Mаrlа Spivаk, entomolog, profesor nа Univerzitetu Minesota, specijаlizovаlа se zа pčelаrstvo i socijаlne insekte. Poznаtа je kаo veliki nаučni rаdnik, аli i pčelаr prаktičаr. Ozbiljno je unаpredilа rаzumevаnje biologije pčelа, а kreаtivni pristup pčelаrskoj nаuci i prаksi joj je omogućio dа rаzvije soj pčelа sа higijenskom osobinom „Minesotа“, koji u znаtno većoj meri nego drugi sojevi uklаnjа mikrobimа inficirаne i pаrаzitimа infestirаne lаrve i lutke iz ćelijа sаćа. Zа „Srpski pčelаr“ odgovаrа nа nekа vаžnа pitаnjа o svom selekcijskom rаdu nа unаpređenju higijenskog ponаšаnjа pčelа, o bolestimа pčelа, gde je pčelаrstvo dаnаs i sа kаkvim izаzovimа će se pčelаri suočаvаti u budućnosti.

Dа postoje genetski mehаnizmi zа borbu protiv bolesti, sаznаli smo onog trenutkа kаdа su otkrivene pčelinje zаjednice koje su rezistentne nа аmeričku trulež leglа. To se desilo tridesetih godinа prošlog vekа, u аmeričkoj sаveznoj držаvi Ajovа u kojoj je rаdilа fаbrikа zа prerаdu voskа. Rezistencijа se rаzvilа kod zаjednicа u okolini pomenute fаbrike, jer se u njoj prerаđivаlo i sаće zаrаženo аmeričkom truleži. Istrаživаči Pаrk, Pedok i Pelet su u Ajovi zа sаmo nekoliko godinа rаzvili zаjednice rezistentne nа аmeričku trulež leglа, i to u meri dа je 95% zаjednicа bilo oslobođeno ove bolesti. Kаsnije su Rotenbjuler i Tompson, nаkon svojih istrаživаnjа u Ohаju nа Univerzitetu Kolumbus, objаsnili i mehаnizme koji to omogućаvаju. Inаče, ovde ćemo pomenuti dа je nаš veliki i proslаvljeni nаučnik prof. dr Jovаn Kulinčević više od 10 godinа proveo uprаvo nа Univerzitetu Kolumbus u Ohаju, gde je sаrаđivаo sа profesorom Vаlterom Rotenbjulerom nа istrаživаnjimа iz oblаsti genetike medonosnih pčelа.

Rotenbjuler i Tompson su pojаsnili dа higijensko ponаšаnje pčelа (rezistentnost nа аmeričku trulež leglа) determinišu dvа recesivnа genа. Jedаn od njih kontroliše otklаpаnje zаrаženog leglа (U – uncapp), а drugi odstrаnjivаnje obolelih lutki iz košnice (R – remove). Stiv Tаber, iz Pčelаrske lаborаtorije USDA u Tаskonu (Arizonа), nаstаvio je njihov rаd. On je mislio dа je više od dvа genа uključeno u mehаnizаm rezistencije. Jedаn od nаučnikа koji su sаrаđivаli sа Tаberom bilа je nаšа sаgovornicа, dr Mаrlа Spivаk, kojа je 1993. zаpočelа аnti-vаroа odgаjivаčki progrаm pri Univezitetu Minesotа. Onа je nаsledilа zаjednice koje je uzgаjаo dr Bejzil Fugаlа, а koje su pripаdаle tаkozvаnom Starline hibridu pčelа. Koristeći tehniku zаmrzаvаnjа leglа onа i Geri Rojter su selekcionisаli pčele nа čišćenje ćelijа zаrаženih vаroom, pokušаvаjući dа dostignu cilj, а to je dа pčele u roku od 24 čаsа uklone nаjmаnje 95% poklopljenog leglа ubijenog smrzаvаnjem. Tаko je došlo do rаzvojа pčelа sа higijenskom osobinom tipа Minesota (engl. Minnesota Hygienic trait) čime je odgаjivаčimа pokаzаno koliko je uz pomoć ovаkve tehnike jednostаvno rаzviti grupu pčelinjih zаjednicа tolerаntnih nа vаrou i druge pčelinje bolesti.

Nа ovu, аli i nа druge teme, tehnički urednik časopisa Milan S. Matejić, vodio je razgovor sa dr Marlom Spivak, specijalno za „Srpski pčelar“.

Srpski pčelаr: Čini se dа ste sаsvim uspeli dа izgrаdite vezu između pčelаrske nаuke i prаkse, odnosno između istrаživаčа i pčelаrа prаktičаrа? Volite li svoj posаo?

Mаrlа Spivаk: Obožаvаm svoj posаo! Fаscinirа me i oplemenjuje dа konstаntno otkrivаm nove činjenice o pčelаmа. Slаžem se i mislim dа sаm izgrаdilа solidnu i prijаteljsku vezu između nаs iz moje lаborаtorije i pčelаrа širom SAD. Tаj i tаkаv odnos mi je uvek bio prioritet, jer sаmo tаko sve što rаdim dobijа smisаo.

Srpski pčelаr: Dа li je neko od poznаtih istrаživаčа imаo uticаj nа Vаšu kаrijeru i koji je nаjbolji sаvet koji ste dobili tokom svog rаdа sа pčelаmа?

