Posetili smo gazdinstvo bračnog para Ernst i Esther Luthu iz Ramilensburga kod Bazela. Njih dvoje imaju četvoro dece od kojih je troje završilo fakultet a četvrto je pri kraju. Svako od njih ima dva radna dana na imanju i zato prima platu. Gospođa Luthu je zadužena za prodavnicu, a Ernst za zasade voća u kojima se nalaze: kruške, jabuke, šljive, breskve, borovnice, jagode i kajsije. Njihovo imanje se nalazi 20km od granice Francuske i Nemačke.
Kada su uvideli da će mnogo više zaraditi ukoliko proizvode budu prodavali sami odlučili su se da sagrade prodavnicu i kuću na svom posedu koji se nalazi
na veoma prometnom putu gde dnevno prođe više od deset hiljada vozila. Međutim, ovaj posao kažu nije bio nimalo lak jer švajcarska vlada je veoma restriktivna u smislu davanja dozvola za gradnju na poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga je i objekat koji su sagradili najviše građen od drveta. Nekoliko kilometara do ove lokacije nalaze se voćnjaci na nadmorskoj visini od 700 m. Poseduju ukupno 15 hektara, od čega su najviše zastupljene jabuke i kruške. Rod jabuke prve klase je oko četrdeset tona po hektaru i nju prodaju u svežem stanju dok preostale količine, odnosno drugu klasu, prerađuju u sokove.
Boca je od 0.33, a sok u njoj je uvek od iste sorte jabuka, tako da je različite obojenosti. Kompletna prerada se dešava na imanju na kom rade porodično uz naravno angažovanje zaposlenih.
Početak ovog porodičnog biznisa nije bio voćarski već je farma koju je Ernst nasledio bila stočarska ali je on kasnije prešao na gajenje voća. S tim što je zadržao nekoliko svinja i junadi od kojih proizvodi prerađevine u manjoj količini i takođe ih plasira kroz prodavnicu na imanju. Ernst je aktivan u udruženju voćara u kojem provodi trećinu vremena. Kroz ovo udruženje on se sa svojim kolegama bori za bolje uslove rada ali i ograničavanje upotrebe
pesticide. U njegovom slučaju subvencija je 1600 franaka po hektaru i dodatno dobija 500 franaka za to što su krave na ispaši. Još jedan uslov za subvenciju je da 7 % farme mora biti pašnjak odnosno da se zemlja jedne godine mora odmoriti u tom procentu. Pored ovog ograničenja primena pesticida je ograničena na samo dozvoljene uz minimalnu upotrebu za šta postoji lista preparata. Dakle, nisu organska farma ali su na prelazu između klasične i organske. Kada je u pitanju prodaja on zaradi 20% od prodaje na veliko ali u svojoj radnji zaradi 100 %. Na naše pitanje koliko košta radna snaga u poljoprivredi Ernst
kaže: „Minimalna zarada u poljoprivredu na mesečnom nivou je 3300 franaka a po satu ako plaćam minimum 20 franaka. Realno, uvek isplatite više i to izađe
na oko 3500 franaka mesečno ili po satuoko 25 franaka. U suprotnom vam radnici neće doći da rade.
Kod mene uglavnom dolaze Poljaci“ kaže ovaj domaćin. Kada je reč o primeni agrotehničkih mera fokusirani su na zaštitu od bolesti, a često imaju saradnju sa istraživačima kojima prenose svoja iskustva u pogledu zaštite. U toku je javna rasprava pred referendum o upotrebi pesticide u Švajcarskoj. Trenutno imaju
dve inicijative: jedna koja se odnosi na očuvanje voda, a druga gde se brani upotreba sintetičkih pesticide, među kojima je i bakar koji se koristi
u organskoj proizvodnji.
Naš domaćin smatra da će obe biti odbijene na referendum. Kada je u pitanju prodaja u trgovini niko ne radi, samo se rafovi dopunjuju. Imajući u vidu da u
radnje nema prodavaca postoji video nadzor a plaćate sami gotovinom ili mobilnim telefonom putem aplikacije. Tako je to kada imate uređen sistem u državi
i gde se zna šta se desi lopovima. Sa porodične farme prodaje i jaja kao i suhomesnate proizvode i drva. Verovali ili ne gajba drva košta 10 franaka,
tegla meda od 1 kg je 28 franaka, tegla džema od 4.560 grama je 8,5 franaka dok je kilogram smrznute jagode 9 franaka. Kilogram jabuka ili krušaka je 2,5 franaka pa naviše.
Jedan franak je oko 110 dinara. Pored prodavnice poseduje i hladnjaču kapaciteta 900 tona i ona im omogućava da tokom cele godine čuvaju proizvode i plasiraju na tržište. Za kompletnu investiciju odobren im je beskamatni kredit na dvanaest godina. Što se tiče ostalih vrsta voća saznali smo
da je prinos jagode 12 tona po hektaru a trešanja 15 tona. Tokom jedne godine na tržište plasiraju hiljade tona voća i prerađevina. Želja im je da još više povećaju prodaju i svoje prodavnice jer je tako zarada najveća. Kažu Švajcarska je skupa zemlja, sve mnogo košta ali se i isplati raditi. Ako bi neko odlučio da proda farmu država se postarala da spreči špekulacije na tržištu tako da cena imanja sa kućom može biti plaćena samo do jedne trećine
vrednosti na tržištu uz različita dodatna ograničenja gde se prioritet daje onima koji su već poljoprivrednici.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ovogodišnji Kopaonik biznis Forum bio je u znaku digitalizuacije. Poljoprivreda i prehrambena industrija u tom smislu su bile zastupljene na odvojenim panelima, ali je bilo reči o ovim sektorima i na panelu gde su tema bile banke. Naravno da je i bilo razloga za to imajući u vidu da je NLB Bank-a pre nekoliko dana zaključila ugovor o kupovini Komercijalne banke. Možda se to u prvi mah nije videlo, ali za agrobiznis sektor ova tranaskacija znači da ćemo na tržištu imati banku sa najvećim brojem klijenata iz sektora poljoprivrede što je imala Komercijalna banka, a sa druge strane NLB Banka je odobrila najviše subvencionisanih kredita. Za Agrobiznis magazin ovo je prokomentarisao Blaž Brodnjak predsednik Upravnog odbora Nove Ljubljanske banke (NLB), koja je kupila 83,23% vlasničkog udela u Komercijalnoj banci. “NLB Banka Beograd već sada je jedan od najznačajnijih partnera agrbiznisu u Srbiji, a potencijal koji Komercijalna banka ima preko svojih relacija, otvorenih računa i već uspostavljenih odnosa sa poljoprivrednicima u Srbiji ćemo sada nastaviti i verujemo da ćemo na taj način postati još značajniji, ako ne i najznačajniji partner argobiznisu u Srbiji” i dodao: “Srbija je strateško tržište, najznačajnije i zbog svoje veličine i zbog potencijala koji ima. Tražili smo puteve nekoliko godina na koji način možemo ovde brže rasti. Kada je došla privatizacija Komercijalne banke tu smo se latili posla, detaljno pogledali kakvi su potencijali konkretne transakcije i videli veliku vrednost da učestvujemo. Verujemo da ćemo od Komercijalne banke napraviti jednu od najboljih banaka u Srbiji i regionu i na taj način doputniti naš mozaik regionalnog prisustva - istakao je Brodnjak”. On je na konferenciji za medije na Kopaonik biznis forumu najavio da će NLB zadržati brend Komercijalne banke, tako da će to biti NLB Komercijalna banka.

