Srbija je prva u regionu pripremila program IPARD3 za pristup novim sredstvima EU za poljoprivrednike, saznaje Tanjug.
Novac iz IPARD 3 programa biće korišćen za izgradnju puteva, kanalizacije i druge prateće ruralne infrastrukture koja je neophodna da bi se osnažilo selo, ali i olakšao rad i život poljoprivrednicima.

Reč je o jednom od najvažnijih fondova za jačanje sela i podršku ljudima za život na selu.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je izjavio ranije da su ove godine u planu još veće subvencije kada su u pitanju IPARD programi, kao i da će poljoprivrednicima biti dostupno oko 225 miliona evra, za podršku više od 150 projekata na teritoriji Srbije.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/srbija-prva-u-regionu-pripremila-program-za-ipard3-sredstva_1214220.html

Regionalni krizni centar za suzbijanje afričke kuge, koji pokriva pet okruga, sa sedištem u Nišu preduzima sve mere kako se bolest iz aleksinačkog sela Mozgova ne bi proširila. U tom selu za sada je potvrđen virus u dva domaćinstva, a 11 životinja je eutanazirano. Virus afričke kuge napada isključivo domaće i divlje svinje, ljudi ne mogu da se zaraze, ali mogu da budu prenosioci.U gazdinstvu Petkovića nema više svinja. Veterinarske službe su tu pronašle virus afričke kuge, dezinfikovale prostor, a sada Petkovići čekaju odštetu, koja će, kako im je rečeno, biti u visini tržišne cene."Šteta je nekih 300.000 dinara što je za nas poviše, jer to nije samo u grlima nego i u odgoju", kaže Goran Petković iz Mozgova.

Meštani Mozgova strahovali su da će sve svinje morati na eutanaziju.

"Pojedini proizvođači imaju veliki broj prasilja koje proizvode prasiće maltene za celu opštinu. Molba je državi ako može to da se ispita, da se donese neka odluka da se izvede neki karantin da ne bi sva stoka bila pobijena", priča Zoran Rakić iz Mozgova.

Postignut je dogovor pa veterinarske službe po nalogu Regionalnog kriznog centra trenutno popisuju svinje i rade analize krvi.

"Najvažnija od svih tih mera je da će se pratiti situacija, bez nekih za sada rigoroznih mera u smislu eutanazija svinja svih, klanja svinja i tako", navodi Miroljub Marjanović iz Veterinarske inspekcije Nišavskog okruga.

Zoran Raičević, epizootiolog Veterinarskog instituta u Nišu napominje da ljudi ne mogu oboleti, ali mogu mehaničkim putem pomija, putem otpadaka hrane prenositi bolest, naročito su tome izloženi lovci.

Ostale životinje nisu ugrožene, a za nesmetan uzgoj svinja u Mozgovu potrebno je da 40 dana ne bude registrovan nijedan slučaj zaraze.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4244009/svinjska-kuga-aleksinac-mozgovo.html

Srpsko selo je danas sve starije, sve praznije, sve nemoćnije, i u tom smislu sve zavisnije od šireg društva i neposredne državne potpore. Jedan od najvećih društvenih problema jeste brzo smanjenje ukupnog stanovništva Srbije. Sve više je sela sa starijim stanovništvom, u njima je natalitet sve manji, smrtnost sve veća, prirodni priraštaj negativan, tako da je depopulacija rezultat kumulativnog delovanja većeg broja negativnih činilaca. Pošto je u ovim selima stanovništvo većinom poljoprivredno, to se depopulacija sela iskazuje i kao zapuštanje poljoprivrede i svih seoskih područija udaljenih od glavnih komunikacija, od većih gradova i opštinskih centara, bez industrijskih pogona, komunalne i socijalne infrastrukture i bez razvojne perspektive. (Nacionalni program za preporod sela Srbije, 2020)
Međutim, imajući u vidu značaj srpskog sela i poljoprivrede, država Srbija je preduzela niz mera u cilju preporoda srpskog sela, a jedan od glavnih prioriteta je obnova zemljoradničkog zadrugarstva. S tim u vezi ulažu se značajna finansijska sredstva u razvoj zadružnog sistema, kako bi se zaustavilo nestajanje sela i zadržali mladi ljudi koji jedino udruženi mogu da stvore povoljan ambijent za svoju proizvodnju i plasman proizvoda. Naime, da bi jedno selo opstalo i nastavilo da živi sa mladim ljudima u njemu neophodne su zadruge jer one mogu da stvore povoljan ambijent u kome će se nastaviti tradicija predaka i stvoriti uslovi za svetliju budućnost.
Zadruge u Srbiji imaju tradiciju dugu 126 godina i značajnu ulogu u razvoju poljoprivrede i unapređenju uslova života na selu. Razvoj zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji počinje osnivanjem prve zemljoradničko-kreditne zadruge 1894. godine u selu Vranovu u neposrednoj blizini Smedereva. Osnivač ove zadruge bio je Mihajlo Avramović (1864-1945), srpski teoretičar i publicista, rodonačelnik zadrugarstva, profesor, urednik i stručni pisac. Nakon osnivanja prve
zemljoradničko-kreditne zadruge, osnovane su i nove kao što je zadruga u Azanji, Malom Orašju, Mihajlovcu i Ratarima. Godinu dana nakon osnivanja prve kreditno-zemljoradničke zadruge 20. jula 1895. godine osnovan je Savez srpskih zemljoradničkih zadruga sa sedištem u Smederevu i pod upraviteljstvom Mihajla Avramovića. Zadatak Saveza bio je da upozna seosko stanovništvo sa načelima zemljoradničkog zadrugarstva, da se stara o pravilnom razvoju i napredovanju zadruga, da sarađuje sa učiteljima i sveštenicima na organizovanju zemljoradničkih zadruga. Godine 1898. Savez srpskih zemljoradničkih zadruga se preseljava iz Smedereva u Beograd i od tada nosi naziv Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga i Mihajlo Avramović ostaje na njenom čelu do 1927. godine. (Stojanović, Gnjatović, 2015) Od svog nastanka pa do danas zadrugarstvo u Srbiji prolazilo je kroz različite faze uspona, stagnacije, padova raspada i nastajanja. Međutim, bez obzira na svoj istorijski razvoj, sistem zadrugarstva je i danas u Srbiji najpogodnija forma ekonomskog opstanka i održivog razvoja poljoprivrednika na malim posedima, a zadruge u selima predstavljaju najsigurniju osnovu demografske obnove sela, masovnog samozapošljavanja i proveren način zadovoljenja najrazličitijih životnih potreba ljudi u selima i gradovima.
Prema podacima Zadružnog saveza Srbije od juna 2020. godine u Srbiji je registrovano 4.915 zadruga, od čega su 2.191 poljoprivrednog tipa. Zadruge koje su važna podrška razvoju sela Srbije suočavaju se sa mnogobrojnim problemima: nerešeni problemi imovinsko-pravnih odnosa, pitanja zadružne svojine, neravnomeran i otežan pristup tržištu kapitala i pogubno dejstvo sive ekonomije; nedostatak sopstvenih prerađivačkih kapaciteta, koji bi bili korisni u preradi mleka i mesa, voća i povrća, industrijskog bilja, konditorskoj industriji; najveće štete zadruge su pretrpele zbog problema u povraćaju zadružne imovine, gde su mnogi postupci trajali više od dve decenije, a neki traju i danas, pri čemu sve to vreme zadruge posluju bez svoje imovine. (Nacionalni program za preporod sela Srbije, 2020)

