Systiva – inovacija naučnika iz BASF-a, zaštitiće domaće useve u narednoj poljoprivrednoj sezoni Prvi put u istoriji zaštite bilja, naučnici nemačkog BASF-a razvili su fungicid kojim se tretira seme, a štiti list Na ovaj način, rana prolećna zaštita bilja će mnogo manje zavisiti od vremenskih uslova, čime se u značajnoj meri smanjuje rizik i obezbeđuje sigurnija zaštita pšenice i ječma Pojačana otpornost biljke značajna je za države koje svoju privredu, dobrim delom, baziraju na poljoprivrednoj proizvodnji, kao što je Srbija Novi Sad, 10. septembar 2019. godine - Stručnjaci najveće nemačke hemijske kompanije BASF predstavili su, u Novom Sadu, pred više od 200 domaćih poljoprivrednika najsavremeniju tehnologiju zaštite strnih žita - Systiva fungicid. Iz BASF-a kažu da je ovaj način zaštite pšenice i ječma, kao pionir u svojoj kategoriji, inovacija koja predstavlja pravi progres u nauci. „U pitanju je inovativno rešenje koje tretira seme, a štiti list, što će zaštitu strnih žita učiniti jednostavnijom i sigurnijom za poljoprivredne proizvođače. Systiva se iz semena kreće u nadzemne delove biljke i obezbeđuje višemesečnu zaštitu pšenice i ječma. Na taj način, usev je zaštićen od samog početka i od pojedinih bolesti koje se prenose semenom i zemljištem. Jedna od glavnih prednosti ove tehnologije je što, u optimalnim godinama, sa uobičajenim pritiskom bolesti, može zameniti prve prolećne tretmane, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da, vrlo često, u rano proleće, vremenski uslovi ne dozvoljavaju blagovremeni ulazak u njivu, što u značajnoj meri otežava zaštituˮ, objašnjava Andrija Lilić iz BASF-a. Systiva je značajna i zato što štiti useve od različitih bolesti koje su do sad napadale useve u Srbiji, a kao što su rđa, siva i smeđa pegavost pšenice, kao i mrežasta i sočivasta pegavost kod ječma. Lilić ističe da su mnogobrojni ogledi pokazali da je seme tretirano sa Systiva inovacijom zdravije, i da osim zaštite, Systiva podstiče biljku da razvije zdrav i snažan korenov sistem, što samim tim dovodi do boljeg usvajanja vode i hranljivih materija iz zemljišta: „Pokazalo se da gajena biljka lakše i sigurnije prezimljava, intenzivnije bokori i da je, samim tim, otpornija na nepovoljne uslove kao što su visoke ili niske temperature, duži sušni period i drugi stresni faktori.” Todor Evtimov iz BASF-a Bugarska je predstavio rezultate višegodisnjih istraživanja na području našeg regiona, a Andrija Lilić je zaključio da poboljšana otpornost biljke utiče na povećanje broja poniklih biljaka u uslovima hladnog vremena što je posebno značajno za države koje privredu, dobrim delom, zasnivanju na poljoprivrednoj proizvodnji kao što je Srbija. Nemački BASF je istakao i značaj partnerskih odnosa sa semenskim kucama koje su, takođe, učestvovale na ovom skupu. Ova vrsta partnerstva podrazumeva zajedničke aktivnosti na postizanju maksimalnog kvaliteta dorade i tretiranja semena. Predstavnici semenskih kompanija su poljoprivrednicima predstavili svoje planove i asortiman koji će biti zaštićen fungicidom Systiva, dok su poljoprivredni stručnjaci iz inostranstva podelili svoja iskustva u primeni ovog fungicida.

BEZ obnove sela, Srbija nema budućnost - neprekidno ponavljaju nadležni u državi, ali i stručnjaci, a jedan od načina da se ožive neka, gotovo nestala mesta, jeste kroz zadruge.Akcija države za povratak zadrugarstva do sada je dala solidne rezultate jer je oformljeno 560 zadruga, a bespovratnim sredstvima države pomognute su 94 zadruge, i to u ukupnom iznosu od blizu milijardu dinara. Ove godine je u budžetu, za iste namene, odvojeno 667 miliona dinara, koji će po konkursu koji se upravo završava, dobiti još najmanje 40 zadruga.