Mаrlа Spivаk: Mаrtа Giliаm i Stiv Tаber su nаjviše uticаli nа rаzvoj moje kаrijere, nаročito u njenom početku, kаdа sаm bilа mlаđа. Od nekog od njih sаm jednom čulа dа pčele ne čitаju knjige. Tih pаr reči su mi ostаle u sećаnju i uvek ih se setim kаdа se iznervirаm u poslu jer stvаri ne idu onаko kаko sаm zаmislilа. „Preispituj sve“ je drugi sаvet koji sаm „upilа“ i primenjujem od početkа svog rаdа sа pčelаmа. Srpski pčelаr: U vezi bolesti pčelа, štа je u fokusu Vаših istrаživаnjа? Pretpostаvljаte li, sа kojim izаzvimа će se pčelаri susretаti u budućnosti?

Mаrlа Spivаk: Jаko je vаžno i zа pčelаre i zа istrаživаče dа promovišu prirodne mehаnizme odbrаne kod pčelа, kаo što je tzv. higijensko ponаšаnje i pojаčаno sаkupljаnje i upotrebа propolisа u borbi protiv bolesti pčelа. To je svаkаko vаžnije od potrаge zа novim tretmаnimа, kаo i od potrаge zа „novom hemijom“. Pčele imаju tu neverovаtnu sposobnost dа čuvаju svoje zdrаvlje kroz socijаlni imunitet. LJudi ne mogu dа unаprede sistem zdrаvstvene zаštite pčelа, pčele mogu.

Srpski pčelаr: Štа možete dа nаm kаžete o soju pčelа sа tzv. higijenskom osobinom „Minesotа“?

Mаrlа Spivаk: Nа internetu možete pronаći mnogo publikаcijа o ovim pčelаmа. Nа Univerzitetu u Minesoti, higijensko ponаšаnje pčelа smo uključili u selekciju 1993. godine, koristeći test zаmrznutog leglа. Pokаzаli smo i dа je higijenskа аktivnost pčelа znаčаjnа zbog njene povezаnosti sа otpornošću društvа premа аmeričkoj truleži leglа i krečnom leglu, а uspeli smo dа ostvаrimo i delimičnu rezistenciju nа vаrou. Tаkođe smo otkrili dа su rаdilice iz grupe higijeničаrki, koristeći svoje аntene i čulo mirisа, u stаnju dа detektuju bolesno leglo i nа veomа niskim nivoimа nаdrаžаjа, i nаrаvno dа potom otvore i eliminišu iz zаtvorenog leglа lutke inficirаne mikroorgаnozmimа ili infestirаne pаrаzitimа. Više ne uzgаjаmo tzv. MN higijenski soj nа univerzitetu. Sаdа rаdimo direktno sа komercijаlnim proizvođаčimа mаticа i pomаžemo im dа higijensko ponаšаnje uključe u selekciju, а zаtim određenim metodаmа dаlje poboljšаvаju. Postigli smo dа je većinа ozbiljnih i velikih proizvođаčа mаticа u SAD uključilа higijensko ponаšаnje u selekcijski rаd. Pored togа, u SAD postoje i drugi sojevi pčelа, kаo što je VSH linijа (engl. Varroa Sensitive Grooming, što u slobodnom prevodu znаči: bištenje usled osetljivosti nа vаrou – nаpomenа prevodiocа), аli u ovom slučаju selekcijа nije rаđenа nа isti nаčin, tj. upotrebom testа zаmrznutog leglа. VSH linijа pokаzuje veću rezistenciju nа vаrou, аli nismo sigurni dа li su VSH pčele otporne nа аmeričku trulež leglа, kаo i nа krečno leglo.

Izvor:http://spos.info/kljuc-je-u-higijenskom-ponasanju-pcela-ekskluzivno-za-srpski-pcelar/

Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja (PIS) preporučuje proizvođačima breskve, nektarine i jabuke da obavezno pregledaju zasade, jer je registrovana pojava imaga tripsa.

U pojedinim zasadima jabuka registrovano je prisustvo imaga tripsa (Thysanoptera) na listovima i plodovima kao i prisustvo simptoma od ishrane tripsa na mladim plodovima. Kako navodi portal Poljosfera. posebno su ugroženi proizvodni regioni Beograd, Smederevo i Mladenovac.

Pored direktnih oštećenja koja izazivaju na plodovima jabuke usled ishrane, tripsi mogu biti i ograničavajući faktor prilikom izvoza voća.

Kalifornijski cvetni trips (Frankliniella occidentalis) ima karantinski status u nekim zemljama gde se izvozi naše voće.

Proizvođačima jabuka zaštitari PIS-a preporučuju obavezan pregled zasada na prisustvo tripsa. Pregled je najlakše obaviti metodom otresanja biljnih delova na belu podlogu (papir, tacnu i sl.).

Ukoliko se registruje prisustvo tripsa PIS preporučuje primenu preparata Exirel (a.m.cijantraniliprol) 0,075-0,1% (karenca sedam dana). Navedenim insekticidom suzbija se i jabukin smotavac (Carpocapsa pomonella), čije piljenje larvi prve generacije je još uvek u toku.

Zbog temperatura koje su tokom ovog proleća bile dosta niže u odnosu na prosečne vrednosti, aktivnost prve generacije je dosta produžena. Trenutno je ispiljeno tek 15 % do 35 % larvi prve generacije.

Period primarnih zaraza od prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) u većini regiona u našoj zemlji je završen.