Sela i zadruge na teritoriji grada Smedereva-Podunavski okrug
Uzimajući u obzir osnovna obeležja kao i pravce efikasnog korišćenja proizvodnih potencijala na teritoriji grada Smedereva, izdvajaju se dva reona, ratarsko-povrtarskostočarski i stočarsko-voćarsko-vinogradarski reon. Povoljni klimatski uslovi, morfološki i pedološki sastav zemljišta, kao i hidrološki uslovi, pogoduju razvoju svih oblika poljoprivredne proizvodnje. (Program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja na teritoriji grada Smedereva za 2020. godinu) U odnosu na pravac poljoprivredne proizvodnje teritorija Smedereva se deli na dve oblasti, šumadijski deo i moravski deo. Teritorija šumadijskog dela obuhvata teritorije sledećih naselja, Badljevica, Binovac, Vodanj, Vrbovac, Vučak, Dobi Do, Drugovac, Kolari, Lunjevac, Malo
Orašje, Mihajlovac, Petrijevo, Ralja, Seone, Suvodol, Udovice, Landol i Smederevo, pri čemu je ovde pretežna poljoprivredna delatnost voćarsko-vinogradarska proizvodnja. Moravski deo obuhvata površine gde je primarna proizvodnja ratarska, povrtarska i stočarska delatnost i tu spadaju sledeća naselja, Vranovo, Kulič, Lipe, Lugavčina, Mala Krsna, Osipaonica, Radinac, Saraorci, Skobalj i Šalinac. Međutim, i pored povoljnih klimatskih i zemljišnih faktora za razvoj poljoprivredne proizvodnje, prema podacima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine u strukturi poljoprivrednih gazdinstava grada Smedereva prema veličini zemljišnog poseda dominiraju gazdinstva sa sitnim posedom koji je manji od 5 hektara. Kako bi ova gazdinstva mogla da opstanu, neophodna im je podrška u
vidu podsticaja zadružnog organizovanja i međusobnog udruživanja. Kao i u slučaju većeg broja zadruga na nivou lokalnih samouprava, tako su i u Smederevu prisutni brojni problemi, kao što su: problemi u dokazivanju i uknjižbi zadružne svojine, nepoštovanje zadružnih vrednosti i principa, nepostojanje skladišnjih i preradnih kapaciteta, finansijski problemi, problemi plasmana kao posledica neefikasnog tržišta poljoprivrednih proizvoda. (Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja grada Smedereva za period 2015-2020. godine, 2016)
Na teritoriji grada Smedereva prema podacima Agencije za privredne registre definisano je prisustvo četrnaest zadruga, pri čemu je zastupljeno 27 sela: ZZ “Mihajlovac” Mihajlovac, ZZ “Pomoravlje” Smederevo, ZZ “Podunavlje” Smederevo, ZZ “14 oktobar” Saraorci, ZZ “Sloga” Lugavčina, ZZ “Ralja” Ralja, ZZ “Zelena bašta” Saraorci, Poljoprivredna zadruga “Agro zdravlje” Ralja, ZZ “Đorđe Savić 1896” Osipaonica, ZZ “Suvodol” Suvodol, ZZ “Agro biznis centar”
Kolari, ZZ “Agrar Polet” Skobalj, Stočarska zadruga “Mali Đurica” Radinac, ZZ “Drugovac” Drugovac. U daljem izlaganju biće prikazani rezultati rada četri
anketirane zadruge, od četrnaest zadruga koje posluju na teritoriji grada Smedereva. U sprovedenoj anketi učestvovali su direktori i zamenici direktora sledećih zadruga: ZZ “Mihajlovac” Mihajlovac, ZZ “Zelena bašta” Saraorci, ZZ “Agro Polet” Skobalj i ZZ “Mali Đurica” Radinac. Od navedenih zemljoradničkih zadruga, dve imaju dugu i vrlo uspešnu tradiciju u svom poslovanju, to je ZZ “Mihajlovac” i ZZ “Zelena bašta”, dok su druge dve novoosnovane zadruge sa značajnim planovima i ulaganjima u budućnost poslovanja ZZ “Agro Polet” i ZZ “ Mali Đurica”.