Situacija, međutim, nije ista u celoj Srbiji, pa tako u Jadru i Podrinju nije formirana nijedna zemljoradnička zadruga. U Malom Zvorniku, kako kaže predsednik opštine Zoran Jevtić, bilo je reči da se oživi stara zadruga, međutim, sve je na tome i ostalo.

- Osnovana je jedna zadruga u Azbukovici i to za gajenje ovaca rase romanovski - kazao je Miroslav Nenadović, načelnik Opštinske uprave u Ljuboviji. - Oni koji su dobili novac za te namene, zatražili su aneks ugovora, kako bi dobili još vremena i posao priveli kraju. Dobavljači ovaca nisu do sada uspeli da im isporuče ono što je traženo.Na Pešteru još nema zemljoradničkih zadruga koje bi, u saradnji sa državom, pospešile razvoj stočarstva u ovom kraju. Ima interesovanja, naročito mladih ljudi.

- Nedavno smo sa najboljim stočarima iz Đerekara, Tutina i okolnih sela osnovali zadrugu "Peštersko stado" - kaže Fehim Kurtović, predsednik zadruge. - Cilj nam je da se ukrupnimo i bolje povežemo.

U pirotskom kraju do sada su osnovane dve zadruge uz pomoć Vlade Srbije. Reč je o zadrugama "Stara pojata" iz dimitrovgradskog sela Željuša, koja je dobila oko 5,7 miliona dinara, i "Darovi Lučnice" iz sela Gorčince. Bave se proizvodnjom organske hrane i preradom povrća, paprike za ajvar.

Jedina stočarska zadruga u Pomoravskom okrugu, "Ovčari 035", dobila je preko projekta države 7,4 miliona dinara, za nabavku 250 ovaca rase virtemberg. Predviđeno je da svaki osnivač godišnje zadruzi vraća po sedam grla. Potpisan je i ugovor o poslovnom sporazumu sa izvoznikom i dobavljačem jagnjadi za Libiju, koji godišnje izveze 24.000 jagnjadi.U kraljevačkom kraju, s druge strane, vlada nešto manje interesovanje za ovaj način udruživanja, nego što je to slučaj sa drugim regionima. Ovde sada ima samo 18 registrovanih zadruga.

Na jugu zemlje, dve zadruge su dobile podsticajna sredstva, ali problema još uvek ima. Prema rečima Ljiljane Trajković iz zadruge "Poljanica trend", među proizvođačima još vlada nepoverenje u ovakav vid udruživanja. Tu je i čekanje na šalterima, ali i nepostojanje infrastrukture i sadržaja koji bi povezali mlade u ruralnim područjima. Zadruga "Grin milk" kod Vladičinog Hana, dobijena sredstva iskoristila je za opremu, ali i dalje ima problem sa otkupom mleka.U ARILjU je 2018. godine osnovana prva složena voćarska zadruga "Agrar eko-voće", uz podršku Ministarstva, vrednu 12,5 miliona dinara. Novac je utrošen na sadnice malina i poljoprivrednu mehanizaciju. Ova zadruga okuplja više od 150 proizvođača, a tu su i poljoprivrednici iz Vranjske Banje, Petrovca na Mlavi, Kragujevca i Velike Plane.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:815664-Zadruge-bi-mogle-da-sacuvaju-selo

Inženjer mašinstva Marko Ilić (35), napustio je Niš i trajno se preselio u rodno selo svog oca, Tamnjanicu kraj Bele Palanke.Odlučio je da tamo u porodičnoj kući proizvodi džemove.

Ilić je rekao da je ta odluka začudila mnoge njegove prijatelje i poznanike, ali da je on čvrsto rešen da se tim poslom bavi i ubuduće jer veruje da može da donese dobru zaradu.