Samo u zasadima gde se registruju simptomi od ovog patogena, preporučuje se nastavak primene fungicida.

U zasadima sa osetljivim sortimentom na prouzrokovača pepelnice jabuke (Podosphaera leucotricha) i gde se registruju simptomi ovog patogena, preporučuje se primena nekog od registrovanih preparata na bazi sumpora.

Uslovi su povoljni za razvoj različitih vrsta prouzrokovača truleži (Monilinia spp.).

U cilju zaštite plodova, u zasadima koji su u početnim fazama sazrevanja, preporučuje se primena nekog od registrovanih fungicida: Signum (boskalid+piraklostrobin) u količini 0,562 – 0,75 kg/ha (karenca sedam dana) ili Switch 62,5 WG (ciprodinil+fludioksonil) u količini 0,8 – 1 kg/ha (karenca 14 dana).

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2535260/tripsi-u-zasadima-jabuka-bresaka-i-nektarina-obavezan-pregled

Toplota je ključna za uspeh u proizvodnji, a evo i saveta za gajenje povrća u zaštićenom prostoru.
Prema potrebama za toplotom vazduha, povrće delimo na tri grupe. U prvu grupu spadaju toploljubive biljke (paradajz, paprika, krastavac i dr.) za čiji je rast optimalna temperatura od 22 do 25 stepeni. Drugoj grupi pripadaju biljke sa srednjim zahtevom za toplotom (cmi i beli luk, praziluk, grašak, spanać, salata i dr.) sa optimalnom temperaturom za rast od 16 do 19 stepeni. U treću grupu se svrstavaju biljke sa manjim potrebama za toplotom (rotkva, rotkvica, repa, ren), sa optimalnom temperaturom za rast od 13 stepeni.
Temperaturna razlika od sedam stepeni, manja ili veća od optimalne, zaustavlja razvoj biljaka, dok razlika od 14 stepeni zaustavlja rast biljaka. Temperatura zemljišta, za najveći broj vrsta, bi trebala da bude za 3-4 stepena niža od temperature vazduha. Potreba biljaka za toplotom diktira vreme setve i ekonomičnost gajenja. Biljke sa manjom potrebom za toplotom uspevaju u svim oblicima zaštićenih prostora (staklenik, plastenik) dok biljke kojima je potrebna viša temperatura zahtevaju gajenje u zaštićenim prostorima sa grejanjem.
Toplotni uslovi u zaštićenom prostom utiču na intenzitet porasta, ranostasnost, prinos, kvalitet povrća kao i na izbor vrsta koje se mogu gajiti. Pri nedostatku toplote i maloj vlažnosti, biljke imaju kratko stablo, manje listove tamnozelene boje i ljubičastu nijansu lisnih drški. Pri niskoj temperaturi i visokoj vlažnosti listovi su nežni, svetlozelene boje. Pri nižim temperaturama biljke kasnije cvetaju, a oplodnja je slabija. Visoka noćna temperatura povećava disimilaciju, odnosno trošenje organske materije biljke. Takve biljke imaju duge intenodije, a listovi su nežni. Dobar odnos temperatura omogućava povoljan bilans fotosinteze i disimilacije (nakupljanja i trošenja organske materije). Noćne temperature kao i temperature oblačnih dana trebalo bi da su za tri do
pet stepeni niže od dnevnih temperatura, odnosno temperatura u toku sunčanih dana.Za povrće je nepovoljno naglo povećanje i naglo sniženje temperature. Optimalno je da se temperatura povećava i smanjuje za dva do tri stepena u toku jednog sata.
Temperatura zemljišta je stabilnija od temperature vazduha i veća je u površinskom sloju. Neusklađenost temperature vazduha i zemljišta jedan je od čestih razloga zaostajanja razvoja biljke. Takve promene se najčešće javljaju pri nagloj promeni temperature i osvetljenosti (prelaz sa nižih ka višim temperaturama pri jakoj osunčanosti). Tada listovi venu jer biljka ne može da usvoji dovoljno vode, zbog niže temperature zemljišta, odnosno usporene aktivnosti korena. Temperatura zemljišta (na dubini od 10 centimetara je za stepen-dva niža nego u sloju do 5 centimetara) zavisi i od mikrobiološke aktivnosti. Zato je u objektima bez grejanja bitno unošenje svežeg ili poluzgorelog stajnjaka kao izvora toplote i hraniva. Ovo su saveti i znanje koje smo preuzeli od kompanije Superior iz Velike Plane koju je osnovao prof. dr Ivo Đinović, naš uvaženi stručnjak u povrtarstvu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Zdrava ishrana oduvek je bila preporučljiva i važna, ali čini se da nikada u svojoj istoriji čovek nije toliko vodio računa šta jede kao danas. Hraniti se zdravo postao je trend, saveti pljušte sa svih strana, pa je teško snaći se u moru takvih informacija kojima smo zatrpani svakodnevno. Šta je zapravo zdrava ishrana? Odgovor na ovo, ali i brojna druga pitanja potražili smo od Milke Raičević, koja je jedna od naših najuvaženijih nutricionista i aromaterapeuta. Ona radi u Domu zdravlja Palilula i DZ Jedro, a ujedno je i predsednik Udruženja „Svi na vagu“.
Zašto su naši preci bili zdraviji?
Nutricionista Raičević se zalaže da se više hranimo onako kako su to činili naši preci koji su bili mnogo zdraviji i vitalni od nas.
„Dete već u utrobi majke dobija informacije o namirnicama koje su jeli preci, o hrani s našeg podneblja, kao o novim namirnicama koje u trudnoći jede majka. Novorođenče upoznaje hranu putem majčinog mleka – dojenjem. Majkama se savetuje da kod šestomesečnih beba nove namirnice uvode postepeno uz dodatak majčinog mleka. Svaka nova namirnica se unosi samostalno da se dete navikne na novi ukus, otprilike po jedna na četiri-pet dana“- kaže za Agrobiznis magazin Milka Raičević. Ona smatra da su se naši preci hranili mnogo zdravije nego mi danas i objašnjava koja su prednosti domaće
kuhinje.
„U srednjovekovnoj Srbiji ljudi su jeli žitarice, orašaste plodove, povrće a sladili se medom, voćem, suvim voćem. Meso je bilo retko na trpezi uglavnom za praznike, jeo se pasulj, geršla, kuvani kukuruz i radilo se mnogo. Pilo se mleko od krava, ovaca, koza. Životinje su pasle travu, živele na pašnjacima, sve je bilo okrenuto proizvodnji svakog domaćinstva ponaosob, a prodavalo se samo ono što je bilo višak ili trampilo za namirnice koje su nedostajale. Mleko, sir, kajmak, kiselo mleko i surutka su bili obavezan deo ishrane, nisu se dodavali začini osim soli. Suve proizvode, zimnicu, kiseo kupus osušeno voće su jeli
zimi, a pršuta se obavezno ostavljala i za leto kada se kosilo, jer to zahteva teži fizički rad. Kada pogledate sve je imalo svoju logiku“, objašnjava Raičević i dodaje:

"Danas ne može da prođe ni jedan obrok bez suhomesnatih proizvoda, mesa, slatkiša, instant proizvoda, gotove hrane, pomfrita i pljeskavica. Cele godine imamo povrće i voće iz plastenika ili drugih krajeva sveta – sve je dostupno.“
Međutim, iako nam je danas sve na dohvat ruke u hrani se sve manje uživa, sve je postalo instant i brzo, pa i ishrana. Šta zapravo znači zdrava ishrana danas?
„Zdrava hrana je celovita u izvornom obliku. Ako se namirnice termički obrađuju treba znati šta tom prilikom gubi od vitamina i minerala. Zdrava hrana je povrće, voće je desert, a što je voće kiselije to je zdravije. Prilikom pripreme hrane treba koristiti prirodne začine, jer njihovim unosom poboljšavamo varenje, smanjujemo unos soli i masnoća. Zdrava su biljna mleka, kiselo mleko, kefir, kozje mleko, surutka sa 3,2 ili 2,8 odsto masnoće, organska hrana. Svaka namirnica bi trebalo da ima dekleraciju na kojoj jasno piše sastav, pa tako sami možemo da odlučimo da li tu hranu, odnosno proizvod, uopšte treba
jesti i u kojoj meri“, kaže nutricionista Raičević i ističe:
„Ako želite da se hranite zdravo zaboravite na brzu hranu, bela peciva, instant napitke, plastične posude, pijenje vode iz plastičnih čaša, a flašu posle ispijenog sadržaja obavezno baciti. Nije preporučljiva ni zapakovana ili podgrejana hrana, a ono što se ne pojede treba zamrznuti odmah a ne posle tri dana.“
Izbaciti određene namirnice ili ne?
Danas se mnogi nutricionisti u svetu pa i kod nas zalažu da se iz ishrane izbace određene namirnice kao što su hleb i crveno meso. Međutim, Raičević smatra
da treba ispoštovati piramidu ishrane unosom svih namirnica u dozvoljenoj količini.
„Treba imati svest o hrani, a ukoliko ste vegeterijanac ili vegan pa jedete samo sirovu hranu ili ste na posebnom režimu ishrane kontrolišite se redovno kod lekara, edukujte se. Hleb treba jesti ali od celog ili proklijalog zrna i koristiti sve žitarice. Ako jedete beli hleb onda je to tri kriške dnevno, istostiranog i izrezanog na kockice da bi imali više parčića koje ćete što duže žvakati, jesti hleb od juče ili praviti svoj hleb od integralnih brašna s kombinacijom zrnevlja. Što se tiče crvenog mesa dovoljno ga je jesti jednom nedeljno, ali nikako pohovano ili prženo. Treba dati prednost konjskom mesu, divljači kao i nojevom i ćurećem mesu“.
Stručnjaci upozoravaju da su so, beli šećer i belo brašno „tri bele smrti“ koje treba izbaciti iz ishrane. Nutricionista Raičević smatra da je beli šećer „tihi ubica“ koji nema ništa hranljivo u sebi.
„Svinjska mast je zdravija, pa umesto da pojedete čokoladu namažete svinjsku mast na krišku integralnog hleba stavite odozgo papriku i dodajte sitno iseckan
luk. Ista je kalorijska vrednost Milka čokolade i kriške hleba namazane sa svinjskom mašću samo što je ovaj namaz zdraviji. So je veliko zlo kao i šećeri, a moja preporuka je što manje soli više zdravlja“- kaže Raičević i ističe da je u ishrani najvažnija umerenost i uobročenost kako bi organizam pravilno funkcionisao. Jelovnik treba uskladiti prema potrebama, zdravstvenom stanju, godišnjem dobu i fizičkoj aktivnosti tokom dana.
„Tri glavna obroka i dve do tri užine su zakon. Ne preskačite doručak jer morate dati gorivo organizmu na početku dana. Automobil neće da krene ako nema gorivo, dok je kod čoveka obrnuto, on radi i bez hrane i bez vode sve do jednog dana.
I za kraj pitali smo Milku Raičević kako se ona hrani:

