Dovoljne količine vlage u vreme setve, dovoljno zimske vlage i blaga zima razlog su što poljoprivrednici mogu biti zadovoljni stanjem ozimih useva i posle perioda u kome su najniže temperature bile oko -12 stepeni.
“Mraz koji je bio pre nekoliko dana možemo kazati bio je dobar za pšenicu. Čak je moglo mraza biti i nekoliko dana duže da ne bi krenula vegetacija”, kaže Robert Bujak, poljoprivrednik iz Kupusine.“Pšenica je u zimu ušla u dobroj kondiciji. Najniže temperatrure sada su bile -11, -12 stepeni, ali to nisu problematične temperature, a i snega je bilo 3, 4 centimetra”, kaže Zoran Boca, savetodavac PSS Sombor.

Ono što poljoprivrednike sada čeka je prihrana pšenice, a taj posao trebalo bi početi u fenruaru.

“Neki su počeli već bacanje veštaka, a mi ćemo čekati sredinu februara. Deo veštaka smo pripremili, a deo kaparisali”, kaže Bujak.

Usevi posejani u prvim rokovima steve su prilično izrasli i mislim da su već potrošili najveći deo azota. Zato se već početkom februara može razmišljati o prihrani. Kasnije sejani usevi nisu potrošli rezerve i kod njih je prihranu dovoljno početi polovinom februara«, kaže Boca.

Preporuka je da se pre izlaska na njivu uradi analiza zemljušta. Poljoprivrena stručna služba analizu na svoijim oglednim poljima je uradila, a rezultati pokazuju da se azot spustio u drugi sloj.

Pojava bolesti na usevima je sporadična i ratari već znaju zaštita se može uraditi tek na proleće.

“Uočili smo prisustvo septorije na oko 30 posto biljaka i rđu na pojedinačnim biljka. Kod ozimog ječma imamo mrežastu pegavost na 30 posto biljaka, sočivastu pegavost na pet posto i rđe na pojedinačnim biljkama. Biljke su u fazi mirovanja i kada krene vegetacija radiće se zaštita. Poljoprivrednicima preporučujem da pregledaju useve zbog pojave glodara”, kaže Mirjana Zorić, savetodavac PSS Sombor

Na području Poljoprivredne stručne službe Sombor pšenicim je zasejano nešto više od 26.000 hektara, ozimim ječnim 4.500 hektara i uljanom repicom manje od 2.000 hektara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/poljoprivrednici-zadovoljni-stanjem-ozimih-useva-u-somborskom-ataru_1200394.html

Pšenica i ječam koji su u Pčinjskom okrugu jesenas zasejani na oko 11.000 hektara spremno su ušli u period zimskog mirovanja i nalaze se u dobrom stanju. Na pojedinim zasejanim njivama se, međutim, osim razlike u porastu žitarica vidi i pojava žutila do koje je došlo usled neadekvatne mineralne ishrane što će iznuriti biljke i potrošiti im korisne rezerve hrane neophodne za zimu, a što što će se u žetvi odraziti i na smanjenje prinosa.

Otuda poljoprivredni stručnjaci vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe preporučuju ratarima da primene kvalitetniju prihranu ( folijarna prihrana fosforom i kalijumom i nekim mikroelemetima) i eventualno po potrebi urade drljanje na proleće koje ima za cilj adekvatno unošenje azota u zemljište i popravku – vodno vazdušnog režima zemljišta.

“Startno đubrenje fosforom i kalijumom i u manjoj meri azotom, ne može zameniti ni dupla doza azota na proleće, što mnogi proizvođači zagovaraju u prolećnoj prihrani. Nesrazmerana i neizbalansirana mineralna ishrana, drugim rečima, veća primena azota u proleće na ime izostanka jesenjeg đubrenja prouzrokuje probleme u toku vegetacije kao što je osetljivost na bolest poleganja i druge stresne situacije“, ističe Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivrednoj službi.Ona naglašava da ratari moraju da znaju da usvajanje N kod strnih žita počinje već od faze dva lista (ukorenjavanje), a završava se u fazi formiranja ili u početku nalivanja zrna. Na našim tipovima zemljišta deo N unosi se u jesen pre osnovne obrade zemljišta. Ovako unet N se delimično koristi u toku jesenjeg dela vegetacije žita. Drugi deo N unosi se krajem zime, tokom februara i marta u vidu prihranjivanja, pri čemu unošenje N treba okončati do faze vlatanja. Pre svega bi trebalo uraditi analizu N – Min metodom na osnovu koje se mogu utvrditi potrebne količine azota za pravilan rast i razvoj, odnosno zadovoljavajuće prinose.

Lazović Đoković poručuje ratarima da prihranjivanje pšenice obavezno urade u dva navrata. Prvo posle zimskog mirovanja, a drugo na početku izduživanja stabala (vlatanja).

“Prilikom prihranjivanja ratari treba da koriste KAN, a ne UREU jer je oko 60 % procenata našeg zemljišta fiziološki kiselo. Na neutralim zemljištima može da se koristi UREA, ali samo u prvoj prihrani ukoliko se koristi više od 60 kg/ha čistog azota, a drugoj da koriste KAN ili neko drugo amonijum nitratno đubrivo.Orijentacione Količine azotnih đubriva na nekom srednje plodnom zemljištu bi bile oko 250 do 300 kilograma KAN-a po hektaru. Pravi efekat prihranjivanja postiže se kada u roku od sedam dana od prihranjivanja padne oko 10 litara kiše“, podvlači na kraju Lazović Đoković.

