Brži i stabilni internet dobiće 5.500 domaćinstava u 34 naselja područjima Novog Pazara, Prijepolja, Gornjeg Milanovca, Vladičinog Hana, Knjaževca, Valjeva, Loznice, Ljubovije i Bačke Topole.
Ugovori potpisani sa predstavnicima "Telekom Srbija", "Orion Telekom", "SBB" i "Sat trakt" rezultat su prvog u nizu javnih poziva operatorima koji je trajao do kraja septembra.Operatori se tada nisu prijavili za uvođenje širokopojasne mreže u 15 naselja.

Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, posle potpisivanja prvih ugovora sa operaterima, poručila je da je izgradnja širokopojasne mreže u ruralnim područjima od ključnog značaja za uključivanje svih građana Srbije u digitalno društvo. Prema njenim rečima, postoje naselja za koje operatori nisu zainteresovani čak ni uz finansijsku podršku države, ali da će i tim porodicama biti obezmeđenjn internet.

- Na hiljade mladih dobiće mogućnost savremenog obrazovanja, dok će privrednici u tim područjima moći bolje i uspešnije da posluju -rekla je Matić. - Ovaj projekat omogućava i razvoj preduzetništva u oblasti poljoprivrede, usluga, domaćeg turizma, kulturne baštine.

Projekat zajedničke izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, u prvoj fazi uključuje ukupno 600 naselja sa oko 90.000 domaćinstava a planirano je da bude završen u 2022. godini.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/937611/mreza-stize-sva-sela-brzi-internet-34-naselja-srbiji

Bojan Vojnov je doktorand na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i asistent na Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo, na predmetu Agroekologija. Poljoprivreda nije samo proizvodnja prehrambenih proizvoda nego ima širi domen u koji su uključeni turizam, ugostiteljstvo, ali i kultura. Danas u Evropi i svetu, pa i kod nas, kaže naš sagovornik, selo sve više postaje novi centar različitih kreativnih sadržaja i upravo mladi treba da budu nosioci jednog takvog, novog progresa.Po završetku master studija, Bojan je sa saradnicima osnovao udruženje "Srbija moj dom" koje čine mladi ljudi sa različitih fakulteta i iz različitih sfera interesovanja. Ideja je bila da sedište udruženja bude u onoj lokalnoj zajednici odakle su ti mladi ljudi potekli i da predstavlja jezgro odakle će se inovativne ideje širiti i biti na korist mladim generacijama koje tek treba da probude želju za kreativnošću, kao i razvojem preduzetništva.

"Preduzetnik je osoba koja uvek nešto preduzima u svojoj lokalnoj zajednici, gradi mrežu ljudi, odnosno, stvara aktivnosti koje mogu da ponude nova rešenja, nove načine i modele kako da mladi ljudi sutra pronađu motiv i razlog da možda i ostanu na selu i da svoju proizvodnju unaprede. Kreativnost bi trebalo da bude presudan momenat kako bi se oni u potpunosti i na pravi način ostvarili. Ima mnogo zanimljivih primera kolega i drugara koji su uspeli da takav jedan put isprate do samog kraja", kaže Bojan.

Jedna od aktivnosti udruženja jeste i projekat "Deliblatska peščara u smiraj dana" inače, najlepša kontinentalna peščara u Evropi koja se oslanja na njihov rodni kraj, Dolovo i predstavlja ogroman potencijal turističkog, ekološkog, ali i kulturološko-etnografskog zapisa.

"Otuda takav jedan projekat koji se već osam godina održava kroz različite manifestacije, ali i ekološke programe koji imaju za cilj da zaštite to prirodno područje od zaborava, ali i da bude na korist budućim generacijama”, dodaje Bojan.Tokom osnovnih studija, Bojan je kao stipendista Kentaki univerziteta učestvovao u dvogodišnjem programu "Preduzetnički razvoj mladih u ruralnim sredinama".

"Projekat je bio sproveden pod pokroviteljstvom Kentaki univerziteta i američkog ministarstva poljoprivrede, a u saradnji sa Institutom za primenu nauke u poljoprivredi i Institutom "Tamiš" u Pančevu. Studenti su kroz različite aktivnosti stekli razne veštine iz oblasti preduzetništva i marketinga, ali smo i naučili da ruralnu poljoprivrednu proizvodnju implementiramo kroz oplemenjeniji oblik. Fokus je upravo bio na mladima, na tome da se probude nove ideje, novi kreativni sadržaji, ali i na multifunkcionalnom pristupu razvoju poljoprivrede", navodi Bojan.

Tokom studiranja mladi bi možda trebalo da stvore priliku i mogućnost da posete različite univerzitete, da budu u kontaktu sa svojim mladim kolegama iz raznih zemalja kako bi eventualno mogli da naprave paralelu između programa i aktivnosti koji se sprovode u drugim krajevima sveta i kod nas.

"Ono što je sigurno jeste da Srbija ima divne mlade ljude i bez obzira gde god oni otišli, šta novo videli i naučili, postoji zaista ogroman potencijal, želja i volja tih mladih osoba da to znanje kasnije prenesu na nove generacije, na neko novo društvo. To jeste poenta mobility programa koji je dostupan studentima, a sve u cilju konstantnog razvoja i usavršavanja na novim idejama. Lepo je videti različite inovativne stvari u svetu, biti deo takvog projekta, ali je još lepše kada takav sličan program implementirate u svojoj zajednici", ističe Bojan.

Poznavanje prirode i poljoprivrede, stvaranje neke vrednosti odnosno proizvoda nije lak i jednostavan posao. Zato je znanje ključan resurs koji omogućava pozitivan rezultat u krajnjem ishodu - praksi.

