Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća u Vladi Republike Srbije Milan Krkobabić saopštio je da će JP Pošta Srbije poljoprivrednicima besplatno isporučivati seme Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za prolećnu setvu dok traje vanredno stanje.

Krkobabić je objasnio da je postignut dogovor o tome da pomenuti institut iz Novog Sada otvori namensku telefonsku liniju putem koje će se ovoj ustanovi obraćati poljoprivrednici i zadruge, dok će Pošta Srbije naručene količine semena dostavljati u optimalnom roku.

To je deo nastojanja da seoskom stanovništvu, koje građanima Srbije obezbeđuje osnovne životne namirnice i sirovine za njihovu proizvodnju, olakšamo izuzetno važan sezonski posao - prolećnu setvu, istakao je ministar, saopštila je Vlada Srbije.

On je naglasio da je JP Pošta Srbije, kao društveno odgovorno preduzeće, prepoznalo značaj jedne takve inicijative u teškim momentima za našu zemlju i donelo odluku da, bez naknade, obezbedi domaćinima seme neophodno za setvu, pružajući na taj način svoj aktivni doprinos rešavanju aktuelnih problema u poljoprivredi.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2844504/posta-srbije-besplatno-isporucuje-seme-za-prolecnu-setvu

Setva kukuruza je na pragu, a poljoprivredni proizvođači u Srbiji nemaju razloga za strah budući da ima dovoljno semenskog materijala, kažu sagovornici Tanjuga i navode da je veliki deo njih već obezbedio kako repromaterijal, tako i đubrivo.
Zamenik direktora Instituta za kukuruz "Zemun Polje" Miodrag Tolimir kaže da bi prolećna setva kukuruza mogla početi za oko dvadesetak dana u nižim regionima i toplijim zemljištima, a da je najveći deo poljoprivrednika već obezbedio seme kukuruza.Oko 70 procenata tržišta je snabdeveno, a ostatak poljoprivrednika će to učiniti pred samu setvu.

Tolimir kaže da taj institut, kao i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu mogu odgovoriti izazovu u novonastalim okolnostima, i obezbediti da poljoprivrednici imaju dovoljno semena za predstojeću setvu.

Ističe i da u novonastaloj situaciji usled vanrednog stanja ne treba dozvoliti nikakve spekulativne radnje, odnosno povećavati cene.

"Institut za kukuruz je pripremio dovoljne količine kvalitetnog semena, imamo dobar asortiman i nećemo podizati cene", rekao je sagovornik Tanjuga.

Ističe da se u Srbiji seje oko dva miliona setvenih jedinica, a da je seme tog instituta na tržištu zastupljeno sa oko 20, 25 odsto.

Ukoliko se javi nedostatak, može se nadomestiti i to neće biti problem, kaže on i dodaje da postoji još toliko zaliha i da nema mesta za bojazan da neće biti dovoljno semena.

Predsednik Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da se poljoprivrednici ne žale na nedostatak repromaterijala i da sada gotovo svi ozbiljni poljoprivredni proizvođači već imaju obezbeđen semenski materijal i đubrivo.

"Ne očekuju se problemi te vrste, u samoj setvi eventualno će možda neko zameniti jedan hibrid drugim, ali malo je realno da će ostati bez semena budući da se dobar deo i stranih sorti proizvodi kod nas. Ne očekujemo nedostatak ni semena, ni đubriva, a za hemiju ima dovoljno vremena da se pripreme", rekao je Saković Tanjugu.

Ističe da kukuruz polako "vraća svoju popularnost" i da se setva očekuju na oko milion hektara, više nego lane, soja na 240.000 hektara i suncokret na oko 230.000 hektara.

Inače, Ministarstvo poljoprivrede objavilo je nedavno pretpostavljene cene za deset poljoprivrednih proizvoda koji su najviše zastupljeni na našim oranicama i u voćnjacima.

Cilj je kako ističu, da se napravi godišnja projekcija cena dominantnih poljoprivrednih proizvoda u strukturi domaće proizvodnje.