Zemljoradnička zadruga “Mihajlovac” Mihajlovac
Selo Mihajlovac u odnosu na regionalnu raspodelu grada Smedereva pripada šumadijskim selima sa izrazitim pogodnostima za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom. Prema poslednjem sprovedenom Popisu iz 2011. godine u Mihajlovcu živi 2.656 stanovnika. U selu se nalazi zemljoradnička zadruga “Mihajlovac” koja ima dugu i bogatu tradiciju. Sedište zadruge je u Mihajlovcu, ali jedan ogranak se nalazi i u selu Vranovu. Zadruga je osnovana 1992.
godine i danas ima 26 zadrugara koji su i njeni osnivači, kao i 20 zapošljenih članova koji su vrlo različitih profila pri čemu su dva inžinjeri poljoprivrede. Osnovna delatnost zadruge je ratarska proizvodnja koja se odvija na površini od 60 hektara, pri čemu je celokupna obradiva površina u njihovom vlasništvu. Od ratarskih kultura zastupljeni su kukuruz, pšenica i suncokret. Pored toga, od nedavno svoju proizvodnju su usmerili i u pravcu voćarstva, gde su zahvaljujući državnim subvencijama podigli zasad jabuke na površini od 6 hektara. Zadruga se takođe bavi i otkupom mleka od drugih proizvođača iz okolnih sela, uključujući i Mihajlovac, kao i otkupom ratarskih kultura kako od individualnih proizvođača tako i od zadrugara.
Prema rečima zamenice direktora Zorice Pešić cilj za budućnost je da ostanu na postojećem nivou proizvodnje koju mogu uspešno da prate. Zahvaljujući dobrom poslovanju koje zadruga ostvaruje kroz svoj dugogodišnji rad, selo Mihajlovac je opstalo i zadržalo mlade ljude.

Zemljoradnička zadruga “Zelena bašta” Saraorci

Selo Saraorci prema regionalnoj raspodeli pripada moravskim selima sa izrazitim pogodnostima za obavljanje ratarske, povrtarske i stočarske proizvodnje. Prema poslednjem sprovedenom Popisu stanovništva iz 2011. godine u samom selu živi 2.107 stanovnika koji se pretežno bave poljoprivrednom proizvodnjom koja je usmerena prema povrtarstvu. Prednost sela je prisustvo zemljoradničke zadruge “Zelena bašta” koja je osnovana 2007. godine
od strane pet porodica koje imaju uspešnu tradiciju u povrtarskoj proizvodnji. Cilj osnivanja zadruge bio je da se ukrupni proizvodnja zbog lakšeg plasmana proizvoda na tržište, kao i da se obezbedi bolji kvalitet proizvoda. U zadruzi se organizuje proizvodnja paradajza i krastavca u zatvorenim plasteničkim uslovima i uz prisustvo celokupne prateće opreme. Zadruga od momenta osnivanja pa do danas uspešno sarađuje sa kompanijom “Delhaize” kojoj plasira svoje proizvode iz zadružnih i individualnih plastenika. Takođe, potrebno je istaći da zadruga poseduje i GlobalGap standard koji joj omogućava uspešnu poslovnu saradnju i plasman robe bez dodatnih problema. Cilj zadruge za budućnost je proširenje već postojaće proizvodnje, primena savremenih tehnologija, izlazak na tržište zemalja u regionu i adekvatna borba sa tržišnom konkurencijom.

Zemljoradnička zadruga “Agrar Polet” Skobalj
Selo Skobalj pripada po kategorizaciji moravskim selima Smederevskog okruga sa izrazito plodnom zemljom i velikim mogućnostima za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom. U selu se prema podacima poslednjeg sprovedenog Popisa nalazi 1614 stanovnika čija je pretežna delatnost poljoprivredna
proizvodnja. U selu je zemljoradnička zadruga koja je nedavno osnovana 2016. godine i cilj osnivanja je bio da se zadrže mladi, radno i reproduktivno sposobni ljudi koji jedino ujedinjeni u zadrugu mogu da opstanu u proizvodnji i plasmanu svojih proizvoda. Osnovna delatnost zadruge je ratarska proizvodnja koja se odvija na površini od 120 hektara, od kojih se jedan deo uzima pod zakup a drugi deo je u vlasništvu zadrugara. Od ratarskih kultura uzgajaju
kukuruz, pšenicu i suncokret. Međutim, cilj zadrugara za budućnost je da se usmere na povrtarsku proizvodnju zbog specifičnih uslova koje Skobalj kao moravski atar poseduje.
Plan je da se povrtarska proizvodnja organizuje na površini od 10 hektara na otvorenom i 2 hektara pod zatvorenom plasteničkom proizvodnjom, gde bi bili zastupljeni bostan, luk, krompir i kupus.

