Iako većina sa uzgojem graška kreće u proleće, moguća je i njegova jesenja setva. On se najčešće seje tek u drugoj polovini oktobra ili početkom novembra i to samo ako temperature nisu niže od 10°C, u suprotnom ga treba zaštititi.

Pre same setve treba napraviti dobar plan poštujući dobrokomšijske odnose u bašti, ali i plodored.Grašak ne treba sejati na isto mesto najmanje četiri godine, a najbolje predkulture su mu paradajz, paprika, krompir, žitarice, ali i kukuruz.Zemljište treba biti propusno, rastresito i zrnasto da se koren može što bolje razvijati i da je što bolji razvoj nodularnih bakterija. Zahvaljujući njima, ova biljka može da veže azot iz vazduha u obliku koji joj je pristupačan, s tim da prilično velike količine tog elementa ostavlja u zemlji i za naredni usev.

Zbog toga su mali zahtevi graška za mineralnim đubrivima, a stajsko se u njegovom uzgoju retko i koristi. Preteranim prihranjivanjem u jesen, povećava se njegova osetljivost na mraz, piše garden.

Za održavanje simbiotskih bakterija važno je održavati zemljište u rasponu pH od 6,5 do 7,2.Što se tiče pripreme tla kod jesenjeg uzgoja, važna je pravilna drenaža. Takođe, zemljište je potrebno dobro rastresti i prekopati na dubinu od oko 30 cm, jer je koren vretenast i prodire duboko.Setva se obavlja u redove razmaka oko 15 do 20 cm i razmaka u redu pet do šest centimetra na dubini od tri do četiri centimetra.

Preko zime zemljište oko biljke treba malčirati kako bi je zaštitili od niskih temperatura. Takođe, za zaštitu može poslužiti i agrotekstil koji je dostupan u poljoprivrednim apotekama i baštenskim centrima.U pogledu vlage, ova kultura nema prevelike zahteve. Kako piše profesor Nada Parađiković u svojoj knjizi "Povrtarstvo", zemlju treba održavati na 65 do 75 odsto poljskog vodnog kapaciteta. Stoga pratite jesenju kišu i vlažnost tla kako biste utvrdili treba li dodatno zalivanje.

Za dobar rast, grašku je potrebna potpora jer mu stabljika nije stabilna i nakon što naraste do određene visine, sklon je poleganju. Ako se seje uz mrežu, onda se seje u redove. Ako se za potporu koriste grane, onda ga je bolje sejati u grupe. Kada malo poraste, potrebno ga je zagrnuti jer to biljku čini stabilnijom.Zbog hladnijih dana i rast korova se usporava, ali ako koji iznikne, treba ga počupati.

Jesenji grašak daje manje prinose nego prolećni, ali pre će sazreti za branje.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/za-ranu-berbu-grasak-dobro-podnosi-zimu-uz-dobru-drenazu-i-malciranje/63288/

Preporučeni postupak ugovaranja bušenja arterskog bunara:

1. Prvo proverite da li u okruženju vaše lokacije imate plantaža koje se navodnjavaju, koji su kapaciteti tih bunara i dubine bušenja. Svakako i da li su investitori bili zadovoljni firmom koja je bušila bunar.

2. Proverite sa firmom koja će vam raditi sistem navodnjavanja koji bi min kapacitet bunara bio poželjan.

3. Uporedite željeni kapacitet sa kapacitetima bunara iz okruženja i kapacitetom koji bunardžija obećava.

4. Preporuka je da se uvek uradi probna bušotina i karotaž (snimanje terena po vertikali (Foto: Ulrich Mueller/shutterstock.com)
da bi se videlo koji kapacitet može da se očekuje. Na osnovu karotaža donosimo odluku da li idemo na toj lokaciji u razbušivanje probne bušotine. Čuvajte se onih koji vas ubeđuju da je karotaža nepotreban, da oni na osnovu iskustva znaju da ima vode itd. Nije potreban karotaž ako je bunardžija u okruženju bušio nekoliko bunara. U suprotnom, ako neće da radi karotaž neka garantuje količinu vode ali ne 1l/s.

5. Ne isplaćujte 100% bunar dok ne dobijete izveštaj o ispitivanju bunara. On mora da sadrži:
A) statičku visinu;
B) dinamiku visinu;
C) kapacitet pri datoj dinamičko visini, insistirati da bunardžija ispita kapacitet pumpom protoka 2-3 l/s jer lako je prigušiti pumpu ako teren jednostavno ne dozvoljava veći kapacitet;
D) da li se može posle razrade bunara očekivati veći kapacitet i koliko;
E) dubinu postavljanja pumpe;
F) izveštaj o ispitivanju vode - mikrobiološki i izveštaj o ispitivanju kvaliteta vode SA STANOVIŠTA NAVODNJAVNJA!