Analize su za sada urađene za deset proizvoda i očekuje se da će taj spisak biti dopunjen u narednom periodu.

Cene su date za pšenicu, kukuruz, soju, svinje, goveda, borovnicu, malinu, šljivu, papriku, krompir.

Prognozu cena i cenovnih kretanja uradio je SIDEV tokom januara 2020.

Za izradu su korišćeni brojni svetski izveštaji, berzanski izveštaji, urađena je analiza trendova, mereni su uticaji na cene, procenjivani rizici, obavljani brojni intervjui sa učesnicima u tržišnom lancu, da bi se, koristeći logičke zaključke uradila prognoza očekivanja kretanja cene u 2020. i očekivanja njene veličine.

Analiza SIDEV-a ukazuje da se, što se tiče pšenice, očekuje prosečna cena oko 160 evra po toni s određenim varijacijama tokom godine.

Najveću cenu žito će dostići pred žetvu, a najnižu u vreme žetve.

Očekivanja su da će cena u proleće prvo početi da se snižava, a da će u jesen beležiti rast.

Prosečna pretpostavljena cena kukuruza iznosi 140 evra po toni sa varijacijom plus-minus 15 evra.

Kada je reč o soji, njena cena ce se kretati između 320 i 340 evra. Imaće blagi trend rasta dok ne budu objavljeni podaci o zasejanim površinama i očekivanim vremenskim prilikama u svetu i kod nas, kada se očekuje naredna procena za drugu polovinu 2020. godine.

Ipak, očekuje se da će i cena soje biti blago veća nego 2019. godine, navodi se u izveštaju.

Najveće turbulencije očekuju se na tržištu svinjskog mesa zbog širenja afričke kuge svinja u svetu.

U analizi se navodi da će prosečna cena "žive vage" svinja biti 142 evra (1,42 evra po kilogramu) i da će imati trend rasta u prvoj polovini godine.

Procene su, ističe se, zasnovane na pretpostavkama da će se proizvodnja uvećavati kao posledica rasta cena i očekivanja, kao i da će Kina nastaviti da povećava uvoz koji bi u ovoj godini trebalo da dostigne 3,5 miliona tona (u 2019. zabeležen je uvoz od 2,6 miliona tona).

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nema-zime-za-poljoprivrednike-dovoljno-materijala-za-setvu_1103975.html

Svedoci smo da se prethodnih godina pojavljuje seme nekih hibrida suncokreta kompanije Syngenta koje ne potiče od naše legalne proizvodnje, uvoza i distribucije, veće je u pitanju LAŽNO SEME u FALSIFIKOVANIM VREĆAMA.

Najčešće se pojavljuje ne provereno seme dva najprodavanija naša hibrida. NK KONDI i NK NEOMA

Zato nas ne čudi što se pojavila lažna kopija pakovanja ovih hibrida koja se prodaje na ilegalan način. To takođe znači da će osobe i/ili preduzeća koja budu umešana u trgovinu ovim lažnim semenom snositi odgovarajuću zakonsku odgovornost.


mala-cena-kostanja-velika-greska

 

Pošto ne možemo da garantujemo za poreklo i kvalitet semena koje se nalazi u ovim lažnim vrećama opremljenim lažnim sertifikatima o kvalitetu, ovim putem želimo da kupce našeg legalnog i jedino ispravnog semena zaštitimo od moguće štete.

Dobro obratite pažnju na navedene specifičnosti i razlike u detaljima između originalnog i lažnog pakovanja i sertifikata na pakovanju.

Na svakoj vreći suncokreta OBAVEZNO mora biti prisutna deklaracija na srpskom jeziku, kao i okrugli znak (stiker) Syngenta na dnu vreće. Pod svelom UV lampe na okruglom znaku se vidi tekst koji se ne vidi bez UV svetla. Na lažnim vrećama nema teksta ni pod UV svetlom.

Naglašavamo da svako seme koje se prodaje legalnim putem mora da prati odgovarajući račun. Radi dodatne  sigurnosti sačuvajte račun, kao i praznu vreću (ili je slikajte sa svih strana).