Izvor:https://jugmedia.rs/dupla-doza-azota-ne-moze-zameniti-startno-djubrenje-psenice/

U zimskom periodu u zrelim lastarima i starijim višegodišnjim nadzemnim delovima čokota od ugljenih hidrata preovladavaju šećeri, a skrob se nalazi u minimumučime se povećava otpornost vinove loze prema zimskim mrazevima. Da bi biljka stekla otpornost prema nepovoljnim zimskim uslovima, posebno mrazevima, mora proći proces kaljenja. U fenofazi sazrevanja lastara i opadanja lišća dolazi do kaljenja, što uzrokuje razne fiziološke i biohemijske promene koje su veoma važne. Jači rani jesenji mrazevi negativno utiču na pravilno kaljenje. Šta se dešava u biljkama usled kaljenja? Smanjuje se količina ukupne vode , a povećava se količina vezane vode, raste osmotski pritisak ćelijskog soka.
Proces kaljenja vinove loze se odvija u dve faze. U prvoj fazi se u tkivima biljaka prisniženim temperaturama vrši hidroliza ranije nagomilanog skroba i nakupljanje tzv. zaštitnih materija -šećera. Kod sorata koje su otpornije na mraz ovaj proces se odvija brže. U novembru i prvoj polovini decembra u
trajanju od 3 do 4 nedelje, odvija se prva faza kaljenja na temperaturama od + 2 do – 3 °C . U tom periodu dolazi do procesa hidrolize skroba na nisko molekularna jedinjenja, odnosno šećere, čija je funkcija zaštitna, odnosno povećava se koncentracija ćelijskog soka, pa se time snižava tačka mržnjenja. U drugoj fazi kaljenja, koja se događa sredinom decembra na temperaturama od -3 do -6°C, ćelije se oslobađaju slobodne i slabo vezane vode. Voda izlazi
u međućelijske prostore, nastavlja se hidroliza skroba i svi ti procesi su usmereni da se ćelija sačuva od izmrzavanja.
Onima koji se odluče za vinogradarenje u ravničarskim vinogorjima i žele da gaje autohtone sorte, za koje se preporučuje kratka rezidba na kondire, preporučujemo jedan stari način gajenja, formiranje peharastog uzgojnog oblika, sa pritkom kao osloncem ( to je tzv. župski način rezidbe).
Prepoznaje se po tome što se na vrhu stabla formiraju 3-4 kraka raspoređena u obliku pehara, a na vrhu svakog od njih se rezidbom ostavlja po jedan kondir sa po dva okca. Uz čokot se postavlja pritka. Peharasti uzgojni oblik daje mogućnost zagrtanja i očuvanja dovoljnog broja okaca od izmrzavanja.
U ravničarskim vinogorjima vinogradari koji se opredele za špalirski način gajenja kao rešenje za smanjenje rizika od izmrzavanja loze, preporučuje se ostavljanje rezervnog kondira pri osnovi svakog stabla i negovanje jednog ili dva lastara. Sa jeseni, posle opadanja lišća, ovi lastari se povijaju i mogu se zagrnuti potpuno ili
delimično. U praksi se pokazalo da je ovo delimično zagrtanje bolje. Zašto? Ako potpuno zagrnete lastare, a zemljište je tokom zime jako vlažno, može doći do truljenja okaca.
Ali, ako i delimično zagrnete, samo vrh ovih lastara podrazumeva se da treba da postoji snežni pokrivač koji će sačuvati ova okca. Ako ste već ostavili rezervni
kondir i odnegovali dva lastara, onda ih obavezno povijte i delimično zagrnite.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Organska proizvodnja je sve zastupljenija u svetu, a cena ovakvih proizvoda je i do tri puta veća u odnosu na poljoprivredne proizvode gajenje na klasičan način. Međutim, organski uzgajivači se sreću sa brojnim poteškoćama pre svega kako poboljšati prinose bez upotrebe pesticida, ali i zaštiti biljke od štetočina bez korišćenja hemisjkih sredstava.

U svetu se stalno eksperimentiše sa raznim tehnikama, a sve više se upotrebljavaju korisni insekti. Kako piše Horti dejli kao najkorisniji za oprašivanje organskih jagoda u plastenicima pokazao se bumbar.

- Favorizovanje oprašivanja bumbarima je postala ustaljena tehnika. Ovi insekti koriste se za poboljšanje kvaliteta i to ne samo kod organske proizvodnje već sve više kod plasteničke proizvodnje uopšte – objasnio je italijanski poljoprivredni tehničar Karmine Lanaro.

- Pčelinjaci sa bumbarima unose se u plastenike krajem decembra ili početkom januara. Postavlja se nekoliko kutija po hektaru, s tim što se njihov broj povećava na četiri do pet kutija u vreme punog cvetanja jagoda – dodao je Lanaro i naglasio da ovakva vrsta oprašivanja donosi bolje prinose ali i utiče na smanjenje deformisanosti plodova.

U borbi protiv štetočina u zasadima organskh jagoda u plastenicima sve više se upotrebljavaju korisne grinje - Phytoseiulus persimilis koje su se pokazale kao vrlo efikasne u borbi protiv crvenih paukovih grinja.