Voda može biti pogodna za piće a da nije dobra za navodnjavanje.

Za sada izveštaj o pogodnosti vode za navodnjavanje rade samo poljoprivredni fakulteti u Beogradu i Novom Sadu, Institut za ratarstvo u Novom Sadu i Knjaz Miloš u Aranđelovcu. Izveštaj bilo koje druge institucije neće biti kompletan, a kada bunardžija izvadi test pumpu onda uzorak ne možemo uzeti dok ne ugradimo novu pumpu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3019813/kako-da-ugovorite-busenja-arterskog-bunara-za-navodnjavanje-a-da-ne-pogresite

Brojna naučna istraživanja su pokazala da medonosne pčele imaju vitalnu ulogu u oprašivanju biljaka u voćarstvu i povrtarstvu. U procesu prirodne selekcije razvile su gotovo fascinantne prilagođenosti a sve u cilju što efikasnijeg oprašivanja prilikom prikupljanja nektara za potomstvo. Osim što je vrlo prilagodljiva vrsta tolerantna prema različitim klimatskim područjima, čovek je ovladao tehnologijom njenog gajenja, ali i direktnog dobijanja pčelinjih proizvoda kao što su med, vosak, polen, perga, propolis… Zanimljivo je da svako zrno polena ima drugačiji biohemijski sastav što zavisi od podneblja na kojem raste biljka s koje su pčele skupljale cvetni prah, dok je pergu nemoguće napraviti u laboratoriji bez obzira na napredak čoveka u nauči i tehnici.

 Akutna i hronična paraliza

Ali, kao i sva živa bića i pčele su podložne bolestima, a poznavanje osnovnih simptoma bolesti omogućava pčelaru da u što ranijoj fazi uoči bolest i preduzme mere za ozdravljenje društva. Osim bolesti pčelinjeg legla koje veštiji pčelar može da uoči tokom pregleda košnica, postoje i bolesti pčela koje mogu da nanesu ozbiljnu štetu pčelinjem društvu.

Kako piše u Praktikumu iz pčelarstva dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu paraliza pčela su virusna oboljenja koja može biti akutna ili hronična u zavisnosti od vrste virusa koje napadaju pčele.

Virus akutne paralize pčela nalazi se u naizgled zdravim odraslim

pčelama, naročito u toku leta. Ova bolest se dugo nije smatrala za posebno opasnu bolest po pčele. Međutim, prema evropskim i američkim istraživanjima došlo se do zaključka sojevi virusa akutne paralize udruženi sa invazijom Varoe mogu da dovedu do uginuća velikog broja pčela što može da nanese ozbiljnu štetu društvu. Varooa je, smatraju stručnjaci, zapravo faktor koji dovodi do multiplikacije virusa. Povećani udeo virusa akutne pčelinje paralize na pčelinjim društvima u jesenjem periodu u direktno utiče na loše prezimljavanje pčelinjih zajednica što se neminovno odražava i društvo tokom narednog proleća.

 Uzroci i simptomi

Uzročnik aktuelne paralize pčela je virus iz roda Enterovirusa, a razmnožavanje se vrši unutar samog pčelinjeg društva najčešće tokom zime i ranog proleća. Ova bolest najviše se rasprostranjena u Evropi i Americi, a otkrili su je Bailey i saradnici 1963. kao laboratorijsku pojavu prilikom istraživanja hronične paralize.  Virus se među pčele unosi polenom inficiranim sekretom iz pljuvačnih žlezdi inficiranih pčela. Virus se aktivira kada dođe u dodir sa varoom koja ga oslobađa iz tkiva tokom svog prodiranja u organizam pčela. Istovremeno predstavlja i vektor ovog oboljenja šireći ga na druge odrasle pčele i lutke. Problem je što se bolest teško uočava, a u slučaju akutne paralize do brze smrti obolele jedinke dolazi čim se pojavi klinička manifestacija bolesti.

Za razliku od virusa akutne paralize pčela koji je najviše aktivan tokom zime i s početka proleća, hroničnu paralizu pčela izaziva

RNK virus, a bolest se javlja u proleće i leto a prestaje u jesen.

