Predlogom budžeta za 2020. godinu za subvencije poljoprivrednicima je predviđeno 33,4 milijarde dinara, što je najviše do sada, a u odnosu na prethodnu godinu rast za 800 miliona dinara.Nedavno je Ministarstvo poljoprivrede raspisalo i konkurs za dodelu bespovratnih sredstava mladim poljoprivrednicima, a oni koji se bave organskom proizvodnjom takođe mogu da računaju na veće podsticaje u 2020. godini, posebno za biljnu proizvodnju.

U sistem subvencija za organsku proizvodnju uključeno je skoro 7.000 proizvođača, a očekuje se da će podsticaji pomoći da u narednih pet godina dostignemo pet odsto površine pod organskom proizvodnjom u odnosu na ukupne obradive površine.

Subencije za železnicu iznose, prema predlogu budžeta 14 milijardi, što je za pola milijarde dinara više od planiranog subvencionisanja privrede, za koju je predviđen iznos od 13,5 milijardi dinara.

Za klasu "ostale subvencije" predlogom budžeta planira se 16 milijardi dinara, dok su subvencije za puteve 7,9 milijardi dinara.

Subvencije za kulturu, prema predlogu zakona o budžetu, iznose 2,15 milijardi dinara a u oblasti turizma planirane su na 1,225 milijardi.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/stize-bespovratni-novac-ove-uslove-treba-da-ispunite-kako-biste-dosli-do-njih/263772/vest

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, razgovarali su sa predsednikom Saveza udruženja učesnika Omladinske radne akcije (ORA) Srbije Momčilom Talijanom o učestvovanju mladih u radnim akcijama na projektu preporoda sela Srbije.

On je u izjavi novinarima posle sastanka, rekao da smatra da je u ovom momentu uputno da se mladi, ali i stariji angažuju preko radnih akcija na radu u obnovi infrastrukture, sportskih i kulturnih objekata u selima Srbije.

– Mladi u gradovima nisu u poziciji da se sretnu sa vršnjacima u selima i vide kako izgleda život na selu – rekao je Krkobabić.

On je dodao da "iz tog zajedništva očekuje optimizam koji će zaustaviti nestajanje sela".

Krkobabić je rekao da su na sastanku definisani elementi Memoranduma o saradnji, o obavezama i pravima njegovog kabineta i Saveza, a da će logističku podršku pružiti Vlada Srbije i Nacionalni tim za preporod sela Srbije.

Talijan je rekao da Savez ima 24 uduženja i da je nedavno uz podršku Vlade Srbije formirana organizacija za zaštitu i spasavanje.

– Istraživanje na fakultetima i školama je pokazalo da je svaki peti omladinac raspoložen za učešće u radnoj akciji, a da je samo 16% reklo da se toga treba manuti i da je to prošlost, dok je oko 62 neopredeljeno, ali da bi se lobiranjem sigurno pridobilo još njih – rekao je Talijan.

On je istakao da je obavestio predsednika Srbije Aleksandra Vučića da može da računa na akcijaše u najavljenim velikim infrastrukturnim projektima.

– Znamo da se organizujemo, imamo i velike akcije, a malih je neprestano, nikad nisu ukinute – rekao je Talijan.

Predsednik Odbora za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Dragan Škorić rekao je da su radne akcije vaspitale mnoge generacije.

– Radne akcije bi motivisale mlade da se pomere iz kafića, odu u prirodu i vide lepote Srbije, a možda jedan broj i opredeli da živi u tim sredinama – kazao je Škorić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2681064/drzava-poziva-na-omladinske-radne-akcije-za-preporod-sela

Najuspešnije selo u Srbiji je Lozovik, saopšteno je na finalnoj svečanosti "Susreti sela Srbije 2019." koje organizuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije pod pokroviteljstvom ministarstava poljoprivrede, kulture i ekologije, održanoj upravo u Lozoviku.

Sveukupni pobednik ove manifestacije, sa tradicijom dugom pola veka, najveće je selo u opštini Velika Plana, nastalo još u 14. veku, a 1921. proglašeno za varoš.- Lozovik je u srcu Šumadije, i oduvek je bio među najrazvijenijim selima u Srbiji. Prvu zadrugu imali smo pre Prvog svetskog rata, imali smo porodilište i oko 9.000 stanovnika. Danas u selu živi 6.000 ljudi, imamo tri školska objekta, mnogo seoskih udruženja, sportskih kolektiva, razvijenu infrastrukturu i poljoprivredu - kaže Bojan Savić, predsednik Saveta mesne zajednice Lozovik.

Lozovik je do sada dva puta bio drugi na ovim "izborima", a ove godine poneo je titulu najboljeg sela Srbije.

- Nekada sam na ovoj svečanosti učestvovao kao igrač, član kulturno-umetničkog društva, i to kada je moje selo osvojilo drugo mesto. Čast mi je da sam ovde i kada smo najbolji, i nadam se da će i druga naša sela biti nominovana ubuduće - rekao je predsednik opštine Velika Plana Igor Matković.

Nagrađeno je još 16 sela iz 13 opština i gradova - Velike Plane, Smedereva, Kraljeva, Čačka, Leskovca, Užica, Pećinaca, Pančeva, Subotice, Novog Kneževca, Novog Bečeja, Zrenjanina i Žitišta. Oni su se takmičili u pet grupa podeljenih u odnosu na broj stanovnika - od 1.000 do više od 5.000.