Sigurni smo da Vam je poznato da setva nepoznatog semena sa nepoznatom klijavošću i energijom i nepoznatim sredstvima upotrebljenim za tretiranje semena može prouzrokovati ogromne gubitke.

Syngenta ni na koji način ne može snositi odgovornost za kvalitet semena iz ovih lažnih pakovanja.

Izvor: https://www.syngenta.rs/original-pakovanje-semena-suncokreta

Kompanija Agromarket srpskog biznismena Dušana Mojsilovića novi je vlasnik Semenarne Ljubljana, piše ljubljansko Delo.List navodi da je Deželna banka Slovenije (DBS), koja kao jedini vlasnik Semenarne Ljubljana već nekoliko meseci traga za strateškim partnerom, za novog vlasnika izabrala Agromarket.

Semenarna je najavila da proširuje asortiman sadnica pod svojom markom, osvežiće asortiman hrane za životinje i ponuditi nove supstrate. Kompanija je prošle godine povećala maloprodajnu prodaju i izvoz, prenosi Seebiz.Semenarna je vlasnik kompanije Južni Banat, koja se bavi uzgojem jabuka i breskvi, proizvođača đubriva Fertiko, poljoprivrednog preduzeća Zaječar i proizvođača semena Agroseme.

Očekuje se da će Dušan Mojsilović otkupiti potraživanja od Društva za upravljanje potraživanjima od banaka (DUTB) i udele od DBS.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=02&dd=12&nav_id=1653471

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević pozdravio je učesnike 54. savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije i 46. simpozijuma „Poljoprivredna tehnika”, koji se u januaru tradicionalno održavaju na Zlatiboru.Ističući značaj Savetovanja, koje slovi za najznačajnije tog tipa u zemlji, i koje na jednom mestu okuplja predstavnike struke i nauke, Radojević je naglasio da ne bi trebalo zaboraviti činjenicu da za svaku državu nacionalno semenarstvo predstavlja i najveće nacionalno blago. koje treba očuvati i unaprediti.

– Od semena sve počinje, od njega zavisi i prehrambena sigurnost zemlje, kao i proizvodnja hrane – kazao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu. – Seme je zalog za nacionalnu budućnost, a proizvodnja visokokvalitetnog sertifikovanog semena predstavlja sintezu istraživanja, znanja, tehnologija i dobre proizvođačke prakse.

On je naglasio da se, po zvaničnim informacijama Semenarske asocijacije Srbije, u proizvodnji pšenice i soje upotrebljava samo 40 odsto deklarisanog semena. Radojević smatra da je poražavajuće da deklarisano seme nema alternativu, a da je najbolji način da poljoprivrednik osigura svoju proizvodnju upravo taj da seje sertifikovano seme.U okviru 46. simpozijuma „Poljoprivredna tehnika”, Radojević je istakao da je taj skup idealna prilika da se govori o stanju poljoprivredne mehanizacije u Srbiji, ali i o novim trendovima u domenu poljoprivredne tehnike. On je rekao da je savremena poljoprivredna mehanizacija važan uslov za ostvarivanje profitabilne i konkuretne poljoprivredne proizvodnje.

Savetovanje agronoma i poljoprivrednika u organizaciji novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i ove godine okupilo je veliki broj poljoprivrednih proizvođača, vrhunskih stručnjaka i agronoma, kao i predstavnika obrazovnih i nadležnih državnih institucija. Simpozijum o poljoprivrednoj tehnici organizovali su Nacionalno naučno društvo za poljoprivrednu tehniku i Departman za poljoprivrednu tehniku novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.Radojević je podsetio prisutne na to da su u cilju obnove mehanizacije poljoprivrednicima na raspolaganju nacionalne mere podrške resornog ministarstva i pokrajinskih fondova putem kreditnih linija. Programom investicionog plana „Srbija 2020–2025” predviđeno i 50 miliona dinara subvencija iz državnog buyeta za nabavku novih traktora.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/od-semena-zavisi-prehrambena-sigurnost-zemle-29-01-2020

 