Izvor:https://oradio.rs/sr/vesti/drustvo/obrazovanje/kreativnost-potrebna-i-poljoprivredi-9686.html

Skupštinu Srbije stigao je Pedlog zakona o ministarstvima kojim je predviđeno da Vlada Srbije dobije još tri nova resora, a to su Ministartstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju kao i Ministarstvo za brigu o selu.

Pored novih, Vlada Srbije imaće i već poznata ministarstva: finansija, privrede, poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, zaštite životne sredine, građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, rudarstva i energetike, trgovine turizma i telekomunikacija.

Vladu će činiti i Ministarstvo pravde, državne uprave i lokalne samouprave, MUP, ministarstvo odbrane, spoljnih poslova, ministarstvo za evropske integracije, kao i ministarstva prosvete, zdravlja, omladine i sporta, kulure i informisanja, rada zapošljavanja boračkih i socijalnih pitanja.

Predlog zakona potpisalo je 167 narodnih poslanika, a za predlagača je određen šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić Za našu decu“ Aleksandar Martinović.

Skupština će o predlogu zakona raspravljati po hitnom postupku u subotu 24. oktobra, kako bi nova Vlada mogla da bude izabrana, najavljeno je u sredu 28. oktobra.

Izvor:https://jugmedia.rs/vlada-dobija-tri-nova-ministarstva-prvi-put-ministarstvo-za-selo/

Premijerka i mandatarka za sastav nove Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da će Program za preporod sela Srbije biti jedan od dokumenata koji će imati pred sobom kada bude pisala ekspoze nove Vlade.Na predstavljanju ovog Programa iza kojeg stoji rad Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ona je istakla da se u Srbiji i do sada sveobuhvatno radilo na podršci selu i poljopirivredi i navela više primera među kojima su navodnjavanje, elektrifikacija polja, razne subvencije, razvoj seoskog turizma i dovođenje interneta.

Ona je naglasila da su se sva ulaganja koja su bila usmerena pre svega da bi uspostavili poljoprivredu otporniju na klimatske promene vratila već za dve godine kroz bolje rezultate.

Ocenila je da i da ova tema treba da bude još veći prioriet i da treba još brže raditi, jer, kako je rekla, bez sveobuhvatnog rada na ovom polju nema pametnog razvoja Srbije.

Brnabićeva je rekla da Program dolazi u pravom trenutku jer sledi formiranje nove vlade, i dodala da će biti iskorišćen za pisanje novog ekspozea.

Kopredsednik Nacionalnog tima, ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić rekao je da su u timu čiji je Program ključno delo, 78 uglednih javnih ličnosti koje je njihovo delo preporučilo.

Dodao je da je reč preporoditi pretenciozna, a još je teža reč spasiti selo, i ocenio da je u uslovima migracija to sizifov posao ali da je on za to da se taj kamen uporno gura.Naglasio je da je Tim do Programa stigao kroz otvorenu debatu i da je u radu imao veliki pomoć Vlade i podršku predsednika Srbije.

Dodao je da je dokument snažan poziv na akciju, i da su članovi tima spremni da razmotre valjane alternative, odnosno da je Program otvoren dokument.

Zaključio je da je cilj jednostavan - da se pokuša da se spasu sela Srbije, da bi mladi iako odu, uvek znali da je ovo njihova otadžbina i da ih čeka i da uvek mogu da se vrate.

Danas predstavljeni Program ima celine ekonomski uslovi života na selu i rada u poljoprivredi, uočava probleme i navodi predloge socijalnih reformi u selima Srbije.

Neke od novih predloženih mera su formiranje državnog Fonda za razvoj seoske infrastrukture, posebni finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu, i ustupanje do 50 hektara zemljišta u državnom vlasništvu na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima.

Među predlozima za preporod sela su i dodela kuća pod najpovoljnijim uslovima onima koji žele da dođu da žive na selu i obrađuju zemlju, smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine poreza u pograničnim I brdsko planinskim područjima.

Nacionalni tim za preporod sela predložio je i osnivanje nacionanog garantnog fonda radi osiguranja minimalnih cproizvodnih cena za osnovne poljoprivredne proizvode, kao i osnivanje državne Agrarne razvojne banke, i Poljoprivredne komore Srbije.

Glavni urednik Programa, profesor Milovan Mitrović, promociju dokumenta iskoristio je da istakne da je reč o akcionom programa i da i svečano predstavljanje treba da ima radni karakter.Naglasio je da se popravljanje stanja ne može vezati za jedno ministarstvo, jednu vladu, čak ni za jedan mandate i dodao da ih treba sistemski popravljati.

On se založio za zavičajni patriotizam, odnosno da oni koji su otišli ne gube vezu sa selom, i izneo ideju formiranja malih seoskih opština u brdsko-planinskim područjima.

Mitrović je naglasio važnost podrške države ali i samoorganizovanja i istakao da je bitno da sela predstavljaju ljudi koji neće biti stranački.

Kopredsednik Nacionalnog tima, akademik Dragan Škokrić, naglasio je da SANU ima Akademijski odbor koji se selom bavi već 10 godina I da postoje brojni predlozi.

On je istakao da je želja da se znanjem i naukom rešavaju problem kako bi se došlo do pozitivnih promena i srpsko selo bilo obnovljeno ravnopravno sa selima u Zapadnoj Evropi.

Založilo se za povećanje budžetskih ulaganja u nauku za koja smatra da bi morala biti bar dva procenta BDP-a kako bi se preko razvoja nauke znanje prenosilo u sela.

Ocenio je da samo preko poljopriverdnika koji ima najmanje srednju školu može da obnove sela Srbije.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/alo-ana-brnabic-program-selo/347343/vest

Iz grada u selo, jer tamo je lepše. Marta i Branislav Dmitrović odlučili su da žive u Deliblatskoj peščari, jer smatraju da njihova deca treba da odrastaju u prirodi. Imaju sve što im je potrebno za bezbrižan život, a o povratku u grad ne razmišljaju.Stan na Karaburmi u Beogradu, Marta je zamenila širokim livadama i borovom šumom u Deliblatskoj peščari.Pre 10 godina ovde je došla kod bake, upoznala je Branislava koji se bavio ovčarstvom i zaljubila se u sve što je videla.