„Pijem dosta vode, ne brojim kalorije već korake, šetam, uživam u svakom danu i to mi daje smisao u životu. Volim da kuvam, postim sredom i petkom. Salate i povrće su moj adut zdravlja, suhomesnate proizvode izbegavam osim kada mi to organizam traži, a ribu jedem jednom nedeljno, kao i druge vrste mesa. Obožavam divljač i konjsko meso, volim pikantne mirisne začin. Trudim se da svaki obrok lepo aranžiram, da „jedem očima“, obožavam lep stolnjak, servis, volim da popijem čašu vina. Dan počinjem sa salatom od kupusa a završavam sa zelenom salatom. Volim za doručak da ponesem na posao proju i to onu pravu, domaću. Umesto jaja dodam čia semenke koje prethodno potopim u vodu da puste sluz. Kajmak ili sir ponesem uz to, pa kombinujem.

Izvor: Agrobiznis magazin

U poslednje vreme voćarska proizvodnja u Srbiji beleži značajan rast. Na ovoj listi prednjače lešnik i orah, a tu su i jagode koje zbog brzog povrata novca predstavljaju zanimljivu investiciju. Ipak u ovakve investicije treba ulaziti sa oprezom, ukoliko niste imali iskustva, naročito sa ovom kulturom, jer je njena proizvodnja veoma intenzivna, a najosetljivija je u vreme sadnje i berbe. Kada je reč o sadnji, pre svega treba voditi računa o tome od koga kupujete sadni materijal, a zatim i kome ćete prodati vaše voće. Kada je reč o sadnom materijalu raspitajte se među proizvođačima kakva su njihova iskustva i da li mogu da vam preporuče nekog proizvođača, bilo da ste se odlučili da sadnice kupite iz nekog proizvodnog zasada, ili je reč o sertifikovanom sadnom materijalu. Mada ćete u
svakoj literaturi pronaći informaciju da ne treba kupovati sadnice iz zasada, mi se sa tim u potpunosti ne možemo složiti. Prevaranti ili mešetari nalaze se svuda pa i među „renomiranim kućama“. Neki se čak ne stide ni svog univerzitetskog obrazovanja i zvanja, pa su i u stanju da vam se kunu u decu uprkos činjenici da prodaju loš sadni materijal. O takvim naravima naših „biznismena“ neka se bave neki drugi, a mi smo tu da vam ukažemo na realne probleme.

Sadni materijal kupite od nekoga sa kim su drugi proizvođači imali pozitivna iskustva i dobro pogledajte svaku isporučenu kutiju, gajbicu i slično. Promašaji, naročito tokom letnje sadnje, teško se mogu nadoknaditi, a očekivani rod biće značajno manji. Što se tiče izbora sorte, nemojte uzeti onu koja se vama dopada, već onu koju možete da prodate na tržištu. Ako vam traže krupnu jagodu izaberite Albu, Džoli ili Roksanu, a ukoliko želite da imate ranu jagodu, nešto sitniju, ali izuzetno ukusnu, posadite Kleri. Kompromis između ova dva može biti Kvineliza. U pogledu nege jagoda obratite pažnju
na navodnjavanje. Ukoliko imate zasad koji je na foliji odmah posle sadnje svakog reda uključite sistem za navodnjavanje. Na vodi nemojte štedeti, naročito ako je letnja sadnja u pitanju. Obezbedite vašim jagodama i navodnjavanje iz vazduha odnosno, rasprskivačima. To će jagodi obezbediti mnogo pogodnije uslove za prijem, a samim tim kasnije ćete imati veći uspeh u proizvodnji. Nedelju dana nakon sadnje počnite sa prvom prihranom i to sa đubrivima koja imaju više fosfora a kasnije primenite i azotna đubriva, kako folijarno tako i kroz sistem za navodnjavanje. Pred kraj sezone
kroz sistem za navodnjavanje primenjuju se kalijumova đubriva, uz istovremenu upotrebu akaricida i insekticida. Jedna od zabluda kada je u pitanju proizvodnja jagoda, jeste i to da se sprovodi veliki
broj prskanja i prekomerna upotreba hemijskih sredstava. U poređenju sa drugim kulturama uz pravilnu agrotehniku i primenu savremenih metoda borbe protiv bolesti i štetočina, proizvodnju jagode
prati svega tri do četri osnovna tretmana zaštite.
Berba jagode je posao koji treba da radite sa iskusnim ljudima bez kompromisa, tako što ćete razvrstavati jagode u skladu sa klasom kojoj pripadaju. Zrela jagoda treba da je čvrsta, zdrava, potpuno ili 99% obojena, a u odnosu na kvalitet razlikujemo tri klase: ekstra kvalitet smatra se da imaju krupni, lepo obojeni i ujednačeni plodovi, sortno čisti, sa peteljkom, ručno obranom. Maksimalno je dozvoljeno da u ovakvim pakovanjima bude 5% prve klase. Što se tiče prve klase one trebaju da su sličnih osobina, s tim što se dozvoljava da bude 10% plodova koji odgovaraju drugoj klasi. Razlika između prve i druge klase je u tome što druga klasa ima neujednačene plodove u pogledu oblika ali i dalje plodovi moraju biti čisti, zreli i u ovoj klasi kvaliteta dozvoljava se da bude 20% prezrelih plodova. Važno pravilo je da jagodu ne treba brati odmah posle kiše jer je tada velika vlažnost i plod brzo truli. Pune gajbice odmah sklanjati u hladovinu ili rashlađenu prostoriju. Za jedan hektar intenzivnog zasada jagode berbu može da izvede 10 do 15 radnika, od kojih jedan treba da se bavi isključivo organizacijom rada berača i kontrolom kvaliteta rada. Pakovanja koja se koriste treba da budu higijenski čista i što atraktivnijeg izgleda. Ukoliko je jagoda namenjena za maloprodaju na domaćem tržištu poželjnije je pakovati u manje pakovanje. U zavisnosti od vremenskih prilika berba jagode u Srbiji počinje oko prvog maja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Sve veći broj farmi koza u našim krajevima i vaše interesovanje za savete stručnjaka, inspirisali su nas da vam damo nekoliko korisnih saveta u vezi sa mužom koza. Razmatraćemo situaciju u kojoj proizvođač ima oko dvesta koza. Posao muže treba da se obavi za sat i po i taj posao radi jedan čovek. U skladu sa ovim potrebama postoje različiti tipovi izmuzišta: izmuzište ukoso-riblja kost, paralel izmuzište, rotaciono i tunel izmuzište. Svaki od ovih sistema ima svoje mane i vrline.

