Administrativnu proceduru registracije poljoprivrednih gazdinstava moguće je ubrzati četiri puta.

Moguće je i smanjiti prateće troškove za 80% ukoliko bi ona sa papira prešla u digitalni svet, objavljeno je u analizi NALED-a.

Poljoprivrednici su obavezni da dostave 89 podataka na više od 10 različitih dokumenata od kojih je barem 60% nepotrebno ili se više puta ponavljaju ili postoje u bazama drugih institucija, navodi se u analizi u okviru projekta "Podrška reformi administrativnih procedura" koju je NALED sproveo uz podršku Nemačke razvojne saradnje i u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

NALED tvrdi da službenici podatke zatim ručno proveravaju, čak i prekucavaju, zbog čega se nepotrebno gubi vreme i može doći do greške i kašnjenja u isplati subvencija.

- Preporuka NALED-ove Sive knjige e-agrar predviđa softversko rešenje gde bi umesto dostavljanja dokumentacije i dolaska na četiri šaltera, svaki nosilac gazdinstva imao nalog na portalu Uprave za agrarna plaćanja i sam unosio podatke o sebi, članovima gazdinstva, parcelama, životinjama i kulturama koje gaji - rekao je član Izvršnog odbora NALED-a i gradonačelnik Požarevca Bane Spasović.

Kako je istakao, ukupni trošak za poljoprivrednike tako bi bio smanjen sa 133 miliona dinara na 19 miliona dinara, a prosečno vreme prolaska kroz proceduru sa 280 minuta na 75 minuta.

Preko portala ili uz podršku servisnih centara podnosili bi se i zahtevi za subvencije pa bi se i rešenje dobijala na isti način, a softver bi kontrolisao ispravnost unetih informacija uvidom u baze podataka katastra, MUP-a, APR-a, Uprave za veterinu i drugih organa.

Na inicijativu NALED-a Ministarstvo poljoprivrede je ukinulo obavezne godišnje obnove registracije, osim u slučaju promene podataka, koja je nosila trošak od gotovo 750 miliona dinara.

U registru poljoprivrednih proizvođača je više od 430.000 gazdinstava, od kojih je 376.000 aktivno.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2735750/uz-softver-i-cetiri-puta-brza-registracija-poljoprivrednika

Na jednoj od centralnih mesta u gradu na kružnom toku može se videti spomenik u obliku šampinjona znak da ste došli u mesto gde se oni najviše gaje u celoj Turskoj. Toliko ih ima da se ovde nalazi 50% proizvodnje Republike Turske koja podećamo ima skoro 80 miliona stanovnika. Iz regiona Antalija gde pripada i Opština Korkuteli izveze se 25% voća i povrća Turske.

SMS Ersanlar u 1500 kvadratnih metara gaji gljive  i ostavruje proizvodnju na godišnjem nivou od 1250 tona. Ovim poslom se bave od 1988. godine i smešteni u Korkuteli, nazvanoj gljivarskom dolinom Turske sa 16000 stanovnika. Vlasnik kompanije Ersanlar Agriculture je Mehmet Ali Ersan. On je za Agrbiznis magazin objasnio da njegova kompanija prodaje sveže i konzervirane proizvode od šampinjona na tržištima u nacionalnom nivou i da su to uglavnom veliki lanci restorana i picerija. “Proizvođači iz Korkuteli-ja pokrivaju više od 50% tržišta Turske sa godišnjom proizvodnjom gljiva od 28000 hiljada tona. Danas preko hiljadu ljudi radi u proizvodnji gljiva, a posredno oko 5000 ljudi zarađuje za život od ovog posla. Najveće smo i pionirsko preduzeće u našoj industriji sa sopstvenim pogonima za kompost. Svi naši proizvodi podvrgnuti su proveri računara uz pomoć napredne tehnologije. Svakodnevno prenosimo svoje iskustvo i svoje proizvode putem marketinške mreže na nacionalnom i međunarodnom nivou i ne pravimo kompromise kada je u pitanju stopostotna higijena, kvalitet i zadovoljstvo kupaca.

 

Turski proizvođači opreme za plastenike sada izvoze 75% proizvodnje

 

Spominjući da se 75 posto proizvodnje sada izvozi, predsednik udruženja proizvođača opreme i semena za plasteničku proizvodnju SERKONDER Halil Kozan kaže „Mi gradimo plastenike po sistemu „ ključ u ruke “u nekoliko zemalja smo pisutni i tamo šaljemo sav poreban materijal. Dok su domaći projekti ranije bili dominantni, sada u inostranstvu imamo ozbiljne projekte. U stvari, sada izvozimo 75 odsto proizvodnje. Mi gradimo „staklene bašte“u nekoliko zemalja, od Italije preko Grčke, dalje u Azerbejdžanu pa sve do Indije. “

Navodeći da pored izgradnje plastenika u mnogim zemljama širom sveta šalju i materijale koji poseduju evropsku tehnologiju, Kozan dodaje da njihovi članovi imaju godišnji kapacitet proizvodnje plastenik na površini od 5000 hektara. Ukazujući da oni kao SERKONDER pružaju obuke za poboljšanje kvaliteta objašnjava Kozan:„Imamo važnu prednost sa geopolitičkom lokacijom uprkos našim konkurentima kao što su Holandija, Španija, Kina i Koreja. Još jedna prednost su naše cene. “Zato što u našoj zemlji možemo nabaviti nekoliko sirovina.

Pre svega, želeo bih reći da smo na važnoj poziciji u pogledu geotermalnog grejanja. Možemo da proizvedemo 60 kilograma proizvoda po metro kvadratnom iz plastenika u geotermalnim regionima. Takođe koristimo otpadnu energiju za grejanje.”