Uzgajaju 350 ovaca i 70 koza i to je sad njihovo najveće bogatstvo.

"Čak bih mogla da kažem da smo mnogo bogatiji od ljudi koji nemaju priliku da žive na ovakvom jednom mestu. Ova sloboda i beskrajno nebo koje vidimo i netaknuta priroda su nešto što je svakome dragoceno, ne samo nama zaljubljenicima", kaže Marta.

Od prodaje jagnjadi, jarećeg mesa i kozjeg mleka može lepo da se živi, kažu Dmitrovići, ali da mora mnogo i da se radi. Njihove ovce su čitave godine na pašnjacima Deliblatske peščare i zahtevaju mnogo pažnje, ali Marta i Branislav kažu da su svoj posao pretvorili u zadovoljstvo.

"Mislim da je najlepše kad čovek živi tamo gde voli i gde mu odgovara. Te davne godine mogao sam ići gde god, ali kad sam video samo 10 odsto Peščare odmah sam se odlučio da tu ostanem i živim", ističe Branislav.

Dmitrovići kažu da su veoma srećni što zajedno sa decom svakog dana imaju neposredan kontakt sa prirodom koja je ovde veoma izdašna, ali da nisu uskraćeni ni za dešavnja u gradu.

"Mi smo na devet kilometara od sela i mesta koja više nisu ruralna sredina, jedan auto i malo benzina i vi ste na korak od pozorišne predstave i od svakog kulturnog sadržaja, ali opet ovo mesto mi vraća energiju koju dajem u svom poslu i svojoj porodici", napominje Marta.

Marta i Branislav često uzjašu i svoje konje i tek onda je obilazak peščare pravo uživanje, a veliki hobi im je i skupljanje klepetuša i bronzi. Imaju ih više od 400 i svaka drugačija zvuči.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3962147/deliblatska-pescara-marta-branislav-zivot.html

Da li ste čuli za Žaklinu? Ona ima odgovor na sva pitanja i dileme u muško – ženskim odnosima. Ovaj jedinstven, komičan lik dočarao je mladi glumac Stefan Usiljanin. Rođen je u Kraljevu i, po sopstvenom priznanju, najlepše dane proveo je kod dede i babe na selu.
- Glumom sam počeo da se bavim 2007. godine kad je naš poznati reditelj Zoran Savković prepoznao u meni veliki dar i talenat za glumu i scenu. Iste godine
postajem član pozorišnog ateljea „Sunce“ gde sam igrao sjajne uloge sa postavkom fenomenalnih glumaca pod palicom Zorana Savkovića – počinje priču za
Agrobiznis magazin Stefan koji danas živi u Beogradu.
Publika, ali i kritičari ga svrstavaju u komičare što je jedan od najtežih oblika glumačkog izražavanja.
- Prija mi ta titula komičara, jer mogu i umem da nasmejem ljude što je danas najveći dar. Želeo sam da nasmejem što više ljudi čak i one koji nisu u mogućnosti da me vide u pozorištu, pa sam iskoristio popularnost društvenih mreža. Na Instagramu sam kreirao lik žene koja se zove Žaklina – kaže talentovani Kraljevčanin i otkriva detalje intrigantnog i zanimljivog lika koji je osmislio i dočarao da izmami osmeh ljudima.
Ko je Žaklina?
- Žaklina priča o svakodnevnim situacijama u kojima se nalaze svi i muškarci i žene, govori kroz komediju sa scenskim pokretom u nekom svom maniru. Ona je žena iz naroda. Ima specifičan stil oblačenja kao i šumadijski naglasak koji sve to upotpunjuje. Pratioci na Instagramu dobijaju snimak od jednog minuta gde mogu lepo da se nasmeju, a i prepoznaju sebe.
Na pitanje zašto je on kao muškarac odlučio da dočara lik žene, mladi glumac otkriva da je to uradio s namerom.
- Kreirao sam ženski lik jer ne volim pravila. Osim toga kad muškarac pa još sa bradom glumi ženu već je samo po sebi smešno. Nije mi prvi put da igram ženski lik, kao glumac moram da se prilagodim svakoj ulozi koja god to rola bila. Ja ne biram uloge već one mene. To pokazuje i moju profesionalnost prema poslu, glumac mora i može sve da odigra! Tu se i stvorila ideja za moju monodramu „Žaklina, žena iz naroda“ po tekstu Alekse Strika, a u režiji Jasmine Stijović – kaže Stefan i otkriva gde pronalazi inspiraciju za urnebesne skečeve. - Inspiraciju nalazim među ljudima. Neke situacije su istiniti događaji
iz života mojih prijatelja i rodbine samo ih ja malo korigujem, dodam svog talenta i dobijem rezultat.
Klipove snima sam, ponekad mu pomaže sestra kad ima slobodnog vremena, ali uglavnom sve radi po sistemu sam svoj majstor.
- Ideje su moje. Što se tiče šminke i garderobe Žaklina nije zahtevna, mnogo je skromna i ne treba joj puno (smeh). Sve sam osmislim i radim, a svemu me je naučio rad u pozorištu.
Stefan je odrastao na selu i ne krije da mu nedostaje seoski način života.
- Život na selu me je naučio mnogo toga dobrog. Nije mi stran rad u poljoprivredi, kao ni uzgoj domaćih životinja. Uz svoju baku i deku sam naučio sve što se tiče sela. Najsrećnije detinjstvo je na selu, gde se diše punim plućima i jede zdrava, domaća hrana – kaže uz setni osmeh mladi glumac i priseća se šta je sve nekada radio na imanju.
- Sadio sam svo povrće, zalivao, negovao biljke, vodio računa o imanju koliko sam bio u mogućnosti dok sam bio mlađi i dok sam živeo na selu. Nekada mi fali sve to, selo me podseti i vrati u to predivno doba života. Sela ne smemo da zaboravimo! Odatle sve počinje – poručuje Stefan.
Neizbežna tema u razgovoru bila je i pandemija korona virusa koja hara širom sveta. Ni Srbija nije pošteđena, a vreme provedeno u kući Stefan je rešio da iskoristi kreativno i na najbolji način u datim okolnostima.
- Ako nešto dobro izvučemo iz ove pandemije to je zbližavanje najbližih i najvoljenijih, a to je porodica. Svi smo u svojim domovima i imamo vremena za sve. Ja sam u rodnom Kraljevu i predivno mi je. Vreme provodim tako što čitam, pomalo pišem, odmaram, punim baterije i pripremam novi projekat što me jako raduje – veli mladi glumac i otkriva deo svojih planova vezanih za povratak na scenu posle epidemije.
- Kada prođe sve ovo nastavljam sa igranjem moje monodrame „Žaklina, žena iz naroda“. Ljudi su zainteresovani da vide tu ženu uživo, dobijam
ponude iz cele Srbije, ali i iz dijaspore. Uz to pripremam još jednu predstavu sa koleginicom Jovanom Petronijević i biće to takođe komedija. Planova uvek ima. Glumci nikada ne spavaju, to su večita deca!
Video klipove sa Žaklininim anegdotama ne broji, kaže ima ih mnogo.
- Najviše iskustva imam u pozorištu. Do sada sam odigrao više od 25 predstava, imao sam 9 premijera, a neke komade igram i danas. Daj Bože biće ih još. Glumio je u seriji „Selo gori, a baba se češlja“ Radoša Bajića, „Urgentni centar“ Katarine Živanović, kao i u filmovima „Prelepa Srbija“ Marija Glamazića i ostvarenju „Kao na filmu“ Ilije Višnjića.
Stefan je i dobitnik nekoliko vrednih priznanja – nagrade „Zlatna Buklija“ za film „Prelepa Srbija“, povelje „Nekad i Sad“ na sceni Milena Kovačević, kao i
priznanja za rad i razvoj kinematografije grada Kraljeva.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nakon što je završio Poljoprivredni fakultet i master studije, Pavle Đorđević (29) odlučio je da udoban posao i ulice Vračara zameni za selo.Oduvek je maštao da ima svoje imanje i ta želja uz pomoć porodice ostvarila mu se pre tri godine. Izbor je pao na četiri plodna hektara u selu Valjevska Кamenica, u kome ovaj Beograđanin, sa još nekoliko istomišljenika, ostvaruje svoje snove.