Poljoprivreda je stabilizirajući faktor i jedan od stožera ekonomije, ocenjeno je danas na jednom panelu u okviru Kopaonik biznis foruma, čiji su učesnici istakli da su ova i naredne godine prelomne da u Srbiji primarna poljoprivreda počne da se podiže na viši nivo. Prošla godina, kada je reč o poljoprivredi, bila je prosečna, rekao je direktor MK Agriculture u okviru kompanije MK Group Strahinja Marjanović i dodao da su rezultati postignuti u 2019. godini bolji u odnosu na prethodne godine, ali da je to daleko od onog što može da se postigne.

"Na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu smo čuli neke veoma optimistične stope privrednog rasta. Nažalost, u poljoprivredi taj rast nije tako veliki, da ne kažem da smo na nekoj nultoj stopi što znači da naša poljoprivreda ipak stagnira", rekao je Marjanović. Na panelu "Industrija 4.0 i održivi razvoj poljoprivrede", on je rekao da postoji veliki prostor da se u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji napravi iskorak i da za to postoje mnoge mere. Naveo je da je 40 odsto površine na MK imanjima pod navodnjavanjem, što je 10 puta više u odnosu na prosek u Srbiji. Ukazao je da su klimatske promene sve veći izazov za poljoprivredu, te da bez navodnjavanja nije moguće zadržati postojeće prinose, a kamoli ih povećati.

"Mi na našim imanjima ostvarujemo prinose koji su u ravni s nemačkim, francuskim, američkim koji su najbolji u svetu. Mi smo na tom nivou i farmeri, prateći naše primere, mogu da dostignu taj nivo", naveo je Marjanović i istakao da je poljoprivreda stabilnost. Direktor distribucije u kompaniji “Delta Agrar” Luka Popović naveo je da je Srbija prošle godine izvezla preko tri miliona tona kukuruza, što je, istakao, apsolutni rekord.

“Ali, mi i dalje izvozimo kukuruz, i dalje izvozimo sirovinu, ne izvozimo nikakvu dodatnu vrednost uz to, a imamo potencijala za takve stvari", dodao je, međutim, Popović. Šef Agrobiznis tima za region jugoistočne Evrope EBRD-a u Londonu Miljan Ždrale je rekao da je prošla godina, kada je u pitanju poljoprivreda, bila poprilično aktivna i istakao da Srbija konačno, posle 30 godina, ima pristup egipatskom tržištu. On je rekao i da, međutim, klimatske promene utiču na kompletan lanac u poljoprivrednoj proizvodnji. Između ostalog, pomenuo je, jedan od izazova afrička svinjska kuga koja je, dodao je, ozbiljan problem.

"U Rumuniji i Bugarskoj trenutno imamo farme i farme koje nestaju i mislim da će taj rizik zahtevati izuzetne investicije i menadžment, a to mogu samo najveći. Mislim da naša mesna industrija mora da prođe kroz stepen konsolidacije i modernizacije jer u ovakvom obliku nije spremna da odgovori na to", dodao je Ždrale.

Na panelu je, između ostalih, govorio i generalni direktor kompanije Al Dahra Serbia Vojin Lazarević koji je rekao da je poljoprivreda stabilizirajući faktor i i sigurno jedan od stožera ekonomije, a NLB Banku je predstavljao Vlastimir Vuković član izvršnog odobora.

Poštovani proizvođači sa teritorije grada Beograda, ovim Vas putem obaveštavam o upravo objavljenom konkursu kojim grad Beograd podstiče poljoprivrednu proizvodnju za gazdinstva registrovana na teritoriji grada Beograda (a to je velika teritorija), za povrtarsku i voćarsku proizvodnju, za pčelarstvo, za stočarsku proizvodnju, kao i za traktore i priključne uređaje. 

Konkurs obuhvata namene kao što su protivgradne mreže, navodnjavanje sistemom kap  - po - kap, zaštićeni prostor - plastenike, ograde za ograđivanje zasada itd. Grad Beograd je obuhvatio i nabavku mehanizacije u smislu traktora ili priključnih uređaja, što su sigurno velike potrebe gazdinstava sa teritorije cele Srbije, pa tako i Beograda. Traktori obuhvaćeni za sada ovim javnim pozivom treba da su barem delom sklapani na teritoriji Republike Srbije, slično kao što je stajalo i u pozivu po nacionalnim merama koje je objavila Republika, tj. Ministarstvo. 

O detaljima možete se informisati na samom sajtu grada. 

Molim pažljivo pročitajte objavljene konkurse i utvrdite da li odgovarate uslovima, sa mojom napomenom da ispratite deo oko mesta registracije gazdinstva, kao i lokacija proizvodnih površina koje trebaju biti na teritoriji grada.

Konkursi su namenjeni za mala porodična gazdinstva, očekuje se da veća gazdinstva konkurišu za IPARD II program finansiranja.

Rokove za prijavu imate u samom javnom pozivu, ali oni su pristojni, mesec dana od dana objavljivanja. 

Konkursi su dali i određene kriterijume za bodovanje, i sve dobrim delom stoji objavljeno u pozivu. Kako sredstava najčešće nema dovoljno, bodovanje će rezultirati rang listom.

U nastavku mejla možete naći link do objavljenog konkursa

https://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/910-oglasi/  

Ukoliko niste proizvođač sa teritorije grada Beograda, molim prosledite informaciju kome smatrate da je potrebno, a u cilju boljeg obaveštavanja poljoprivrednih proizvođača sa teritorije Beograda. U interesu nam je da se sredstva utroše, jer ukoliko se utroše neko ko donosi odluke može odlučiti i da ih uveća.

 

Ukoliko Vam je potrebna pomoć oko rada na dokumentaciji, moj tim i ja Vam stojimo na raspolaganju. U tom slučaju molimo da se javite u što skorijem roku, kako bi ostalo dovoljno vremena za rad na predmetu.

 

Srdačan pozdrav, 

 

U nastavku mejla pregled modela koji se barem delom slapaju u Republici Srbiji, a proizvođače po ovome takođe lako možete pronaći na internetu i dodatno se informisati.