"Prošle godine sam krenuo da proizvodim zimnicu i to na nagovor tetke Ljiljane Petrović koja je u Tamnjanici počela da uzgaja lavandu i smilje, ali i borovnice i ruže. Počeo sam da prerađujem pre svega borovnice i ruže, a onda i divlje jagode. Prošle godine su to bile skromne količine, a ove godine sam uvećao proizvodnju. Od početka godine proizveo sam 12.000 tegli džema", izjavio je Ilić.

On je kazao da prodaja domaće zimnice iz Tamnjanice ide dobro, tako da planira otvori i svoje prodavnice, pre svega u Nišu i Beogradu.

"Radim na tome da od proizvoda sa etiketom 'Tamnjanica eko plantaže' napravim brend. Planiram da osim slatke, proizvodim i slanu zimnicu. Prerađivaću papriku i praviti ajvar", istakao je Ilić.

Prema njegovim rečima, trenutno mu je najveći problem pronalaženje radnika za proizvodnju.

"U Tamnjanici nema mladih ljudi, ostala su samo staračka domaćinstva. Radnike uglavnom pronalazim u Beloj Palanci i okolnim mestima", izjavio je Ilić.

Selo Tamnjanica sa osamdesetak kuća na obroncima Suve planine oživelo je poslednjih nekoliko godina zahvaljujući plantaži lavande i smilja koja je u ataru tog sela "narasla" na preko 200 hektara.

U Tamnjanicu se poslednjih par godina osim Marka doselilo još desetak ljudi što je za meštane pravo čudo jer su u proteklih pola veka otuda svi samo odlazili.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=19&nav_id=1579659

Pirot, 11. jul 2019. – U novembru ove godine premijerno će biti prikazan video o poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima i tradicionalnim rukotvorinama iz Srbije sa geografskom oznakom koji imaju poseban značaj za prepoznatljivost jedne zemlje i njenih gradova i regiona jer jačaju imidž teritorije i lokalni identitet stanovništva i izvor su ekonomske snage sredina u kojima nastaju.

Video snimaju NALED i Etno mreža uz podršku švajcarske razvojne saradnje, a pored 57 proizvoda zaštićenih u Srbiji geografskog oznakom kao što su leskovački ajvar, futoški kupus, ariljska malina, sjenički sir, pirotski ćilim, bezdanski damast, u filmu će se naći i autentične rukotvorine poput staparskog ćilima, knjaževačkih dvopređnih čarapa, tekeriškog peškira, banatske šare i dr.

Prvi kadrovi snimljeni su na danas završenoj IV međunarodnoj tkačkoj koloniji koju je u Dojkincima organizovala Etno mreža, u partnerstvu sa Pirotom i Somborom, NALED-om i lokalnom zanatskom zadrugom "Damsko srce" i uz podršku ambasada Kanade i SAD. Kolonija je jedinstven format za očuvanje i promociju ćilimarstva i tehnike tkanja kao jednog od istaknutih tradicionalnih zanata, a istovremeno i magnet za strance i turiste da dođu na Staru planinu po autentične proizvode poput ćilima, kačkavalja i peglane kobasice, koji u Beogradu nemaju svoje prodajno mesto.

- Rukotvorine čine sastavni deo kulturne i turističke ponude, donose prihod ženama u unutrašnjosti i pomažu njihovoj društveno-ekonomskoj afirmaciji. Kao pokrovitelj ovogodišnje kolonije u Dojkincima animirala sam kolege diplomate da podržimo delovanje Etno mreže kroz učešće u koloniji i kupovinu ćilima i rukotvorina žena na selu – izjavila je ambasadorka Kanade Kati Čaba.

Ona je posetila koloniju s kolegama iz ambasada SAD, Australije, Indije, Belgije, Brazila, Švajcarske, Švedske, Bugarske, Norveške i EU i zajedno su dodelili priznanja deci iz pirotskog kraja za najbolje likovne radove s motivima sa ćilima i upoznali znamenitosti i lepote Stare planine.