Dodeljene su i Zlatne medalje Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos sveukupnom razvoju sela koje je dobilo 10 udruženja građana i 18 pojedinaca iz 20 opština.

- Ovo je jedna od manifestacija koja pruža mogućnost da se sela između sebe druže i razmenjuju iskustva, prave zajedničke akcije da bi zaživela. To je naša tradicija koju ne smemo zaboraviti - smatra pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević, koji dodaje da celo društvo mora da se založi da se ljudi vrate selu, a država to pospeši podsticajnom politikom.Ova manifestacija održava se 50 godina, najpre pod nazivom "Takmičenje sela Srbije", a sada "Susreti sela".

- U proteklih 20 godina izgubili smo dvanaest sela koja su nekada bila pobednici. Zato je cilj ove manifestacije očuvanje tradicije i narodnog stvaralaštva, afirmacija amaterskog kulturno-umetničkog stvaralaštva i društveno-ekonomski razvoj sela.

"Susreti sela" je manifestacija koja neguje izvornost, običaje i poetiku kraja - kaže generalni sekretar KPZ Srbije, Živorad Žika Ajdačić.

Susreti sela se odvijaju po propozicijama koje propisuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, pri čemu se ocenjuje godišnja aktivnost sela u razvoju poljoprivredne proizvodnje, obrazovanju i vaspitanju, izgradnji i uređivanju sela i kulturnim aktivnostima.

Četvrtina sela je pusta, a nezaposlenost u tim sredinama dvostruko je veća nego u gradovima. Kako bi se mladi motivisali da u njima ostanu, četiri godine je trajao nemačko-srpski projekat "Podsticanje zapošljavanja mladih" kroz koji je prošlo više od 12.000 mladih. Stekli su znanja potrebna tržištu, a mnogi dobili novac da pokrenu ili razviju sopstveno preduzeće.Pčelarstvo u Medveđi ima vekovnu tradiciju, ali poslednjih decenija zamire. Za obimniju proizvodnju mora da se ulaže. Zato je mladim pčelarima dobrodošlo 10.000 evra koje su dobili kroz projekat."Tu su uglavnom bile razne centrifuge za vrcanje meda, topionice za vosak, mešane i mlinovi za pravljenje pčelinjih pogača. Tako da smo sve dobili bespovratno. U početku smo imali šest mladih pčelara 2017. godine, sada imamo 36", kaže Miloš Jović iz Pčelarskog udruženja "Apis" .

U Jablaničkom okrugu, nadaleko čuvenom po gajenju paprike i paradajza, proizvodnja se uglavnom prenosi s kolena na koleno.

Pored korisnog znanja, nove generacije od svojih roditelja nasleđuju i sve poteškoće poslovanja. Kako bi briga bilo manje, nezaposleni povrtari u Leskovcu dobili su 25 plastenika.

"Proširili smo proizvodne kapacitete. Donelo nam je sigurnost da se bavimo tim poslom i da ostanemo na selu", kaže Dušan Milojković, povrtar iz Leskovca.

Više od 10.000 mladih prošlo je kroz nemačko-srpski projekat, a 1.360 ih je dobilo i posao.

"U ovom projektu pomogli smo mladima kojima nije lako. To su pre svega mladi iz ruralnih područja, oni koji nisu završili školu, mladi s invaliditetom ili pripadnici manjina - Romi, njih je trebalo podržati", kaže nemački ambasador Tomas Šib.

"Ali smo uspeli kroz preobuku i prekvalifikaciju, prvenstveno kada je reč o zavarivačima, manikirima, pedikirima, frizerima da mladim ljudima iz osetljivih grupa pomognemo da lakše osnuju svoje zanatske radnje, da lakše osnuju svoje biznise i da se tako iskažu i da doprinose ekonomiji celokupne Srbije", rekao je Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta.

Za četiri godine sprovođenja projekta na obuke, prekvalifikacije, opremu potrošeno je više od 10 miliona evra.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3718329/znanje-i-novac-za-sopstveni-biznis-ozivljavaju-kosnice-i-plastenici.html

Mnistar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović posetio je četiri sela na severu Bačke i sa gradonačelnikom Subotice Bogdanom Labanom i načelnikom SBO Dragim Vučkovićem obišao gazdinstva u Mišićevu, Đurđinu, Višnjevcu i farmu ovaca Stevana Cerovca u Bačkom Dušanovu.Nedimović je u razgovoru sa domaćinima istakao, da je poljoprivrednicima u Subotici i okolini, država tokom 2018. godine isplatila oko 8 miliona
evra subvencija.

"U Srbiji je podneto ukupno 160.000 zahteva poljoprivrednika za subvencije, a svaki 20. zahtev podneli su poljoprivrednici Subotice. Država će da pomogne onima koji rade i žive na selu”, kazao je Nedimović.

On je rekao da je važno da ratari i farmeri znaju kakve mere im nudi resorno Ministarstvo.

„Stočari su dobili državnu zemlju na deset godina. Probleme u tovnom govedarstvu država će da rešava subvencijama u 2020. godni, jer su šanse za izvoz povećane.“

Nedimović je najavio i da će za tri nedelje početi da se primenjuju mere podrške ženama i mladima, koji hoće da rade na selu.

