da proizvede salatu ili voće koje nije prskano, kajmak i ostale namirnice i jela. I uslov jeste da u okviru toga postoje i kapaciteti od tridesetak smeštaj, rekao je Bugunović.

U okviru ovog događaja u Vrnjačkoj Banji, organizovan je i mini sajam na kome su se predstavila lokalna udruženja i poljoprivrednici.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/naslovi/cil-ruralnog-turizma-je-da-gostima-prodamo-svoje-proizvode-17-05-2019

Od 1. jula ove godine svi koji rade u seoskom turizmu moraće da plaćaju porez na prihod koji ostvare od pružanja ugostiteljskih usluga, saznaje "Blic biznis". Obveznici poreza na dohodak postaće svi oni koji se bave seoskim turizmom u objektima domaće radinosti, što se odnosi na salaše, etno-sela, vajate i slične turističke kapacitete.
 
Novi oblik poreskog tretmana uveden je Izmenama zakona o porezu na dohodak građana koji je nedavno usvojen. Tako će se od jula ove godine prihodima od ugostiteljskih usluga smatrati prihodi koje fizičko lice ostvari od pružanja ugostiteljskih usluga u ugostiteljkom objektu domaće radinosti i objektu seoskog turističkog domaćinstva, i to u periodu do 30 dana.
 
- Poreska prijava podnosiće se u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja kojim se objekat domaće radinosti i seoskog turizma razvrstava u određenu kategoriju. Pri tome, oni koji pružaju navedene usluge pre početka primene ovih normi dužni su da u periodu od 1. maja do 30. juna 2019. godine podnesu poresku prijavu nadležnom poreskom organu - kaže za "Blic biznis" izvor iz Vlade Srbije.
 
Takođe, propisano je da ovaj prihod predstavlja predmet oporezivanja i godišnjim porezom na dohodak građana, a bliže uslove za oporezivanje navedenog prihoda urediće ministri nadležni za poslove finansija i turizma.
 
Kako saznaje Blic biznis, tzv. porez na prihode od seoskog turizma iznosiće 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u prethodnoj godini, pomnožen brojem pojedinačnih ležajeva, odnosno kamp parcela i odgovarajućim koeficijentom prema kategoriji turističkog mesta. U planu je da se prihod oporezuje godišnje, dok će rešenje donositi poreznici, a plaćaće se kvartalno.
 
S obzirom na to da se turistička mesta svrstavaju u četiri kategorije, koeficijent za prvu iznosi jedan, za drugu 0,8, za treću kategoriju 0,7, a za četvrtu 0,5, a koeficijent za nekategorisana mesta je 0,4. Kada se sračuna, ispada da će seoska turistička domaćinstva koja se nalaze u turističkim mestima koja nisu kategorisana plaćati po jednom ležaju između 2.000 i 2.500 dinara poreza godišnje.
 
- Ovakav način oporezivanja već postoji u zemljama u okruženju i dao je odlične rezultate. Mera je stimulativna i ima za cilj suzbijanje nelegalnog rada u seoskom turizmu. Nema razloga za bojazan, u smislu da se uvode novi nameti - navodi sagovornik "Blic biznisa".
 
Inače, u Srbiji ima nešto više od 1.000 registrovanih seoskih domaćinstava koja se bave turizmom. Boravak u seoskim domaćinstvima povećava se iz godine u godinu, pa se tako u 2017. broj stranih gostiju udvostručio. Neka domaćinstva imaju i po više desetina kreveta, a kod mnogih je godišnji broj posetilaca veći od 1.500.
 
Svi koji žele da se bave seoskim turizmom moraju prvo da registruju poljoprivredno gazdinstvo, zatim da urade kategorizaciju objekta za izdavanje. Pre toga moraju da se prikupe izjave o ispunjenosti standarda, minimalnih tehničkih uslova i sanitarno-higijenskih uslova.
 
Da bi jedno domaćinstvo koje u proseku ima od osam do 12 ležajeva moglo da se bavi seoskim turizmom, procena je da je potrebno da se u startu uloži od 10.000 do 15.000 EUR kako bi se sve adaptiralo za goste. To podrazumeva izgradnju savremene kuhinje, rekonstrukciju soba i ugradnju kupatila, kao i sistema za grejanje. Investicija se isplati tek nakon treće godine, pa tako i zarada.
 
Srpski seoski turizam, osim domaćih turista koji su svakako najbrojniji, sve više privlači i turiste iz Izraela, Turske, a u poslednje vreme dolazi i veliki broj turista iz Kine.
 
Kada je mogućnost uvođenja ovog poreza najavljeno prošle jeseni, ugostiteljima se nije dopala ideja da se odreknu dela prihoda.
 
- Smatram da je to udar na domaću radinost i verujem da je trebalo prvo propisati uslove i standarde u oblasti ugostiteljstva, pa ih tek onda oporezovati - rekao je tada Jovan Beara, predsednik poslovnog udruženja Uvra.
 
Izvor: www.ekapija.com

Predstavljamo vam jedno lepo domaćinstvo i damu koja u njemu radi na Međunarodni dan seoskih žena!

Dani polako postaju kraći, a planinske večeri nežno obavija izmaglica. Plodovi u najrazličitijim nijansama krase krošnje koje počinju da žute. Iz svoje magične riznice, mesec oktobar donosi nam mirise, ukuse i boje,  uz koje sva čula jednako uživaju. Odlučili smo da naša stanica ovoga puta bude planina Rudnik,  i to ne slučajno.