Razmnožava se i širi unutar pčelinjeg društva, a bolest je prisutna širom sveta. Obolele pčele virus izlučuju iz svojih žlezdi u tečnost koja ulazi u medne kesice gde je i najveća koncentraciju virusa koji potom inficira prikupljeni polen. Do zaražavanja dolazi tokom ishrane inficiranim polenom, a aktivira ga varroa destructor. Simptomi bolesti se javljaju u dva oblika – drhtanje krila i abdomena i kao pojava crnih pčela, pišu u Praktikumu iz pčelarstva dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prvi oblik karakteriše podrhtavanje raširenih krila, nogu, antena i abdomena koji je povećan usled proširenog mednog mehura. Pčele ne mogu da polete već se skupljaju u gornjem delu košnice iznad saća. Zaražene pčele gube moć letenja, puze ispred košnica i zadržavaju se na vlatima trave u grupicama i pojedinačno dok ne uginu. Abdomen im je izdužen i proširen, napunjen vodnjikavim sadržajem. Od pojave simptoma do uginuća prođe nekoliko dana.

Ako se pčelinje društvo posmatra kao celina, dužina života pčela radilica se skraćuje za polovinu, tako da pčelinje društvo brzo slabi dok se ne svede na šaku mladih, tek izleglih pčela, i maticu.

Crna bolest

Drugi simptom je pojava crnih masnosjajnih pčela ogoljenih od dlačica. Ta ogoljenost je rezultat ponašanja zdravih pčela koje na neki način prepoznaju obolele jedinke, grickaju ih i tako ih ostave bez dlačica na toraksu i abdomenu. Takve pčele, jedno vreme mogu leteti, ali gube orijentaciju, pa pokušavaju da uđu u druge košnice. U Evropi se zbog ovakvog izgleda obolelih pčela samo oboljenje naziva i crna bolest. Nekoliko dana posle infekcije i kod njih se javlja drhtanje, gube moć letenja i umiru.

Tačna dijagnoza obe vrste paralize uspostavlja se histološkim i virusološkim pregledom obolelih pčela. Specifična terapija ne postoji. Stručnjaci preporučuju primenu mera sa ciljem sprečavanja širenja bolesti koje podrazumevaju pčela šećernim sirupom uz dodatak vitamina, nikotinske kiseline, oligoelemenata i proteina i, naravno, maksimalnu redukciju krpelja varroe u pčelinjoj zajednici.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Oko 7–10 % godišnjeg roda bresaka, koji se uglavnom ne iskoristi, primenom dobre tehnologije može se dobiti visokocenjena delikatesna rakija breskovača. Nisu sve sorte bresaka pojednako pogodne za preradu u rakiju: prednost imaju pozne sorte Blake. J. H. Hale i Redskin, a interesantne su i sorte Sunhigh, Redheaven i Rio Oso Gem.

Pozne sorte bresaka preporučuju se za preradu u rakiju, pre svega, zbog intenzivnije arome koju prenose na rakiju, sadrže i više šećera, a samim tim daju i više rakije, što je veoma važno sa stanovišta ekonomičnosti. Najmanja količina rakije breskovače jačine 50 Vol.% od 100 kg plodova dobija se od sorte Triumph – 7,52 litra, a najviše od 100 kg sorte Blake - 10,8 litara.

Najbolja bresakovača dobija se mešanjem više sorti, ili ukoliko se odvojeno prerađuju zbog različitog vremena sazrevanja, tada se preporučuje mešanje (kupažiranje) dobijenih rakija. Breskovača treba da sadrži najmanje 45 Vol.% alkohola, jer su tada njen ukus i miris najizraženiji i najfiniji. Breskovače jačine ispod 45 Vol.% otužne su i neharmoničnog ukusa i mirisa.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Rezidba voćnih stabala je obavezna mera održavanja koja će nam pomoći da imamo zdrava stabla, dobar i kvalitetan rod. Započinje sadnjom voćnih sadnica i tokom tri do pet godina ima za cilj formiranje uzgojnog oblika. Posle tog perioda, orezivanje nam omogućava da održavamo zadani uzgojni oblik, da regulišemo odnos između rasta i rodnosti, kao i da obavimo sanitarnu rezidbu kada je potrebno.

Redovno orezivanje će omogućiti krošnji "da diše", odnosno orezana lisna masa će imati bolju ventilaciju i prolazak svetlosti kroz centralni deo. Na taj način ćemo smanjiti pojavu oboljenja i napad štetočina, a omogućiti obilnije formiranje rodnih pupoljaka i veći rod.