Ove grinje u prirodi spadaju u predatorske grinje koje se hrane štetočinama i razmnožava se duplo brže u odnosu na svoj plen. Kako zahtevaju posebne uslove kao što je temperatura od 20 do 30 stepeni i vlažnost vazduha do 75 procenata, pokazalo se da plastenici nude gotovo idealne uslove za razvoj ovih grinja. Veoma je proždrljiva pa može da pojede 30 jaja, 24 mlada ili 7 odraslih grinja u jednom danu. Takođe, ova vrsta je i predator crvenog pauka.

Na ovaj način u plastenicima se uspostavlja ekološka ravnoteža koja je na otvorenim poljima narušena nekontrolisanom upotrebom pesticida.

- Persimilis se u plastenik unosi već u decembru u manjem broju kako bi mogli spontano da se razmnožavaju, kolonizuju životnu sredinu i prevladavaju nad crvenim paukom – istakao je Lanaro i naglasio da količina zavisi od veličine plastenika. On posebno naglašava da treba imati u vidu da se ove grinje brzo razmožavaju, te da za kratko vreme da očiste plastenik od štetočina.

 Izvor: Agrobiznis magazin

Procena raspoloživosti azota pre N – prihrane najtačnije se obavlja uz pomoć N – min metode kojom se neposredno pre kretanja vegetacije, utvrdi raspoloživa količina u zoni do koje je dospeo koren.

Saveti za N – prihranu ozime pšenice

Prihrana fosforom i kalijumom se ne preporučuje zbog njihovog neznatnog premeštanja u dubinu, pa koren ostaje na površini, što smanjuje otpornost na poleganje i sposobnost korišćenja vode iz dubljih slojeva. Ureu ne treba primenjivati u prvoj N – prihrani (najbolje ni u drugoj) zbog zakišeljavanja zemljišta. Potrebnu koncentraciju raspoloživog azota zimi u zemljištu treba postići primenom nitratnih đubriva. Suvišna količina azota snažno utiče na porast nadzemnog dela, a vrlo malo korena, pa se proširuje odnos korena prema izdanku i biljke su plitko ukorenjene. U hladnim, posebno glinovitim, humoznim i slabo aeriranimzemljištima, nitrati umanjuju štetne redukcijske procese, što je važno za aktivnost mikroorganizama i snabdevanje biljaka azotom i drugim elementima.

Visok sadržaj azota u bokorenju predstavlja neophodnu rezervu za prolećno izduživanje. Tada naglo raste potreba za azotom, što je i pravi trenutak za drugu prihranu. Kod kasnijih rokova setve prisutna je opasnot od izduživanja koje određuju građu, odnosno broj klasića na klasu i začetaka cvetova u klasu.

Dobra ishranjenost azotom u vlatanju sprečava kasniju sterilnost klasića i povećava broj plodnih cvetova. Komponente klasa samo su delimično genetski (sortno) određene pa je time dobra N – ishranjenost biljaka još značajnija.

Nakon oplodnje, dozrevanje pšenice odvija se na račun rezervi hraniva, uz njihovo premeštanje iz fotosintetskih neaktivnih delova biljke (starog lista) u klas. N – prihranu ozimih žita treba obaviti u momentu kada počinje razvoj vegetativnih organa (1. N prihrana u bokorenju) i kod zametanja klasa (2. N – prihrana u početku vlatanja). Prva prihrana je važna u svim okolnostima jer se u 2. i 3. etapi razvoja (treći i četvrti list) izdužuje i segmentira budući klas. Ona utiče na koncentraciju hlorofila u listu (boja useva), intenzivniju fotosintezu i brži rast biljaka u vlatanju. Prvu prihranu ne treba obaviti prerano (kad su ozima žita u mirovanju, odnosno po smrznutom zemljištu i hladnom vremenu), već u trenutku prolećnog kretanja vegetacije. Mudro je jedan deo N primeniti u jesen u vidu UREE ili KAN-a pod osnovnu obradu (na lakšim i plitkim zemljištima treba primeniti 25 do 30 % do ukupne potrebe azota, a na težim 30 do 50 %).

Prvu N – prihranu ozimih žita treba, zbog opasnosti od poleganja i pojave bolesti, ograničiti na najviše 55 kgN/ha. Druga prihrana obavlja se u momentu zametanja klasića, koja pada u početku vlatanja, ne kasnije. Taj trenutak se određuje isključivo na osnovu stanja razvoja useva pšenice. Treća prihrana u klasanje (pre oplodnje) ima malo značenje za visinu prinosa, ali utiče na porast hektolitarske mase i veći sadržaj azota u zrnu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Na internetu je dostupan besplatan priručnik o organskoj svinjarskoj proizvodnji koji su izradili Međunarodni institut za istraživanja u organskoj proivodnji FiBL, austrijski Institut BOKU, Dunav soja i Univerzitet u Prištini. Priručnik je dostupan u dve verzije, na srpskom i albanskom jeziku, a publikacija je namenjena stočarima, savetodavcima, studentima poljoprivrede i veterinarske medicine.

Proizvođači svinja po principima organske proizvodnje suočavaju se, kako se navodi u Priručniku, sa velikim izazovom – proizvodnjom svinjetine visokog kvaliteta po umerenoj ceni u skladu sa visokim standardima zdravlja i dobrobiti životinja. Da bi na pravi način odgovorili na ovaj izazov poljoprivredni proizvođači ne mogu da se oslone samo i jedino na propise koji se odnose na organsku proizvodnju i uzgoj jer se oni nužno ne odnose i na dobro zdravlje i dobrobit svinja. Proizvodnja koja je efikasna i vodi računa o životinjama zahteva doslednu primenu svih preventivnih mera u odgoju, higijeni, ishrani i držanju kako bi se sprečio razvoj bolesti, kao i povrede ili bilo koja vrsta stresa.