„Naš cilj je da budemo u prvih pet svjetskih sektora semena sa 1,5 miliona tona sertifikovanog semena “  ambiciozan je plan turskih proiyvo]a;a semen. Ovo je između ostalog rekao je Savas Akcan, predsednik Udruženja proizvođača semena Turske (TURKTOB) i pojasnio: „Naš cilj je da do 2023. budemo u prvih pet zemalja u semenarstvu sveta sa 1,5 miliona tona sertifikovanog semena.“ On je ovo rekao na Forumu poljoprivrednih novinara evropskih i balkanskih zemalja koji je organizovalo Udruženjem poljoprivrednih novinara Turske (TAGIAD) eu saradnji sa Međunarodnom federacijom poljoprivrednih novinara (IFAJ) na kojem je bilp 35 novinara iz 21 zemlje. Navodeći da je izvoz semena u Turskoj prvi put premašio uvoz u 2018. godini, Akcan nastavlja, „Naš izvoz je premašio naš uvoz za 20 miliona dolara. Promet semenskog tržišta po svetu je blizu 60 milijardi dolara do kraja 2018. Turska se nalazi na 11. mestu na svetskom tržištu semena sa 1,5 milijardi dolara ... Kada dodate dorado i sistem distribucije semena u proizvodne procese, imamo dodatnu vrednost od 10 milijardi dolara i vrednost proizvodnje od 4 milijarde dolara. On je ukaza da turski semenski sektor napreduje veoma brzo u poređenju sa mnogim zemljama.

Antalija vodeći region

Prema podacima za 2018. godinu, 47% proizvodnje plasteničkog povrća i voća u Turskoj smešteno je u Antaliji. Učešće Antalije u proizvodnji staklenika je 61,7%, u proizvodnji paprike 55,8%, u proizvodnji patlidžana 49,5%, a u proizvodnji krastavaca 45,4%. Pored toga, zahvaljujući povoljnim uslovima i bogatom poljoprivrednom potencijalu, Antalija je proizvela 7,1 miliona tona povrća. Antalija je takođe vodeći proizvođač gljiva i posebno avokada poslednjih godina u Turskoj.

 

Kiša koja je u topličkom kraju pala posle dvomesečne suše, dobro je došla oranicama, ali vlaga koja je u zemlju prodrla tek pet do šest centimetara nije dovoljna da bi radovi na pripremi zemljišta za setvu počeli, rekao je savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe (PSS) u Prokuplju Radovan Bjelica.

Kako je naveo, pošto se u naredna dva dana očekuju obilnije padavine, izvesno je da će zemljištu biti obezbeđena optimalna vlaga, do dubine od 10 do 15 centimetara, već narednog vikenda toplički ratari moći će da uđu u svoje njive i da počnu setvene radove.

- Ratarima se preporučuje da setvene radove obave najbrže moguće, kao i da koriste obavezno 5% do 10% više setvenog materijala od uobičajenog - rekao je Bjelica.

Naglasio je da se sa setvom uveliko kasni i da je optimalan rok za te radove od 5. do 25 oktobra odavno prošao, tako da je za ratare sada najvažnije da pored brzine budu i jako oprezni kod izbora setvenog semena.

Tako im je za setvu preporučeno isključivo korišćenje deklarisanog semenskog materijala i zabranjena upotreba "pšenice sa tavana", a poželjna je i upotreba đubriva koja imaju veći procenat kalijuma i fosfora.

Jesenja setva na teritoriji Prokuplja, Blaca, Žitorađe i Kuršumlije obaviće se na površini od 12.500 hektara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2684065/toplicki-ratari-uskoro-ce-moci-da-zapocnu-jesenju-setvu-preporuceno-koriscenje-iskljucivo

Centar za veštačko osemenjavanje Toplek iz Topole i Semex iz Čantavira, zvanični predstavnik kanadske kompanije Semex Alliance, potpisali su ugovor o saradnji i distribuciji semena svetskih bikova holštajn-frizijske rase. Očekuje se da će ovo značajno doprineti unapređenju genetskog potencijala u srpskom govedarstvu.