- Kolumbijska kafa, šampanjac, feta sir, leskovački ajvar i pirotski ćilim su proizvodi koji nose geografsku oznaku kao potvrdu kvaliteta i autentičnosti. Rad na uvođenju i doslednoj primeni GI oznaka za tradicionalne i autohtone proizvode u Srbiji odvija se uz podršku Švajcarske i naša iskustva su takva da su proizvodi sa GI oznakom pečat švajcarske gastronomije i ozbiljan izvor prihoda u turizmu – istakao je ambasador Švajcarske Filip Ge.

Predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović dodala je da rukotvorine, zanatski proizvodi i hrana sa geografskim poreklom mogu da budu generator lokalnog razvoja ako se zanatlijama i proizvođačima ponude podsticaji za dizajn, pakovanje i plasman proizvoda.

- Osmišljen program subvencija za samozapošljavanje generiše porodične manufakture i održava radna mesta zasnovana na generacijama prenošenim znanjima i veštinama ljudi u izradi proizvoda autentičnih za podneblje sa kojeg potiču – naglasila je Jovanović.

Za dodatne informacije možete da nas pozovete na 062 175 8246 (Iva Radić, menadžer Etno mreže) ili pišete na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.                                  

Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić razgovarao je danas sa predstavnicima Razvojne agencije Srbije i 16 regionalnih razvojnih agencija iz cele zemlje, koje, kako je rekao, budući da su na terenu i poznaju specifičnosti na lokalu, mogu da pomognu u preporodu srpskog sela.

Krkobabić je istakao da je projekat preporoda sela od nacionalnog, ekonomskog i bezbednosnog značaja za zemlju.

"Od vas, iz regionalnih razvojnih agencija, pre svega, očekujemo analizu stanja u vašem regionu, a zatim sažet predlog mera šta nam je zajednički činiti da usporimo pražnjenje sela u Srbiji", rekao je Krkobabić, a navodi se u saopštenju iz njegovog kabineta.

On je naveo i da je od velikog značaja podrška predsednika Srbije Aleksandra Vučića i patrijarha Irineja tom nacionalnom projektu.

Potpredsednik Odbora za selo SANU Milovan Mitrović je ukazao da se ne mogu zaustaviti globalizacijski procesi, ali se mogu usmeravati uz podršku i inicijativu ljudi koji poseduju znanje, umeće i moć da realizuju projekte.I politički analitičar Vladimir Goati je podržao saradnju regionalnih razvojnih agencija, uvažavajući njihovu različitu vlasničku strukturu, i u prvi plan stavio njihovu spremnost da pomognu preporod sela Srbije.

On se takođe založio za promenu zakonske regulative, koja će, kako je rekao, sprečiti dalje usitnjavanje ionako malog poseda u Srbiji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krkobabic-o-selu-u-borbu-za-preporod-sela-sa-razvojnim-agencijama/wgvdlsk

Mere Državnu zemlju dobiće svi oni koji žele da se bave savremenom poljoprivrednom proizvodnjom, a radimo i na merama poput ukidanja PDV, poreza i doprinosa za proizvođače u ruralnim područjima, kao i na osnivanju garantnog fonda iz koga će se proizvođačima isplaćivati razlika između tržišne i garantovane otkupne cene proizvoda. Tim profesionalaca radi na pripremi mera za oživljavanje srpskog sela i očekujemo da će već početkom sledeće godine biti raspisan javni poziv za besplatno ustupanje državnog zemljišta na korišćenje ljudima mlađim od 40 godina koji žele da se bave poljoprivredom, kaže u intervjuu za Kurir Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj u Vladi Srbije.

Da li je tačno da će država poklanjati do 50 hektara državnog zemljišta mladima koji žele da se vrate na selo?

- Ne radi se o poklanjanju zemljišta nego o ustupanju na korišćenje. Mi zemlju ne poklanjamo i protivimo se prodaji državnog zemljišta, ali zato možemo da ga ustupimo mladim poljoprivrednicima i drugim mladim ljudima u Srbiji koji žele da se bave ratarstvom, povrtlarstvom, stočarstvom i uopšte poljoprivredom.