"Nisam se pronalazio u tim standardnim formama života u gradu, gde radite od 9 do 17 i povremeno sebi priuštite neki izlet ili izlazak. Život na selu iziskuje fizički rad, ali nije robija. A pritom, mnogo je manje stresa i negativne energije“, rekao je Pavle za Rinu.Ovu mladu ambicioznu ekipu koja je odlučila da zavrne rukave i zaradi zahvaljujući svom sopstvenom radu, sadeći i kopajući voće i povrće, čini petoro ljudi. Pored Pavla, tu su i Predrag Milovanović (29), Marija Pavićević (27), Teodora Tasić (27) i Miloš Jović (28).

Svi rade sve, bez izuzetka - bitno je samo da na njihovom imanju koje su nazvali Organela sve dobro funkcioniše.

"Prvi plan je bio da zasadimo maline, ali onda smo zasadili jagode. Sve je organsko, ne pršćemo voće apsolutno ni sa čim. Mi smo posejali, a ono šta rodi – rodilo je. Uvek nam je kvalitet bio ispred kvantiteta. Naš rod jeste manji jer ne koristimo nikakvu prihranu, ali zato oni plodovi koji ostanu, fenomenalnog su ukusa. Pronašli smo svoje tržište, i već u startu organizovali onlajn poručivanje i kućnu dostavu, što se pokazalo kao pun pogodak. Sve što proizvedemo, to i prodamo", ispričao je ovaj vešti poljoprivrednik.Pored jagoda, na njivi ovih vrednih ljudi svoje mesto su pronašle kupine, jabuke, šljive, paradajz, rotkvice, zelena salata i krastavac. Mladost i inovativnost je ono što odlikuje ovo seosko imanje, tako da su iz njihove kuhinje izašli prirodni, zdravi proizvodi koji su osvojili tržište.

"Кopriva je jedna od najzdravijih biljaka, a u našem selu ima je u izobilju. Želeli smo kupcima da ponudimo nešto što ne mogu da nađu u gradu – potaž od koprive. To sprema naša Mara, koja je profesionalni kuvar. Čorba koju kuvamo u Organeli je posna i u nju idu vrhovi koprive i povrće. Pravimo je ujutru, stavljamo u tegle i nosimo na kućnu adresu. Ljudi nam često traže i samu koprivu, jer znaju koliko je puna vitamina, a u gradu ne mogu da je nađu. Zato se mi žarimo umesto njih, jer ovde ona raste na čistom vazduhu i u nezagađenoj prirodi", rekao je Pavle.

Iz Marine kuhinje izašli su i drugi specijaliteti koji su osvojili kupce u gradovima. Čorba od koprive je na prvom mestu, ali odmah iza nje su divlji potaž od retkih biljaka, džemovi, a specijalitet kuće je, kako su domaćini nazvali – zen.