 "Usvojene su odluke i za subvencije za kreditiranje, na ovom području su 60 posto muškaraca nosioci gazdinstva, a 40 posto žena, a u ostatku Srbije 85 su muškarci, a žene15 posto. Taj podatak objašnjava zašto Subotica ima veliki broj zahteva za subvencije“, istakao je Nedimović.

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban je rekao da će Grad nastaviti podršku razvoju poljoprivrednih potencijala, jer svaki dvadeseti zahtev za subvencije je sa područja Grada.

 „Ogromna sredstva su isplaćena, a uz pomoć države razvijaćemo i poljoprivredu, da zadržimo mlade na selu. Grad pomaže sredstvima iz budžeta, za subvencije kratkoročnih kredita poljoprivrednicima “, rekao Laban.U Mišićevu Miroslav Vukajlović gaji 40 krava muzara, bikove i junad, zadovoljan je subvencijama države, kaže da je ministar ispunio svoje obećanje da će dobijati 50 posto povrata za mašine.

„Kupio sam i izmuzište za krave, uz 50 odsto povrata sredstava, i to je ispunio ministar. Vredi se baviti mlekarstvom. Još da se otkupna cena mleka poveća za koji dinar, bili bismo još zadovoljniji“.Mirko Orčić ima 40 tovnih junadi za dalju produkciju, a ima kaže problem sa plasmanom tovnih junadi i bikova na tržište, a i sa naplatom. Nedimović je rekao da je država potpisala ugovor za izvoz junadi u Tursku po dobroj ceni i da će to pomoći rešenju problema.

Stevan Cerovac ima farmu sa 180 ovaca, ali nema sigurno tržište, a kaže, da država pomaže regresiranje i nabavku priplodnog materijala. Dodaje da bi trebalo da ukrupnjava stado i obezbedi automatizaciju.

Nedimović je ocenio da su poljoprivrednici u Bačkoj obavešteni o sistemu subvencija i pomoći države, pa je zato i traže.

„Poljoprivrednicima je problem cena njihovog proizvoda, na šta se svi žale, ali potrebno je razumeti da tržište diktira cenu, utiče i na proizvodnju, a država ne može sve da otkupi, iako je Srbija pretežno poljoprivredna zemlja“, kaže Nedimović.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3342239/ministar-nedimovic-posetio-gazdinstva-na-severu-backe-drzava-ce-da-pomogne-onima-koji-rade-i-zive-na-selu-foto

Plastenici, kao simbol povrtarstva na jugu Srbije, pored većih ulaganja na početku, koja itekako postaju opravdana kada se u toku jedne sezone
gaji od 2 do 3 kulture, imaju još mnogo drugih pozitivnih stvari u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju. Na samom početku treba istaći da je temperaturni režim u plasteniku, pod direktnim uticajem spoljne sredine, pa je samim tim podložniji promenama. Zemljište pod plastičnom folijom ima za 20 C višu temperaturu na dubini od 10 cm, odnosno za 7 C na dubini od 20 cm, što posebno može biti značajno ako se radi o proizvodnji povrća u uslovima direktne setve.
Da je mnogo isplatljivije gajiti povrće u zaštićenom prostoru u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju, posvedočio je mladi poljoprivrednik Aleksandar
Zdravković, iz sela Izvor u okolini Žitorađe. Čime se bavi, kakva su njegova iskustva i koje kulture gaji u toku godine pročitaćete u tekstu koji sledi. Zbog čega mislite da su proizvođači koji se bave plasteničkom proizvodnjom u prednosti od ostalih?
„Prateći situaciju i kolebanje cena na tržištu ove godine, mada je to bila praksa i mnogo godina unazad, nije bilo teško uočiti da je povrće, konkretno paradajz
ima dobru cenu, jer stiže ranije na tržište, a ni kvalitet ne zaostaje. Početna investicija je veća, to je tačno, ali se ubrzo i više zaradi, u odnosu na uloženo, pogotovo što je u toku godine izvodljivo gajiti i do tri kulture.“ – rekao je Aleksandar Zdravković, mladi poljoprivrednik iz okoline Žitorađe.
Koje kulture gajite u plastenicima?
„Prvo krećemo sa zelenom salatom, koja baš rano stiže na tržište, i uspe da nađe svoje mesto na trpezi kupaca. Jedan deo plasiramo na domaće tržište, a određene količine se izvoze. Moram da napomenem da smo kvalitetom itekako zadovoljni, a što se cene tiče, uvek postoji prostora da bude veća.“
„Nakon toga, ide paradajz. Ranijih godina smo proizvodili jedan deo na otvorenom polju, dok nije bilo uslova da sve površine pokrijemo pod plastenicima, i mogu da kažem da je bilo izuzetno teže, naročito što se tiče kvaliteta plodova, prisustva bolesti i štetočina, što je rezultiralo većem broju hemijskih tretmana, a to se direktno odražava na profitabilnost i ekonomsku opravdanost proizvodnje.“
„Svedoci smo da su ove godine proizvođači koji su svoju robu plasirali iz plastenika, uhvatili jedan deo izuzetno visokih cena i rešili pitanje isplativosti za ovu
sezonu, tako je u većini slučajeva. Dok proizvođači koji imaju proizvodnju na otvorenom polju, nisu osetili ni blagi povetarac od oluje vrtoglavih cena koje su nas zadesile.”