 

 

 

U Turskoj ima blizu 80 miliona stanovnika. Njih tri miliona su poljoprivrednici koji između ostalog proizvode povrće u 75000 hektara plastenika staklenika, od toga su 15 hiljada njih moderni plastenic. Turska je naznačajniji izvoznik povrća u Irak. Vrednost izvoza voća i povrća u ovu zemlju je 6,5 milijardi evra što je za 50 % više nego celokupan izvoz poljoprivrede Srbije u sve zemlje sveta! Kada je reč o izvozu 1,5 milijardi evra je vrednost izvoza u Nemačku a tek onda sa značajno manjim iznosima u SAD, Ruska Federacija i Francuska.

Domaćini su nam pokazali i plastenik koji je urađen kompletno od domaće opreme. Danas se u njemu proizvodi paradajz ali bez zemljišta. Biljka raste u supstratu koji se pravi od kokosove ljuske.

Turska ima i jak sektor proizvodnje semena povrća. U Antaliji se nalazi centar za proizvodnju semena ali i sama povrtarska proizvodnja. Već iz aviona se mogu ugledati velike površine pod plastenicima, ali ono što je zanimlivo i na teritoriji grada Antalija, na samo 10 minuta od mora već možete videti plastenike koji se nalaze između zgrada. Prolaskom kroz naseljena mesta u Antaliji možete videti da je u Turskoj očigledan procvat ekonomije i da se gradi. O tome svedoči veliki broj novih zgrada i onih koje su izgradnji. Istini za volju još treba poraditi na raščišćavanju i uređenju tih delova grada ali verovatno će vremenom i na to doći red.

 

 

Engin Er, direktor izložbe kompanije Grovtech je u razgovoru sa stranim novinarima objasnio da je Grovtech izvozno orijentisan sajam, a ove godine su dočekli više od 90000 posetilaca iz preko 130 zemalja i više od 850 brendova izlagača iz preko 30 zemalja.

Prema podacima za 2018. godinu, 47% proizvodnje plasteničkog povrća i voća u Turskoj smešteno je u Antaliji. Učešće Antalije u proizvodnji staklenika je 61,7%, u proizvodnji paprike 55,8%, u proizvodnji patlidžana 49,5%, a u proizvodnji krastavaca 45,4%. Pored toga, zahvaljujući povoljnim uslovima i bogatom poljoprivrednom potencijalu, Antalija je proizvela 7,1 miliona tona povrća. Antalija je takođe vodeći proizvođač gljiva i posebno avokada poslednjih godina u Turskoj.

Jedna od gotovo katastrofičnih populacionih pojava poslednih decenija u Srbiji je svakako pražnjenja naših sela iz kojih mladi i radno aktivni ljudi odlaze u veće gradove ili inostranstvo u potrazi za lagodnijom egzistencijom.Ipak, u poslednjih nekoliko godina ima i drugih primera oličenih u povratku na ta ista već opustela sela, primeri koji nisu pravilo niti u ovom trenutku mogu biti posmatrani kao trend, već pre kao „prve laste“ novog shvatanja života. Na zapadu Bačke jedno od sela koje se može pohvaliti ovakvim primerima je Bezdan, za šta je više razloga, počev od činjenice da se nalazi „ na vodi“ odnosno na samoj razgranatoj kanalskoj mreži sistema Dunav-Tisa-Dunav, ali mu je i obala rečne žile kucavice Evrope, Dunava, nadomak. Pride, ovo selo se nalazi gotovo na samoj tromeđi Srbije, Hrvatske i Mađarske, a nekretnine u samom Bezdanu i njemu okolnim selima kao što su Kolut i Bački Breg su, gotovo pa smešno, jeftine jer se solidna kuća, najčešće opremljena centralnim grejanjem i sa ogromnom okućnicom može kupiti za svega desetak hiljada evra.

Ove prednosti su, među prvima, uočili Novosađani Goran i Blaženka Beronja koji su početkom decenije na izmaku odustali od snova kupovine stana, betonske kutije, na Detelinari i skromnim sredstvima kupili relativno zapušteni salaš sa okućnicom nadomak Bezdana na kome su ne samo otpočeli novi život obeležen uživanjem u radionicama dzez muziciranja i ekološkog uzgoja i pripreme hrane po receptima „naših starih“, već i proizvodnjom vrhunskog kozijeg sira, koji je postao nezaobilazan sastojak hrane koju pripremaju glavni kuvari najelitnijih restorana u Srbiji, pravih gastronomskih umetnika među kojima je i nosilac tri čuvene prestižne Mišelinove zvezde. Za razliku od „pravih“ poljoprivrednika Beronje nisu nikada imali ambiciju da ovakav tip proizvodnje razvijaju u smeru povećanja kvantiteta, već se drže svoje devize da vrhunski sir, jedinstven po svom sastavu, mogu davati samo, kako tvrde, srećne koze, pa njihovo stado ne prelazi broj od deset grla mešovite, sansko-alpske rase, koje tretiraju kao domaće ljubimce kojima je obezbeđena ispaša, ali i spremljena zimska ishrana sa livada u zaštićenom Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“ što i konačnom proizvodu, nazvanom „Bezdanski blue“ daje atribute potpuno ekološkog proizvoda.