Zemljoradnička zadruga “Mali Đurica” Radinac
Selo Radinac se nalazi u neposrednoj blizini grada Smedereva od koga je udaljeno tri kilometara, što se svakako može posmatrati kao predost. Radinac prema kategorizaciji sela spada u selo moravskog tipa sa izrazitim pogodnostima za obavljanje poljoprivredne ratarske, povrtarske i stočarske proizvodnje. Prema podacima poslednjeg sprovedenog Popisa stanovništva iz 2011. godine u selu živi 5.428 stanovnika. U samom selu je od nedavno osnovana zemljoradnička zadruga “Mali Đurica” 2019. godine od strane dve porodice koje su uvidele značaj zajedničkog nastupanja na tržištu. Cilj osnivanja zadruge bio je da se pribavi kvalitetno matično stado sa genetikom iz uvoza, odnosno iz Republike Češke.
Zadruga je osnovana iz sopstvenih sredstava i trenutno se bavi uzgojem Romanovske ovce i u stadu se nalazi 129 grla. Od ratarskih kultura prisutni su kukuruz, žita i ječam na površini od 80 hektara, od čega se 9 hektara nalazi u njihovom vlasništvu. Cilj zadruge za budućnost je da obezbedi proizvodnju koja bi podrazumevala prisustvo 1000 ovaca i povećanje postojećih obradivih površina. Dakle, na osnovu navedenog, možemo da zaključimo da svakako postoji značajna veza između razvoja i opstanka sela i prisustva zadruge. Kada je reč o razvoju sela i zadrugarstva na teritoriji grada Smedereva, neophodno
je da se vrati poverenje u zadružni sistem, da se obezbede finansijska sredstva u procesima investiranja u skladišne i preradne kapacitete, da se putem Odseka za poljoprivredu grada Smedereva obezbedi motivacija poljoprivrednika na udruživanje i zadružno organizovanje, nastojanje poljoprivrednih proizvođača da kroz ukrupnjavanje i udruživanje odnosno pravnu formu zadruge konkurišu za sredstva opredeljena IPARD II programom za Republiku
Srbiju.

Izvor: Agrobiznis magazin

Radovi na uvođenju širokopojasnog interneta u ruralnim krajevima Srbije trebalo bi da počnu u toku 2021, a ministarka trgovine, turizma i telekomunukacija Tatjana Matić kaže da je planirano da se u prvoj fazi ta mreža uradi u 600 naselja i da pokrije 90.000 domaćinstava u najruralnijim mestima.Tatjana Matić objašnjava, u razgovoru za Tanjug, da su u pitanju područja gde ne postoji komercijalni interes za uvođenje šorokopojasne mreže, pa je potrebna pomoć države.Prva dva javna poziva su završena, a u toku je treći koji se završava 21. januara i njihovom realizacijom bi trebalo da se pokrije 600 naselja, dodaje Matić.

Inače, očekuje se da će ceo projekat biti završen do 2025. godine, kada u našoj zemlji više neće biti domaćinstva i naselja bez mogućnosti pristupa internetu nove generacije.

Ukazuje da je reč o poslu koji zahteva ogromna sredstva i da se resorno ministarstvo godinama unazad bavilo time kako da dođe do neophodnog novca.

"O kolikim parama je reč dovoljno svedoče podaci da su zemlje iz našeg okruženja, sa kojima možemo da se poredimo, kao što su Hrvatska i Mađarska, za ovu svrhu iz evropskih fondova povukle od dve do sedam milijardi evra. Projekat se kod nas finansira sredstvima Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD)", navodi Matić.

Nada se da će projekat biti nastavljen uz dodatna sredstva IBRD-a, koji je zainteresovan da ulaže u ovu oblast, ali i da će se tražiti i drugi načini finansiranja, najverovatnije iz evropskih fondova.

Objašnjavajući u čemu je zapravo značaj tog projekta, ministarka kaže da on ne samo što doprinosi izgradnji telekomunikacione mreže u najruralnijim mestima, koja su po pravilu i najnerazvijenija, već se njime smanjuje i jaz između ruralnih i urbanih delova zemlje.

"Ovim projektom se omogućava jednako pravo na mnoge životne uslove, obrazovanje, usluge, uključujući i one koje elektronski pruža državna administracija", ističe Matićeva.

Projekat će, naglašava, doprineti da nijedan stanovnik Srbije ne ostane na drugoj, analognoj strani, kao što je sada nažalost slučaj u najruralnjijim krajevima.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4209077/tatjana-matic-uvodjenje-brz-intenet-ruralne-sredine.html

Čim, za nekoliko meseci, završi studije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, Valjevac Miloš Simeunović (24) će, praktično, odmah moći da se bavi svojom strukom.
Jer, još kad je započinjao akademsko obrazovanje - po savetu profesora - zasadio je plantažu crne ribizle koja je, za vreme njegovog školovanja, dostigla bezmalo pun rod i već donosi zaradu.