Da li konstantno gajite iste kulture ?
„Svima je opšte poznato da se nakon dugog vremenskog perioda gajenja povrća na jednom te istom mestu, dolazi do ispiranja zemljišta i hranljivih materija, a rezultat toga je da može doći do poremećaja pH vrednosti, pojave bolesti i štetočina u znatno većoj meri, ali i rapidnog smanjenja prinosa. U tom procesu je jako bitan plodored, o kome izuzetno vodimo računa, tako da nakon paradajza gajimo kornišone, tikvice i spanać. Nikad u istom plasteniku ne bude isti raspored gajenih kultura, več se uvek trudimo i ulažemo napore da napravimo adekvatan plan rada i pravilan raspored.“
„Osim toga što vodimo računa o plodoredu, gajeći različite kulture, takođe svoju proizvodnju usmeravamo prema potrebama tržišta, za svaku sezonu posebno. “
Gde nalazite tržište za svoje proizvode?
„Uglavnom se radi o ugovorenoj proizvodnji, tačnije saradnji sa zadrugama. To nije proizvodnja po ugovoru, ali je veoma važno da postoje dobri međuljudski
odnosi između kupaca i proizvođača,takođe uvek imamo korektan odnos što se tiče dostavljanja robe i plaćanja. Moje mišljenje je da jedan mladi poljoprivrednik ne može planirati ozbiljnu proizvodnju bez pouzdanog otkupljivača. “
Kakvi su vam planovi za budućnost?
„Imam ozbiljne planove za budućnost, posle završetka studija planiram da upišem master studije, da nastavim da učim i da se ozbiljnije posvetim povrtarskoj
proizvodnji. Uložiću određena sredstva za gajenje, i da u nekoj bližoj budućnosti konkurišem za podsticaje koje Ministarstvo poljoprivrede daje mladim poljoprivrednicima.