U Bezdan je svoju viziju budućnosti, pre nepune dve godine, iz novosadske metropole „preselila“ i porodica Trajkovski, kako tvrde, pre svega zbog toga što su želeli da njihova deca odrastaju u prirodi bližem i daleko sigurnijem okruženju. Ana, inače dizajnerka i Goran psiholog, nekadašnji novinar i dugogodišnji rukovodilac PR službe čuvenog Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici na ovaj potez su se odlučili između ostalog i zbog toga što im je jedan od uzgrednih interesovanja bila odgajivačnica pasa, pa im je bio potreban daleko veći prostor za ovaj hobi koji je dopunjavao porodični budžet. Kako je okućnica, tačnije bašta prostrane kuće u Kanalskoj ulici bila daleko veća od onoga što im je trebalo, Goran (inače rođeni Somborac) je promišljenim izborom u jednom momentu u obližnjem Kolutu kupio nekoliko ovaca carske romanovske rase ne bi li one svojom ispašom obavljale zahtevni posao košenja trave.Od ovog koraka, iznuđenog nedostatkom vremena zbog brige o nemačkim ovčarima i boston bokserima, za svega godinu dana Trajkovski su došli do stada od sedamdesetak ovaca, pa je sva prilika da će se poljoprivredni karakter njihovog domaćinstva samo povećavati, na očiglednu radost trogodišnjeg sina Strahinje i u Bezdanu rođene Ene. Bez obzira u kom pravcu će se kretati razvoj njihovog imanja i Ana i Goran su saglasni u jednom- odrastanje bliže prirodi i sigurnost njihove dece koju imaju u Bezdanu korak preseljenja iz Novog Sada je potpuno opravdao.

Prednosti života na selu su nekoliko godina pre njih shvatili i Tatjana i Bojan Šimičević, koji su se iz Holandije obreli na imanju koje je Tatjana rođena u Amsterdamu i čija je majka Holanđanka, nasledila od svog oca u Kolutu, selu na putu od Bezdana ka mađarskoj granici, tačnije graničnom prelazu Bački Breg.Upravo od njih su bezdanski Trajkovski i kupili grla romanovskih ovaca koje su bile začetak njihovog stada, a zanimljivo je da i Šimičevići kao najveću prednost života i rada na selu u Srbiji vide daleko zdravije odrastanje svoje dece, u njihovom slučaju sinova Luke i Silvija. Mada zemlja iz koje su došli na severozapad Srbije, Holandija, slovi kao gotovo nedostižni poljoprivredni uzor gotovo celom svetu, iskustvo Šimičevića govori da se i u njihovoj zemlji-matici može živeti sasvim solidno od poljoprivrede, tačnije stočarstva, ako se pažljivo gazduje i ne „leži na lovorikama“, pošto se uz svakodnevnu brigu o desetak hektara oranica i brojnom stadu romanovskih ovaca Tatjana i dalje bavi sportskom rehabilitacijom, koristeći slavu bezdanske banje a Bojan, zahvaljujući modernim telekomunikacionim tehnologijama dizajniranjem, pa su bez obzira što žive na selu i dalje deo razvijenog sveta.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/povratak-na-selo-kao-nacin-zivota-modernog-coveka-22-12-2019

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović formirao je radnu grupu koja će kroz komasaciju zasnovanu na digitalizaciji, kao jednoj od najvažnijih mera ruralnog razvoja, poboljšati uslove života i rada na selu i tako sprečavati odlazak stanovništva iz ruralnih područja, saopštilo je danas ministarstvo.
Radnu grupu sačinjavaju predstavnici Uprave za poljprivredno zemljšte i Republičkog geodetskog zavoda, a ima zadatak da izradi novi zakon o komasaciji, koji će omogućiti efikasnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta, poveća obim poljoprivrednog zemljišta za proizvodnju hrane, unapredi upravljanje poljoprivrednim i šumskim zemljištem kao ograničenim dobrima od opšteg interesa.Novi zakon će implementacijom digitalnih radnih procesa, novih IT rešenja, procedura koje se oslanjaju na najnoviju tehnologiju i principe efikasnosti i transparentnosti potpuno napustiti tradicionalne koncepte i omogućiti značajno ubrzanje postupka u vremenske okvire kakvi se moraju očekivati od najboljih administracija 21. veka.

Takođe, novi zakon treba da uredi imovinsko-pravne odnose, unapredi zaštitu prirode i životne sredine, kao i da omogući uređenje građevinskog područja u ruralnim oblastima.

Komasacija na način kako ministarstvo vidi da treba da bude uređena, omogućava bržu i jeftiniju izgradnju nedostajuće infrastrukture u ruralnim područjima, od izgradnje sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, mreže atarskih i lokalnih puteva, uređenje vodotokova i drugo, pa sve do rešavanja problema i potreba konkretnih seoskih zajednica kao što su podizanje poljo-zaštitinih pojaseva, proširenje groblja, elektrifikacije polja, vodosnabdevanja...

Zakonom će tradicionalni koncept komasacije, koji je u skladu sa vremenom kada je nastao pre nekoliko decenija dizajniran tako da odgovara analognom načinu rada i metodama koje koriste tehnologiju iz sredine 20. veka, zameniti novim pristupom koji koristi najnovije tehnologije i implementira principe digitalizacije, efikasnosti, transparentnosti i kontinuiranog praćenja i izveštavanja.

Novi koncept će se oslanjati na razvoj digitalizacije u državnoj upravi i koristiti sve moguće resurse za digitalnu razmenu podataka iz svih raspoloživih izvora i između svih institucija koje učestvuju u procesu komasacije kako bi se cela procedura učinila bržom i efikasnijom.