Na koliko godina bi onda država ustupala to zemljište mladim ljudima?

- Ustupamo im ga trajno, a to trajno znači dok god ga privode kulturi i nameni, i to na način kako to budu propisale stručne poljoprivredne službe, instituti, akademijski Odbor za selo, da ga obrađuju na najsavremeniji način. Dok god to žele, ono im stoji na raspolaganju, pa čak i da njihovi naslednici nastave to da rade. Ali nikako ne stiču pravo vlasništva.

Hoće li ti ljudi imati garanciju da im to zemljište u koje ulože mnogo novca jednog dana neće biti oduzeto?

- Biće doneta odluka da im se zemljište ustupa pod određenim opštepoznatim uslovima. Ovde nije bitno ko je na vlasti, ovo bi trebalo da bude opštedruštveni konsenzus da je državno zemljište neprikosnoven resurs države Srbije i da mladi ljudi imaju pravo da ga koriste ako žele da ga upotrebljavaju na najbolji način.

Ko će sve moći da dobije besplatno zemljište, o kakvom zemljištu se radi i koliko će moći da ga dobiju?

- Radi se o preko 200.000 hektara različitog državnog zemljišta koje nije pod zakupom, koje će biti popisano, razvrstano prema kategoriji zemljišta i rejonima. Zavisno od raspoloživog zemljišta i od interesovanja tih ljudi, vršićemo podelu, negde će to biti tri hektara, negde pet, negde 10 hektara. U zavisnosti od rejona gde se zemljište nalazi, od opštine do opštine, videćemo interesovanje mladih poljoprivrednika ili mladih ljudi koji žive u gradu ali žele da se bave poljoprivredom. Hajde da se ugledamo na slovenački model, koji stimuliše mlade iz gradova da odu na selo i da se bave poljoprivredom i kojima daju po 46.000 evra. Mi hoćemo da mladi ljudi koji već rade sa dedovima i očevima imaju motiv da tu i ostanu tako što će i sami dobiti zemlju da obrađuju.

Da li će država onima koji dođu iz grada i počnu od nule finansijski pomoći da kupe mehanizaciju i privedu zemljište nameni?

- Dobiće bazično zemljište, koje ga neće koštati ništa, imaće obavezu da zemlju obrađuje na pravi način, dobiće sve podsticaje koje daje Ministarstvo poljoprivrede, kao i da se udruže u zadruge koje stimulišemo na poseban način. Davaćemo podsticajne namenske kredite za kupovinu opreme, višegodišnjih zasada, osnovnog stada sa izuzetno povoljnim kamatama, ali i rokovima koji su prilagodljivi sezonskom tipu proizvodnje. Ne možete tražiti od nekoga da počne da plaća nešto za voćnjak koji tek treće godine počne da rađa, i o tome ćemo voditi računa.

Kada se može očekivati da počne podela tog zemljišta mladim ljudima?

- Početkom iduće godine. Krećemo u intenzivne pripreme u skladu sa stavom koji je definisao predsednik Republike Aleksandar Vučić, a to je zaustavljanje daljeg propadanja sela Srbije. Sredstava će biti, ali posao oko svega toga moramo valjano da uradimo.

Osim podele zemljišta, koje će još mere biti preduzete za oživljavanje srpskog sela?

- Tim razmišlja o smanjenju ili potpunom ukidanju PDV za one koji se bave poljoprivredom u rubnim i brdskoplaninskim područjima i svih ostalih taksi i nameta. Ići ćemo i s predlogom da se formira garantni fond iz kog će poljoprivrednicima biti nadoknađivana razlika između trenutne tržišne cene i one koja će im biti garantovana kako bi im račun bio čist, a oni bili zainteresovani da i dalje rade.Koliko zadruge doprinose razvoju sela?