Izvor: Agrobiznis magazin

Zadružni savez Srbije na čelu sa predsednikom Nikolom Mihailovićem važan pokretač preporoda srpskog sela. Program „500 zadruga 500 sela“ premašio
očekivanja – protekle tri godine formirano 566 poljoprivrednih zadruga. Prioritet promocija zadrugarstva i razvoj ruralnih područja, ali i jačanje saradnje sa
zadružnim savezima u regionu. Zadružni savez Srbije učestvuje u brojnim humanitarnim akcijama usmerenim na pomoć ljudima u ruralnim sredinama.
Zadružni savez Srbije sprovodi niz aktivnosti na promovisanju zadrugarstva kroz učešće države u ekonomsko finansijskim podsticajima za poljoprivredne zadruge na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima prisutan je na terenu i u neposrednom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima, pružajući im sve neophodne informacije i saznanja o značaju i prednostima udruživanja u zemljoradničke zadruge, o mogućnostima prerade i plasmana proizvoda, kako na našem tako i na inostranom tržištu. Cilj je da poljoprivredni proizvođači svesni prednosti udruživanja, formiraju zadruge
koje će pokrenuti razvoj ruralnih područja u cilju obnove srpskog sela, kome preti nestajanje.
Imajući u vidu da je reč o važnom nacionalnom i bezbednosnom pitanju, Programom podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, podsetimo predviđena su značajna sredstva, tako da je maksimalni iznos bespovratnih sredstava predviđen za novoformirane zadruge 7.500.000 dinara, za stare zadruge
15.000.000 i složene zadruge 60.000.000 dinara. Zadružni savez Srbije je važna karika u realizaciji ovog programa i podrška zadrugarima, pružajući im svu neophodnu pomoć, od potrebnih informacija, preko stručnih saveta do popunjavanja konkursne dokumentacije.
Izuzetna saradnja Zadružnog saveza Srbije na čelu sa predsednikom Nikolom Mihailovićem, Mininistarstva bez portfelja, na čelu sa ministrom Milanom Krkobabićem zaduženim za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i Srpske akademije nauka i umetnostina realizaciji projekta „500 zadruga 500 sela“ rezultirala je formiranjem 566 zadruga u protekle tri godine. Projekat je premašio očekivanja i dokazao da je preporod srpskog sela prioritetno pitanje kako za državu, tako i za vredne zadrugare i zadružne saveze koji ih povezuju.
U sklopu aktivnosti na promovisanju zadrugarstva, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima, prisustvovao je brojnim manifestacijama, a neke od njih su „Dani azanjske pogače“ u Azanji, Četvrta smotra šljivovih rakija „Gračačka kapljica 2019“ u selu Gračac
u opštini Vrnjačka Banja, a van granica Srbije posetio je 46. Međunarodni sajam poljoprivrede i prehrambene industrije – Sajamšljive u Gradačcu u BiH.
U Azanji nedaleko od Smederevske Palanke početkom avgusta obeležen je značajan jubilej 125 godina postojanja zadruge „Azanja“, a pored izložbe pogača
i domaće radinosti i kulturno umetničkog programa, u prisustvu zadrugara i brojnih gostiju, promovisan je projekat „500 zadruga 500 sela“. Ovom događaju
prisustvovao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Darko Božić, koji je pozdravljajući prisutne ukazao na značajnu ulogu srpskog sela u razvoju države i izrazio očekivanja da će aktivnosti na preporodu srpskog sela tokom 2019. i 2020. godine rezultirati uspehom. On je istakao značajnu ulogu Nacionalnog tima za obnovu sela i ministra Milana Krkobabića, na rešavanju ovog po svemu prioritetnog nacionalnog pitanja od značaja za bezbednost države Srbije, napominjući da je od velikog značaja dobra saradnja sa zadružnim savezima i zadrugama. Božić je zaključio da je cilj da se subvencijama,
podsticajima iz domaćih i inostranih fondova ojača egzistencija srpskog seljaka u ruralnim sredinama, da ljudi ostanu na svojim vekovnim ognjištima, da se izgrade mini pogoni za preradu poljoprivrednih proizvoda, a kvalitetni finalni proizvodi pronađu put do evropskog tržišta. Potrebna je saradnja sa lokalnim samoupravama, da bi se izgradila infrastruktura u ruralnim područjima, što je uslov za razvoj srpskog sela i stvaranje povoljnog privrednog ambijenta, čulo se ovom prilikom.
Obraćajući se prisutnima, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, naglasio je značaj formiranja zadruga za svako selo u Srbiji i kao pozitivan primer istakao zadrugu u Azanji, koja je uprkos svim problemima tokom svog dugogodišnjeg postojanja, opstala 125 godina. On je informisao prisutne o broju novoosnovanih zadruga u Srbiji u okviru projekta„500 zadruga 500 sela“, napominjući da je država prepoznala značaj zadrugarstva, a ministar Milan Krkobabić sa svojim timom, Srpskom akademijom nauka i Zadružnim savezom Srbije, pokrenuo srpsko selo kome zbog negativnog nataliteta i migracija stanovništva preti nestajanje.
U selu Gračac nadomak Vrnjačke Banje na Veliku Gospojinu, državna komisija za ocenu kvaliteta rakije vršila je degustaciju i bodovanje takmičarskih rakija, a održan je i okrugli sto o inicijativi za uspostavljanje organizovane proizvodnje i prodaje rakije šljivovice bazirane na autohtonim sortama Zapadne Srbije. Pobednicima Smotre šljivovih rakija „Gračačka kapljica 2019“ priznanja i nagrade uručio je Nikola Mihailović, koji je i ovom prilikom upoznao prisutne sa zajedničkim aktivnostima države i zadružnih saveza na obnovi zadrugarstva, koje u Srbiji ima dugu tradiciju. On je uputio poziv poljoprivrednim proizvođačima sa ovog područja da formiraju zadruge, imajući u vidu prednosti udruživanja i raspoložive prirodne potencijale za razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Međunarodni poljoprivredni sajam u Gradačcu u BiH, krajem prošlog meseca, bio je prilika za susrete i razmenu iskustava sa kolegama iz zadružnih saveza Republike Srpske i BiH i upoznavanje sa tradicionalnim proizvodima sa ovog područja, od kojih je kao i prethodnih godina dominirala šljiva. Državni sekretar u
Ministarstvu poljoprivrede Darko Božić i predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima, posle obilaska sajamske manifestacije razgovarali su sa predsednicima zadružnih saveza Republike Srpske Rajkom Kulagom i BiH Slavkom Dobrilovićem. Na sastanku je bilo reči o mogućnostima unapređenja zadrugarstva i međusobnog povezivanja u cilju uspostavljanja i jačanja saradnje na prevazilaženju problema koji su prisutni u
ruralnim područjima. Imajući u vidu da je projekat „500 zadruga 500 sela“ dao više nego očekivane rezultate, zadružni savezi RS i BiH pripremili su Strategiju razvoja zadrugarstva, koja bi trebalo da pokrene formiranje i oživljavanje poljoprivrednih zadruga, a samim tim i razvoj ruralnih sredina. Ovom prilikom dogovorene su aktivnosti na jačanju regionalne saradnje, pre svega zajednički projekti koji će doprineti promovisanju zadrugarstva i stvaranju povoljnog ambijenta za razvoj poljoprivrede, prevashodno stočarstva u brdsko planinskim područjima.
Ovom prilikom državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Darko Božić naglasio je značaj promovisanja proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom i
da je selo moguće sačuvati jačanjem malih proizvođača u ruralnim sredinama. Zaključak je da nema jakog sela bez jake zadruge, a predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović posebno je ukazao na značaj formiranja složenih zadruga, kako bi proizvođači sa svojim brendiranim proizvodima postali interesantni po kvalitetu i količini regionalnom i evropskom tržištu.
Zadružni savez Srbije, učestvuje u mnogim humanitarnim akcijama, koje su prevashodno usmerene na pomoć ljudima koji žive u ruralnim područjima i
kojima je poljoprivreda jedini izvor prihoda. Nedavno je Zadružni savez Srbije pritekao u pomoć Vukici Milosavljević iz sela Kašalj na planini Rogozna kod Novog Pazara, koja je posle udara groma izgubila sve što je imala, a od čega je mogla da živi - dve krave i bika. U dogovoru I saradnji sa ministrom Krkobabićem, zaduženim za regionalni razvoj, prikupljena su sredstva i ova vredna i hrabra žena dobiće kravu i tele.
U saradnji sa opštinom Kosjerić i ZZ Brajkovići, Zadružni savez Srbije je učestvovao u kupovini traktora za Đorđa Savića najmlađeg člana ove zadruge, koji
je tek napunio 18 godina. Za razliku od svojih vršnjaka, Đorđe već obrađuje par hektara zemlje na primitivan način i uz mnogo fizičkog rada, kako bi obezbedio egzistenciju svojoj porodici, koja se našla u teškoj situaciji. Imajući u vidu da je poljoprivreda jedini izvor prihoda za ovo domaćinstvo, za Đorđa, njegovog gluvonemog oca, dva mlađa brata i baku, traktor je poklon od neprocenjive vrednosti, kako bi obezbedili sredstava za egzistenciju i
dalje školovanje.
Cilj je da se život u srpskim selima ne ugasi, a stanovnicima udaljenih i opustelih sela, pokaže da nisu sami i da mogu u svakom trenutku da se oslone na Zadružni savez Srbije i zadrugare, koji su važan pokretač preporoda srpskog sela, ističe predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović.