Najveći izazovi sa kojima se susreće sprovođenje komasacije u sada važećem zakonodavnom okviru su svakako nedostatak stručnog kadra koji sprovodi sam postupak komasacije, što sa sobom povlači dugotrajne i pravno manjkave postupke i nemogućnost efikasnog planiranja finansiranja komasacija i utroška sredstava na državnom nivou.

Iz tog razloga, novi koncept podrazumeva centralizaciju sprovođenja postupaka komasacije kroz Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali na takav način da to ne umanjuje ni ulogu ni značaj lokalne samouprave u procesu.

Već na način kojim se pruža podrška lokalnoj samoupravi od kojih mnoge imaju zavidne prirodne resurse, ali zbog različitih okolnosti, imaju manjak finansijskih sredstava stručnog kadra za sprovođenje komasacije koja po svojoj prirodi predstavlja jedan od najsloženijih pravnih, geodetsko-tehničkih i administrativnih postupaka koje jedna zemlja sprovodi.

Na ovaj način će se, kroz centralno telo koje ima glavni zadatak da sprovodi i finansira procese komasacije na teritoriji Srbije, omogućiti da lokalne samouprave za procese komasacije dobiju stručne kadrove koji imaju iskustvo u sprovođenju procedura komasacije.

Tako će se značajno poboljšati efikasnost tih procedura i, što je možda i najvažnije, omogućiti transfer znanja sprovođenja komasacije, što prema sadašnjem zakonu nije slučaj.

Centralizacija sprovođenja procedura, uz korišćenje modernih geografsko-informacionih sistema, će omogući i znatno lakše praćenje sprovođenja procedura komasacije i na lokalnom i na državnom nivou, što će doprineti boljem planiranju finansiranja i efikasnijem korišćenju resursa odvojenih za potrebe sprovođenja procesa komasacije.

Korišćenjem novih tehnologija, informacionih sistema i geoprostornih portala (poput portala Geosrbija.rs) omogućiće se brz i transparentan pristup podacima u postupku komasacije svim učesnicima u postupku.

Uz pomoć ovih tehnologija planirano je i uvođenje elektronskog izlaganja na javni uvid i to na način koji će omogućiti svim vlasnicima zemljišta na teritoriji na kojoj se sprovodi komasacija da učestvuju u javnom uvidu i da izlože svoje komentare i primedbe bez potrebe da se fizički pojavljuju i bez obzira na to gde se nalazili, što će, umnogome, doprineti efikasnosti i brzini sprovođenja komasacije uz povećanje transparentnosti celog procesa.

Kroz uvođenje elektronskog poslovanja i digitalizaciju postupaka korišćenjem novih IT rešenja omogućiće se efikasno praćenje i nadzor svih koraka i postupaka svih komasacija na teritorijiSrbije u realnom vremenu i generisanje izveštaja za sve nivoe lokalne i državne uprave što će poboljšati efikasnost upravljanja procesima i planiranja korišćenja raspoloživih resursa na optimalan način.

Efikasan nadzor nad procesom komasacije će dosta smanjiti vreme trajanja samog procesa komasacije kroz otkrivanje i otklanjanje nedostataka u proceduri u hodu i kroz podizanje kvaliteta izlaznog proizvoda za javni uvid, što će dovesti do smanjenog broja primedbi vlasnika zeml?išta, a i sam proces će učniti jeftinijim.

RGZ, kao jedna od vodećih institucija u digitalizaciji poslovnih procesa u Srbiji, pružiće punu podršku implementaciji ovog zakona kroz profesionalnu i IKT podršku Ministarstvu poljoprivrede.

Korišćenjem platformi poput geoportala Geosrbija.rs i elektronskog šaltera RGZ će omogućiti znatno efikasniju komunikaciju među telima zaduženim za sprovođenje i nadzor procesa komasacije, kao i omogućavanje dostupnosti svih informacija od javnog značaja svim vlasnicima zemljišta i drugim učesnicima u postupku komasacije.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/digitalnom-komasacijom-do-boljih-uslova-zivota-na-selu_1075082.html

Pojedina seoska domaćinstva u Srbiji godišnje ostvare i do 1.500 noćenja. Na sajtu selo.rs oko 700 domaćinstava zainteresovano je za prijem domaćih i stranih gostiju. Kako posle najnovijih zakonskih promena u turizmu, koje su stupile na snagu 1. jula, privući još veći broj gostiju, bila je tema njihovih razgovora u Ljigu.U Srbiji je 700 domaćinstava koja se bave turizmom. Mogu da prime na prenoćište do 30 turista, organizovane grupe na ručak do 50 gostiju i da imaju 20 kamp parcela. O ovim i drugim najnovijim propisima u turizmu razgovaraju na svojim skupovima."Organizovali smo nekoliko ovakvih skupova kako bi se oni pre svega između sebe upoznali, razmenili iskustva i naravno dobili najnovije informacvije o poslovanju u seoskom turizmu, kako bi unapredili svoje poslovanje", navodi Vladimir Ivanović, predsednik Udruženja Seoski turizam Srbije.

Novi zakon o turizmu olakšao je rad seoskim domaćinstvima a gostima omogućio jednostavnije usluge.

"Možemo direktno da naplatimo uslugu gostima, ne moramo da radimo preko posrednika, ne moramo da idemo 30-40 kilometara do Knjaževca, Pirota, da plaćamo boravišne takse", navodi Slaviša Ćirić, Babin zub Stara planina.

Slavica Damnjanović iz Glušca kod Bogatića navodi da zakon služi unapređenju posla.

Posebno važnom, ocenjena je izmena koja se odnosi na smeštaj stranaca. Oni će samo biti upisani u knjigu gostiju.