- Naši stočari imaće priliku da krave osemenjavaju semenima najboljih svetskih holštajn bikova, kao njihove kolege u Kanadi, Sjedinjenim Državama i drugim zemljama, i to kako konvencionalnim semenima tako i seksiranim, ako žele da budu sigurni da će dobiti žensko tele. Semena vrhunskih bikova kao što su Apprentice, Casanova, Galahad, Society i mnogi drugi sa nadmoćnim odgajivačkim osobinama već su raspoloživi našim stočarima preko Toplekove distributivne mreže - rekao je direktor Centra za veštačko osemenjavanje u Topoli dr Igor Prka.

Dodao je da je to i izvozna šansa da Srbija prodre i na neka druga tržišta gde ima određene povlastice.

Holštajn-frizijska rasa danas je najmlečnija rasa, koja je zahvaljujući veoma dobroj aklimatizacionoj sposobnosti, zastupljena u svim zemljama sveta koje se bave intenzivnom proizvodnjom mleka. U Srbiji se gaji oko 100.000 krava i junica holštajn-frizijske rase. Najveći broj gaji se u Vojvodini, a manji deo u centralnoj Srbiji.

Kanadska kompanija je svetski lider i u inovacijama u oblasti genetike. Tako su novina i svojevrsna revolucija u ovoj oblasti Immunity+ bikovi. Oni na potomstvo provereno i dokazano sa visokom nasledljivošću prenose stvaranje jakog imunog sistema, koji je u stanju da se izbori na širokim spektrom potencijalnih imunih izazova, i virusnih i bakterijskih, i na taj način eliminišu pojavu svih značajnijih bolesti koji mogu negativno ekonomski uticati na farmu.

Immunity + bikovi prenose svom potomstvu osobine boljeg odgovora kod komercijalne vakcinacije, a kćerke ovih bikova proizvode visoko kvalitetan kolostrum u poređenju sa ženskim potomcima drugih bikova.

Centar za veštačko osemenjavanje Toplek ekskluzivni je zastupnik i češke kompanije Jihočeský chovatel a.s. České Budějovice, koja je specijalizovana pre svega za simentalsku rasu.

Na raspolaganju su, osim pomenutih, i semena bikova crnog i crvenog holštajna, monbelijara, aberdin angusa, belgijskog plavog, blond akvitena, limuzina.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2592636/stocarima-iz-srbije-uskoro-ce-biti-na-raspolaganju-seme-svetskih-bikova-holstajn