Već se, dakle, isplatilo to što je - uz pomoć roditelja - u selu Babina Luka formirao zasad na 25 ari, sa kojeg su ove godine ubrali oko 600 kilograma ovog izuzetno lekovitog bobičastog voća. Štaviše, Simeunovići su proizveli oko 400 litara kvalitetnog sirupa koji, uglavnom, prodaju posredstvom društvenih mreža.

- Zadovoljni smo aktuelnim rodom jer po jednom žbunu bude od tri do pet kilograma ribizle - objašnjava Miloš Simeunović.

- U pitanju je planinska biljka, koja bolji rod daje na većim nadmorskim visinama, pa tada raste i do dva metra uvis. S obzirom na to da je Babina Luka u nižim predelima, ribizla je manje izdašna i mora da se bere ručno, bez kombajna, zbog čega još nismo uspeli da "skinemo" sav ovogodišnji prinos.Ovaj apsolvent na smeru voćarstva i vinogradarstva, nadalje, objašnjava i to da se za crnu ribizlu opredelio zato što nije previše zahtevna za gajenje i ne traži mnogo hemijskih tretmana, ni okopavanja, već joj je dovoljno jedno đubrenje godišnje. Ukupno održavanje za 12 meseci, veli, ne traje duže od - dvadesetak dana.

- Po diplomiranju planiram da stečeno znanje primenim na našem domaćinstvu, jer je u Beogradu teško naći posao u struci, pogotovo u mojoj oblasti - kaže Miloš. - Valjevski kraj je poznat po voćarstvu, a mi imamo četiri hektara obradive zemlje i dosad smo se uglavnom bavili ratarstvom, kako bi održavali njive. Dosadašnja iskustva u drugoj grani su veoma pozitivna, prodaja sirupa zadovoljava naše trenutne ambicije, ali za dogodine, kada će biti i više roda, planiramo da proizvedemo još veće količine i ponudimo ih širem tržištu.

Aronija i borovnica su već poznate, a ribizla je donekle zanemarena, pa se nadam da će ova proizvodnja da zaživi i bude još isplativija. Jer, kilogram svežeg voća sa moje plantaže nikada ne košta manje od jednog evra, a cena sirupa se, kreće u rasponu od 400 do 600 dinara za litar - izvodi računicu mladi Simenunović.

Izvor:https://www.novosti.rs/srbija/vesti/949064/buducnost-vidi-crnu-ribizlu-uspeo-poslovni-potez-studenta-poljoprivrede-valjeva-milosa-simeunovica-24

Tihomir Bojanić iz mitrovačkog sela Čalma, poljoporivredom se aktivno bavi  oko 35 godina i to najviše  povrtarstvom i uzgojem paradajza. Objašnjavajući zašto se posle godina rada u Sremskoj Mitrovici,  odlučio za poljoprivrednu proizvodnju,  kaže da je tu video perspektivu jer ujutru kada svane sunce bude ga ceo dan što je za povrće dobro. Ima 7000 stabala krušaka,  a pod paradajzom obično ima pet jutara zemlje. To je po njegovim rećima dosta i bila bi velika šteta da mu to strada,  zato je među prvima u selu počeo da osigurava proizvodnju. „Proizvodnju osiguravam u Dunav osiguranju. Mogu vam reći da nisam pogrešio, jedna fina uredna kuća. Na vreme izađu na teren i redovno mi isplate štetu“, priča Tihomir.

Mladi proizvođači prema njegovim rečima treba da osiguraju proizvodnju, da bi mogli mirno da spavaju. On je ističe da je ove godine osigurao kruške,  imao je baš veliku proizvodnju,  ali budući da istoga dana nije osigurao paradajz, sledeće noći nije mogao da spava i jedva je čekao jutro da ode da osigura i paradajz. „Uradio sam to da mogu mirno da spavam. Recimo, 2018. je šteta bila 100 odsto i isplatili su mi sve, a da nisam osigurao šta bi bila velika. Dao sam 1.000 evra,  ali neka sam“, kaže Tihomir Bojanić.

Tihomir je 1985. godine posadio prvo jutro pod paradajzom, da bi danas imao pet jutara i unapred prodatu proizvodnju. On od svojih plodova kojih bude i po 150 na jednom struku pravi ceđeni paradajz koji kuva i prodaje širom Srbije. Kada je sezona, po nekoliko tona dnevno ovog proizvoda ide put kupaca u Beogradu, Subotici, Valjevu... ali se i od njegovih sirovina pravi paradajz sa izvoz u London! Za svoj rad dobitnik je brojnih proiznanja i medalja što kao najbolji proizvođač, a nešto i za vrhunski kvalitet. On koristi iskuljičvo holandsko seme industrijskog pradajza uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava. Ostvaruje prinos i preko 70 tona. A u poslu mu pored supruge i sina pomaže i preko 15 radnika. 

Sve više poljoprivrednih proizvođača u Srbiji shvata neophodnost osiguranja svoje proizvodnje, i ulaganje u osiguranje,  ne doživljava kao trošak, već kao ulaganje, to se moglo videti na radionici održanoj u okolini Sremske Mitrovice, koju je održalo udruženje novinara za poljoprivredu Agropress, a podržala kompanija ,, Dunav osiguranje“.