- Pre dve i po godine bilo je 1.100 aktivnih zadruga, od kojih se godišnje gasilo oko 100, ali su srpski domaćini poverovali u ovu ideju i formirano je neverovatnih 446 novih zadruga, od toga smo finansijski pomogli svega 92. Novoformirane zadruge dobijaju do 7,5 miliona dinara, a postojeće do 15 miliona dinara. Za nepunih mesec dana očekujemo novi konkurs za zadruge, na kome će širom Srbije oko 60 zadruga dobiti sredstva. Mali posed zahteva udruživanje. Kad se udruži pet ili više domaćina, imaju šansu da budu robni proizvođači, da smanje troškove proizvodnje i da taj proizvod usmere na pijacu.Stočari se ovih dana žale da je potpuno stao otkup junadi, jagnjadi i prasića i da ne znaju šta s njima da rade.

Ako je to tako, kakvu motivaciju mogu da imaju mladi ljudi da se vrate na selo?

- Uskoro ćemo pozvati sve ljude iz NVO sektora koji se bave razvojem sela, a i naše najveće kompanije u prerađivačkoj sferi, trgovinske lance i izoznivke, pa ćemo dobiti prave partnere jakih domaćih, dobro pozicioniranih kompanija na jednoj strani i zadruga koje ujedinjuje proizvođače na drugoj strani. To je simbioza koja može da da rezultate. Imamo proizvođače i kompanije koje mogu to da proizvedu. Hoćemo kompanije koje se bave preradom mesa i trgovinske lance i kompanije koje to mogu da izvezu.

I sada imamo sve te kompanije, pa stalno imamo probleme sa otkupom.

- To nam je izazov i hoćemo da uspostavimo red između primarne proizvodnje organizovane kroz zadruge i kompanija koje se bave otkupom. Iz neuređenog stanja hoćemo da uđemo u stanje partnerstva. Naravno, i te kompanije ćemo dovesti u poziciju da imaju ekonomski interes da se bave time. Kompanija ne može da otkupi 20 ili 50 litara mleka negde u brdu, ali ako njih 10 imaju organizovanu proizvodnju, onda će oni doći da to otkupe.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3269789/milan-krkobabic-ministar-zaduzen-za-regionalni-razvoj-ustupicemo-zemlju-mladima-da-ostanu-na-selu

Evropska komisija i Evropska investiciona banka (EIB) pokrenule su paket zajmova od jedne milijarde evra, a novac je namenjen mladim poljoprivrednicima. Inicijativa stavlja na raspolaganje paket od 700 miliona evra za mala i srednja preduzeća u lancu vrednosti poljoprivredne i bio ekonomije, od kojih će najmanje 10% biti dodjeljeno mladim poljoprivrednicima; i dva pilot kredita vredna 275 miliona evra namenjenih mladim poljoprivrednicima i ublažavanju klimatskih promena.

Reagujući na ovu najavu, generalni sekretar Copa i Cogeca, Pekka Pesonen, kaže  da je pokretanje ovog zajedničkog programa dobar signal i pravi znak posvećenosti institucija EU na jednom od glavnih izazova za budućnost našeg sektora, obnovu generacija. “Sada moramo da se uverimo da će ova sredstva biti adekvatno sprovedena i iskorišćena kako bi se omogućilo maksimalnom broju novih učesnika da imaju koristi od njih. Danas je samo 11% svih evropskih poljoprivrednika mlađe od 40 godina. Ne možemo sebi priuštiti da izgubimo nekog novog ili da obeshrabrimo svaki novi poziv ako želimo da održimo model porodičnog poljoprivrednog dobra - kamen temeljac evropske poljoprivrede” saopštava COPA I COGECA – evropska asocijacija poljoprivrednika i zadruga.

Dolaskom poleća započeli su i radovi u poljoprivredi i sve je više sezonskih poslova koji se na njivama moraju obavljati. Kako stvari stoje, dobra je i ponuda poslova, kao i interesovanje onih koji traže posao. Budući da je poljoprivredna sezona na početku, za sada je još uvek malo poslova, uglavnom u voćnjacima i vinogradima, ali će uskoro uslediti i branje voća i povrća.