 

 
FOTON/LOVOL 354 SA KABINOM 
 
FOTON 454 - SA KABINOM 
 
FOTON/LOVOL 504 - SA KABINOM - https://bit.ly/2RigLr2
 
LOVOL 604 - SA KABINOM 
 
Mahindra 475 
 
Mahindra 575 - 
 
Mahindra 595 Turbo 
 
Mahindra 6050 4WD 
 
YTO-SG354 
 
YTO-SG354 - SA KABINOM 
 
YTO-454 2WD 
 
YTO-454 4WD 
 
YTO-504 ( Euro kabina ) 
 
YTO-504 ( Standardna kabina ) 
 
YTO-MF504C - Euro III Motor 
 
YTO-554 
 
YTO-X804 
 
Belarus 82.1 
 
Belarus 820 Standard 
 
Belarus 820 Eurolux 
 
Belarus 820 Ravan most 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 1 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 2 
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 1-
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 2 
 
SOLIS 45,2wd - ( bez kabine ) 
 
SOLIS 45,2wd - ( sa kabinom ) 
 
SOLIS 50,2wd
 
SOLIS 50,4wd 
 
SOLIS 50,2wd - ( sa kabinom) 
 
SOLIS 50,4wd ( sa kabinom) 
 
SOLIS 60,4wd 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i grejanjem 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i klimom 
 
SOLIS 75,2wd
 
SOLIS 75,4wd
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom i klimom)
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom i klimom)
 

--

Čedomir Nikolić
064 149 14 84
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
skype: cedomir_nikolic
 

Opšte je poznato da mladi masovno odlaze sa sela, napuštaju svoja domaćinstva, koja zarastaju u korov. Da baš i nije sve tako, primer je Milica Đorđević iz sela Bratiševac, nedaleko od Babušnice.
“Osnovna delatnost na našem poljoprivrednom gazdinstvu je stočarstvo, tačnije ovčarstvo. Obrađujemo 10 hektara zemlje, od koji su određene površine pod
pašnjacima, koje koristimo za ispašu ovaca.” rekla je Milica.
Koliko njena porodica poseduje ovaca, gde plasira svoje proizvode i šta studira, pročitaćete u nastavku teksta..
“Trenutno posedujemo 180 ovaca, sa velikim ambicijama da proširimo stado. Trudimo se da što više pažnje posvetimo ishrani ovaca, jer je to preduslov za profitabilnu proizvodnju i dobar kvalitet prizvoda. Hranu uglavnom proizvodimo na svom imanju, sa pašnjacima i livadama koje su nam na raspolaganju tokom cele godine.”
Gde nalazite tržište za svoje proizvode?
“Što se tiče proizvoda, za njih imamo adekvatno tržište. Uglavnom je to ugovorena proizvodnja sa mušterijama, s tim što ponekad svoje proizvode prodajemo na
pijaci. Veći deo dobijenog mleka predajemo mlekari, dok onaj manji deo prerađujemo u mlečne proizvode, tačnije u ovčiji sir.“
Da li ste do sada koristili podsticaje ?
“Za sada imamo 120 umatičenih grla za koje nam država redovno isplaćuje subvencije u iznosu od 7000 dinara po grlu. Mali broj grla nije umatičen, uglavnom
su to grla koja su od početka planirana za prodaju. Takođe bih morala da napomenem da dosta pažnje posvećujemo podmlatku, svako grlo koje planiramo da dalje gajimo prolazi proces matičenja. “ dodala je Milica
Šta studiraš i možeš li nam reći šta te je privuklo da ostaneš na selu i nastaviš tradiciju svoje porodice?
"Upisala sam smer stočarstvo, pre svega zato što se moja porodica godinama bavim ovim poslom, odnosno ovom granom poljoprivrede, ali i prema neizmernoj ljubavi prema životinjama. Sada sam već pri kraju studija, mogu da kažem da je to za mene prelepo životno iskustvo, koje mi je dalo mnogo formalnog znanja o onome čime planiram da se bavim u budućnosti, ali i neformalnog znanja koje nam profesori nesebično prenose i podstiču nas da cenimo prave vrednosti,
ostanemo na selu i širimo svoju stočarsku proizvodnju.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Nectar grupa je juče predstavila prvi regonalni izveštaj o održivom poslovanju i između ostalog najavila ulaganja od 7 miliona evra u proizvodnju “zelene” energije i uvođenje nove ambalaže biljnog porekla u svom strateškom opredeljenju da održivo posluje. “Sa ulogom lidera ide i odgovornost. Odgovornost prema našim potrošačima, prema zaposlenima, prema vlasnicima ali dodao bih i veoma važnu odgovornost prema zajednici u kojoj poslujemo. Održivo poslovanje je globalno aktuelna tema a ono što je specifično za nas je da mi nemamo obavezu globalnog izveštavanja i usklađivanja sa UN ciljevima održivog poslovanja, ali smatramo da je naša obaveza da održivost bude naše strateško opredeljenje. Identifikovali smo četiri prioritetne oblasti u kojima verujemo da kao kompanija možemo da napravimo najveći doprinos a to su Ljudi, Društvo, Lanac vrednosti, Ambalaža. Ponosni smo što imamo 46% žena u višem menadžmentu Nectar grupe a 53% u Fructalu, značajno iznad istočno-evropskog proseka (32%); više članova 45 porodica je u isto vreme radilo ili radi u Fructalu, a 63% naših zaposlenih su roditelji. Osnovali smo Fondaciju “Nije svejedno” u Srbiji da bismo na struktuiran i transparentan način dali doprinos razvoju društva i podržavamo regionalne projekte koji doprinose aktivnom načinu života. 84% ambalaže u koju pakujemo naše proizvode je reciklabilno. Nastavićemo da promovišemo modele reciklaže i plan nam je da PET to PET model recikliranja koji uspešno funkcioniše u Sloveniji proširimo u celom regionu u narednih 10 godina. Stalno unapređujemo naš portfolio proizvoda i razvijamo proizvode sa dodatom vrednošću za zdravlje i balans organizma tzv wellbeing proizvode – trenutni udeo tih proizvoda je porastao na 12% ukupnog prometa”, rekao je Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe.

Nectar je najavio i prelazak na pakovanje biljnog porekla sa svojim dugogodišnjim partnerom, globalnim liderom u segmentu kartonske ambalaže, kompanijom Tetra Pak. “U pitanju su pakovanja koja su 84% biljnog porekla na bazi šećerne trske, sa 18% smanjenom emisijom ugljen dioksida (CO2) u odnosu na standardna pakovanja”, izjavila je Dušica Bojić, marketing menadžer za jugoistočneu Evropu kompanije Tetra Pak.