"To je proizvod od zelenog paradajza, senfa i rena koji se pravi po starom receptu iz sela. Često ekspermentišemo sa svim tim prirodnim sastojcima, tako da ćemo uskoro smisliti i nove specijalitete", kaže Pavle.

Ovog proleća na najneobičnijem seoskom imanju u Srbiji složna petorka ima pune ruke posla. Uskoro stižu i prve jagode, koje će i pored vanrednog stanja brzo biti rasprodate. Imajući u vidu sposobnost i preduzmljivost Pavla, Peđe, Marije, Teodore i Miloša - samo je nebo granica.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=22&nav_id=1677362

Virusu i snegu se niko nije nadao, ne bar u martu i ne ovom virusu i snegu posle prolećne zime. Istina na baba martu smo nekako navikli, bivalo je da nas sneg obraduje, naravno u negativnom smislu i krajem aprila, ali novi neprijatelj korona virus, je daleko nevidljiviji i opasniji od svih dosadašnjih problema u ovoj našoj globalnoj priči. Koliko će planetarni problem ostaviti posledice po ekonomiju i poljoprivredu znaće se tek nakon sumiranja svih rezultata. Ono što je nemerljivo, što nema cenu, jesu ljudi. Vest koja već nedeljama okupira svetsku javnost i nije više vest, već naša svakodnevnica. Poslednjih mesec dana uslelio se korona virus i u Srbiji. Bar zvanično. Nezvanično ni svetska nauka nije odgovorila. Svaka čast struci, naročito medicinskom osoblju, koje pod najvećim pritiskom i teškim uslovima radi svoj posao. Nažalost ni neki od njih nisu odoleli napadu. Svaka čast i svima onima koji pod strahom rade, jer ljudski je biti uplašen. Jedan moj profesor je govorio, „samo budale ne znaju za strah”. Osim straha za život, mnogi su bili uplašeni, cenim da su i sada, kako ćemo
preživeti, ne samo novog neviljivog ubicu, već i glad! Na sreću vidimo da su nam prodavnice i snabdevenost odlične i pored tri naleta stihijske kupovine. Donedavno i pijace su bile snabdevene kao da se ništa ne dešava.
Desio se nažalost i sneg, sa niskim temperaturama 23. i 24. marta na području kraljevačkog regiona obeleo je njive i voćnjake. Isti scenario ponovio se prvih
aprilskih dana. Struka kaže da će deo prinosa voća biti umanjen, dok je pšenici vlaga dobro došla. Što se tiče setve možda neće krenuti knjiškim datumom, ali ćemo za ovaj veliki posao takođe imati dovoljno vlage. U plasteničkoj proizvodnji prizemni mraz nije naneo velike štete, jer povrtari imaju iskustva sa prolećnim minusom. Nas generalno muče problemi višeg ranga.
Kako su pooštrene mere zaštite i ograničeno kretanje starijima od 65 godina, odnosno 70 godina proveravamo sa gledišta naše teme poljoprivrede, kakvo je stanje i da li se poštuju odluke. U prigradskoj poljoprivrednoj apoteci „Zemljak“ u Kraljevu, nema uobičajene gužve za ovo doba godine, s obzirom da se primiče setva i da se rade prvi tretmani voća. Ovde su odlično snabdeveni, čak i u pogledu đubriva gde vlada blagi defecit. U ovoj apoteci su preduzete i mere zaštite zaposlenih, kaže Bojan Miletić.
„Prva dva dana je bilo prilagođavanja, sada se zaista poštuju sve mere, od onih kojima nije dozvoljeno kretanje, pa do toga da u objekat mogu biti samo dva kupca. Za sada imamo svega neophopdnog za setvu i sadnju, kao i prve kontigente za zaštitu. Možda će biti malo problema sa đubrivom. Videćemo. Malo je i ovaj sneg sve poremetio. Više padavina ovog tipa imamo u poslednih desetak dana nego tokom cele zime. Naravno da od nas niko na takvo stanje, ne može da utiče. Setva u ovim krajevima uglavnom kreće nakon 15. aprila tako da tek narednih dana očekujemo više kupaca. Prvi tretmani voća su takođe obavljeni. Trenutno se najviše pazari arpadžik i krompir, više za baste”- naglašava Miletić.Slično je i u ostalim poljoprivrednim apotekama. Dakle snabdevenost dobra,
kupovina u naletima. Uglavnom se još uvek čeka. Neki robu naruče telefonom i samo dođu po nju da je preuzmu. Negde je to i najjednostavnije. Dakle radi se…
Od one fame oko gladi nema ni govora. Apotekari kažu i da je solidarnost i dalje prisutna, jer im osim stalnih mušterija dolaze i oni kojima poljoprivreda nije jača strana, te su tako sa spiskom za starije na selu, došli u nabavku. Slika kraljevačke pijace ponajviše zabrinjava u smislu ekonomije, jer njima država
teško da će nadoknaditi buduće gubitke. Na zelenoj i kvantašoj pijaci potpuno je obustavljena prodaja, ne treba ni pominjati da svi koji imaju zakupljen prostor i vrše prodaju na ovoj pijaci, žive upravo od nje. Na kraljevačkoj pijaci, neće biti ni prodaje žive stoke do daljnjeg, a shodno malom prometu biće dovedena u pitanje i likvidnost ovog preduzeća, koje opet zavisi od pijačarine i zakupa. U sklopu JKP Pijace ne rade više ni manji objekti, ali ni mlečna pijaca, ni pijaca za prodaju jaja. Odluku o prestanku rada Pijace u Kraljevu doneo je krizni štab na elektronskoj sednici 30. marta.
Na selu uobičajeni poslovi. Početak marta su obeležili radovi u malinjacima i voćnjacima, koji dominiraju ovim krajevima. Kod Slobodana Stajića, rezidba završena i to samo nekilo dana pre proglašenja vanrednog stanja. Ovaj momak ima proizvodnju voća na 6 hektara, ali i desetak krava. Posao na selu ne može da čeka. Organizuje se tako da pomogne i rođacima u Kačulicama, jer su stariji.
„Šta da kažem vanredno i kod nas. Samo kod nas ako ne uradimo nema ni za nas ni za narod. Rezidbu sam morao da platim oko 2 hiljade evra. Prvi tretmani urađeni pre prvog snega. Imam hektar kajsije, bojim se da nakon i ovog aprilskog snega i mraza kajsija može biti u Srbiji samo na slikama. Spremam se i za setvu kukuruza. Ako ne posejem, šta da nahrani stoku. Zaliha u ovim krajevima malo ko ima. Koncenrtai takođe nisu jeftini. Vidi ništa nije više jeftino, ali život je najsuplji“, naočito će Bobo kako ga u kraju zovu.