Zarada sezonskih radnika u poljoprivredi zavisi od poslodavca, vrste i težine posla koji se radi, kao i od toga da li se nadnica plaća po kilogramu ubranog voća ili na osnovu utvrđene satnice. Uglavnom se obračunava na osnovu satnice, koja se kreće od oko 180 dinara do oko 250, pa se uz angažman od deset sati, što je najčešći zahtev poslodavaca, dnevno može zaraditi oko 2.500 dinara, odnosno za deset dana oko 25.000.

Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga
Iako bi se moglo reći da za obavljanje tih poslova ima dovoljno ljudi, sve je više poslodavaca koji se oslanjaju na radnike koje su već angažovali i koji znaju taj posao. Međutim, situacija se poslednjih godina značajno promenila – obučenih berača voća sve je manje pa je već polovinom marta, više od dva meseca pre početka branja malina, veoma izražena potraga za radnicima.

Malinari nude dnevnicu od oko 2.000 do 2.500 dinara, uz obezbeđen smeštaj i ishranu, a mnogi obezbeđuju i troškove prevoza. Budući da je potraga za radncima velika, zainteresovani su u prilici da izaberu najbolju ponudu.

Slično je i kad je u pitanju branje jagoda, koje na otvorenom počinje u maju, u plastencima polovinom ovog meseca, a satnica se kreće od oko 180 dinara do oko 220. Vlasnik Plantaže „Jagode Miletić” iz Subotice Nikola Miletić kaže da već traži berače, kojih je poslednjih godina sve manje jer ili odlaze iz zemlje ili prestaju da se bave tim poslom. On ukazuje na to da je ranije bilo uobičajeno da se berači plaćeju po učinku, a za kilogram jagoda zarađivali su u rasponu od 18 do 25 dinara. pa je od toga koliko je berač vešt i brz zavisila i zarada, dok se sad mahom svi odlučuju za plaćanje po satu.

Berači traženi i u Evropskoj uniji

Jedan od razloga za nedostatak berača, pre svega ljudi obučenih za taj posao, jeste i to što su veoma traženi i u zemljama Evropske unije, gde su, naravno, zarade daleko veće. Tako će, po svemu sudeći, uz ogroman broj ugostiteljskih radnika, kao i građevinaca, put zemlja EU odlaziti i sve više onih koji znaju da rade na zemlji. Tako u Nemačkoj berači na sat mogu zaraditi od oko 8,50 evra do gotovo deset pa se dnevno u yep može smestiti i do 100 evra. U Slovačkoj se za kilogram ubranih jagoda nudi zarada i do 40 evrocenti, za razređivanje jabuka i bresaka oko tri evra na sat, a ponude za angažman berača stižu i iz Italije, Španije, Danske...

Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga. Po rečima direktora Studentske zadruge „Omega dil” Zorana Vranješevića, poslova u poljoprivredi ima, a proteklih dana bilo je aktuelno skidanje stareži u jagodama, za šta je satnica bila 250 dinara, te čišćenje voćnjaka i vinograda posle orezivanja, a na tom poslu moglo se zaraditi 180 dinara na sat. On kaže da zainteresovanih za rad u poljoprivredi ima, ali da nisu svi svesni da to nije lako pa je najveći odziv prvog dana.

– Imamo ugovore s nekoliko poljoprivrednih gazdinstava i već godinama dobro sarađujemo, tako da u sezoni poljoprivrednih radova posla uvek ima – od sadnje različitih poljoprivrednih kultura na njivama, preko održavanja do branja – kaže Vranješević. – Uskoro će krenuti značajniji sezonski poslovi u poljoprivredi, a satnica će se kretati u istom rasponu kao i sada – od 180 dinara do 250.

„Omega dil” nudi mogućnost zarade i onima koji nisu raspoloženi da rade u poljoprivredi, pošto ima ugovore s nekoliko velikih trgovinskih lanaca. Za popunjavanje rafova, sortiranje voća, deklasiranje... što su najčešći poslovi u radnjama, na sat se može zaraditi 180 dinara, a u ponudi su i promotivni poslovi – za šta je dnevnica oko 1.200 dinara.