Miloš Kevilj,  iz sela Divoš,  čije se domaćinstvo bavi ratarskom proizvodnjom na oko 250 do 300 hektara, a sa osiguranjem je počeo 2013. godine.

 „Maltene svake godine budu štete na nekom delu. Bile su i do 30, 40 odsto, tako da nam se osiguranje isplatilo svake godine“, kaže Kevilj, i dodaje da se u njegovom selu posledenjih godina sve više proizvođača uključuje u osiguranje, pa je pre desetak godina, jedva dva-tri čoveka u selu radilo osiguranje,  a sada je u osiguranje uključeno sigurno oko 30, 40 njih.

Miloš sarđuje sa Dunav osiguranjem i kaže da je zadovoljan brzinom procene štete i isplatom.

 

Nada Kovačević,  iz Glavne filijale Dunav osiguranja u Sremskoj Mitrovici,  ističe da je ova osiguravajuća kuća i pored teške situacije 2020. godine bila maksimalno na usluzi svojim osiguranicima prilikom ugovaranja osiguranja, proceni i naknadi šteta. Takođe i kada je reč o savetima, što je bio slučaj i ove godine uz mere zaštite. Ona naglašava da Dunav nudi osiguravajuću zaštitu za sve vrste gajenih kultura,  i to od osnovnog rizika od grada, požara, udara groma, ali i dopunskih rizika od oluje, poplave, mraza. Navodi da je glavna filijala „Dunav osiguranja“ Srem,  ove godine svojim osiguranicima isplatila oko 150 miliona dinara na ime odštete,  i to po osnovu 570 odštetnih zahteva na usevima. Ističe da i pored rasta zaključenih polisa neki proizvođači i dalje imaju stav da šteta neće baš njima da se desi,  a praksa je pokazala da su velike štete posledica takvog stava.

Objašnjavajući koliko iznose premije Kovačević navodi da za hektar pšenice sa prinosom od 5.000 kg, po ceni od 20 dinara za kilogram, sa osiguranom sumom od 100.000 dinara premija iznosi 2.195 dinara.  „Osiguranik od tog iznosa pri zaključenju plaća samo porez od pet odsto, a ostatak plaća posle skidanja useva. Kada uračunamo povrat po osnovu subvencija premija osiguranja poljoprivrednika, ovo osiguranje košta samo 1.300 dinara.

Kada je reč o paradajzu, za osiguranje jednog hektara zasejanog ovom kulturom sa prinosom od 35 tona po hektaru i ceni od 20 dinara po kilogramu, sa sumom osiguranja od 700.000 dinara, premija osiguranja iznosi 39.000 dinara,  a kada se uračuna povrat premije od 40 odsto, proizvođač za osiguranje treba da izdvoji 23.000 dinara. „ Svesni smo značaja poljoprivrede kao strateške grane privrede,  tako da planiramo da i sledeće godine radimo na edukaciji naših osiguranika i proizvođača inaće“, naglašava Nada Kovačević.

Objašnjavajući kakvo je stanje vezano za broj registrovanih gazdinstava, i šta lokalna samouprava sa svoje strane radi na pomoći proizvođačima,  zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice, Petar Samardžić,  kaže da je na teritoriji ovog grada registrovano oko 6.000 gazdinstava.

Navodi da kod podsticajnih lokalnih mera podrške lokalna samouprava vodi računa da ne dolazi do dupliranja mera koje već postoje na pokrajinskom i republičkom nivou.

„Prethodnih godina smo imali i podsticaje u oblasti subvencionisanja nabavke semenskog materijala u povrtarstvu.

Ove godine smo uspešno realizovali jednu meru u oblasti osiguranja stoke i useva,  i to od 20 odsto kod osiguranja umatičenih grla stoke i osiguranja ratarskih useva“.

Maksimalan iznos podsticaja bio 20.000 dinara po zahtevu, za šta je bilo opredeljeno pet miliona dinara.  Samardžić ističe da je pristiglo oko 500 zahteva,  i da se  početkom naredne godine očekuju prve isplate ovih podsticaja.

 „Sa Dunav osiguranjem smo imali dobru saradnju u oblasti zimskih prezentacija,  ili predavanja, posebno oko osiguranja stoke, voćarstva i povrtarstva, a sa tim ćemo nastaviti i ubuduće“, rekao je Samardžić.

 Izvor: TANJUG

Brži i stabilni internet dobiće 5.500 domaćinstava u 34 naselja područjima Novog Pazara, Prijepolja, Gornjeg Milanovca, Vladičinog Hana, Knjaževca, Valjeva, Loznice, Ljubovije i Bačke Topole.
Ugovori potpisani sa predstavnicima "Telekom Srbija", "Orion Telekom", "SBB" i "Sat trakt" rezultat su prvog u nizu javnih poziva operatorima koji je trajao do kraja septembra.Operatori se tada nisu prijavili za uvođenje širokopojasne mreže u 15 naselja.

Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, posle potpisivanja prvih ugovora sa operaterima, poručila je da je izgradnja širokopojasne mreže u ruralnim područjima od ključnog značaja za uključivanje svih građana Srbije u digitalno društvo. Prema njenim rečima, postoje naselja za koje operatori nisu zainteresovani čak ni uz finansijsku podršku države, ali da će i tim porodicama biti obezmeđenjn internet.