Polazna osnova za izradu priručnika bila su istraživanja zdravlja i dobrobiti organski uzgajanih svinja na 74 farme u osam evropskih država. Sadrži pregled znanja i iskustava poljoprivrednih proizvođača, savetodavaca, istraživača kao i znanja sadržanih u udžbenicima. U njemu se nalaze korisne informacije i moguće mere za rešavanje glavnih izazova vezanih za zdravlje i dobrobit životinja u organskoj proizvodnji. Obrađeni su problemi plodnosti (fertiliteta), proliva (dijareje), disanja (respiratorni problemi), povrede i slično.

Priručnici su dostupni na veb adresi: https://www.fibl.org/en/info-centre/news/albanian-and-serbian-guides-on-pig-health-and-welfare-published0-1.html

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3125371/besplatan-prirucnik-o-organskoj-proizvodnja-svinja

Ishrana goveda, a naročito krava u laktaciji, u savremenoj i intenzivnoj proizvodnji mleka zauzima ključno mesto. Od pravilno izbalansirane ishrane u potpunosti zavisi ispoljavanje genetskog potencijala životinja, pa se zato ovom problemu posvećuje izuzetna pažnja.

Dobro je poznato da troškovi ishrane u proizvodnji mleka mogu da iznose i do 2/3, a ne retko i do 3/4 ukupnih troškova proizvodnje. Većina farmera koji se komercijalno bave proizvodnjom kravljeg mleka posebnu pažnju poklanjaju pravilnoj ishrani svih kategorija goveda, kao i prilagođavanju ishrane životinja njihovom fiziološkom statusu, pri čemu se posebno vodi računa o mlečnosti grla ili njihovom reproduktivnom statusu.

Na osnovu izvedenih anketnih istraživanja, oko 92% farmera sprema sopstvenu stočnu hranu, dok oko 55% farmera koncentrovana hraniva kupuju u fabrikama stočne hrane. Farmeri koji spremaju sopstvenu stočnu hranu, uglavnom, proizvode celokupnu količinu kabaste hrane i jedan deo koncentrovanih hraniva. Od kabastih hraniva farmeri spremaju seno deteline ili lucerke, silažu kukuruza i, sve više, senažu.

Od koncentrovanih hraniva farmeri najčešće proizvode zrnasta hraniva, kao što su kukuruz, soja ili suncokret, dok na tržištu nabavljaju samo aditive ili neophodne premikse. Oko 78% anketiranih farmera kupuje vitaminsko-mineralne dodatke neophodne u ishrani goveda. Ono što se u istraživanjima različitih autora sve više ističe kao mogućnost za dodatnu optimizaciju programa ishrane na farmama muznih krava jeste rešavanje problema usitnjenosti kabastih hraniva, a na prvom mestu silaže cele biljke kukuruza i senaže lucerke, kao i kompletno mešanih obroka (TMR – Total Mixed Ration) za ishranu krava u laktaciji. Na osnovu istraživanja Stojanovića i sar. (2011a, 2011b, i 2011c) i uz primenu “Penn State Particle Separator” sistema od 4 sita, utvrđena su različita odstupanja od optimalno predviđenih vrednosti raspodela pojedinih frakcija čestica kako za kabasta hraniva, tako i za TMR.

Što je usitnjenost kabastih hraniva bila neujednačenija, to je i usitnjenost TMR-a varirala. Autori ovih istraživanja ističu da dobijeni rezultati ukazuju na značaj optimizacije fizičke forme kabastih hraniva prilikom njihove pripreme, a sve u cilju postizanja željene fizičke efektivnosti kompletnog obroka. Optimalna fizička efektivnost kabastih hraniva može se postići primenom različitih metoda i postupka kako prilikom usitnjavanja mase, tako i prilikom spremanja silaže cele biljke kukuruza, odnosno senaže lucerke.

Rezultati ranijih istraživanja ukazuju na to da mogućnost da formulisani obrok podmiri hranidbene potrebe visokoproizvodnih mlečnih krava zavisi ne samo od njegovih hemijskih, već isto tako i od fizičkih karakteristika. Poznavanje stepena usitnjenosti kompletno mešanog obroka, kao i pojedinih kabastih hraniva, značajan je pokazatelj pri formulisanju obroka za mlečne krave, naročito u prvoj fazi laktacije. Ovo iz razloga enormno visokih potreba u energiji sa jedne strane, i istovremeno, ograničenog kapaciteta konzumiranja suve materije (SM) obroka, sa druge strane. Koncept fizički efektivnih vlakana (peNDF) je istovremeno pokazatelj i obuhvata kako prosečnu usitnjenost kompletnog obroka, tako i sadržaj NDF u obroku, ali takođe definiše i fizičku efektivnost obroka.