Najavljena su i dalja unapređenja energetske efikasnosti i ulaganje od preko sedam miliona evra u održive izvore energije, u kojima se koristi organski otpad iz prerade voća i druge organske materije za proizvodnju “zelene energije” (biogasno postrojenje u Bačkoj Palanci, kotao na bio masu u Vladičinom Hanu) sa ciljem 20% smanjenja emisije štetnih gasova do 2030. godine.

“Kroz partnerstvo sa lokalnim samoupravama radićemo na unapređenju modela prikupljanja reciklažnog otpada na poboljšanju efikasnosti korišćenja voda za minimum 15% do 2027. godine i uvođenja sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Sve ovo radimo jer nam nije svejedno da li održivo poslujemo i kakvo društvo ostavljamo budućim generacijama”, ističe Mihailo Janković.

Ministarka bez portfelja prof. dr Slavica Đukić Dejanović zadužena za demografiju i populacionu politiku, i predsednik Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UNa za održivi razvoj do 2030. godine istakla je važnost održivog poslovanja i posvećenost Vlade republike Srbije u sprovodjenju aktivnosti uz praćenje preporuka generalnog sekretara UN: “Nectarovi rezultati koji su predstavljeni u Izveštaju o održivom poslovanju su pravi primeri dobre prakse i u skladu su sa merama koje smo na nivou Vlade RS doneli. Verujemo da će se i drugi privredni subjekti uključiti u ovu mrežu aktivnosti u kojima kompanija Nectar već prednjači”, rekao je Janković.

Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe

Poseban osvrt, na značaj uticaja održvog poslovanja na privredu Srbije, dao je Mihailo Vesović, direktora sektora Privredne Komore Srbije za strateške analize, usluge i internacionalizaciju: “Nectar grupa ovim izveštajem, dosadašnjim i najavom novih velikih investicija u inovativna rešenja za održivo poslovanje potvrđuje da nije samo jedan od naših najuspešnijih poslovnih sistema i lider u svom biznisu u regionu, nego i odgovorna kompanija koja brine o svojim zaposlenima i njihovim porodicama, farmerima, poslovnim partnerima, potrošačima, zajednici i životnoj sredini u kojoj radi. Na taj način daje najbolji primer drugim kompanijama. To je posebno važno jer održivo poslovanje postaje jedan od ključnih stubova daljeg razvoja privrede a nefinansijsko izveštavanje od ove godine, obavezno i u Srbiji, prvo za velike kompanije sa više od 500 zaposlenih”.

Izvor: http://progressivemagazin.rs/ 

Prodajom nekadašnjeg požeškog pa čak i srpskog giganta „Budimke“ za poljoprivrednike Požege ali i većeg dela Srbije otvaraju se brojne nove mogućnosti. Naime, posle višegodišnje pauze na tržištu bi se već u aprilu ponovo mogli pojaviti proizvodi „Budimke“. Ovo je, između ostalog, rečeno na Zimskoj školi za poljoprivrednike koja se već tradicionalno sedmu godinu zaredom organizuje u Požegi. Reporter: Od privatizacije „Budimke“, požeške fabrike za preradu voća i povrća krajem novembra prošle godine, svi se pitaju kada će i šta početi da radi u ovom nekadašnjem gigantu. To je bilo i jedno od pitanja koje se čulo prvog dana održavanja Zimske škole za poljoprivrednike u Požegi kojoj su prisustvovali i članovi porodice Marković, vlasnici ITN - Grupe, a ujedno i novi vlasnici „Budimke“.

Aleksandar Marković ITN-Group: Kao što i sami znate, mi smo „Budimku“ ušli tek krajem novembra, od tada pa sve do danas radili smo na infrastrukturnim delovima „Budimke“ da uspostavimo fabriku sa strujom, sa vodom, sa gasom i tek, evo, u zadnjih dve nedelje možemo da prekontrolišemo opremu i vidimo i znamo tačno kada će „Budimka“ moći da izbaci prve proizvode. Kao što smo i rekli kada smo kupovali „Budimku“, naša procena je bila da će u prvom kvartalu da „Budimka“ počne svoju proizvodnju, da izbaci prve proizvode, to se možda malo pomerilo na neku sredinu aprila, ali imaćemo znači start proizvodnje u aprilu svakako. Ono što vaši gledaoci i slušaoci mogu da, da saznaju u stvari novo jeste da svakako za ovu sezonu, što se tiče sezone jagodičastog voća, aktivno ćemo krenuti u pripreme otkupa jagodičastog voća u ovom kraju.

Dakle, poljoprivrednici već mogu da računaju da imaju kome da prodaju svoje voće i povrće ali ne raduju se samo oni. Mnogo je onih koji u pogonima „Budimke“ očekuju da nađu zaposlenje, što je dobrobit za sve pojedince, ali i celu zajednicu, kaže prvi čovek požeške opštine. Đorđe Nikitović predsednik opštine Požega: Pa, sigurno će imati jedan veliki značaj za voćarstvo u ovom kraju. Znamo svi da je 80-ih godina, kad je „Budimka“ bila u punoj snazi imala oko 1.000 radnika i 1.000 kooperanata. Ta kooperacija se vraća i mogu očekivati da će ponovo sela biti življa, da će se mladi vraćati na selo, a i naš akcenat je da se što više mladih uključi kako u poslove poljoprivrede tako i druge poslove.

Aleksandar Marković ITN-Group: Ono što nas zaista raduje jeste što je veliki, zaista veliki broj stigao CV-jeva na našu adresu. Ja pozivam još sugrađana da pošalju CV-jeve, da se prijave za posao. Mi ćemo svakako već krenuti u martu mesecu da primamo nove proizvodne radnike, tehnologe i druge, druge profile. Reporter: Pored svega ovoga vlasnici „Budimke“ su na Zimskoj školi za poljoprivrednike održanoj u Poljoprivrednoj školi „Ljubo Mićić“ u Požegi najavili da su spremni da uđu i u projekat dualnog obrazovanja sa poljoprivrednom školom, što bi bio samo još jedan u nizu benefita, od revitalizacije „Budimke“ na zadovoljstvo, što je često retkosti, svih, od učenika preko radnika i poljoprivrednika do prerađivača i konačno potrošača. Po svemu sudeći već za nekoliko nedelja.

Izvor: Prva televizija Emisija: Plodovi dobre zemlje

Vinogradari i vinari slave Sv.Trifuna, zaštitnika vinove loze. I kako običaji nalažu, tada se prvi put u novoj kalendarskoj godini odlazi u vinograd i simbolično orezuje loza. Uoči praznika stigle i nove subvencije. Evo kako se u Srbiji slavi Sveti Trifun. Prenosimo izveštaje TANJUGA, RTV-e i RTS-a.