- Na hiljade mladih dobiće mogućnost savremenog obrazovanja, dok će privrednici u tim područjima moći bolje i uspešnije da posluju -rekla je Matić. - Ovaj projekat omogućava i razvoj preduzetništva u oblasti poljoprivrede, usluga, domaćeg turizma, kulturne baštine.

Projekat zajedničke izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, u prvoj fazi uključuje ukupno 600 naselja sa oko 90.000 domaćinstava a planirano je da bude završen u 2022. godini.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/937611/mreza-stize-sva-sela-brzi-internet-34-naselja-srbiji

Bojan Vojnov je doktorand na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i asistent na Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo, na predmetu Agroekologija. Poljoprivreda nije samo proizvodnja prehrambenih proizvoda nego ima širi domen u koji su uključeni turizam, ugostiteljstvo, ali i kultura. Danas u Evropi i svetu, pa i kod nas, kaže naš sagovornik, selo sve više postaje novi centar različitih kreativnih sadržaja i upravo mladi treba da budu nosioci jednog takvog, novog progresa.Po završetku master studija, Bojan je sa saradnicima osnovao udruženje "Srbija moj dom" koje čine mladi ljudi sa različitih fakulteta i iz različitih sfera interesovanja. Ideja je bila da sedište udruženja bude u onoj lokalnoj zajednici odakle su ti mladi ljudi potekli i da predstavlja jezgro odakle će se inovativne ideje širiti i biti na korist mladim generacijama koje tek treba da probude želju za kreativnošću, kao i razvojem preduzetništva.

"Preduzetnik je osoba koja uvek nešto preduzima u svojoj lokalnoj zajednici, gradi mrežu ljudi, odnosno, stvara aktivnosti koje mogu da ponude nova rešenja, nove načine i modele kako da mladi ljudi sutra pronađu motiv i razlog da možda i ostanu na selu i da svoju proizvodnju unaprede. Kreativnost bi trebalo da bude presudan momenat kako bi se oni u potpunosti i na pravi način ostvarili. Ima mnogo zanimljivih primera kolega i drugara koji su uspeli da takav jedan put isprate do samog kraja", kaže Bojan.

Jedna od aktivnosti udruženja jeste i projekat "Deliblatska peščara u smiraj dana" inače, najlepša kontinentalna peščara u Evropi koja se oslanja na njihov rodni kraj, Dolovo i predstavlja ogroman potencijal turističkog, ekološkog, ali i kulturološko-etnografskog zapisa.

"Otuda takav jedan projekat koji se već osam godina održava kroz različite manifestacije, ali i ekološke programe koji imaju za cilj da zaštite to prirodno područje od zaborava, ali i da bude na korist budućim generacijama”, dodaje Bojan.Tokom osnovnih studija, Bojan je kao stipendista Kentaki univerziteta učestvovao u dvogodišnjem programu "Preduzetnički razvoj mladih u ruralnim sredinama".

"Projekat je bio sproveden pod pokroviteljstvom Kentaki univerziteta i američkog ministarstva poljoprivrede, a u saradnji sa Institutom za primenu nauke u poljoprivredi i Institutom "Tamiš" u Pančevu. Studenti su kroz različite aktivnosti stekli razne veštine iz oblasti preduzetništva i marketinga, ali smo i naučili da ruralnu poljoprivrednu proizvodnju implementiramo kroz oplemenjeniji oblik. Fokus je upravo bio na mladima, na tome da se probude nove ideje, novi kreativni sadržaji, ali i na multifunkcionalnom pristupu razvoju poljoprivrede", navodi Bojan.

Tokom studiranja mladi bi možda trebalo da stvore priliku i mogućnost da posete različite univerzitete, da budu u kontaktu sa svojim mladim kolegama iz raznih zemalja kako bi eventualno mogli da naprave paralelu između programa i aktivnosti koji se sprovode u drugim krajevima sveta i kod nas.

"Ono što je sigurno jeste da Srbija ima divne mlade ljude i bez obzira gde god oni otišli, šta novo videli i naučili, postoji zaista ogroman potencijal, želja i volja tih mladih osoba da to znanje kasnije prenesu na nove generacije, na neko novo društvo. To jeste poenta mobility programa koji je dostupan studentima, a sve u cilju konstantnog razvoja i usavršavanja na novim idejama. Lepo je videti različite inovativne stvari u svetu, biti deo takvog projekta, ali je još lepše kada takav sličan program implementirate u svojoj zajednici", ističe Bojan.

Poznavanje prirode i poljoprivrede, stvaranje neke vrednosti odnosno proizvoda nije lak i jednostavan posao. Zato je znanje ključan resurs koji omogućava pozitivan rezultat u krajnjem ishodu - praksi.

Izvor:https://oradio.rs/sr/vesti/drustvo/obrazovanje/kreativnost-potrebna-i-poljoprivredi-9686.html

Skupštinu Srbije stigao je Pedlog zakona o ministarstvima kojim je predviđeno da Vlada Srbije dobije još tri nova resora, a to su Ministartstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju kao i Ministarstvo za brigu o selu.