Optimalnim sadržajem fizički efektivnih vlakana u obroku, i adekvatnom fizičkom formom kompletnog obroka stimuliše se povećanje ukupne aktivnosti Poglavlje 1. Stanje i mogućnosti optimizacije primarne proizvodnje mleka 12 žvakanja (pri konzumiranju i preživanju), obezbeđuje se normalna funkcija rumena i iskorišćavanje konzumirane hrane, a eliminišu se pojave smanjenja procenta mlečne masti, ruminalna acidoza, ruminalna parakeratoza i laminitis. Međutim, još uvek nije nedvosmisleno utvrđen i preporučen metod merenja fizičke efektivnosti kompletno mešanog obroka i kabastih hraniva. Postoje značajne razlike u utvrđenim vrednostima za faktor fizičke efektivnosti (pef) i sadržaj peNDF, korišćenjem originalne verzije PSPS-sistema sa 2 sita i modifikovane verzije PSPS-sistema sa 3 sita. Egzaktne preporuke za optimalni sadržaj peNDF u obroku visokoproizvodnih mlečnih krava na početku laktacije praktično ne postoje, a opšte vrednosti koje su u opticaju se dosta razlikuju, pre svega zbog protivurečnosti podataka o efektu peNDF na svarljivost i proizvodnju mleka za različita kabasta hraniva i obroke sa različitim udelom koncentrata i kabaste hrane.

Važna napomena:

Preuzeto iz monografije OPTIMIZACIJA TEHNOLOŠKIH POSTUPAKA I ZOOTEHNIČKIH RESURSA NA FARMAMA U CILJU UNAPREĐENJA ODRŽIVOSTI PROIZVODNJE MLEKA koju je uredio Prof. dr Vladan Bogdanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

NAKON pravilnog usoljavanja, meso se u domaćinstvima uobičajeno suši, odnosno izlaže dimu.

Dimljenjem se mesu oduzima vlažnost, koja ubrzava razvoj bakterija, a meso na taj način dobija i prijatan ukus. Meso se može dimiti hladnim ili toplim dimom.

Hladno dimljenje je na temperaturi oko 15 stepeni.
Topliji dim isušuje meso i ono spolja postaje suvo i i tvrdo, čime se sprečava dalji prodor dima u unutrašnjost, a samim tim i sušenje i konzerviranje središnjeg dela komada mesa.
* „Hladno“ se dime trajne kobasice, šunke, slanina…
* Toplim dimljenjem na temperaturi od 20 do 40 stepeni Celzijusa dime se polutrajne kobasice, viršle, salame.
* Prerađevine dimljene hladnim dimom budu samo dimljene, dok dimljenje toplim dimom su i – termički obrađene.Prostorija (pušnica) u kojoj se obavlja i dimljenje se mora povremeno provetravati, najbolje uveče, kako bi se meso dobro ohladilo. Smatra se da najbolji ukus mesu daje dim dobijen od suvih bukovih cepanica sa nekoliko borovih grančica. Borovih grančica ne sme biti previše, jer u tom slučaju dolazi do formiranje tanke voštane opne na komadima mesa, koja onemogućava dalje prodiranje dima u unutrašnjost.

Posle hladnog dimljenja meso i prerađevine se moraju još sušiti na vazduhu, dok se prerađevine posle toplog dimljenja mogu odmah upotrebiti za jelo.

Vreme dimljenja zavisi od veličine komada mesa, načina loženja vatre, veličine sušnice, kao i postizanja željenog ukusa.

Okvirno, slanina i kobasice se dime oko nedelju, kulen 20 dana, a veći komadi, poput šunki tri do četiri nedelje. Nakon sušenja, meso se mora čuvati na suvom i hladnom mestu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/01/21/domacinski-recepti/kako-pravilno-susiti-meso/