Izmuzište tipa riblja kost
Kod ovakvog tipa izmuzišta ulaz i izlaz koza je dosta lak, broj koza može da varira, sistem nije skup, ali nema ishrane u izmuzištu. Da bismo postigli mužu za dvesta koza, potrebno je da imamo 14 do 16
mesta, ili najbolje ako postoji mogućnost da ih bude 20. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 25 do 30 cm, širina 90 do 100 cm po kozi a razmak jasala, odnosno udaljenost oko 60 cm.

Paralel izmuzište
Ovakvo izmuzište ima tačno određen broj mesta, jer se ovde primenjuju jasle sa uklještivačem. Zbog ovog sistema je otežana manipulacija sa životinjama i sporije kretanje koza. Mana je što je neophodan prekid muže radi isključivanja i raspodele hrane između pojedinih grupa, tako da se gubi vreme, a prednost ovog sistema je što imamo dobru preglednost vimena. Da bismo postigli mužu dvesta koza na sat, potrebno je da imamo 30 mesta u ovakvom izmuzištu. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 30 do 35 cm, širina 120 do 130 cm po kozi, a razmak jasala odnosno udaljenost oko 90 cm.

Rotaciono izmuzište

Ovakav tip izmuzišta je skup za nabavku ali i održavanje. Ima dobar komfor za rad, odličnu preglednost vimena, ali je kretanje koza sporo. Ovo izmuzište najčešće ima 12 mesta i manje, i za sat vremena se ne može postići muža. Čak i sa 24 mesta odgajivači treba da budu oprezni.

Tunel izmuzište

Ovakav tip muže karakteriše ga dosta lak i brz hod koza, nema ishrane u izmuzištu, a vreme čekanja na mužu je veoma dugo. Ovakav tip muže ne može biti korišćen za preko dvesta koza. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 80 cm, širina 30 do 40 cm po kozi. Za koji god sistem da se odlučite, ili koji god sistem odgovara vašim potrebama, pre izbora dobro razmislite da li taj sistem pruža kozama pravilan način hoda, jer značajni nagibi i kretanje koza uz čestu ili naglu promenu smera mogu izazvati posle nekog vremenskog perioda deformitete zglobova. Da bi prolaz ili hodnik bio dobar, treba da bude širok jedan do dva i po metra i vrata za ulazak i izlazak u bokseve se prilagođavaju širini hodnika. Kada je u pitanju prostor, gde koze čekaju za mužu treba da imamo u vidu da on omogućava brz pristup kozi na mužu. U ovom prostoru svaka koza treba da ima 0,25 metara kvadratnih prostora, odnosno broj kozana čekanju treba da bude dve do tri po dužnom metru. Najbolje je kada su po dve koze, jer se tako brzo menjaju na plaformi za mužu. Svakako treba imati u vidu i potiskujuće pregrade kojih imamo dva tipa: „električni pas“ u sklopu koje imamo i signal za upozorenje životinja, ili ona sa daljinskim upravljanjem koja se kotrlja po zemlji.Kanal za mužu treba da je najmanje širine 1,9 metara. Potrebna je i ivica da bude visine 5 cm, zbog klizanja životinje. Koze treba da stoje tako, da je vime u visini između lakta i ramena muzača.
Važno je da izmuzište obezbedi kozama prirodan položaj na podijumu, da vime bude dobro vidljivo i što bliže muzaču. Na osnovu iskustva i saveta stručnjaka, riblja kost i tunel su najčešće preporučljivi.
Imajući u vidu da nakon upotrebe izmuzište treba oprati, to nam donosi određene količine otpadnih voda. Njihova količina zavisi od zaprljanosti i od korišćenih sredstava za čišćenje. Za kvalitetnu mužu bilo bi poželjno da se kozama obezbedi prirodno osvetljenje, preko ugrađenih prozora, a veštačko odnosno, dodatno osvetljenje se obezbeđuje muzaču kako bi dobro video vime koza. Važno je i da mlekara bude u bliziniizmuzišta. Za ovakvu namenu potreban nam je prostor, barem 10 metara površine u prostoriji. Nagib poda treba da bude 2% sa sifonom na površini, radi uklanjanja vode nakon pranja. Radi lakšeg održavanja higijene u mlekari zidovi treba da su glatki, svetle boje i od vodootpornog materijala.