Kod novozosađenih voćnih sadnica, rezidba se obavlja neposredno posle sadnje, bilo da se radi o prikraćivanju sadnice ili bočnih grana. Kakav zahvat ćemo napraviti zavisi od vrste voća, sorte i uzgojnog oblika.U pravilu, sa ovom agrotehničkom merom možemo započeti kada opadne lišće. Međutim, ukoliko imate manji broj drveća bolje je pričekati proleće i trenutak neposredno pre kretanja vegetacije. Velike plantaže orezuju se tokom jeseni jer je to obiman posao. Za vlasnike amaterskih voćnjaka ili samo nekoliko stabala na okućnici, najbolje je da pričekaju početak proleća. Tokom jeseni se može odraditi sanitarna rezidba koja će doprineti zdravlju drveća. Uklanjaju se sve suve i slomljene grane, kao i one sa vidljivim simptomima oboljenja ili oštećenja od štetočina.Zimsku rezidbu najbolje je obaviti krajem februara ili tokom marta, pre kretanja vegetacije. Mi ne znamo kakva će zima da bude, da li će doći do izmrzavanja rodnih pupoljaka i grana. Može se desiti da se odreže sve što je suvišno, a zima bude veoma hladna. U tom slučaju kao posledicu imamo izmrzavanje grana i rodnih pupoljaka, a nema rezervnih grana ni pupoljke. Bolje je sa ovom operacijom sačekati do ranog proleća. Tada možemo proveriti koliko je pupoljaka i grana izmrzlo, koliku dužinu grane ćemo ukloniti. Obično izmrzavaju vršni pupoljci i vršni deo grane. Na taj način može se spasiti rodni potencijal voćnog stabla i održati uzgojni oblik.

Prilikom njenog obavljanja, važno je ukloniti sve vodopije, vertikalne grane. Vodopije su vegetativni prirast i na njima neće doći do razvoja rodnih pupoljaka. One su snažne i oduzimaju hranu i vodu na uštrb manjeg formiranja rodnih pupoljaka i samim tim umanjuju rodni potencijal. Uklanjaju se i grane koje se preklapaju, odnosno zasenjuju ostale. One koje rastu prema unutra odrežite jer će one da dovedu da zagušenosti središnjag dela krošnje.Alat koji se koristi mora biti naoštren kako ne bi došlo do cepanja grana. Kod svakog stabla pre rezidbe potrebno je uraditi dezinfekciju alata. To možemo obaviti pomoću alkohola ili upaljača. Dovoljno je da njegovim plamenom pređemo preko oštrica i sečiva. Na taj način ćemo sprečiti prenošenje prouzrokovača oboljenja sa jednog stabla na drugo, posebno kada je reč o virusnim i bakterijskim zarazama.Prilikom orezivanja debljih grana potrebno je rez premazati voćarskim voskom. Svaki rez je ujedno rana i što pre ona zaraste ili bude premazana voskom, sprečiće se prodor patogena i napad štetočina.

Sa navedenom agrotehničkom operacijom ne treba zakasniti i pristupiti joj kada je već vegetacija krenula jer će to izazvati šok voćnog stabla.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/kada-je-pravo-vreme-za-rezidbu-voca-i-kako-se-ona-obavlja/63034/

Preporučeni rok za početak setve pšenice i ječma u Srbiji je posle 10. oktobra, rekao je danas stručnjak za ratastvo Miroslav Malešević.
On je istakao da bi ratari pre toga trebalo dobro da pripreme njive i da bi bilo dobro, zbog boljih i ujednačenih prinosa, da se setva u čitavoj Srbiji završi za tri nedelje do mesec dana.
Na skupu o neophodnosti sejanja samo deklarisanog semena koji je danas održan u Beogradu, Malešević je ocenio će setva od 10. oktobra omogućiti i da poljoprivrednici koji imaju kukuruz imaju dovoljno vremena da se uklone žetveni ostaci posle berbe sa njiva.
On je apelovao da se ne pale žetveni ostaci, jer to velika šteta za poljoprivredu.

Izvor: Tanjug

 