Sveti Trifun obeležen i u Leposaviću LEPOSAVIĆ, 14. februara (Tanjug) - Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara i vinara, obeležen je danas i na Kosovu i Metohiji, u vinogradima Slaviše Lakićevića u Leposaviću, sečenjem slavskog kolača i tradicionalnim orezivanjem čokota i zalivanjem vinom. Lakićević, koji je veći deo svog života proveo u inostranstvu, pre nekoliko godina odlučio je da u svom rodnom mestu podigne zasade vinove loze koji se danas prostiru na gotovo 12 hektara. Uspešnu i berićetnu godinu svim vinogradarima na tom području poželeo je i predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Zoran Todić. "Novi zasadi vinove loze koji su nikli na teritoriji naše opštine imaju velikog značaja, ne samo za ljude koji se bave tim poslom, već i za čitavu našu opštinu. Mi cemo pomagati našim vinogradarima u budućnosti, a Vlada Srbije je opredeljenja da ulaže značajna sredstva, jer podneblje u našoj zemlji, pa i u našoj opštini, pogoduje za razvoj ove kulture", rekao je Todić.

Živković: Vinogradi dobro prezimili i u dobroj su kondiciji JAGODINA, 14. febrara (Tanjug) - Ceremonijom sečenja slavskog kolača i simboličnim orezivanjem čokota vinove loze uz zalivanjem vinom, zaposleni Vinarije "Piano" u Jagodini, sa brojnim gostima, obeležili su danas vinogradarsku slavu Svetog mučenika Trifuna. Zoran Živković, predsednik Viteškog reda "Steva Pisar" iz Paraćina, inače dobar poznavalac vinograda i vina u Pomoravlju, a i sam vinogradar, izjavio je Tanjugu da je prošla godina kada je u pitanju rod i kvalitet bila izuzetno dobra, a svi su izgledi da će takva biti i ova, jer su, kazao je, vinogradi dobro prezimili i u dobroj su kondiciji. Vinarija "Piano" nekadašnji "Jagodinski podrumi" je, inače, na "Vinskom putu kroz Srbiju" i ima pod lozom 64 hektara, a vlasnik je Ljubiša Milosavljević. "Piano" je vinograde preuzeo od "Jagodinskih podruma" 2010. godine i u početku su poslovali pod imenom "Jagodinska vinarija 1892". U samom vinogradu je vinarija sa najmodernojom opremom firme "Bućer" iz Francuske, koja godišnje ubere prosečo 400 tona grožđa i proizvede 500.000 boca vina.

Tradicionlnim susretom vinara i vinogradara na oglednom dobru deprtmana za voćarstvo i vinogradarstvo Novosadskog poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima obeležen je Sveti Trifun. Ovaj praznik se obeležava u gotovo svim vinogradima simboličnim orezivanjem čokota loze, koja označava početak vinogradarske godine. Aleksandar Mrđanin, vlasnik vinarije: Sada je vreme kada se vinova loza reže, ono što sada možemo očekivati to je vreme dosta toplije u odnosu na neke višegodišnje proseke. Možemo eventualno očekivati nek ranije kretanje loze, što opet može doneti neke svoje rizike, imamo rizik od prolećnih mrazeva nadamo se da će sve biti kako treba. Na današnji dan kada pada kiša ili sneg da će biti rodna godina. Vinogradarima i vinarima je na prvom mestu kvalitet ali nije ni loše da bude dovoljna količina kvalitetnog grožđa. prof. dr Dragoslav Ivanišević, poljoprivredni fakultet Novi Sad: Prethodna godina je bila sa kvalitetom jako dobra, prinosi su bili malo redukovani ali to je samim tim značilo da je kvalitet dobar i nadamo se da će vina stvarno biti dobra. Milim da imaju izuzetan potencijal i radićemo na njihovom kvalitetu

Trstenik:Obeležili Sv.Trivuna i razgovarali o vinogradarstvu TRSTENIK, 14. februara (Tanjug) - U Trsteniku je danas obeležena vinogradarska slava Sveti Trifun, a proslavu su 16. put organizovali Kancelarija za poljoprivredu opštine Trstenik i Turistička organizacija grada. Proslava je uvek dobra prilika da se oceni prošlogodišnja proizvodnja, proglase najbolja vina i da se proveseli uz tradicionalno rezanje slavskog kolača i kulturno-umetnički program. Predsednik opštine Trstenik Aleksandar Chirić rekao je za Tanjug da je opština prepoznala vinogradarski potencijal i da je potrebno proizvođačima dati potencijal i dodao da je zahvaljujući inicijativi lokalne samouprave, država odlučila da subvencioniše proizvodnju kalemova. "Ovo je dobra prilika da vinogradari pokažu šta su tokom godine radili i kakav su vina proizveli. I da se izaberu najbolji proizvođači i na taj nacin i mi promovišemo Trstenik. Smatram da imamo jako kvalitetna vina i da je ovo dobro podneblje za vinogradarstvo. Trsteničko vino bi moglo da postane jedan od brendova", rekao je Chirić, koji je danas u porti crkve u Trsteniku orezivao vinovu lozu. Vinogradar Milomir Milosavljević iz Bučja kod Trstenika kaže da je sada država stala iza vinogradara i da je trsteničko podneblje postalo izuzetno za vinogradarstvo. "Srpska vina već nalaze mesta u celom svetu i prepoznatljiva su. Iskreno, možemo parirati francuskim, australijskim i američkim vinima. Pre godinu dana smo izvezli jednu količinu u Kinu, a tri vrste naše autohtone sorte, Prokupac, Tamjanika i Roze od Prokupca su zavrsili u Japanu. Prošle nedelje su otisli i u SAD", rekao je Milosavljević. Osim što je Sv.Trifun povod za slavlje, ovo je bila i dobra prilika da se sagleda realno stanje u vinogradima na području Trstenika. Na teritoriji opštine Trstenik pod vinogradima je zasađeno 2.200 hektara. Na 20 hektara gaje se vinske sorte sa geografskim poreklom, a na 1.500 hektara gaje se ostale vinske sorte. Stone sorte zasađene su na 680 hektara. Svake godine se na području ove opštine, prema podacima dostupnim na sajtu opštine, proizvede oko 15.000 tona grožđa.