Milan Novaković iz Žiče poseduje 3 hektara pod organskom polkom. Veliki posao jer sve mora pod konac ukoliko želi da ima neku dobit. Cena više i nije toliko aktuelna, već svi novonastali problemi. Mada shodno lošim rezultaima u Čileu, možda nam se ova sezona nasmeši u cenovnom skoru.
„Mi bukvalno radimo cele godine, jer treba sve pripremiti na vreme. Nama su poslednjih godina veliki problem uz cenu i vremenske neprilike. Od 2017. godine
imamo konstantno kišu u berbi, prve dve nedelje su nam potpuno izguljene, nakon
toga ulazimo uglavnom u visoke temperature, koje takođe ne odgovaraju plodu maline. Izdaci su ogromni. Moja porodica živi od ovoga. Mi smo jesenas izvukli 70 prikolica stajnjaka. Isti posao uz kosidbu maline radimo i sada, tu je friziranje. Za sada ne angažujemo nikoga, porodično radimo, tako da nema kontakta sa ljudstvom sa strane.Poduži je spisak svih obaveza, a cilj neizvestan. Ne znamo koliko će ovo stanje porajati. Mi do berbe imamo još vremena .Tada će biti problem, jer koga angažovati da bere tri hektara! Videćemo, nezahvalno je bilo šta reći, ovo ne možemo zaustaviti ni molbom, ni pregovorima.
Ceo svet je u problemu“ kaže ovaj vrstan malinar.
Prvi koji će biti na udaru novonastalog stanja su proizvođači rasada. Prvi živ novac u sezoni. Ova godina je za 20% skuplja u proizvodnom smislu, tako da je u startu dovedena u pitanje i sama isplativost. Ukoliko bude daljeg ograničavanja kretanja (u vreme pisanja ovog teksta policijski čas je trajao od 17-05) i kućne prodaje postoje dva scenarija. Jedan je totalno propadanje, drugi sopstvena dalja proizvodnja i nova ulaganja. Mila Milovanović iz Žiče, bavi se skoro dve decenije ovim poslom. Kako su ulaganja veća, a prodaja neizvesna, planira da plastenike, ali i parcelu na otvorenom zasnuje iz sopstvenog rasada.
„Ovo je zaista vanredno. Čak i da se nije desila ovakva situacija, ja zaista nisam imala nameru da izuzetno kvalitetan rasad prodajem u bescenje, tako da ću deo proizvodnje sigurno ostaviti ovde u plastenicima, a deo na otvorenom u polju. Da li ću papriku i pradajz kasnije prodavati kao poluproizvod ili prerađivati u ajvar ili nešto drugo, videćemo. Sneg je pomerio malo sadnju, ali za desetak dana mi ćemo sigurno morati da krenemo sa prodajom. Zaista ne znam šta da očekujem, ovo je moj posao i moja plata. Ipak najvažnije da smo svi dobro. Za drugo kada dođe vreme“ iskreno će Mila.
U seoskom područja, stariji se uglavnom naslanjaju na svoje mlađe ukućane. Rosići u Čukojevcu sto grla na farmi. Domaćin gazdinstva Ljubiša Rosić kaže biće teško. Primiče se i setva. Za mesec dana možda i prvi otkosi sena. Stočarstvo je poslednjih desetak godina opadajuće. Za sada farma redovno funkcioniše, kao i otkup mleka. Cena je kaže i dalje mizerna, ali šta je tu je.
„Vidi kako, radimo kao i do sada. Treba nahraniti sto duša, sto krava, stoka ne može da čeka. Glad ne bira zakon. Nema odmora. Radili smo i pod bombama kad je bio onaj nesretni rat 1999. godine, a kamoli sad! Ja imam petoro unučadi. Vidi, oni mi svako jutro snaga i radost. Moram da pomenem i moju snaju, malo je takvih danas. Da nije nje ne bi bilo ni ove farme. Ja sam već nanizao godine. Nije sad vreme, imamo bih ja što šta da kažem. Trebao bi ovaj seljak malo više da se poštuje“ iskustveno će najstariji domaćin u našoj priči.
I zaista bi drug seljak, sa velikim „S“ u pozitivnom smislu trebao da se poštuje. Sve naše pogube, preživesmo zahvaljujući selu. Džaba belosvetskim moćnicima
zlatne poluge, nafta, moćne bombe, crveni telefoni i demonstracija moći. Moć je, kada imaš narod koji će da preživi i poživi. Neki se sada vraćaju selu, kamo sreće da su svaki vikend došli da se rekreiraju uz bašte ili berbu, umesto skupih teretana i fitness napitaka sumnjivog porekla. Saberite nekada te stavke, izvedite decu na selo. Bilo bi lepo da uživo upoznaju rođake, ali i životinje, koje su im bliske samo na slici ili Zoo vrtu!
Statistika u pogledu žrtava za sada ne ohrabruje, ni ona na svetskom a ni ova našem prostoru. Ono što je sigurno nemerljivo jesu ljudi. Zato budite… „dragi“
voćari, stočari, povrtari, cvećari, pčelari i svi vi koji se bavite poljoprivredom, budite OPREZNI! Oprezniji, više nego ikada pre. Nadam se da u vaše krajeve neće stići bolest. Vi ste bili i ostali najzdraviji deo društva. Preživeli smo mi Turke, Bugare, Švabe, dva puta… Nato bombardovanje… Radio i hranio ovu Srbiju
drug seljak i opet će. Biće hrane, za nas i za druge, nismo mi nikada bili ni cicije! Ljudski je praštati, ali i ne zaboraviti.Da ste nam živi i zdravi!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Posetili smo gazdinstvo bračnog para Ernst i Esther Luthu iz Ramilensburga kod Bazela. Njih dvoje imaju četvoro dece od kojih je troje završilo fakultet a četvrto je pri kraju. Svako od njih ima dva radna dana na imanju i zato prima platu. Gospođa Luthu je zadužena za prodavnicu, a Ernst za zasade voća u kojima se nalaze: kruške, jabuke, šljive, breskve, borovnice, jagode i kajsije. Njihovo imanje se nalazi 20km od granice Francuske i Nemačke.
Kada su uvideli da će mnogo više zaraditi ukoliko proizvode budu prodavali sami odlučili su se da sagrade prodavnicu i kuću na svom posedu koji se nalazi
na veoma prometnom putu gde dnevno prođe više od deset hiljada vozila. Međutim, ovaj posao kažu nije bio nimalo lak jer švajcarska vlada je veoma restriktivna u smislu davanja dozvola za gradnju na poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga je i objekat koji su sagradili najviše građen od drveta. Nekoliko kilometara do ove lokacije nalaze se voćnjaci na nadmorskoj visini od 700 m. Poseduju ukupno 15 hektara, od čega su najviše zastupljene jabuke i kruške. Rod jabuke prve klase je oko četrdeset tona po hektaru i nju prodaju u svežem stanju dok preostale količine, odnosno drugu klasu, prerađuju u sokove.