Izvor: Agrobiznis magazin

Poljoprivrednom proizvodnjom u individualnim domaćinstvima u opštini Vladičin Han bavi se najčešće starija populacija. Ekonomska kriza i velika stopa nezaposlenosti nisu uticali na to da se mladi vrati na selo. Naprotiv, sve je više onih koji napuštaju selo u potrazi za poslom, otkriva nam u razgovoru Branislav Tošić, pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu.

Ono što je indsustrijalizacija načela šezdesetih godina, postepeno, čini se, dovršila je tranzicija. Uništila i radnika i seljaka. Mlađi u potrazi za poslom već godinama unazad napuštaju hansku opštinu, a stari više nisu u stanju da rade. Do pre dvadesetak godina nije bilo domaćinstva u brdskim selima bez para krava u njima. Mehanizacija je bila retka pa se sa njima uglavnom oralo a zatim sejalo i sadilo od svega pomalo, za sopstvene potrebe i nešto za pijacu. Od toga su dopunjavala kućni budžet i deca po gradovima. U ravničarskim selima je sve bilo savremenije, uz mehanizaciju, češće se radilo tržišno, kooperiralo sa „Delišesom“, najviše na proizvodnji voća i povrća. Kada je došla demokratija a fabrike zakatančene, država je, čini se, nekadašnju radničku klasu pokušala da vrati njenim korenima. Međutim, mnogi nisu imali kud nazad i pored sve češćeg zagovaranja oživljavanja poljoprivrede, niti čime da rade, pa su posao bili prinuđeni da potraže pod nekim „drugim nebom“ a zavičaj ostao pust.Oni koji su se vratili na selo, na prstima se mogu nabrojati a među njima su najčešće penzioneri. U takvoj situaciji pokušaji lokalne samouprave poslednjih godina, da kroz podsticaje u poljoprivredi mlade vrate na selo, idu prilično teško.

„Broj stanovnika se smanjuje i pored, rekao bih, sveg truda opštine, pre svega kroz subvencionisanje poljoprivrede i izgradnju puteva. I ove godine smo izdvojili šest miliona dinara za razvoj stočarstva koje je u najvećoj krizi, gde subvencionišemo nabavku priplodnih krava i podizanje novih zasada voća. Ove godine kroz isti program, opredelejna su sredstva i za nabavku protivgradnih raketa, kao i za posete sajmova, različite edukacije. Lokalna samouprava je poslednjih godina dosta uložila i u putnu infrastrukturu, sve u cilju razvoja poljoprivrede“ kaže Branislav Tošić, pomoćnik predsednika oštine Vladiči Han zadužen za poljoprivredu, po profesiji veterinar i dobro upućen u stanje na terenu.