Uoči najvećeg vinskog praznika, na manifestaciji "Sveti Trifun" na Savskom vencu, stručnjaci su birali između 295 prijavljenih vina i izabrali najbolja u osam kategorija. Ocenjivali su ih elektronski. Nagrade su uručene, između ostalog, za najbolje tradicionalno proizvedeno vino - italijanski rizling iz 2018. godine, i najbolje crno vino od autohtone sorte za rezervu "Tri Morave" iz 2016.Aleksandra Barojević iz šidske vinarije "Vista hil" iznenađena je nagradom za najbolje tradicionalno proizvedeno vino. "Nismo ni etiketu pripremili, limitirana je serija, tek smo počeli da radimo na prirodnoj bazi vina i zato mi je baš drago što smo, mislim baš je bilo iznenađenje", kaže Barojevićeva. Nevena Ilić iz jagodinske vinarije "Temet", dobitnica nagrade za vino autohtone sorte, navodi da je za tu vinariju prošla godina bila vrlo uspešna i da je osvojila mnogobrojne nagrade. "Skrenula bih pažnju na ovo vino, da je i na najprestižnijem takmičenju u Londonu, na Dekanteru, osvojilo zlato", istakla je Ilićeva. Prošlogodišnja zarada od izvoza vina, vredna 19 miliona evra, podstakla je državu da subvencioniše nove zasade, laboratorijske analize, mašine, opremu i zaštitu geografskog porekla. Ministar finansija Siniša Mali naveo je da je upravo 8,9 miliona evra i u budžetu za 2020. godinu, tačno onoliko koliko su vinari tražili. "Mali korak, tri puta više, doduše, nego prošle godine. Mali korak napred, ali dovoljno nam pokazuje i nama i vama koliko smo ozbiljni da neke stvari promenimo u ovoj industriji da zajedno idemo dalje", kaže Mali. Vinarstvo u Srbiji već porede sa IT sektorom, jer godišnje raste po stopi od 20 odsto. Mogućnosti su mnogo veće, a prvenstvo u razvoju imaće stare domaće sorte grožđa.

Desetogodišnja nacionalna strategija za razvoj vinarstva i vinogradarstva biće usvojena do kraja meseca. Od izvoza vina protekle godine smo zaradili 19 miliona evra a godišnja stopa rasta je oko 20 odsto. Država kaže da je uvidela neslućene mogućnosti za razvoj i najavljuje nove investicije. Reporter: Uoči najvećeg vinskog praznika više od 30 profesora, somelijera i enologa birali su najbolja domaća vina među 295 prijavljenih na manifestaciji Sveti Trifun na Savskom vencu. Pre ocenjivanja sa njima je razgovarala premijerka. Po značaju za privredu Srbije vinarstvo je uporedila sa IT sektorom i najavila investicije od oko 300 miliona evra u tu proizvodnju. Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije: Nema pametnijeg ulaganja nego kada imate potencijal, kada imate nekako urođenu ljubav prema tome od naših ljudi i kada imate sve više mladih ljudi koji se tim bave. Imamo zaista vrsne stručnjake i verujem da kroz tu strategiju, kroz ovakve godišnje događaje da ćemo imati mnogo veći povraćaj na investiciju u narednim godinama. Reporter: Na spisku za državne subvencije su novi zasadi, labaratorijske analize, mašine, oprema, zaštita geografskog porekla. Premijerka napominje da je najbrže rastući sektor turizma upravo vinski i najavljuje obeležavanje vinske rute na autoputu "Miloš Veliki". Srpska vina bi na svetsko tržište trebalo da stignu pod zajedničkim brendom a posebno pažnju dobiće stare sorte grožđa. Stevan Rajeta, somelijer i predstavnik Saveza vinara i vinogradara Srbije': Želimo da pošaljemo sliku svima u svetu da pokažemo da imamo stvarno lepa vina, da imamo kvalitetna vina a da ćemo u narodnom periodu sigurno napraviti još boljea, a u našem okruženju, naša vina su danas istupila ispred svih. Reporter: Na takmičenju se prijavilo 110 vinarija a ocenjivanje u 8 kategorija je tajno. Čaše sa vinom obeležene su šifrom. Gotovo tri stotine vina ocenjivače se elektronski putem aplikacije koja je napravljena specijalno za ovu manifestaciju. Najbolje vino biće proglašeno večeras posle 20 sati a pobedniku će nagrada biti uručena u Kući kralja Petra Prvog. Za Dnevnik  pripremila Marija Miladinović.

LEPOVO: U čast Sv. Trifuna zaštitnika lozara i vinogradara, danas su tradicionalno orezani vinogradi vinarije "Tikveš" na lokalitetu Lepovo, u Severnoj Makedoniji, kako bi rod bio kvalitetan a vinska godina plodna. Orezivanje vinove loze, prema običajima, obavio je generalni direktor vinarije "Tikveš" Radoš Vukićević i makedonski ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Trajan Dimkovski. Kao i svake godine, u orezivanju su učestvovali premijer, predstavnici diplomatskog kora, političkog kora, poslovni partneri i saradnici vinarije "Tikveš", navodi se u saopštenju kompanije. Ovaj praznik simbolično označava početak novog ciklusa proizvodnje grožđa, a mi očekujemo da će ova godina biti odlična za vrhunska vina", rekao je generalni direktor vinarije "Tikveš", Radoš Vukićević, čestitajući praznik lozarima i vinarima. Dodao je da su aktivnosti vinarije usmerene na globalne klimatske promene, kao što je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i da u tom cilju rade na projektu koji će "Tikveš" učiniti prvom "zelenom" vinarijom u ovom delu Evrope koja radi u skladu sa principima zaštite životne sredine.

Izvor: Tanjug, RTV, RTS1, Dnevnik Novi Sad

Premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je danas da će do kraja februara biti usvojena prva desetogodišnja Strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva koja predvidja da se do 2030. godine u taj sektor uloži 300 miliona evra. "Strategija če trasirati put kako da dalje razvijamo ovaj sektor i kako da imamo najkvalitetnije znanje i vina i na taj način predstavimo Srbiju u inostranstvu", kazala je ona na otvaranju ocenjivanja srpskih vina u okviru manifestacije "Sveti Trifun na Savskom vencu", koji je prvi put organizovao Savez vinara i vinogradara Srbije. Vinarstvo za Srbiju, kako je istakla, je veliki potencijal koji ima rast sličan IT sektoru koji iznosi oko 26 odsto godišnje, dok izvoz vinarstva raste po stopi većoj od 20 odsto godišnje. Brnabić je podsetila i da je izvoz vina 2018. godine bio oko 19 miliona evra, i ima jak uzlazni trened, zbog čega očekuje da se on nastavi i narednih godine. Ona je dodala da država već podržava sektor kroz podsticaje za nove zasade vinograda, kompenzaciju trošlkova laboratorija, subvencije za opremi i mašine, za geografsko poreklo, a podrška dolazi i iz EU fondova. "Ovo je važan sektor i za turizam, jer je vinski turizam najbrže rastući sektor turizma u svetu i preko Ministarstva turizma će se uložiti više novca u njegov razvoj", kazala je Brnabić. Kao primer je navela da će se i na auto-putu "Miloš Veliki" narednih meseci postaviti signalizacija za vinske rute i vinare. "Ova sektor nam je pokazao da za dve godine može da se etablira kao jedna od vodećih u našoj ekonomiji, koja na pozitivan način predstavlja Srbiju", kazala je Brnabić. Somelijer i zastupnik Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta kazao je da je cilj skupa na kome se ocenjuju najbolja domaća vina, pomoć u promociji i odabiru najboljih vina iz Srbije, koja bi što bolje trebalo predstaviti svetu. On je istakao da se velika pažnja obraća i na sadnju autohtonih sorti groždja. Dodao je i da se radi na širenju vinogradarskih poseda, kako bi se maksimalno iskoristilo zemljište pogodno za gajenje vinove loze. Savez vinara i vinogradara Srbije prošle godine je osnovalo 12 udruženja vinara Srbije i postavilo kao krovnu instituciju izmedju Vlade Srbije i vinara. Na manifestaciji "Sveti Trifun na Savskom vencu" za ocenjivanje vina se prijavilo 110 vinarija iz Srbije, a ocenu kvaliteta 295 vina, koja su grupisana u osam kategorija, uradiće 32 stručnjaka, medju kojima su enolozi, tehnolozi, somelijeri i profesori. Biće ocenjivana vina koja su registrovana u slobodnoj prodaji i proizvode se u Srbiji, a podeljena su u kategorije: belo vino od autohtone sorte, belo vino od internacionalne sorte, roze vino od bilo koje sorte, crveno vino od autohtone sorte, crveno vino od internacionalne sorte, penušava vina (bela, roze, svih stilova), tradicionalna proizvodnja vina (organska vina, biodinamička vina, oranž i ostala vina rađena po nekoj tradicionalnoj metodi) i slatka i aromatizovana vina. Prvi put u Srbiji će se ocenjivanje vina vršiti uz pomoć aplikacije koja je napravljena specijalno za ovaj skup, kako bi se na taj način izbegle moguće nepravilnosti.