Osnovni preduslov za stabilnu i uspešno bavljenje ratarstvom, povrtarstvom ili voćarstvom je kvalitetno seme i sadni materijal. Seme je najvažnijih karika u uzgoju biljaka, pa je i kvalitet od izuzetne važnosti. U Srbiji ova oblast uređena je Zakonom o semenu u kome su propisani uslovi i način proizvodnje, dorade, korišćenja, prometa, uvoza i ispitivanje kvaliteta semena poljoprivrednog bilja, rasada i ostalog sadnog materijala neophodnog u poljoprivrednoj
proizvodnji.
Ponuda na tržištu je raznolika od proverenih domaćih proizvođača koji se ovom proizvodnjom bave više od 80 godina, do ponude semena i sadnog materijala iz uvoza. Prema slovu Zakona o semenu i sadnom materijalu, u prometu može da se nađe samo seme koje potiče iz useva ili sa objekata koji su pod kontrolom nadležnog organa, kao da i o tome mora da postoji validna i uredna dokumentacija. Za kontrolu je zadužena nadležna inspekcija, a ukoliko se u prometu ili kod korišćenja nađe seme ili sadni materijal koji nije propisno obeležen i nema prateću dokumentaciju, bez obzira na zdravstveno
stanje takvog semena, ono se povlači iz prometa i uništava. Poljoprivredni stručnjaci često ističu važnost ove oblasti, pa se nameću pitanja ko ima pravo da obavlja ovu delatnost, da li se dobijaju posebne dozvole, ko, kako i pod kojim uslovima može da uvozi seme ili sadni materijal u Srbiju?
Pitanja je mnogo, ali Agrobiznis magazin se potrudio da dođe do odgovora na ova i brojna druga pitanja iz ove oblasti.
Prometom semena poljoprivrednog bilja na malo i veliko može da s bavi pravno lice i preduzetnik koji je upisan u Registar proizvođača semena za delatnost prometa, sve u skladu sa Zakonom o semenu („Službeni glasnik RS“, br. 45/05 i 30/10) i Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja registra proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva („Službeni glasnik RS“, broj 51/2006). Da bi se pravno lice i preduzetnik bavio prometom semena uslov je da je upisan i u Agenciju za privredne registre (APR). Ukoliko se bavi prometom na malo preduzetnik mora da ima zaposleno lice srednje poljoprivredne struke, odnosno za promet na veliko - zaposleno lice sa diplomom inženjera poljoprivrede i to opšti, ratarski ili povrtarski smer. Slična procedura je i za promet sadnog
materijala voća i vinove loze. Zakon kaže da prometom sadnog materijala voća i vinove loze može da se bavi pravno lice i preduzetnik koji je upisan u Registar proizvođača semena za delatnost prometa, a sve u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu voćaka vinove loze i hmelja („Službeni
glasnik RS“, br. 18/05 i 30/10). Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja Registra proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS“, broj 29/06) i Pravilnikom o uslovima koje treba da ispuni prodajno mesto na kojem se obavlja promet sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS“, broj 29/06). Ovi podaci su dostupni i na sajtu Uprave za zaštitu bilja Republike Srbije. Osim ovoga uslov da bi se pravno
lice i preduzetnik bavio prometom sadnog materijala na malo je da je upisano u APR, te da ima zaposleno lice srednje poljoprivredne struke.
Srbija ima vrlo precizne propise kada je u pitanju promet semena i sadnog materijala koje mora da bude proizvedeno u skladu sa navedenim propisima i da pripada sorti koja se nalazi u Registru upisanih sorti, a sve u skladu sa Zakonom o priznavanju sorti.
Zakonodavac se potrudio da ovu oblast reguliše što detaljnije, pa su propisima obuhvaćene i saksijske biljke. Ukoliko je u pitanju cveće, ukrasno ili lekovito bilje, onda nije potreban upis u navedene Registre, ali ako se u saksijama prodaje rasad poljoprivrednog bilja, odnosno sadnice voćaka i vinove loze onda je upis obavezan.Istraživali smo i da li su potrebne posebne dozvole za proizvodnju i promet semena i sadnog materijala i došli smo do sledećih
podataka. Neka posebna dozvola nije potrebna, već se vrši upis u jedan od navedenih Registara, na osnovu podnetog zahteva u skladu sa navedenim propisima.
Zahtev se podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Upravi za zaštitu bilja, uplaćuje se određeni iznos administrativne takse, a rok za rešavanje zahteva je 30 dana. Ovo važi i kada je u pitanju uvoz semena poljoprivrednog bilja i sadnog materijala voćaka vinove loze i hmelja, a uslov za upis u Registar je da pravno lice, odnosno preduzetnik ima zaposleno lice sa diplomom inženjera poljoprivrede smer ratarski, povrtarski i opšti. Treba napomenuti da se u Srbiju mogu se uvoziti isključivo sorte koje su upisane u Registar upisanih sorti poljoprivrednog bilja uz poštovanje odredbi propisa iz
oblasti semena, sadnog materijala i zdravlja bilja i biljnog karantina. Naravno, postoji evidencija svih količina uvezenog semena i sadnog materijala.
Ali, to nije sve. Prilikom uvoza semena i sadnog materijala obavezan je upis i u Fitoregistar, a u skladu sa Zakonom o U Srbiju mogu se uvoziti
isključivo sorte koje su upisane u Registar upisanih sorti poljoprivrednog bilja uz poštovanje odredbi propisa iz oblasti semena, sadnog
materijala i zdravlja bilja i biljnog karantina. zdravlju bilja i propisima donetim na osnovu ovog zakona. Važno je napomenuti da
je upis u Fitoregistar obavezan i za drugo bilje, odnosno za pojedine vrste saksijskog cveća i ukrasnog bilja. Seme i sadni materijal podležu obaveznom fitosanitarnom pregledu na granici, a zahtev za pregled se podnosi nadležnom graničnom fitosanitarnom inspektoru. Uz zahtev prilaže se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi, pošiljku mora da prati fitosertifikat, odnosno fitosertfikat za reeksport popunjen u skladu sa propisima iz oblasti zdravlja bilja, faktura i otpremnica, kao i odgovarajući dokumenti o proizvodnji i kvalitetu semena i sadnog materijala.
Kada je u pitanju izvoz semena i sadnog materijala on mora biti proizveden u skladu sa propisima, mora biti zdravstveno ispravan i neophodno je da ga pratiti
fitosertifikat, odnosno biljni pasoš koji izdaje ministarstvo, odnosno ovlašćena organizacija. Osim ovoga, svako veće pakovanje mora da ima i deklaraciju.