Najviše ih je sa jednim do dva hektara zemljišta a svega par sa preko 20. Na celom području je tek 800 grla goveda, od toga oko 600 krava. Ako je verovati podacima iz Strategije razvoja opštine Vladičin Han, broj goveda pre 15 godina bio je skoro osam puta veći, ali jeista cifra i u onoj od četiri godine kasnije. Ima još i 350 ovaca, 400 koza i do 2.200 svinja. Sa voćarstvom je nešto bolja situacija, ako se izuzme da su mnogi malinjaci, ali i zasadi kupine, lane uništeni jer otkupna cena nije bila dovoljna da pokrije troškove proizvodnje. I Sam Tošić potvrđuje da se to desilo zbog neadekvatne otkupne cene, pre svega, a zatim i zbog toga „ što je veliki broj ljudi krenuo u taj posao ne znajući da zahteva mnogo rada i ulaganja, a prihodi nisu baš toliki“.,Višnja je zasađena na 250 hektara, pod malinom je oko 100 hektara, šljivom 40, 20 je hektara jabuke a 80 ostalo voće.„Za subvencije se uglavnom javljaju ljudi srednjeg doba i malo stariji, jer mladih ljudi na selu, takoreći, nemamo, ako izuzmemo pojedince koji su ostali tu, ali koji takođe imaju namere da se odsele.To je tako već više godina. U jednom periodu smo pokušali da taj trend zaustavimo malo većim ulaganjem i bilo je nekog poboljšanja. Međutim, zadnjih par godina, kako su granice „otvorene“ i kako su mladi krenuli da nalaze posao „na stranu“, to se drastično smanjilo,“ kaže Tošić.Od 50 sela u hanskoj opštini tek devet ih je ravničarskih. U njima još uvek opstaje poljoprivreda, najčešće voćarstvo i povrtarstvo. Poslednjih godina, kao što rekosmo, najviše se sadila malina. Voćari u hanskoj opštini danas se ne mogu požaliti na nedostatk otkupljivača. Najveći je „Nektar“. Međutim, on proletos nije uzimao malinu, koje najviše i ima na tom području. Zato su manji hladnjačari iskoristili priliku i „crveno zlato“ tada otkupili u proseku za po 75 dinara.U preostalo 41 brdsko-planinsko selo ostalo je po desetak stanovnika – starijih. Retko gde ta cifra prelazi 50 meštana. Retki su i njihovi naslednici koji pokušavaju da obnove neki vid proizvodnje. Gledano iz te perspektive, ono što je država propuštala nekoliko decenija unazad, sada je teško ispraviti. Dopušteno je da ljudi žive bez puteva, tamo gde ih je bilo ukidane su autobuske linije, a onda su se ljudi pakovali, pa su se škole, gde ih je bilo, zatvarale. Prodavnice takođe jer, za koga bi radile? Ambulante su bile sporadične pojave, uglavnom za izbore a nema više ni mesnih kancelarija. Matičari u preseljenim seoskim knjigama u Hanu posla imaju samo kada je u pitanju ona o umrlima.Inače, ove godine opština Vladičin Han je izdvojila četiri miliona dinara za za nabavku kvalitetnih priplodnih grla mlečnih rasa goveda i upola manje za kupovinu sadnog materijala voća, za koje poljoprivredna gazdinstva mogu da konkurišu. Maksimalni iznos povraćaja sredstava za goveda iznosi 100.000 dinara po grlu a gazdinstvo ima pravo na jedno. Za voćare je ta cifra nešto manja i iznosi 70.000 dinara po gazdinstvu, ali ne više od 20 dinara po sadnici jagode, 40 maline i kupine i 120 za drvenaste vrste voća. Obaveza vlasnika gazdinstava je da goveda ili zasade voća ne otuđe narednih pet godina.

“U proteklih četiri do pet godina u selima je uloženo oko 60 miliona dinara samo iz programa sa Ministarstvom poljoprivrede za revitalizaciju atarskih putev, u dužini od oko 100 km. Dodatno je i opština iz svog budžeta izdvajala za putnu mrežu makadamskog tipa. Samo je jedan deo asfaltiran, dok su drugi popravljeni ili posipani”, rekao nam je Časlav Mladenović, bivši direktor nekadšnje Direkcije za puteve u Vladičinom Hanu.

Jedan od puteva koji je asfaltiran je i onaj od Jagnjila do Solačke Sene u dužini od 3,3 km. Jagnjilo je po zadnjem popisu imalo 73 stanovnika.Svetlu takčku u malinarstvu predstavlja Manjak, brdsko-planinsko selo podno Vlasine, čiji su stanovnici pioniri u tom poslu u hanskoj opštini I najvveći proizvođačitog voća u Pčinjskom okrugu. To je i jedno od najudaljenijih brdskih sela, gde migracije skoro da nema. Po poslednjem popisu imalo je 375 žitelja. Njima je, radi lakšeg transporta maline, pre oko pet godina asfaltiran put od oko 5 kilometara.

Izvor:https://jugmedia.rs/mladi-ne-zele-ni-da-vide-motiku-ili-kako-smo-unistili-selo/

Stručnjaci Ruske akademije za nacionalnu ekonomiju objavili su u izveštaju da 58% poslova u poljoprivredi i šumarstvu već sada mogu da zamene roboti.

Kako prenose ruski mediji, stručnjaci procenjuju da je moguće automatizovati 73% svega što radnici u hotelijerstvu sada rade, 60% u proizvodnji, 53% u maloprodaji. Procenjuju da će za desetak godina veštine oko 45% zaposlenih postati zastarele i nepotrebne poslodavcima.

Prognoziraju da doba digitalizacije uskoro dolazi, ali da radnici još imaju vremena da se prekvalifikuju. Ipak, u izveštaju se navodi da zbog digitalizacije i automatizacije za oko 20 miliona ljudi postoji rizik da izgube posao. To se ne odnosi samo na seosku radnu snagu, za koju se tradicionalno misli da obavlja najteže poslove i koju je teško zameniti robotima.

U slučaju Rusije procenjuje se da bi prelazak poljoprivrednih preduzeća na poslovne modele zasnovane na savremenim tehnologijama imao značajan ekonomski efekat. U nekom periodu mogao bi da dovede do rasta BDP-a od 5,6%.

Očekuje se da će u ovom sektoru doći do rasta potrošnje informacionih tehnologija oko 20%. Prema procenama, poljoprivredna preduzeća bi u narednih nekoliko godina mogla da postanu jedni od glavnih potrošača ove tehnologije, jer se od njih neprestano zahteva povećanje produktivnosti.

Robotizacija srpske poljoprivrede takođe je potrebna, ali trenutno nije na zavidnom nivou.