 

Izvor: BETA

Savremenom društvu preti opasnost od velikog zagađenja životne sredine: uticaja industrije, supstituta globalnog zagrevanja, otpadnih voda, izduvnih gasova, i itd. Proporcionalno sa rastom zagađenosti, raste i potreba za turističkim kretanjem tj. zdravom prirodnom sredinom. Poznata je i izjava švajcarskog pisca Ž.Žak Rusoa koja glasi „ Natrag u prirodu.“ Velika ljubav Rusoa prema prirodi proizilazi iz njegove filozofije da se čovek rađa dobar i da ga društvo iskvari. Jedan od bitnih ciljeva za zaštitu životne sredine je i pribavljanje finansijskih sredstava tj. kapitala koji će se usmeriti u pravcu ekonomske zaštite
i uspešne primene kapaciteta održivog razvoja. Turizam je pouzdana baza da se zaštićeni oblici prirode na ekonomski način valorizuju.
Održivi razvoj turizma je model razvoja koji podrazumeva odgovorno ponašanje prema životnoj sredini, i korišćenju prirodnih resursa, očuvanju ekonomskih,
ekoloških i kulturnih vrednosti, kao i stabilizaciji privrednog razvoja. Turizam ima kako pozitivan, tako i negatican uticaj na životnu sredinu. Pozitivni efekti turizma: odnose se na restauraciju zgrada, spomenika, istorijskih mesta. Negativni efekti turizma utiču na: zagađenje vazduha, zemljišta, flore i faune, smanjenje poljoprivrednih površina, i itd. Rast tražnje turista za zdravom i očuvanom životnom sredinom, i saradnja sa lokalnom zajednicom glavni su faktori razvoja održivog turizma.
Održivi razvoj turizma trebalo bi da se bazira na uravnoteženom korišćenju prirodnih resursa. Imajući u vidu razvoj tehnologije, i tehnoloških trendova, može
se reći da sve ove tehnološke inovacije, doprinose boljem standardu života, boljem zadovoljenju ljudskih potreba, samo pod uslovom da nemaju negativan uticaj na životnu sredinu. Održivi razvoj je dominantna filozofija koju mora poznavati svaki pojedinac u globalnoj ekonomiji ako želimo da zadovoljimo sadašnje potrebe a da ne kompromitujemo mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje.
Međunarodni biznis, i turizam na osnovu podataka Svetske trgovinske organizacije ( VTO 2006 ) je porastao po stopi 5,4 %, tj. 826 miliona dolazaka. Domaći turizam se procenjuje da je deset puta veći. Jedan od glavnih problema u turizmu je i uticaj životne sredine. Neminovan je i priliv turista sa različitim životnim navikama i aktivnostima koje remete ekonomski život. Glavni pristup u ekonomskoj analizi je odnos troškovi-dobit. Ekonomski su koristili analizu troškova i dobiti, kao i adekvatnu formulu za procenu monetarnih i nenovčanih troškova i koristi.
Jedan od metoda je i analiza planiranog bilansa stanja sve u cilju da se česti uticaji ne mogu izmeriti u novčanom smislu. Pravilno upravljanje resursima u turizmu je fokus uspeha.Težnja za konceptom održivog razvoja proizilazi upravo iz degradacije životne sredine. Prekomerna eksploatacija prirodnih resursa, negativan uticaj čoveka, elementarne nepogode, kisele kiše, erozije, pretvaranja plodnog zemljišta u pustinje, izumiranje flore i faune, samo su neki od
brojnih razloga ugrožavanja životne sredine. Kisele kiše predstavljaju glavni ekološki problem današnjice. One donose velike štete šumama, vodama, smanjujući prinose u poljoprivredi. Najveći zagađivači vazduha su: sumpordioksid, prašina, oksid ugljenika, azota, olovo. U atmosferi ima i teških metala iz prirodnih izvora šumski požari i prašina nanesena vetrom, živa, olovo, bakar, nikl. Izgradnjom šumskih kompleksa i travnih površina za odmor
i rekreaciju smanjuje se učešće teških metala u biosferi. Od kiselih kiša najviše stradaju travne formacije, kao i pogodna mesta za razvoj turizma, kampovanja i rekreaciju. Ekološka situacija je uslovila da su biljne i životinjske vrste izumrle. Životinjski svet je ugrožen neadekvatnim lovištima, staništima i rezervatima.
Zemljište je ugroženo komunalnim otpadnim vodama. Ekonomska zavisnost od potrošnje nafte i gasa, dovodi u pitanje i opstanak ekonomije i rast cena na
međunarodnom tržištu. Stoga se pokreće i pitanje snabdevanja energijom, koja se reflektuje u povišenoj ceni, koja najviše dotiče siromašnije slojeve stanovništva. Neizbežne su i klimatske promene. Neophodno je pronaći najbolje rešenje kako bi se zagađenost životne sredine svela na
minimum i ujedno zadovoljile potrebe za energijom. Potrebno je obezbediti adekvatna novačana sredstva i uskladiti saradnju između privatnog i javnog sektora.
Da bi se obezbedile investicije u životnoj sredini neophodno je usmeriti adekvatna finansijska sredstva koja u Srbiji nisu na zavidnom nivou. Prema programu zaštite životne sredine izvori finansiranja su: sredstva budžeta Republike Srbije, prihodi od naknada i taksi za zaštitu životne sredine. Naša zemlja dobija i razne vrste donacija iz inostranstva : Svetska banka, EU, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj i td. Najveći potencijali Republike
Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije su: biomasa, male hidroelektrane i geotermalna energija, iskorišćenje energije vetra i solarne energije. Energija sunčevog zračenja predstavlja takođe značajan izvor energije. Misija GGF`a je povećanje energetske efikasnosti i podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj Evropi. Fond direktno kreditira projekte obnovljivih izvora energije, ESCO kompanije, kao i kompanije koje pružaju
usluge ili su proizvođači EE. Sredstva su usmerena na projektno finansiranje obnovljivih izvora energije, i to: solarna energija, mini hidroelektrane, elektrane na biogas i biomasu, geotermalna energija i vetro-elektrane. Osnovni motiv za finansiranje projekata u oblasti životne sredine je pristupni proces Evropskoj Uniji, ali ne postoji precizna procena kolika finansijska sredstva taj proces zahteva. Nemačka je Srbiji odobrila kredit od 100 miliona evra
za projekte iz obnovljivih izvora energije.
Projekti su iz domena obnovljivih izvora energije, a dobijena je i bespovratna pomoć u iznosu od 10 miliona evra za smanjenje emisije štetnih gasova. Skupština Srbije usvojila je Zakon o javno-privatnom partnerstvu. Pre ovog zakona, bio je donet Zakon o javnoj svojini kojim su definisani imovinsko-pravni preduslovi za javno-privatno partnerstvo. Uloga javno-privatnog partnerstva je da podstiče domaće i strane investitore i banke da učestvuju u finansiranju projekta. (Časpopis HIT Menadžment, str. 51. )
Ekonomska politika i štednja resursa Uticaj ekonomske politike u oblasti kontrole resursa predstavlja ubrzani ekonomski rast, koji podrazumeva veću potrošnju i tražnju prirodnih resursa, veliko iscrpljivanje, tehnološki progres, zatim dominantnost privrednih resursa u odnosu na prirodne, kvalitet finalnih proizvoda
koji je veći i stopu korisnosti troškova prerade koji su niži, i itd. Zadatak ekonomske politike se odnosi na ostvarivanje što boljeg životnog standarda ljudi. U oblasti prehrambene industrije, lake industrije, ostvaruju se najbolji rezultati u smanjenju obima utroška materijala. Faktori koji utiču na štednju resursa su:
1. povećanje naučno-tehničkog progresa,
2. usavršavanje tehničkih uslova funkcionisanja granskih kompleksa i
3. razvoj proizvoda infrastrukture.
Postoje shvatanja ekonomista o štednji resursa:
1. Optimisti – veruju u razvoj nauke, tehnike, tehnologije, nove resurse, koji doprinose boljem regulisanju tržišta sa adekvatnim mehanizmom cena.
2. Pesimisti – po njima treba štedeti obnovljive i neobnovljive resurse za budući razvoj
3. Konzervarivci – koji smatraju da se konzervacijom datih resursa može ostvariti budući razvoj.
Sa razvojem ljudske civilizacije neracionalno korišćenje prirodnih resursa predstavlja ključan problem. Ono narušava ravnotežu između životne sredine, prirode
i društva. Iz tih razloga, neophodno je podići nivo svesti kod ljudi na viši nivo sve u cilju donošenja „zelenih“ zakona koji će biti usmereni na minimiziranje zagađenosti životne sredine. Precizno definisanje strategije, podizanje nivoa informisanosti i edukacije predstavlja pouzdanu bazu za očuvanje biosfere i bazu za opstanak za život ljudi, flore i faune.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je Konkurs za dodelu novca radi podrške mladima na selu i za navodnjavanje.Za podršku mladima u ruralnim područjima u AP Vojvodini u 2020. godini obezbedio je ukupno 270.000.000 dinara.