Seme poljoprivrednog bilja deklariše se u skladu sa članom 35. do 40. Zakona o semenu, Pravilnikom o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja i Pravilnikom o
bližim uslovima koje mora da ispunjava stručna organizacija koja izdaje etikete, mora da bude propisana veličina pojedinačnih pakovanja semena, kao i evidencija o izdatim etiketama. Seme u prometu prati deklaracija na ambalaži i deklaracija uz otpremnicu. Deklaraciju na ambalaži izdaje ovlašćena institucija, osim za sitna pakovanja za koja deklaraciju izdaje dorađivač semena koji je upisan u Registar dorađivača.
Inače, ove godine planirano je donošenje Zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja, dok je u martu donet Zakon o izmenama Zakona o zdravlju bilja. Sve je ovo neophodno kako bi se uskladila zakonska procedura sa situacijom na terenu, odnosno potrebama u našoj poljoprivredi.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Krajem januara ratari iz cele Srbije okupili su se na dva najznačajnija skupa kada je u pitanju njihova proizvodnja. Na Zlatiboru je održano tradicionalno 53. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije,  koje je organizovao Institut  za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada,  a na kojem je između ostalog bilo reči o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, a između ostalog,  govorilo se i o savremenom oplemenjivanju biljaka, preciznoj poljoprivredi, unapređenju proizvodnje povrća i otpornosti korova na herbicide.

Pored navedenih tema, organizatori su ipak iskoristili ovu priliku da se bore za svoj deo kolača državnog zemljišta kroz panel diskusiju u organizaciji semenarske asocijacije Srbije. Oni su ovom prilikom ukazali na činjenicu da je čak i poljoprivredno zemljište koje je Institut kupio sada na raspolaganju svima,  jer se nalazi u državnoj svojini. Učesnici skupa, mahom predstavnici Instituta za ratarstvo, zatražili su da imaju na raspolaganju barem hiljadu hektara zemljišta,  kako bi mogli da ostvare svoje ambicije i planove. Međutim, jednoglasno zahtevanje da Institut bude povlašćen i kada je u pitanju zakup državnog zemljišta,  prekinulo je pitanje urednika Agrobiznis magazina,   koji je upitao sve prisutne a posebno govornike,  da li su spremni da ponude i neke rezultate poljoprivrednicima na kontu ustupka,  koji bi im na ovaj način bio učinjen. On je ovom prilikom ukazao na činjenicu da se praktično u Srbiji seje grašak iz uvoza,  kao i da većina drugih ratarskih useva sve manje zauzima površinu sa domaćim semenom.

Vladimir Miklič iz Instituta  za ratarstvo i povrtarstvo za Agrobiznis magazin je rekao :

”Ako stočar ima pravo na osnovu grla stoke i ovaj naš nacionalni Institut  ima pravo na osnovu svojih sorti koje su na listi i koliko je ljudi radilo na njemu,  da dobiju jedno deset hiljada hektara,  a ne da idu u druge zemlje”.