Boca je od 0.33, a sok u njoj je uvek od iste sorte jabuka, tako da je različite obojenosti. Kompletna prerada se dešava na imanju na kom rade porodično uz naravno angažovanje zaposlenih.
Početak ovog porodičnog biznisa nije bio voćarski već je farma koju je Ernst nasledio bila stočarska ali je on kasnije prešao na gajenje voća. S tim što je zadržao nekoliko svinja i junadi od kojih proizvodi prerađevine u manjoj količini i takođe ih plasira kroz prodavnicu na imanju. Ernst je aktivan u udruženju voćara u kojem provodi trećinu vremena. Kroz ovo udruženje on se sa svojim kolegama bori za bolje uslove rada ali i ograničavanje upotrebe
pesticide. U njegovom slučaju subvencija je 1600 franaka po hektaru i dodatno dobija 500 franaka za to što su krave na ispaši. Još jedan uslov za subvenciju je da 7 % farme mora biti pašnjak odnosno da se zemlja jedne godine mora odmoriti u tom procentu. Pored ovog ograničenja primena pesticida je ograničena na samo dozvoljene uz minimalnu upotrebu za šta postoji lista preparata. Dakle, nisu organska farma ali su na prelazu između klasične i organske. Kada je u pitanju prodaja on zaradi 20% od prodaje na veliko ali u svojoj radnji zaradi 100 %. Na naše pitanje koliko košta radna snaga u poljoprivredi Ernst
kaže: „Minimalna zarada u poljoprivredu na mesečnom nivou je 3300 franaka a po satu ako plaćam minimum 20 franaka. Realno, uvek isplatite više i to izađe
na oko 3500 franaka mesečno ili po satuoko 25 franaka. U suprotnom vam radnici neće doći da rade.
Kod mene uglavnom dolaze Poljaci“ kaže ovaj domaćin. Kada je reč o primeni agrotehničkih mera fokusirani su na zaštitu od bolesti, a često imaju saradnju sa istraživačima kojima prenose svoja iskustva u pogledu zaštite. U toku je javna rasprava pred referendum o upotrebi pesticide u Švajcarskoj. Trenutno imaju
dve inicijative: jedna koja se odnosi na očuvanje voda, a druga gde se brani upotreba sintetičkih pesticide, među kojima je i bakar koji se koristi
u organskoj proizvodnji.
Naš domaćin smatra da će obe biti odbijene na referendum. Kada je u pitanju prodaja u trgovini niko ne radi, samo se rafovi dopunjuju. Imajući u vidu da u
radnje nema prodavaca postoji video nadzor a plaćate sami gotovinom ili mobilnim telefonom putem aplikacije. Tako je to kada imate uređen sistem u državi
i gde se zna šta se desi lopovima. Sa porodične farme prodaje i jaja kao i suhomesnate proizvode i drva. Verovali ili ne gajba drva košta 10 franaka,
tegla meda od 1 kg je 28 franaka, tegla džema od 4.560 grama je 8,5 franaka dok je kilogram smrznute jagode 9 franaka. Kilogram jabuka ili krušaka je 2,5 franaka pa naviše.
Jedan franak je oko 110 dinara. Pored prodavnice poseduje i hladnjaču kapaciteta 900 tona i ona im omogućava da tokom cele godine čuvaju proizvode i plasiraju na tržište. Za kompletnu investiciju odobren im je beskamatni kredit na dvanaest godina. Što se tiče ostalih vrsta voća saznali smo
da je prinos jagode 12 tona po hektaru a trešanja 15 tona. Tokom jedne godine na tržište plasiraju hiljade tona voća i prerađevina. Želja im je da još više povećaju prodaju i svoje prodavnice jer je tako zarada najveća. Kažu Švajcarska je skupa zemlja, sve mnogo košta ali se i isplati raditi. Ako bi neko odlučio da proda farmu država se postarala da spreči špekulacije na tržištu tako da cena imanja sa kućom može biti plaćena samo do jedne trećine
vrednosti na tržištu uz različita dodatna ograničenja gde se prioritet daje onima koji su već poljoprivrednici.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ovogodišnji Kopaonik biznis Forum bio je u znaku digitalizuacije. Poljoprivreda i prehrambena industrija u tom smislu su bile zastupljene na odvojenim panelima, ali je bilo reči o ovim sektorima i na panelu gde su tema bile banke. Naravno da je i bilo razloga za to imajući u vidu da je NLB Bank-a pre nekoliko dana zaključila ugovor o kupovini Komercijalne banke. Možda se to u prvi mah nije videlo, ali za agrobiznis sektor ova tranaskacija znači da ćemo na tržištu imati banku sa najvećim brojem klijenata iz sektora poljoprivrede što je imala Komercijalna banka, a sa druge strane NLB Banka je odobrila najviše subvencionisanih kredita. Za Agrobiznis magazin ovo je prokomentarisao Blaž Brodnjak predsednik Upravnog odbora Nove Ljubljanske banke (NLB), koja je kupila 83,23% vlasničkog udela u Komercijalnoj banci. “NLB Banka Beograd već sada je jedan od najznačajnijih partnera agrbiznisu u Srbiji, a potencijal koji Komercijalna banka ima preko svojih relacija, otvorenih računa i već uspostavljenih odnosa sa poljoprivrednicima u Srbiji ćemo sada nastaviti i verujemo da ćemo na taj način postati još značajniji, ako ne i najznačajniji partner argobiznisu u Srbiji” i dodao: “Srbija je strateško tržište, najznačajnije i zbog svoje veličine i zbog potencijala koji ima. Tražili smo puteve nekoliko godina na koji način možemo ovde brže rasti. Kada je došla privatizacija Komercijalne banke tu smo se latili posla, detaljno pogledali kakvi su potencijali konkretne transakcije i videli veliku vrednost da učestvujemo. Verujemo da ćemo od Komercijalne banke napraviti jednu od najboljih banaka u Srbiji i regionu i na taj način doputniti naš mozaik regionalnog prisustva - istakao je Brodnjak”. On je na konferenciji za medije na Kopaonik biznis forumu najavio da će NLB zadržati brend Komercijalne banke, tako da će to biti NLB Komercijalna banka.