"Osnovna primedba gostiju, ne na nas kao domaćina, je ta što smo morali da ih vodimo u MUP ili da tamo odnesemo njihov pasoš. To je već neprijatno. Slovenci kažu da to nigde u Evropi nisu naišli na takav slučaj, i dobro je da je sada to ispravljeno", navodi Predrag Petrović iz Paštrića kod Mionice.

Domaćinstva su organizovana u Udruženju Seoski turizam Srbije. Preko svog sajta selo.rs imaju prezentaciju. Gosti iz zemlje i sveta ih lako pronalaze u srpskim selima.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3766845/srpska-sela-sve-interesantnija-domacim-i-stranim-turistima.html

Poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja na studijskom putu kroz EU

Poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja, njih 65, bili su u poseti Mađarskoj i Poljskoj kako bi se upoznali sa iskustvima tamošnjih proizvođača. Oni su put ove dve evropske zemlje otputovali o trošku grada, a među destinacijama bio je Muzej poljoprivrede u Budimpešti gde je postavka agrarne istorije, bili su i u nekadašnjem rudniku soli Wieliczka kod Krakowa, danas Muzeju koji poseti 1.700.000 turista! Svakako posebno interesantna je bila sagovornica – vlasnica imanja u Poljskoj Stefanija Stanišeska iz sela Radlovice nedaleko od Wroclawa koja je nasledila imanje od svoje majke. Suprug i ona obrađuju 275 hektara od čega je pod jagodama  20 hektra, a 28 hektara su šljive  dok su na ostataku imanja žitarice, ribizle i ogrozd.

Jagoda - Sorta Kleri se nalazi na 20 hektara 

Jagoda je kod Stefanije toliko tražena da se formiraju redovi kupaca na imanju kako noću tako i danju.  “U pitanju je sorta Kleri, gajimo je na tradicionalan način na zemljištu bez folije, a između redova stavljamo slamu. U našim uslovima berba je sredinom maja ili kasnije. Retke su godine kada krenemo da beremo ranije.  Cena za kilogram jagode je oko 1,5 evra  za kilogram kako kada. Kod nas se prodaju korpe od 2 kg i cena je oko 3 evra.”

Navodnjavanje jagoda je iz cisterne, nema sistema kap po kap već se voda dovozi cisternama iz bazena koji se nalazi blizu kuće i magacina. Šišanje jagode i međuredna obrada su mehanizovani tako da je smanjena i potreba za radnom snagom. Ovde radnici dolaze iz Ukrajine a ima i domaćih ali su oni u manjem broju. Stefanija nam se pohvalila da je čitav razred njenog sina bio ove godine da pomgne u berbi i da su radi da dođu i naredne godine. Zahvaljujući propisima i međudržavnim sporazumima Ukrajinci mogu doći da rade na sezonskim poslovima do tri meseca.

Kada je u pitanju sadni materijal radi se o uvoznom materijalu iz Nemačke, frigo živićima čija cena varira ali prosečno je 15-22 centa. Naša domaćica nam kaže da nije računala nikada koliko ima prinosa po hektaru ili biljci već to radi njen suprug i to na celoj površini od 20 hektara ali da bi mogla da kaže da ima prinos 500 grama kvalitetne jagode po živiću. Na naše pitanje zašto se formiraju redovi kupaca kod nje ona objašnjava da ima kvalitetnu jagodu koja se prska onoliko koliko je to nužno i da se berba radi u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Većina kupaca je iz okoline Wroclava i Olave – gradova koji su u njenoj blizini. Berače plaća po kilogramu ubranih jagoda tako da ozbiljan berač koji hoće da radii  zaradi dnevno oko 50 evra u proseku. To znači da jedan radnik treba da nabere preko 120 kilograma jagoda. Svaki radnik je uredno prijavljen i redovno joj dolazi kontrola iz inspekcije tako da sa time nema šale kaže ova vredna Poljakinja. Kada je u pitanju rad tokom godine kao što je plevljenje i zastiranje slamom plaća se oko 3 evra po satu. Jedan zasad bude u eksploataciji tri do četri godine.

“Kod nas se prodaju korpe sa dva kilograma plodova, red se formira obično oko 23 časa uveče. Naš najveći problem su jagode lošeg kvaliteta koje doteraju na pijacu u Wroclawu, ali ja svoju cenu ne spuštam jer znam da svaki kupac između te jagode i moje bira moju – ako ne danas doći će sutra da kupi”. Kako nam je sagovornica objasnila ovde su i  navike potrošača takve da se preko dana kupuje oko 100 do 200 korpi po 2 kilograma, a noću po 500 i više.

Kada je u pitanju sortiment odlučila se za Kleri jer je to tražena sorta pogodna za gajenje, dok je na primer Honny sorta loša jer pati  od truleži. Takođe, Kleri se bere svaki drugi dan i lakše je organizovati berbu u odnosu na Honny sortu.

Vozni park porodice Stanišeska je poprilično veliki, imaju modrenu mehanizaciju

Na 28 hektara gaji šljive među kojima ima dva hektara džanarike. Sve sa tih površina izveze u Nemačku po ceni od 45 cenit dok za džanariku dobija 1,2 evra! Dok smo bili na njenom imanju već je počela rezidba šljive, dnevnica za rezače je 59 evra. “Rezidbu smo počeli prošle nedelje, nemamo vremena da sve završimo u zimu tako da smo već počeli sa tim poslom. Ove godine prinos sa svih 28 hektara je bio skoro 500 tona šljiva i sve smo ih izvezli u Nemačku” zadovoljno konstatuje Stefanija i dodaje: “Ako ne zaradimo na jagodi, zaradićemo na šljivi, ako voće izda imamo ratarske kulture. Čuvamo žito u silosima dok ne bude bolja cena, ako je dobra prodam odmah”. Uprkos ovoj činjenici Stefanija vaspitava svoju decu tako da ne požele da žive na selu jer smatra da je to težak posao i da mogu bolje da žive od drugih poslova. Međutim, njena ćerka i ako mala već sada kaže da će ona biti ta koja će naslediti svoju majku kao što je ona nasledila njenu majku odnosno baku!