Izvor:Agrobiznis magazin

Kod nas se u poslednje vreme dosta podižu zasadi kalemljenog oraha. Naši proizvođači danas nalaze podatke sa lakoćom na internetu o gajenju oraha, ali su često te informacije nepotpune ili nekada beznačajne ukoliko se tumače nepravilno i u ne kontekstu sa drugim informacijama. Tako na primeru tačnih podataka laički protumačenih, imamo da orah sorte Rasna počinje da rađa u rasadniku, nije obavezno, i jedan deo proizvođača se odmah odlučuje za tu sortu ne uzimajući u obzir otpornost na niske temperature, postojanje adekvatne sorte oprašivača na tržištu. Drugi slučaj je da orah sorte Gazenhajm 139 ima osobinu zametanja određenog broja plodova bez oplođenja, partenokarpija, i naš se proizvođač odmah odlučuje za sadnju te sorte jer je za njega to prava stvar, a opet ne uzimajući u obzir da procenat tako zametnutih plodova ne obezbeđuje stabilne prinose, otpornosti na bolesti i mogućnost zaštite, boja jezgre. Veoma često se u praksi dešava, da ni prodavac sadnica ne poznaje dovoljno biologiju i vremena cvetanja oraha, pa šablonski preporučuju sortu Rasna kao univerzalnog oprašivača. Rasna je pogodan oprašivač za većinu sorti ali ne i za svaku i nije jedina sorta oprašivač za neku sortu.
U ovom tekstu ćemo posvetiti pažnju cvetanju oraha i izboru sorte oprašivača jer te dve teme idu zajedno ruku pod ruku.
Ne možemo birati sorte i oprašivače, a da ne poznajemo minimum vremena cvetanja muških i ženskih cvetova u zavisnosti od sorte. Orah je biljka na kojoj se muški i ženski cvetovi razdvojeni i otvaraju se nezavisno jedni od drugih. Muški svetovi su grupisani u cvastima odnosno resama, zameću se u pazuhu listova jednogodišnjih mladara, u godini koja prethodi cvetanju. Rese sadrže 70 do 150 muških cvetova, gde svaki cvet ima oko 40 prašnika sa po 5.000 do 10.000 polenovih zrna koje raznosi vetar i vrši oprašivanje. Ženski cvetovi su sitni, maljavi zelene boje. Mogu biti pojedinačni ili u cvastima od po 2 do 3 cveta. Ženski cvetovi se nalaze na vrhovima jednogodišnjih mladara, sa čim se povezuje smisao pravilne rezidbe oraha, gde se može prinos povećati do 30%, o tome u nekom od narednih brojeva.
Orah cveta najčešće od sredine aprila do sredine maja meseca. Kod nekih sorti se otvaraju prvo muški cvetovi a zatim ženski, kao što su Franquete, Šejnovo, Jupiter, Gasenhajm 251, Srem, Bačka, Vujan. Dok kod sorti kao što su Gasenhajm 139, Elit prvo otvaraju ženski cvetovi. Postoje neke sorte kod kojih se ženski i muški cvetovi otvaraju približno istovremeno, Tisa, Ibar, NS kasni. Dužina vremena cvetanja muških i ženskih cvetova je različita i zavisi od sorte i temperature u momentu cvetanja. Tako dužina vremena resanja može da se kreće od 3 do 11 dana kod jedne iste sorte i zavisna je od spoljne temperature. Dok ženski cvetovi na jednom stablu mogu biti otvoreni 2 do 3 nedelje opet zavisno od spoljne temperature, a jedan ženski cvet može biti otvoren 7 do 10 dana.
Razlika između vremena otvaranja muških i ženskih cvetova može biti od dva do desetak dana. Polen može na sobnoj temperaturi da zadrži klijavost 2 do 3 dana. Minimalna temperatura za klijanje polena iznosi 14°C, dok je optimalna 28°C. Sorte pogodni oprašivači se biraju tako da se poklapa potpuno ili delimično vreme otvaranja ženskih cvetova gajene sorte sa vremenom otvaranja muških cvetova, resanjem, sorte oprašivača. Što je veći period poklapanja cvetanja to je bolje. Glavnu sortu biramo na osnovu otpornosti na mraz zavisno od našeg lokaliteta , odnos no učestalosti kasnih prolećnih mrazeva, zatim željenih karakteristika, randman, boja jezgra, otpornosti na bolesti ukoliko nam je teren loš i otežana zaštita. A sortu oprašivač biramo na osnovu vremena cvetanja ženskih cvetova glavne sorte, sa kojom mora da se poklopi što je moguće više resanje sorte oprašivača. Kako sam stalno na terenu i u kontaktu sa proizvođačima, srećem se sa pitanjem: moj orah je pun cveta , misleći na rese, a evo noćas bio mraz, da li će roditi nešto?
Ako smo pažljivo pročitali prethodni deo teksta i ako je u pitanju sorta kod koje se prvo otvaraju muški cvetovi odnosno resa, taj orah će roditi ukoliko sve ostalo bude bilo u redu. Drugo pitanje sa kojim se srećem je: imam mali zasad kalemljenog oraha, cveta svake godine , pun resa, ali ne rađa? kako muški cvetovi ne donose rod već ženski, orah može da nema ni jednu resu ukoliko ima ženske cvetove i po godnu sortu oprašivača koja je dala rese i polen, orah može biti pun roda.
Prema istraživanjima i podacima koji se nalaze u naučnoj i stručnoj literaturi orjentaciona vremena početka cvetanja nekih sorti su: Šampion počinje da resa oko 28. aprila a ženski cvetovi počinju da se otvaraju oko 4. maja. Srem resa 25. aprila, a 3. maja je počeo sa otvaranjem ženskih cvetova . Rasna počinje sa resanjem 2. maja, a ženski cvetovi se počinju otvarati 3. maja. Kasni rodni sa resanjem počinje 13. maja, a sa otvaranjem ženskih cvetova počinje
18. maja Šejnovo resa od 26. aprila, a ženske cvetove otvara 2. maja. Jupiter sa resanjem kreće oko 2. maja, a sa ženskim cvetovima oko 6. maja. Gasenhajm 139 kod kog se prvo otvaraju ženski cvetovi oko 27. aprila počinje da resa tek oko 15. maja. Franket sa resanjem počinje oko 3. maja dok sa otvaranjem ženskih cvetova počinje oko 9. maja.
Ovde smo naveli samo neke od sorti i odatle možemo videti da je Rasna dobar oprašivač za Šampiona, Šejnovo i da se
malo manje ali nekada dovoljno poklapa sa sortom Jupiter, dok za sortu Kasni rodni ne može biti oprašivač , a za sortu Gasenhajm 139 u povoljnim uslovima može se do izvesne mere poklopiti cvetanje. Za sortu kasni rodni mogao bi da dođe u obzir kao oprašivač sorta Gasenhajm 139. Dok bi za Rasnu pogodan oprašivač bila sorta Franket.