Poljoprivreda je stabilizirajući faktor i jedan od stožera ekonomije, ocenjeno je danas na jednom panelu u okviru Kopaonik biznis foruma, čiji su učesnici istakli da su ova i naredne godine prelomne da u Srbiji primarna poljoprivreda počne da se podiže na viši nivo. Prošla godina, kada je reč o poljoprivredi, bila je prosečna, rekao je direktor MK Agriculture u okviru kompanije MK Group Strahinja Marjanović i dodao da su rezultati postignuti u 2019. godini bolji u odnosu na prethodne godine, ali da je to daleko od onog što može da se postigne.

"Na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu smo čuli neke veoma optimistične stope privrednog rasta. Nažalost, u poljoprivredi taj rast nije tako veliki, da ne kažem da smo na nekoj nultoj stopi što znači da naša poljoprivreda ipak stagnira", rekao je Marjanović. Na panelu "Industrija 4.0 i održivi razvoj poljoprivrede", on je rekao da postoji veliki prostor da se u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji napravi iskorak i da za to postoje mnoge mere. Naveo je da je 40 odsto površine na MK imanjima pod navodnjavanjem, što je 10 puta više u odnosu na prosek u Srbiji. Ukazao je da su klimatske promene sve veći izazov za poljoprivredu, te da bez navodnjavanja nije moguće zadržati postojeće prinose, a kamoli ih povećati.

"Mi na našim imanjima ostvarujemo prinose koji su u ravni s nemačkim, francuskim, američkim koji su najbolji u svetu. Mi smo na tom nivou i farmeri, prateći naše primere, mogu da dostignu taj nivo", naveo je Marjanović i istakao da je poljoprivreda stabilnost. Direktor distribucije u kompaniji “Delta Agrar” Luka Popović naveo je da je Srbija prošle godine izvezla preko tri miliona tona kukuruza, što je, istakao, apsolutni rekord.

“Ali, mi i dalje izvozimo kukuruz, i dalje izvozimo sirovinu, ne izvozimo nikakvu dodatnu vrednost uz to, a imamo potencijala za takve stvari", dodao je, međutim, Popović. Šef Agrobiznis tima za region jugoistočne Evrope EBRD-a u Londonu Miljan Ždrale je rekao da je prošla godina, kada je u pitanju poljoprivreda, bila poprilično aktivna i istakao da Srbija konačno, posle 30 godina, ima pristup egipatskom tržištu. On je rekao i da, međutim, klimatske promene utiču na kompletan lanac u poljoprivrednoj proizvodnji. Između ostalog, pomenuo je, jedan od izazova afrička svinjska kuga koja je, dodao je, ozbiljan problem.

"U Rumuniji i Bugarskoj trenutno imamo farme i farme koje nestaju i mislim da će taj rizik zahtevati izuzetne investicije i menadžment, a to mogu samo najveći. Mislim da naša mesna industrija mora da prođe kroz stepen konsolidacije i modernizacije jer u ovakvom obliku nije spremna da odgovori na to", dodao je Ždrale.

Na panelu je, između ostalih, govorio i generalni direktor kompanije Al Dahra Serbia Vojin Lazarević koji je rekao da je poljoprivreda stabilizirajući faktor i i sigurno jedan od stožera ekonomije, a NLB Banku je predstavljao Vlastimir Vuković član izvršnog odobora.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31