Sve ovo pomno su slušali poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja koiji su bili na studijskom putovanju u Poljskoj i Mađarskoj u organizaciji Agropresa i Agrobiznis magazina. Troškove putovanja iz gradskih budžeta platile su ove dve lokalne samouprave. Utisci poljoprivrednika kojih je bilo više od 60 su podeljeni ali je opšti zaključak da mi možemo da se takmičimo sa  kolegama iz Poljske i da Stefanija predstavlja pravi primer da ne mora sve da bude u najmodernijoj tehnologiji jer ona postiže odliče rezultate u proizvodnji jagoda bez folije i bez sistema za navodnjavanje. Dakle treba se dobro zamisliti i sračunati šta se gubi a šta dobija određenim sistemom gajenja.

 

UTISCI UČESNIKA

U sam posed je dosta uloženo novca što se kroz plasman proizvoda sigurno isplati - preneo nam je svoje utiske Aleksandar Vuković, koji je prvi put išao na ovakvo jedno putovanje.

Na put su pošli i Nebojiša Stamenković ispred Grada Vranja i Bojan Bošković ispred Grada Valjeva odnosno JP Agrorazvoj. Obojica su se složili u izjavi za naš časopis da ovakve “radionice” doprinose prišrenju znanja proizvođača ali i kreiranju novih ideja kako bi mogil da unapredimo naše uslove rada. Poljska je dobar primer jer su to naši  konkurenti na tržištu voća kaže Stamenković koji je inače inženjer poljoprivrede i Gradski većnik zadužen za poslove poljoprivrede u Vranju. Bojan Bošković iz JP Agrorazvoj kaže da je ovo treći put da Grad finansira učešće pšoljoprivrednika na studijskim putovanjima: “Pokazalo se da ovaki projekti imaju smisla i da treba videti kako to drugi rade, a ujedno stičemo nove, kontakte poslovne prilike i osluškujemo tržište”.

 

SUBVENICJE U POLJSKOJ

Po hektaru u Poljskoj svaki poljoprivrednik dobija oko 120 evra za površine po ratarskim usevima dok za jagodu dobijaju 250 evra.

 

JABUČNJAK JE POSEČEN

“Kada sam videla da iz godine u godinu samo radim da bih platila radnike i eventualno pokrila troškove zaštite shvatila sam da tu nema više računa da se radi. Prošle godine nisam dobijala ni desetinu zlota za kilogram jabuka i rešila sam da uklonim zasad,. Tako da danas imam samo nekoliko stabala jabuka za moje potrebe” pomalo srećna zaključuje Stefanija jer je prekinula da pravi gubitke i kaže nam da kada bude starija više neće raditi u voću već će sve površine koristiti za ratarstvo.

 

RUDNIK – Muzej

Wieliczka nekada čuveni rudnik iz koga su izvađene nilione tona soli danas privlači milione turista. Ulaznica u ovaj nesvakidašnji muzej je 30 evra,a poseti ga skoro 2 miliona turista. Šta je to što privlači pažnju? Teško je izdvojiti nešto konkrentno jer sve u vezi sa pričom o ovom rudniku je zanimljivo. Kažu da je nekada so toliko bila vredna da je za dve tone moglo biti kupljeno jedno selo! Dok se u 16 veku iz rudnika iznosilo 30000 tona soli godišnje i gde je radilo 2000 radnika priča svela na 350 radnika i nekoliko hiljada tona do 1996. godine kada je u rudniku završena rudarska priča a započela jedna od najčuvenijih komercijalnih – turističkih priča. U ovom muzeju  možete videti svega 1% od prokopanih 278 km tunela i za to će vam biti potrebno barem 3 sata. Obavezno uz vodiča možete videti neke od 40 kapela koje su napravili rudari radeći na iskopavanju soli. Bili su pobižni i pre svakog odlaska na kopanje molili su se Bogu da im sačuva život od opasnog posla. Eksplozije metana i poplave vrebale su stalno. Kroz istoriju menjao se način rada od čisto ručnog i teško grad preko korišćenja konja do mašina.

 

Posetioci između ostalog imaju priliku i da vide statuu jednog od omiljenijih poljaka Pape Jovana Pavla II, ali i drugih znamenitih ličnosti. Međutim, niko neće ostati ravnodušan pred crkvom na dubini većoj od 100 m ispod zemlje gde je ama baš sve sem sijalica izrađeno od soli. Posebno se svi zadrže kod Tajne večere uklesane u stenu soli. Sve što se da videti obasjano je lusterim azakićenim stotinama kristala soli i pod koji gazite čune stene soli dok je oltar još jedan za sebe poseban deo Crkve koji treba videti. I ovde kao i svuda u Poljskoj može se videti da je Crkav i dalje jaka institucija što se teško može reći za ostatak Evrope. Dok se na teritorijama drugih članica Crkve pretvaraju u diskoteke i noćne klubove ovde i dalje Hrišćanstvo ima veliki značaj za društvo pa i 100 metara ispod zemlje.