Među najznačajnim oboljenjima leske spadaju: prouzrokovači smeđe truleži ploda leske (Monilia spp.), prouzrokovač pepelnice leske (Phylactinia guttata), i prouzrokovač bakteriozne plamenjače i uvelosti leske (Xanthomonas campestris pv. corylina).
Monilinia spp. su prouzrokovači smeđe truleži ploda leske. Ovo oboljenje leske je ekonomski značajno. Simptomi se uočavaju na mladim plodovima u vidu nepravilnih smeđih pega na ljusci koje se šire zahvatajući celu površinu ploda. Nakon toga dolazi do potamnjenja plodova, a kasnije i do opadanja. Patogen se održava u obliku micelije na opalim zaraženim plodovima, u pupoljcima i kori grana. U proleće kada se ostvare povoljni vremenski uslovi na opalim zaraženim
plodovima patogen formira konidije koje se raznose vetrom, kišnim kapima i insektom lešnikovim surlašem, međutim do infekcije dolazi tokom cvetanja kada konidije inficiraju žig tučka i ostvaruju latentne infekcije (bez pojave simptoma). Infekcija ploda se ostvaruje najčešće na mestu povrede, ali se micelija može širiti od ploda do ploda ukoliko se oni dodiruju.
Sakupljanjem i uništavanjem opalih plodova leske smanjuje se infekcioni potencijal. S obzirom da patogen uglavnom prodire kroz povređene plodove najčešće načinjene usled ishrane lešnikovog surlaša, treba pristupiti zaštiti od ove štetočine primenom a.s acetamiprid. Od fungicida za suzbijanje ovog patogena mogu se primeniti preparati na bazi neorganskih jedinjenja bakra, pirimetanila, ciprodinila, tiofanat metila kao i kombinacije boskalid+piraklostrobin. Prvo tretiranje treba obaviti pre početka vegetacije primenom neorganskih jedinjenja bakra, da bi smanjili inokulum sa stabala. U fenofazi cvetanja primeniti a.s ciprodinil
(Cormax) ili a.s pirimetanil (Pyrus), kada su formirani mladi plodovi a.s boskalid+piraklostrobin (Signum, Luminis, Markiz WG).
P. guttata je prouzrokovač pepelnice leske i javlja se u većini rejona gajenja leske. Obično se u našim uslovima javlja krajem jula i početkom avgusta.
Razvoju bolesti pogoduje oblačno vreme sa redukovanom svetlošću. Simptomi se uočavaju obično na naličju nego na licu lista. Na listu se pojavljuje
brašnasta prevlaka sačinjena od oidija i konidiofora. Za razliku od drugih prouzrokovača pepelnice, P. guttata svoj razvoj provodi u unutrašnosti zaraženih organa, odnosno formira endofitnu miceliju. Nakon spiranja brašnaste prevlake kišom na listu može se uočiti nekrotične pege, a posle iizvesnog vremena sušenje listova, a kasnije i opadanje. Usled opadanja lišća, plodovi zbog nedostatka hrane ostaju sitniji, neugledniji i smanjene tržišne vrednosti. Takođe biljka se bori i troši rezerve hrane za ponovno listanje, pri čemu postaju osetljivije na niske temperature.
U toku jeseni kada dođe do promene boje lista iz zelene u žutu, formiraju se plodonosne tvorevine kazmotecije, u kojima se gljiva održava tokom nepovoljnog perioda sezone. U rano proleće kada askospore sazreju i kada se navlaže kazmotecije, kazmotecija puca i oslobađaju se askusi sa askosporama. Askospore se rasejavaju vetrom i predstavljaju izvor primarnih infekcija. Na zaraženim delovima biljaka gljiva formira endofitnu miceliju koja izlazi kroz stomine otvore
na površinu lišća i nakon toga se formiraju oidije sa konidioforama.
Oidije se rasejavaju vetrom i služe za sekundarne infekcije. Zaraženo lišće treba skupiti i spaliti kako bi smanjili infekcioni potencijal. Međutim imajući u vidu da mogu iz drugih parcela i zasada leske dospeti askospore nošene vetrom, treba pristupiti upotrebi fungicida. Za suzbijanje ovog patogena može se primeniti a.s sumpor, a.s tebukonazol, a.s difenokonazol, a.s flutriafol, a.s miklobutanil, a.s trifloksistrobin i a.s krezoksim metil. Kada se primete prvi simptomi na lišću primeniti a.s sumpor (Microthiol disperss), a 10- 14 dana kasnije a.s tebukonazol (Akord) ili a.s krezoksim metil (Asena).
Xanthomonas campestris pv. corylina je prouzrokovač bakteriozne plamenjače i uvelosti leske. Ova bakterija je rasprostranjena u većini rejona gajenja leske. Štete koje prouzrokuje mogu biti veoma značajne i one se ogledaju usled redukcije lisne mase i sušenja grančica, što se odražava na prinos i na kvalitet plodova. Simptomi se uočavaju na svim nadzemnim delovima zaraženih biljaka. Prvi simptomi se pojavljuju tokom proleća na pupoljcima u vidu tamnih poligonalnih pega. Zaraženi pupoljci poprimaju tamnu boju i često se ne otvaraju. Pege na listu u početku su sitne, vodenaste a sa razvojem bolesti mogu se proširiti na celoj površini lišća. Na starijim granama dolazi do pucanja kore i formiranja rak rana. U vlažnim uslovima na svim zaraženim delovima pojavljuje se bakterijski eksudat. Na egzokarpu ploda se javljaju tamno mrke pege.
Bakterija se održava u zaraženim pupoljcima, mladarima i rak ranama. U proleće se u rak ranama formira bakterijski eksudat koji se spira kišnim kapima i raznosi se na osetljive biljne organe. Bakterija na lišću prodire kroz stomine otvore. Pupoljci su osetljivi od samog početka njihovog rasta. Patogenu pogoduje
toplo vreme i temperature iznad 20˚C, ali je zabeležena pojava ovog oboljenja i na nižim temperaturama. U jesen kada dođe do opadanja lišća, kroz lisne
ožiljke bakterija može prodreti i ostvariti infekciju S obzirom da je glavni izvor inokuluma zaraženi sadni materijal, za podizanje zasada leske treba koristiti
sertifikovan, zdrav sadni materijal.
Od mehaničkih mera preporučuje se orezivanje i spaljivanje zaraženih delova, pri čemu treba dezinfikovati alat za rezidbu. Od hemijskih mera može se primeniti preparati na bazi neorganskih jedinjenja bakra, i to treba početi u proleće, naredni tretman kada se primete prve pege na lišću, i u jesen
kada dođe do opadanja lišća. Za ove namene primeniti a.s bakar hidroksid (Funguran-OH).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kupus (lat. Brassica oleracea) je dvogodišnja, kultivisana, zeljasta biljka. Najstariji podatak o korišćenju kupusa pronađen je u Kini, a datira iz perioda 4.000 godina pre nove ere. Kinezi su kupus smatrali biljkom kojom se postiže ravnoteža u telu. Bio je omiljeno povrće starih Grka i Rimljana, a kupus lisičar u Splitu je uzgajao rimski imperator Dioklecijan. Osim kao hrana kupus je poznat i po  blagotvornom dejstvu po ljudski organizam. O lekovitim svojstvima kupusa prvi je pisao Katon Stariji pre više od 2.200 godina.