Dragan Milić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je  govorivši o izmenama i dopunama zakona o  poljoprivrednom zemljištu,  istakao da je važno  da treba da postoji pravo prečeg prvenstva zakupa državnog zemljišta,  i da se  stvori ambijent da to zemljište bude iskorišćeno u što bolje namene,  odnosno da se na tim poljima proizvodi nešto što će nam dati veću vrednost. On se ovom prilikom založio i za to da se napravi razlika između semenske proizvodnje i selekcijskog rada.

Profesor dr Jan Boćanski sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  je ukazao na to da je Institut kupovao zemljište,  a sada je ono na raspolaganju za zakup:

“ Institut ni u vreme Josipa Broza Tita nije imao više zemljišta nego sada, i 1992. godine  Institut je  kupovao zemljište svojim parama  a sada je to državno vlasništvo”. Profesor Boćanski je ovom prilikom istakao da univerziteti u Evropi imaju zemlju za istraživanje poput univerziteta u Vageningenu (Holandija). Rekao je još da nikada ne bi dozvolio da neki od instituta ima više od hiljadu hektara zemljišta.

Doktor  Goran Bekavac,  ovom prilikom predstavio je analizu vremenskih prilika i tehnologija proizvodnje,  kao i rezultate makroogleda sa NS hibridima kukuruza u 2018. godini. Na osnovu iskustava i rezultata iz najveće semenske kuće u Srbiji  za 2019. Godinu,   preporučeni su srednje rani hibridi kukuruza NS 3022, NS 4051 i NS 4024 sa potencijalom rodnosti preko 15 t/ha zrna i 40 t/ha silaže, srednje kasni hibridi za kombinovanu upotrebu NS 5051, NS 6102 (izrazito tolerantan na sušu) i novi NS 5072, dok su za berbu u klipu preporučeni NS 6010, NS 6030, a za silažu NS 4015, NS 5010, NS 6010 i NS 6043.

Prof. dr Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  smatra da je ogroman iskorak učinjen u vezi sa poboljšanjem produktivnosti u poljoprivredi,  povećanjem obradivih površina i prinosa, osavremenjivanjem poljoprivrednih procesa kroz primenu informacionih tehnologija.

“Važno je da se ovom prilikom prenesu nova saznanja, kako bi se poljoprivredni proizvođači bolje informisali i udružili, u cilju smanjenja cene i efikasnijeg korišćenja podsticaja poljoprivrednoj proizvodnji, jer primena savremene nauke i tehnologije i upotreba kvalitetnog semena mogu značajno da doprinesu boljim rezultatima” naglasio je prof. dr Nedeljko Tica,  i ovom prilikom posebno se zahvalio resornom ministarstvu i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koji pružaju kontinuiranu podršku razvoju srpske poljoprivrede.

 

Inače, na ovogodišnjem skupu je bilo skoro hiljadu i petsto posetilaca,  a skup je otvorio državni sekretar Viktor Nedović ispred Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević  je ovom prilikom izjavio da je Zlatibor centralno mesto okupljanja agronomske nauke i prakse. Predsednik upravnog odbora Instituta uporedio je rad ove naučne ustanove sa uspesima Novaka Đokovića:

“Novak Đoković dolazi iz male zemlje kao što je Srbija i svetski je šampion. Tako i naš Institut za ratarstvo i povrtarstvo ide u korak sa svetskim kompanijama”.  Na njegove navode nadovezala se i direktorka institute  Svetlana Balašević Tubić podsetivši da je u institute stvoreno 1250 sorti hibrida ratarskih useva i povrća a da je njih 1100 priznato u svetu.

Među učesnicima skupa i ove godine je bio Danilo Golubović, savetnik u Ministrastvu za evropske integracije, široj javnosti poznat kao neko ko je u isto vreme primao više zarada, među kojima je i pozamašan honorar od domaćina ovog skupa Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Ono što je primetno je to što je ove godine bilo prisutno manje medija nego ranijih godina,  pa će samim tim poljoprivredni proizvođači  biti uskraćeni za najnovije informacije iz ratarske proizvodnje.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31