Tajna večera - delo koj eprivlači pažnju svakog posetioca Wieliczka muzeja (u rudniku ima 40 kapela - crkava)

 

 

Muzej poljoprivrede, lova i ribolova  Mađarske

Reklo bi se možda da je previše muzeja u program posete, ali ima tu i razloga i opravdanja. Treba videti odakle smo počeli ali i gde smo sada. Međutim, u vreme kada su zabranjene posete farmama zbog aktuelnih problema sa Afričkom svinjskom kugom Muzej poljoprivrede Mađarske nije loše mesto za sumiranje utisaka i podetnik na ne tako davnu prošlost. Takođe treba imati u vidu da ovaj muzej predstavlja i još jednu mogućnost zarade jer truristi ga rado posećuju i u njemu se organizuju različite izložbe. Upravo kada smo posetili Muzej održavala se izložba orhideja koja je privukla veliki broj ljudi.

Muzej poljoprivrede Mađarske nalazi se u samom centru Budimpešte, u zgradama izgrađenim u 19 veku za potrebe obeležavanja 100 godina tadašnje države. Zgrade u kompleksu su izgrađene da podsećaju na arhitekturu tadašnjih delova Carstva. Pored ostalog na zidovima se mogu videti i grbovi koji podećaju na nekadašnje teritorije koje su danas u sastavu Hrvatske, Rumunije i Srbije (Slavonija, Transilvanija, Vojvodina). Zanimljiva je i izložba trofeja i oružja koje su koristili lovci naših krajeva kao i čamci kojima se ribarilo. Tokom obilaska ovog dela izložbe saznali smo da se trofeji iz lova poput rogova ne mogu izneti iz Mađarske i oni pripadaju državi odnosno donose se u ovaj Muzej.

Predlogom budžeta za 2020. godinu za subvencije poljoprivrednicima je predviđeno 33,4 milijarde dinara, što je najviše do sada, a u odnosu na prethodnu godinu rast za 800 miliona dinara.Nedavno je Ministarstvo poljoprivrede raspisalo i konkurs za dodelu bespovratnih sredstava mladim poljoprivrednicima, a oni koji se bave organskom proizvodnjom takođe mogu da računaju na veće podsticaje u 2020. godini, posebno za biljnu proizvodnju.

U sistem subvencija za organsku proizvodnju uključeno je skoro 7.000 proizvođača, a očekuje se da će podsticaji pomoći da u narednih pet godina dostignemo pet odsto površine pod organskom proizvodnjom u odnosu na ukupne obradive površine.

Subencije za železnicu iznose, prema predlogu budžeta 14 milijardi, što je za pola milijarde dinara više od planiranog subvencionisanja privrede, za koju je predviđen iznos od 13,5 milijardi dinara.

Za klasu "ostale subvencije" predlogom budžeta planira se 16 milijardi dinara, dok su subvencije za puteve 7,9 milijardi dinara.

Subvencije za kulturu, prema predlogu zakona o budžetu, iznose 2,15 milijardi dinara a u oblasti turizma planirane su na 1,225 milijardi.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/stize-bespovratni-novac-ove-uslove-treba-da-ispunite-kako-biste-dosli-do-njih/263772/vest

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, razgovarali su sa predsednikom Saveza udruženja učesnika Omladinske radne akcije (ORA) Srbije Momčilom Talijanom o učestvovanju mladih u radnim akcijama na projektu preporoda sela Srbije.

On je u izjavi novinarima posle sastanka, rekao da smatra da je u ovom momentu uputno da se mladi, ali i stariji angažuju preko radnih akcija na radu u obnovi infrastrukture, sportskih i kulturnih objekata u selima Srbije.

– Mladi u gradovima nisu u poziciji da se sretnu sa vršnjacima u selima i vide kako izgleda život na selu – rekao je Krkobabić.

On je dodao da "iz tog zajedništva očekuje optimizam koji će zaustaviti nestajanje sela".

Krkobabić je rekao da su na sastanku definisani elementi Memoranduma o saradnji, o obavezama i pravima njegovog kabineta i Saveza, a da će logističku podršku pružiti Vlada Srbije i Nacionalni tim za preporod sela Srbije.

Talijan je rekao da Savez ima 24 uduženja i da je nedavno uz podršku Vlade Srbije formirana organizacija za zaštitu i spasavanje.

– Istraživanje na fakultetima i školama je pokazalo da je svaki peti omladinac raspoložen za učešće u radnoj akciji, a da je samo 16% reklo da se toga treba manuti i da je to prošlost, dok je oko 62 neopredeljeno, ali da bi se lobiranjem sigurno pridobilo još njih – rekao je Talijan.

On je istakao da je obavestio predsednika Srbije Aleksandra Vučića da može da računa na akcijaše u najavljenim velikim infrastrukturnim projektima.

– Znamo da se organizujemo, imamo i velike akcije, a malih je neprestano, nikad nisu ukinute – rekao je Talijan.

Predsednik Odbora za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Dragan Škorić rekao je da su radne akcije vaspitale mnoge generacije.

– Radne akcije bi motivisale mlade da se pomere iz kafića, odu u prirodu i vide lepote Srbije, a možda jedan broj i opredeli da živi u tim sredinama – kazao je Škorić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2681064/drzava-poziva-na-omladinske-radne-akcije-za-preporod-sela

Najuspešnije selo u Srbiji je Lozovik, saopšteno je na finalnoj svečanosti "Susreti sela Srbije 2019." koje organizuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije pod pokroviteljstvom ministarstava poljoprivrede, kulture i ekologije, održanoj upravo u Lozoviku.