Kupus u srpskoj kuhinji

Kupus sladak, kiseo, kao salata, glavno jelo ili dodatak sa mesom ili bez njega, pored pasulja i krompira je osnova srpske kuhinje. U našem narodu koristi se već vekovima kao hrana i kao lek. Kupus se gaji u ravnicama, rečnim dolinama i brdsko-planinskim područjima, a može uspevati i na većim nadmorskim visinama do 2.000 metara. Najbolje uspeva na vlažnom i prohladnom području. Ne podnosi mraz, ali ni jako sunce, uzgaja se iz rasada i traži dosta vode.

Kupus je povrće visoke biološke i niske kalorijske vrednosti (24 kcal/100 g). Sadrži 92,52 odsto  vode, 1, 21posto belančevina, 2, 3 odsto dijetetskih vlakana i svega 0,18 posto masti i 2,3% dijetetskih vlakana. Kupus je izuzetno bogat vitaminima C (42 mg/100 g) i K, gvožđem, magnezijum, sumporom i bakrom. Kupus je dragocena namirnica zbog tartronske kiseline koja usporava pretvaranje šećera i ostalih ugljenihidrata u mast, pa ga nutriconisti preporučuju osobama koje imaju problem sa viškom kilograma. Kupusom se unose najaktivniji elementi za održavanje biološke ravnoteže organizma i za odbranu od raznih bolesti.

 Lekovita svojstva kupusa

Kupus je bogat celulozom koja poboljšava probavu, deluje povoljno na zaceljivanja rana, pa su ga Britanci koristili kao tretman „rovovskih stopala“ tokom Prvog svetskog rata. I danas listovi kupusa uspešno koriste kod otoka posle udaraca. Ipak, po rečima stručnjaka najlekovitiji je sok od kupusa koji provereno leči čir na želucu. Kupus ima antioksidansno i antiseptičko dejstvo, jača imunitet i povoljno deluje kod brojnih bolesti i tegoba od artritisa, preko srčanih bolesti do bronhitisa, malokrvnosti, mamurluka, osteoporoze, plućnih bolesti, reguliše varenje... Postoji nekoliko sorti kupusa, a istraživanja su pokazala da je najzdraviji crveni kupus. Za razliku od belog koji se kod nas najčešće koristi, crveni kupus sadrži više vitamina C, ima više antioksidanata, posebno antocijanina, za koji je dokazano da štiti ćelije mozga. Svež kupus sprečava apsorpciju masnoća posle obroka i na taj način snižava nivo holesterola. Da se ne bi izgubila njegova lekovita svojstva prilikom kuvanja preporuka je da se kupus staviti u vruću umesto u hladnu vodu. Ne bi trebalo dugo ga kuvati, jer gubi svojstva i to kasnije dovodi do nadutosti i težeg varenja kod pojedinih ljudi.

Prilikom kupovine kupusa na pijaci birajte onaj koji ima tanko lišće savijeno u tvrdu glavicu i bez velikih žila. Najveći proizvođači kupusa na svetu su Kina i Indija, ali se najviše u ishrani koristi u Rusiji (20 kilograma po glavi stanovnika godišnje) koja je treća zemlja sveta po proizvodnji ovog povrća. Kupus se ostavlja i za zimnicu. Glavice iz kojih je izdubljen koren se slažu u bure ili kacu i potom prelivaju rastvorom vode i soli (na 50 l vode 1 kg soli). U zavisnosti od temperature kupus se za oko 20-30 dana ukiseli. Glavice kiselog kupusa se koriste za kuvanje svadbarskog kupusa, podvarka ili sarme, a može se iseći za salatu. Tečnost u kojoj se kiseli kupus poznat kao rasol odlično je sredstvo protiv mamurluka. Ne preporučuje se osobama koje imaju hipertenziju ili probleme sa bubrezima zbog veće količine soli koja se najčešće dodaje prilikom kiseljenja i koji ima ulogu konzervansa.

 Kelj sličnosti i razlike sa kupusom

Sličan kupusu po lekovitim dejstvima je i njegov „dalji rođak“ kelj koji takođe spada u porodicu kupusnjača. Iako podseća na kupus postoje značajne razlike u izgledu i nutritivnom sastavu. Za razliku od kupusa kelj je tamno zelene boje, ima deblje, tvrđe listove izbrazdane brojnim žilama i savijene u glavicu. Za razliku od kupusa kelj bolje podnosi visoke letnje temperature, ali i niže, čak i mraz. Štaviše, nakon prvih mrazeva se povećava količina šećera u listovima kelja, pa je on ukusniji. Ali, za razliku od kupusa kelj se ne može kiseliti.

Snaga kelja leži u skoro 45 različitih flavonoida koji mogu da spreče zapaljenja u organizmu, povoljno utiče kod artritisa, problema sa varenjem, ima pozitivan uticaj na rad moždanih ćelija. Kelj sadrži veliku dozu vitamina K (čak 1327 procenata preporučenog dnevnog unosa u 100 grama) koji je od ključne važnosti za sintezu osteokalcina, proteina koji jača strukturu naših kostiju. Nutricionisti kelj preporučuju za detoksikaciju  organizma. Istraživanja su pokazala da kelj može potpuno da očisti telo i reguliše opšte stanje organizma jer dopire čak do DNK. Za to je zadužen izotoicijanat, koji nastaje iz molekula kelja.