- I kod nas će sve te tehnologije brzo doći. Na selu je sve manje ljudi, a agrar je jedna od strateških grana gde se isplati ulagati u vrhunske tehnologije – kaže dr Aleksandar Rodić, naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku Instituta Mihajlo Pupin.

Centar je poslednjih nekoliko godina realizovao i komercijalizovao više uređaja za agrarni sektor, poput onog robotizovanog koji služi za navodnjavanje, odnosno za optimalno korišćenje agrarnih resursa. Neki projekti su i u toku.

- Razvijamo robota koji bi služio za mehaničko odstranjivanje korova. Razradili smo još neke koncepte, namenjene voćarstvu, povrtarstvu, koji bi mogli relativno brzo da se realizuju. Ali rezultat se očekuje kada imate investitora koji bi omogućio da se ti projekti završe - kaže Rodić.

Kod nas su najveću primenu našli sistemi za mužu krava i za navodnjavanje, dok se automatizovani kombajni mogu videti samo u nekim najvećim agrarnim kompanijama.

– Već i u Srbiji postoje subvencije za nabavku vrhunske opreme, ali zbog neinformisanosti i neobrazovanosti tog dela stanovništva to nažalost nije dovoljno zaživelo – kaže Rodić i dodaje da bi digitalizacija bila spas za poljoprivredu, jer mladi ljudi sa sela neće da se bave tradicionalnom poljoprivredom.

Dodao je da očekuje da će cene savremenih tehnologija padati u narednim godinama i da će uređaji, koji su trenutno relativno skupi, postajati sve pristupačniji poljoprivrednicima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2638487/strucnjaci-smatraju-da-bi-robotizacija-poljoprivrede-zadrzala-mlade-na-selu

Systiva – inovacija naučnika iz BASF-a, zaštitiće domaće useve u narednoj poljoprivrednoj sezoni Prvi put u istoriji zaštite bilja, naučnici nemačkog BASF-a razvili su fungicid kojim se tretira seme, a štiti list Na ovaj način, rana prolećna zaštita bilja će mnogo manje zavisiti od vremenskih uslova, čime se u značajnoj meri smanjuje rizik i obezbeđuje sigurnija zaštita pšenice i ječma Pojačana otpornost biljke značajna je za države koje svoju privredu, dobrim delom, baziraju na poljoprivrednoj proizvodnji, kao što je Srbija Novi Sad, 10. septembar 2019. godine - Stručnjaci najveće nemačke hemijske kompanije BASF predstavili su, u Novom Sadu, pred više od 200 domaćih poljoprivrednika najsavremeniju tehnologiju zaštite strnih žita - Systiva fungicid. Iz BASF-a kažu da je ovaj način zaštite pšenice i ječma, kao pionir u svojoj kategoriji, inovacija koja predstavlja pravi progres u nauci. „U pitanju je inovativno rešenje koje tretira seme, a štiti list, što će zaštitu strnih žita učiniti jednostavnijom i sigurnijom za poljoprivredne proizvođače. Systiva se iz semena kreće u nadzemne delove biljke i obezbeđuje višemesečnu zaštitu pšenice i ječma. Na taj način, usev je zaštićen od samog početka i od pojedinih bolesti koje se prenose semenom i zemljištem. Jedna od glavnih prednosti ove tehnologije je što, u optimalnim godinama, sa uobičajenim pritiskom bolesti, može zameniti prve prolećne tretmane, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da, vrlo često, u rano proleće, vremenski uslovi ne dozvoljavaju blagovremeni ulazak u njivu, što u značajnoj meri otežava zaštituˮ, objašnjava Andrija Lilić iz BASF-a. Systiva je značajna i zato što štiti useve od različitih bolesti koje su do sad napadale useve u Srbiji, a kao što su rđa, siva i smeđa pegavost pšenice, kao i mrežasta i sočivasta pegavost kod ječma. Lilić ističe da su mnogobrojni ogledi pokazali da je seme tretirano sa Systiva inovacijom zdravije, i da osim zaštite, Systiva podstiče biljku da razvije zdrav i snažan korenov sistem, što samim tim dovodi do boljeg usvajanja vode i hranljivih materija iz zemljišta: „Pokazalo se da gajena biljka lakše i sigurnije prezimljava, intenzivnije bokori i da je, samim tim, otpornija na nepovoljne uslove kao što su visoke ili niske temperature, duži sušni period i drugi stresni faktori.” Todor Evtimov iz BASF-a Bugarska je predstavio rezultate višegodisnjih istraživanja na području našeg regiona, a Andrija Lilić je zaključio da poboljšana otpornost biljke utiče na povećanje broja poniklih biljaka u uslovima hladnog vremena što je posebno značajno za države koje privredu, dobrim delom, zasnivanju na poljoprivrednoj proizvodnji kao što je Srbija. Nemački BASF je istakao i značaj partnerskih odnosa sa semenskim kucama koje su, takođe, učestvovale na ovom skupu. Ova vrsta partnerstva podrazumeva zajedničke aktivnosti na postizanju maksimalnog kvaliteta dorade i tretiranja semena. Predstavnici semenskih kompanija su poljoprivrednicima predstavili svoje planove i asortiman koji će biti zaštićen fungicidom Systiva, dok su poljoprivredni stručnjaci iz inostranstva podelili svoja iskustva u primeni ovog fungicida.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30