Maksimalan iznos koji mladi poljoprivrednici mogu dobiti po jednoj prijavi je do milion i po dinara, a najmanje pola miliona, sve u nameri da se demografski obnove ruralna područja radi podsticanja ostanka mladih na selu i njihovog povratka iz gradova.

Konkurom Sekretarijat za poljoprivredu AP Vojvodine želi da obezbedi podršku novim generacijama mladih poljoprivrednih proizvođača, pruži mogućnost razvoja i unapređivanja finansiranjem u fizičku imovinu gazdinstava, podstakne prerade na imanjima, kao i da pomogne osnivanje malih pivara, pa tako mladi u nerazvijenim delovima AP Vojvodine mogu računati da od države dobiju bespovratno i do 90 odsto za troškove uložene investicije. Prilikom obračuna uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost.

Konkurs je otvoren do 21. februara, a dodatne informacije zainteresovani kandidati mogu dobiti putem telefona 021/487-4430 od 10 do 13 časova. Tekst konkursa može se preuzeti s internet-adrese: njnjnj.psp.vojvodina.gov.rs.

Međutim, konkurs je ograničen i ne važi za sve mlade poljoprivrednike u Vojvodini, već samo za one koji ne žive na područjima Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Pančeva, Vršca, Sremske Mitrovice, Kikinde i Sombora.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je Konkurs za dodelu novca za sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka u APV u 2020. godini.

Cilj ovog konkursa je povećanje obradivih površina pod opremom i sistemima za navodnjavanje u pokrajini, kao i zaštita zemljišta kroz sprečavanje razvoja korova uz poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka.

Predmet konkursa je dodela bespovratnih sredstava za sufinansiranje postavljanje cevovoda i nabavke opreme i sistema za navodnjavanje: opremanje bunara, nabavka pumpi i agregata za navodnjavanje, nabavka sistema za navodnjavanje veštačkom kišom, subirigacija, materijala za pokrivanje povrtarskih i voćarsko-vinogradarskih kultura i cveća, u cilju zaštite od mraza – agrotekstil, malč-folije i drugo.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 7.000.000 dinara, odnosno 7.700.000 dinara za podnosioce prijava: fizička lica, preduzetnike i pravna lica čije je gazdinstvo registrovano na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, žene – nosioce registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i fizička lica i osnivača pravnog lice mlađa od 40 godina bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 70 odsto od prihvatljivih troškova investicije.Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 21.000 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost prihvatljivih troškova investicije jednaka 35.000 dinara ili veća od tog iznosa.Za realizaciju Konkursa za dodelu novca za sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka u APV u 2020. godini predviđen je ukupan iznos do 340.000.000 dinara.

Bespovratna sredstva za podršku investicija po tom konkursu utvrđuju se u iznosu do 60 odsto od prihvatljivih troškova investicije.Konkurs je otvoren do 21. februara 2020. godine.

Dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 021/487-4379 od 10 do 14 časova.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/pokrajina-za-podrsku-mladima-na-selu-obezbedila-270-miliona-dinara-25-01-2020

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30