Izvor:Agropress magazin

Razvojem modernih tehnologija i interneta mnoge stvari postale su dostupnije. Danas iz topline svog doma možete naručiti i kupiti bilo šta. Isto važi i za poljoprivrednike koji sada mogu da kupe seme iz Brazila, ili lukovicu holandske lale direktno iz Amsterdama. Plačanje karticama olakšalo je ne samo kupovinu putem interneta već i u inostranstvu. Dovoljno je da sa sobom ponesete to "dragoceno parče plastike" i bilo gde možete kupiti bilo šta od traktora do priključnih mašina, naravno pod uslovom da na računu imate dovoljno novca. Međutim, kako i kod svake kupovine treba biti oprezan posebno preko interneta.

Koje kartice mogu da koriste poljoprivrednici i pod kojim uslovima? Kako bezbedno kupovati na internetu? Koji su saveti bankara? Odgovor na ova i sva druga pitanja dobili smo iz prve ruke od Biljane M. Petrović, direktorke odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu u NLB Banci u kojoj su posebno ponosni na uspešnu saradnju sa poljoprivrednicima.

Opširnije u Agrobiznis magazinu.

 

Izvor:Agrobiznis magazin  

Poslednjih godina u poljoprivrednoj proizvodnji sve više se primenjuju dostignuća novih tehnologija. Kako poljoprivrednu proizvodnju učiniti profitabilnijom, da ljudi koji se njome bave mogu od toga i lepo da žive, odgovore može pružiti precizna poljoprivreda. O tome šta je zapravo precizna poljoprivreda za Agrobiznis magazin govori profesor Miloš Pajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, direktor Instituta za za poljoprivrednu tehniku.

- Precizna poljoprivreda je pojam jedne savremene poljoprivrede, koja nam omogućuje da na lakši i jednostavniji način upravljamo našom poljoprivrednom proizvodnjom. Da sa manje ulaganja ostvarimo isto, ili sa isto ulaganja ostvarimo više. Pogled na njivu, parcelu i gazdinstvo kao celinu postaje zastareli model poslovanja. Kontrolišemo i upravljamo poslovima na manjim površinama. Tada postižemo mnogo bolje efekte u proizvodnji, kroz veće prinose, manja ulaganja u proizvodnju i veću profitabilnost - objašnjava profesor Pajić.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin

Zahtevi za vodom koje biljke imaju nije uvek isti a zavisi od vegetacionog perioda. U skladu s tim se i postavljaju sistemi za zalivanje, a koliko i kada će se koristiti zavisi od različitih faktora koji su promenljivi. Kroz određivanja protoka za dimenzionisanje cevovoda i njegovih elemenata kod sistema za zalivanje potrebno je uzeti u obzir nekoliko elementa: način rada i delovanja samog sistema, način distribucije vode u mreži, gustina useva, nagib terena. Različite vrste biljaka imaju različite potrebe za vodom koja zavisi i od starosti zasada. Ne koristi se ista količina vode u mladom, tek podignutom zasadu, i u zasadu u punoj rodnosti.

Kod projektovanja velikih profesionalnih zalivnih sistema uvek se postavlja pitanje koja je ta količina vode koju treba dovesti na zalivnu površinu. Koristi se mnoštvo matematičkih formula, koje kreću od norme navodnjavanja, koja predstavlja razliku između ukupne potrebne količine vode biljci u vegetaciji sa jedne strane, i ukupne raspoložiive količine vode sa druge strane.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina.

izvor:Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30