U narodnoj medici poznat je kao melem protiv reume, preporučuje se osobama sa visokim krvim pritiskom, kao prevencija oboljenja oka, a zbog obilja vlakana dobar je kod problema sa probavom. Može da se koristi kao varivo, dodatak salati, dodaje se u sos za paste ili rižoto. Od kelja može da se napravi čak i zdrava grickalica kao što je čips.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

Sve veći broj farmi koza u našim krajevima i vaše interesovanje za savete stručnjaka, inspirisali su nas da vam damo nekoliko korisnih saveta u vezi sa mužom koza. Razmatraćemo situaciju u kojoj proizvođač ima oko dvesta koza. Posao muže treba da se obavi za sat i po i taj posao radi jedan čovek. U skladu sa ovim potrebama postoje različiti tipovi izmuzišta: izmuzište ukoso-riblja kost, paralel izmuzište, rotaciono i tunel izmuzište. Svaki od ovih sistema ima svoje mane i vrline.
Izmuzište tipa riblja kost
Kod ovakvog tipa izmuzišta ulaz i izlaz koza je dosta lak, broj koza može da varira, sistem nije skup, ali nema ishrane u izmuzištu. Da bismo postigli mužu za dvesta koza, potrebno je da imamo 14 do 16 mesta, ili najbolje ako postoji mogućnost da ih bude 20. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 25 do 30 cm, širina 90 do 100 cm po kozi a razmak jasala, odnosno udaljenost oko 60 cm.
Paralel izmuzište
Ovakvo izmuzište ima tačno određen broj mesta, jer se ovde primenjuju jasle sa uklještivačem. Zbog ovog sistema je otežana manipulacija sa životinjama i sporije kretanje koza. Mana je što je neophodan prekid muže radi isključivanja i raspodele hrane između pojedinih grupa, tako da se gubi vreme, a prednost ovog sistema je što imamo dobru preglednost vimena. Da bismo postigli mužu dvesta koza na sat, potrebno je da imamo 30 mesta u ovakvom izmuzištu. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 30 do 35 cm, širina 120 do 130 cm po kozi, a razmak jasala odnosno udaljenost oko 90 cm.
Rotaciono izmuzište
Ovakav tip izmuzišta je skup za nabavku ali i održavanje. Ima dobar komfor za rad, odličnu preglednost vimena, ali je kretanje koza sporo. Ovo izmuzište najčešće ima 12 mesta i manje, i za sat vremena se ne može postići muža. Čak i sa 24 mesta odgajivači treba da budu oprezni.
Tunel izmuzište
Ovakav tip muže karakteriše ga dosta lak i brz hod koza, nema ishrane u izmuzištu, a vreme čekanja na mužu je veoma dugo. Ovakav tip muže ne može biti korišćen za preko dvesta koza. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 80 cm, širina 30 do 40 cm po kozi.
Za koji god sistem da se odlučite, ili koji god sistem odgovara vašim potrebama, pre izbora dobro razmislite da li taj sistem pruža kozama pravilan način hoda, jer značajni nagibi i kretanje koza uz čestu ili naglu promenu smera mogu izazvati posle nekog vremenskog perioda deformitete zglobova. Da bi prolaz ili hodnik bio dobar, treba da bude širok jedan do dva i po metra i vrata za ulazak i izlazak u bokseve se prilagođavaju širini hodnika. Kada je u pitanju prostor, gde koze čekaju za mužu treba da imamo u vidu da on omogućava brz pristup kozi na mužu. U ovom prostoru svaka koza treba da ima 0,25 metara
kvadratnih prostora, odnosno broj koza na čekanju treba da bude dve do tri po dužnom metru. Najbolje je kada su po dve koze, jer se tako brzo menjaju na plaformi za mužu. Svakako treba imati u vidu i potiskujuće pregrade kojih imamo dva tipa: „električni pas“ u sklopu koje imamo i signal za upozorenje životinja, ili ona sa daljinskim upravljanjem koja se kotrlja po zemlji.Kanal za mužu treba da je najmanje širine 1,9 metara. Potrebna je i ivica da bude visine 5 cm, zbog klizanja životinje. Koze treba da stoje tako, da je vime u visini između lakta i ramena muzača.
Važno je da izmuzište obezbedi kozama prirodan položaj na podijumu, da vime bude dobro vidljivo i što bliže muzaču. Na osnovu iskustva i saveta stručnjaka, riblja kost i tunel su najčešće preporučljivi. Imajući u vidu da nakon upotrebe izmuzište treba oprati, to nam donosi određene količine otpadnih voda. Njihova količina zavisi od zaprljanosti i od korišćenih sredstava za čišćenje.
Za kvalitetnu mužu bilo bi poželjno da se kozama obezbedi prirodno osvetljenje, preko ugrađenih prozora, a veštačko odnosno, dodatno osvetljenje se obezbeđuje muzaču kako bi dobro video vime koza. Važno je i da mlekara bude u blizini izmuzišta. Za ovakvu namenu potreban nam je prostor, barem 10 metara površine u prostoriji. Nagib poda treba da bude 2% sa sifonom na površini, radi uklanjanja vode nakon pranja. Radi lakšeg održavanja higijene u mlekari zidovi treba da su glatki, svetle boje i od vodootpornog materijala.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31