D. Mlađenović

www.dnevnik.rs 

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za podršku mladima u ruralnim područjima u Vojvodini za 2019. godinu.
Za ovu godinu izdvojeno je 250.000.000 dinara, a maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi je 500.000. Bespovratna podrška namenjena je za investiranje u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, podršku preradi na gazdinstvu i malim pivarama, a isplaćuje se avansno 75 odsto od ugovorene svote nakon što korisnik dostavi Porajinskom sekretarijatu potrebnu dokumentaciju. Ostatak od 25 odsto ugovorene sume isplaćuje se nakon realizacije investicije iz poslovnog plana, za šta je potrebno dostaviti dokaz Pokrajinskom sekretarijatu.

Bespovratna sredstva isplaćivaće se tokom godine u skladu s prilivom novca u budžet Vojvodine. Bliže informacije, kao i dokumentacija u elektronskoj formi, mogu se preuzeti na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu odnosno na internet-adresi www.psp.vojvodina.gov.rs.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/250-miliona-dinara-za-podrsku-mladima-na-selu-23-03-2019

Ono štp se u prrodi retko dešava i na čemu rade brojni stručnjaci decenijama desilo se upravo u Donjem Matejevcu pored Niša  gde je pronađena sada već  nova sorta kajsije,  koja je nastala prirodnom mutacijom na imanju u ovom mestu. To se desili na imanju Budimira Rašića, po kome ona i nosi naziv Buda. Kako je na prezentaciji u okviru Zimske škole u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Nišu objasnila Budimirova ćerka Slavica Igić, ova kajsija je zapažena osamdesetih godina prošlog veka. Tada je njen otac primetio da se ona razlikuje od drugih sorti iz njihovog voćnjaka, ali i od drugih koje su postojale u matejevackom ataru. U konsultaciji sa prof. dr Zoranom Keserovićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, krenuli su u proces priznavanja sorte 2008. godine, a nova sorta kajsije je konačno priznata krajem decembra prošle godine. Radni naziv sorte bio je DM1 (Donjomatejevčanka, po mestu na kome je primećena).

Prema rečima Tanje Živković, stručne saradnice za voćarstvo i vinogradarstvo u PSSS u Nišu, nove sorte voća uglavnom se stvaraju na Institutima, a vrlo su retki slučajevi da se to desi prirodno, odnosno da ih neko uoči. Ova sorta kajsije se po određenim karakteristikama razlikuje od drugih sorti. “Ima odlican odnos šecera i kiselina, pa je dobra za konzumiranje, a i vrlo lepo izgleda, krupna je. Ima čvrstu peteljku,  tako da je vetrovi ne obaraju lako. Dobra je i za preradu, ali i za sušenje. U odnosu na druge sorte, ona ima duži period cvetanja” objasnila je Tanja Živković.

 

Inače, najveći problem kod proizvodnje kajsije je cvetanje, jer usled prolećnih mrazeva može da dode do izmrzavanja cvetova. Buda duže cveta, pa ako i bude mraza, neki cvetovi će sigurno da ostanu – objašnjavaju stručnjaci. Ova sorta se može kalemiti na više podloga, kao što su džanarika, divlja breskva ili preko posrednika, a to mogu biti Čačanska lepotica, Belošljiva ili Stenlej. Na svim ovim podlogama pokazala se kao izuzetna sorta sa svim svojim osobinama.

Prolećna i letnja rezidba su, prema savetima stručnjaka, obavezne svake godine. Kada je reč o zaštiti ove voćke, preporučuje se plavo prskanje u jesen i na proleće, zatim zaštita od monolije pred cvetanje, u cvetanju i precvetavanju, kao i prskanje insekticidima. Drvo koje je Budimir Rašić primetio pre tridesetak godina, a od kojeg ova sorta i vodi poreklo, i dalje postoji i daje obilan rod, kažu članovi njegove porodice.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30