Rudnik je najviša planina Šumadije. Cvijićev vrh, sa 1.332 metara nadmorske visine, nalazi se u njenom zapadnom delu. Imenom Rudnik nazvana je zvog rude olova i cinka,  koje se i danas eksploatišu. Predstavlja čvorište između slivova Zapadne i Velike Morave,  i reke Kolubare.

Osim toga, Rudnik je i najsevernija vulkanska oblast u centralnoj Srbiji, a ostaci vulkanizma primećuju se na pojedinim mestima, i po karakteristikama stenskih masa koje ga izgrađuju.

Rudnik se nalazi 100 kilometara južno od Beograda, i 15 kilometara od Gornjeg Milanovca. Izuzetno je bogat izvorima, čistim vazduhom i netaknutom prirodom. Varošica Rudnik, smeštena je na 500 do 700 metara nadmorske visine, a sa ostalim delovima planine povezana je asfaltnim putem i velikim brojem staza za šetnju. Zbog povoljnih klimatskih uslova, kao što su velika osunčanost tokom godine, vazdušna strujanja i visoka jonizacija vazduha, planina je još 1922. godine proglašena za vazdušnu banju.

Zbog svih ovih karakteristika, lepota i bogatstava, na Rudnik rado dolaze gosti iz celog sveta. Zato i ne čudi, što je poslednjih godina u ovom kraju seoski turizam u usponu, a seoskih turističkih domaćinstava,  je sve više.

 

Imanje naših domaćina Milosavljevića,  nalazi se u najlepšem delu Rudnika, naselju Mali raj. Ima nekoliko  razloga zašto  smo izbarali baš ovu porodicu. Najpre, jer smo želeli da ih upoznamo i čujemo njihove preporuke o Rudinku, zatim, jer je domaćica Biljana u ovom kraju poznata po neodoljivim domaćim orasnicama. Na kraju, najmlađi Milosavljević na ovom imanju, sin Đorđe, završio je turizam i moderno kulinarstvo u Beču, pa smo želeli  da nam i on otkrije neke tajne dobrih ukusa.

Čim smo stigli na prelepo imanje Milosavljevića, uverili smo se da nismo pogrešili. Žubor vode iz potoka u njihovom dvorištu odmara oči, a opušta duh i telo. Ceo ambijent je uređen u etno stilu, sa mnogo cveća, drveća i ukrasnog žbunja. Predivan pogled je bonus,  koji dobijaju gosti na ovom imanju. Iz dvorišta i sa terase može da se vidi crkva Svetog Đorđa i nekoliko okolnih planinskih vrhova, ali i da se oseti čist planinski vazduh sa mirisom četinara.

“Rudnik je posebno interesantan deci, sportistima, planinarima i lovcima. Ovde se nalaze dobro uređene pešačko-planinarske staze, košarkaški, odbojkaški i tereni za mali fudbal koji omogućavaju rekreativne aktivnosti za one koji su ljubitelji aktivnog odmora. Za one koji vole duge šetnje, planina je pitoma, prekrivena bujnom šumom, brojnim putevima i stazama koji vode do arheoloških lokaliteta, rudničkih vrhova, vidikovaca i manastira Vraćevšnica, Nikolje i Voljevča. Markiranim pešačkim stazama lako se stiže i do vulkanske kupe Ostrvica koja predstavlja izazov i za iskusne planinare”, objašnjava domaćin i glava porodice, gospodin Zoran Milosavljević.

Tradicionalno moderni ukusi

Kada se gosti umore od duge šetnje i planinskog vazduha, vreme je za specijalitete domaće šumadijske kuhinje. Međutim, u  ovom domu, oni se ponekad začine i savremenim aromama zapadno evropskih kuhinja.

“U našem domu priprema se i služi isključivo domaća i zdrava hrana. Ponešto sami proizvodimo, ali većinu sirovine kupujemo od naših komšija i ljudi iz ovoga kraja sa kojima se družimo i sarađujemo. Tu pre svega mislim na mleko, jaja, meso i pojedine prerađevine koje naši gosti obožavaju. Ja posebno volim da mesim pite i slične đakonije, ali izgleda da ljudi koji ovde dođu mene pamte po kolačima. Specijalitet koji pravim po receptu moje bake su orasnice”, objašnjava Biljana.

“Umutim dva belanca i to oko 10 minuta mikserom, tako da dobijetem čvrst sneg. Dodam malo soli, na vrh noža. Potom postepeno, kašiku po kašiku, dodajem oko 160 grama šećera. Nastavim sa mućenjem još 10 min, tako da se sav šećer rastopi, pa dodam nekoliko kašičica soka od limuna i mutim još pet  min. Tako pripremljena belanca kuvam na pari oko 45 minuta,  uz povremeno mešanje. Zatim sipam ukuvanu smesu u činiju i ostavim da se prohladi, dodam oko 300 grama mlevenih oraha i dobro sjedinim sa smesom od belanaca. Oblikujem orasnice kao kiflice, površinu malo pritisnem rukom, uvaljam kiflice u sitno seckane orahe, poređam ih na tepsiju obloženu papirom za pečenje i pečem oko 20 minuta na 150 stepeni. To je moj tajni recept”, kaže domaćica kroz osmeh.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31