Pored novih, Vlada Srbije imaće i već poznata ministarstva: finansija, privrede, poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, zaštite životne sredine, građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, rudarstva i energetike, trgovine turizma i telekomunikacija.

Vladu će činiti i Ministarstvo pravde, državne uprave i lokalne samouprave, MUP, ministarstvo odbrane, spoljnih poslova, ministarstvo za evropske integracije, kao i ministarstva prosvete, zdravlja, omladine i sporta, kulure i informisanja, rada zapošljavanja boračkih i socijalnih pitanja.

Predlog zakona potpisalo je 167 narodnih poslanika, a za predlagača je određen šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić Za našu decu“ Aleksandar Martinović.

Skupština će o predlogu zakona raspravljati po hitnom postupku u subotu 24. oktobra, kako bi nova Vlada mogla da bude izabrana, najavljeno je u sredu 28. oktobra.

Izvor:https://jugmedia.rs/vlada-dobija-tri-nova-ministarstva-prvi-put-ministarstvo-za-selo/

Premijerka i mandatarka za sastav nove Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da će Program za preporod sela Srbije biti jedan od dokumenata koji će imati pred sobom kada bude pisala ekspoze nove Vlade.Na predstavljanju ovog Programa iza kojeg stoji rad Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ona je istakla da se u Srbiji i do sada sveobuhvatno radilo na podršci selu i poljopirivredi i navela više primera među kojima su navodnjavanje, elektrifikacija polja, razne subvencije, razvoj seoskog turizma i dovođenje interneta.

Ona je naglasila da su se sva ulaganja koja su bila usmerena pre svega da bi uspostavili poljoprivredu otporniju na klimatske promene vratila već za dve godine kroz bolje rezultate.

Ocenila je da i da ova tema treba da bude još veći prioriet i da treba još brže raditi, jer, kako je rekla, bez sveobuhvatnog rada na ovom polju nema pametnog razvoja Srbije.

Brnabićeva je rekla da Program dolazi u pravom trenutku jer sledi formiranje nove vlade, i dodala da će biti iskorišćen za pisanje novog ekspozea.

Kopredsednik Nacionalnog tima, ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić rekao je da su u timu čiji je Program ključno delo, 78 uglednih javnih ličnosti koje je njihovo delo preporučilo.

Dodao je da je reč preporoditi pretenciozna, a još je teža reč spasiti selo, i ocenio da je u uslovima migracija to sizifov posao ali da je on za to da se taj kamen uporno gura.Naglasio je da je Tim do Programa stigao kroz otvorenu debatu i da je u radu imao veliki pomoć Vlade i podršku predsednika Srbije.

Dodao je da je dokument snažan poziv na akciju, i da su članovi tima spremni da razmotre valjane alternative, odnosno da je Program otvoren dokument.

Zaključio je da je cilj jednostavan - da se pokuša da se spasu sela Srbije, da bi mladi iako odu, uvek znali da je ovo njihova otadžbina i da ih čeka i da uvek mogu da se vrate.

Danas predstavljeni Program ima celine ekonomski uslovi života na selu i rada u poljoprivredi, uočava probleme i navodi predloge socijalnih reformi u selima Srbije.

Neke od novih predloženih mera su formiranje državnog Fonda za razvoj seoske infrastrukture, posebni finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu, i ustupanje do 50 hektara zemljišta u državnom vlasništvu na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima.

Među predlozima za preporod sela su i dodela kuća pod najpovoljnijim uslovima onima koji žele da dođu da žive na selu i obrađuju zemlju, smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine poreza u pograničnim I brdsko planinskim područjima.

Nacionalni tim za preporod sela predložio je i osnivanje nacionanog garantnog fonda radi osiguranja minimalnih cproizvodnih cena za osnovne poljoprivredne proizvode, kao i osnivanje državne Agrarne razvojne banke, i Poljoprivredne komore Srbije.

Glavni urednik Programa, profesor Milovan Mitrović, promociju dokumenta iskoristio je da istakne da je reč o akcionom programa i da i svečano predstavljanje treba da ima radni karakter.Naglasio je da se popravljanje stanja ne može vezati za jedno ministarstvo, jednu vladu, čak ni za jedan mandate i dodao da ih treba sistemski popravljati.

On se založio za zavičajni patriotizam, odnosno da oni koji su otišli ne gube vezu sa selom, i izneo ideju formiranja malih seoskih opština u brdsko-planinskim područjima.

Mitrović je naglasio važnost podrške države ali i samoorganizovanja i istakao da je bitno da sela predstavljaju ljudi koji neće biti stranački.

Kopredsednik Nacionalnog tima, akademik Dragan Škokrić, naglasio je da SANU ima Akademijski odbor koji se selom bavi već 10 godina I da postoje brojni predlozi.

On je istakao da je želja da se znanjem i naukom rešavaju problem kako bi se došlo do pozitivnih promena i srpsko selo bilo obnovljeno ravnopravno sa selima u Zapadnoj Evropi.

Založilo se za povećanje budžetskih ulaganja u nauku za koja smatra da bi morala biti bar dva procenta BDP-a kako bi se preko razvoja nauke znanje prenosilo u sela.

Ocenio je da samo preko poljopriverdnika koji ima najmanje srednju školu može da obnove sela Srbije.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/alo-ana-brnabic-program-selo/347343/vest

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31