Sveukupni pobednik ove manifestacije, sa tradicijom dugom pola veka, najveće je selo u opštini Velika Plana, nastalo još u 14. veku, a 1921. proglašeno za varoš.- Lozovik je u srcu Šumadije, i oduvek je bio među najrazvijenijim selima u Srbiji. Prvu zadrugu imali smo pre Prvog svetskog rata, imali smo porodilište i oko 9.000 stanovnika. Danas u selu živi 6.000 ljudi, imamo tri školska objekta, mnogo seoskih udruženja, sportskih kolektiva, razvijenu infrastrukturu i poljoprivredu - kaže Bojan Savić, predsednik Saveta mesne zajednice Lozovik.

Lozovik je do sada dva puta bio drugi na ovim "izborima", a ove godine poneo je titulu najboljeg sela Srbije.

- Nekada sam na ovoj svečanosti učestvovao kao igrač, član kulturno-umetničkog društva, i to kada je moje selo osvojilo drugo mesto. Čast mi je da sam ovde i kada smo najbolji, i nadam se da će i druga naša sela biti nominovana ubuduće - rekao je predsednik opštine Velika Plana Igor Matković.

Nagrađeno je još 16 sela iz 13 opština i gradova - Velike Plane, Smedereva, Kraljeva, Čačka, Leskovca, Užica, Pećinaca, Pančeva, Subotice, Novog Kneževca, Novog Bečeja, Zrenjanina i Žitišta. Oni su se takmičili u pet grupa podeljenih u odnosu na broj stanovnika - od 1.000 do više od 5.000.

Dodeljene su i Zlatne medalje Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos sveukupnom razvoju sela koje je dobilo 10 udruženja građana i 18 pojedinaca iz 20 opština.

- Ovo je jedna od manifestacija koja pruža mogućnost da se sela između sebe druže i razmenjuju iskustva, prave zajedničke akcije da bi zaživela. To je naša tradicija koju ne smemo zaboraviti - smatra pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević, koji dodaje da celo društvo mora da se založi da se ljudi vrate selu, a država to pospeši podsticajnom politikom.Ova manifestacija održava se 50 godina, najpre pod nazivom "Takmičenje sela Srbije", a sada "Susreti sela".

- U proteklih 20 godina izgubili smo dvanaest sela koja su nekada bila pobednici. Zato je cilj ove manifestacije očuvanje tradicije i narodnog stvaralaštva, afirmacija amaterskog kulturno-umetničkog stvaralaštva i društveno-ekonomski razvoj sela.

"Susreti sela" je manifestacija koja neguje izvornost, običaje i poetiku kraja - kaže generalni sekretar KPZ Srbije, Živorad Žika Ajdačić.

Susreti sela se odvijaju po propozicijama koje propisuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, pri čemu se ocenjuje godišnja aktivnost sela u razvoju poljoprivredne proizvodnje, obrazovanju i vaspitanju, izgradnji i uređivanju sela i kulturnim aktivnostima.

Četvrtina sela je pusta, a nezaposlenost u tim sredinama dvostruko je veća nego u gradovima. Kako bi se mladi motivisali da u njima ostanu, četiri godine je trajao nemačko-srpski projekat "Podsticanje zapošljavanja mladih" kroz koji je prošlo više od 12.000 mladih. Stekli su znanja potrebna tržištu, a mnogi dobili novac da pokrenu ili razviju sopstveno preduzeće.Pčelarstvo u Medveđi ima vekovnu tradiciju, ali poslednjih decenija zamire. Za obimniju proizvodnju mora da se ulaže. Zato je mladim pčelarima dobrodošlo 10.000 evra koje su dobili kroz projekat."Tu su uglavnom bile razne centrifuge za vrcanje meda, topionice za vosak, mešane i mlinovi za pravljenje pčelinjih pogača. Tako da smo sve dobili bespovratno. U početku smo imali šest mladih pčelara 2017. godine, sada imamo 36", kaže Miloš Jović iz Pčelarskog udruženja "Apis" .

U Jablaničkom okrugu, nadaleko čuvenom po gajenju paprike i paradajza, proizvodnja se uglavnom prenosi s kolena na koleno.

Pored korisnog znanja, nove generacije od svojih roditelja nasleđuju i sve poteškoće poslovanja. Kako bi briga bilo manje, nezaposleni povrtari u Leskovcu dobili su 25 plastenika.

"Proširili smo proizvodne kapacitete. Donelo nam je sigurnost da se bavimo tim poslom i da ostanemo na selu", kaže Dušan Milojković, povrtar iz Leskovca.

Više od 10.000 mladih prošlo je kroz nemačko-srpski projekat, a 1.360 ih je dobilo i posao.

"U ovom projektu pomogli smo mladima kojima nije lako. To su pre svega mladi iz ruralnih područja, oni koji nisu završili školu, mladi s invaliditetom ili pripadnici manjina - Romi, njih je trebalo podržati", kaže nemački ambasador Tomas Šib.

"Ali smo uspeli kroz preobuku i prekvalifikaciju, prvenstveno kada je reč o zavarivačima, manikirima, pedikirima, frizerima da mladim ljudima iz osetljivih grupa pomognemo da lakše osnuju svoje zanatske radnje, da lakše osnuju svoje biznise i da se tako iskažu i da doprinose ekonomiji celokupne Srbije", rekao je Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta.

Za četiri godine sprovođenja projekta na obuke, prekvalifikacije, opremu potrošeno je više od 10 miliona evra.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3718329/znanje-i-novac-za-sopstveni-biznis-ozivljavaju-kosnice-i-plastenici.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31