Ako volite da radite u bašti ili ako posedujete plastenik, gajenje blitve će predstavljati pravo zadovoljstvo, kako zbog njene jednostavnosti tako i zbog njenih veoma korisnih i hranljivih sastojaka u svakodnevnoj ishrani.U ljudskoj ishrani koristi se lišće blitve.Ono je ukusno, hranljivo i upotrebljava se na isti način kao i spanać a lisne drške kao špargla i karfiol. Može se koristiti tokom cele vegetacije sistemom odabiranja listova.Listovi blitve su odličan izvor antioksidanasa i vitamina C (na 100 g obezbeđuje 33% preporučene dnevne količine). Blitva je bogata i kompleksom vitamina B, kao što su folati, nijacin, vitamin B6, tiamin i panotenska kiseline. Bogata je i vitamimom A i njegovim prekursorima, antiokdsidantima kao što su beta-karotin, lutein i zeaksantin. Bogat je mineralima kao što su bakar, kalcijum, natrijum, kalijum, gvožđe, mangan, koji igraju značajnu ulogu u kontroli krcnog pritiska, formiranju antioksidantnog enzime superoksid-dismutaze, kao i za formiranje crvenih krvnih zrnaca i ćelijsku oksidaciju. Interesantno je da je blitva i izvor omega-masnih kiselina. Smatra se da redobno konzumiranje blitve pomaže prevenciji osteoporoze, anemije usled manjka gvožđa, nedostatka vitamina A, kao i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i raka debelog creva.Otpornost blitve na zimu omogućava nam da je posejemo u jesen ili krajem leta. Tako se i kasnije tokom godine zdravi i kvalitetni listovi blitve, mogu se koristiti se za ishranu ljudi na razne načine. Postoje dva botanička varijeteta: lisnata blitva sa listovima od svetlozelene do tamnozelene boje, i rebrastva blitva sa izraženim lisnim drškama. Ovo vreme je idealno za blitvu. Ona se može sejati sukcesivno od februara do jula, na dubini 2-4 cm sa 10-20 g semena na 10 m. Seme klija na temperaturi od 3 do 4°C, dok je optimalna za razvoj biljke 18-25 °C. Gaji se na rastojanju između redova od 20-35 cm i u redu 5-30 cm.Najbolje uspeva na srednje teškom, plodnom zemljištu. U bašti se đubri sa 20-30 kg stajnjaka i sa 50-80 kg NPK (15:15:15) đubriva, a u biobašti sa 15-20 kg komposta na 10 m². Dve trećine đubriva daju se pred setvu, a trećina za prihranjivanje kada je u fazi 6-8 listova. Blitva se obavezno mora zalivati u vreme suše da bi listovi bili sočniji a i po potrebi se vrši okopavanje.Blitva se bere otkidanjem dva do tri spoljna lista rozete tokom 2-3 meseca. Zavisno od sorte (lukulus, lionska i dr.) ostvaruje se prinos od 30-60 kg na 10 m. Salata od blitve Sastojci 2 veze blitve 4 struka mladog crnog luka ½ kašičice soli2 kasike maslinovog ulja 1 kašika jabukovog sirćeta ili limunovog soka Priprema Blitvu dobro operite i barite u sudu bez vode 10 minuta. Ocedite višak tečnosti i začinite salatu. Ukrasite po želji – peršun, neven…

PRILOG OD BLITVE Sastojci • 350-400g obarene blitve • 30g brašna • 2-3 čena belog luka • 200-250 ml mleka • so po ukusu • ulje Priprema: Blitvu očistiti i oprati. Blitvu kuvati dok u potpunosti ne omekša. Kada se ohladi sitno je iseći. Kada se zagreje ulje sipati brašno i posle nekoliko sekundi dodati luk pa pustiti da se brašno blago uprži i dobije boju. Dodati blitvu, promešati pa naliti sa mlekom. Kuvati dok se masa ne zgusne. Posoliti i poslužiti toplo. Po želji doliti još mleka ako procenite da je suviše gusto.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Berbi grožđa se pristupa kada organoleptičke osobine i sastav najviše odgovaraju namen i grožđa. Posebno su značajni količina šećera i kiselina. Da bi se odredilo tačno vreme kada početi sa berbom,moramo pratiti dinamiku sazrevanja od momenta ulaska grožđa u šarak. U početku uzimamo uzorke grozdova na svakih 6-7 dana, a pred berbu na svakih 3-4 dana. Kada se masa bobica i sadržaj šećera ne povećavaju, a kiselina ne smanjuje ,nastupila je puna zrelost grožđa. U zavisnosti od namene grožđe se bere u različitim stepenima zrelosti. Kod stonog grožđa, pored odgovarajućeg sadržaja šećera i kiselina, grožđe mora imati lep spoljašnji izgled, prijatan ukus i miris. Za utvrđivanje zrelosti postoje postoje tri metode:

Organoleptička
Fizička
Hemijska
Organoleptička metoda metoda ogleda se u oceni zrelosti prema spoljašnjem izgledu i ukusu.

Ads code goes here
Ova metoda se više primenjuje za stone sorte. Fizička metoda se koristi se za brzo određivanje šećera u soku od grožđa. Za ovu metodu koriste se refraktometri i širomeri. Metoda je brza ali nije tačna kao hemijska metoda. Hemijska metoda odeređuje sadržaj šećera i kiselina u širi. Ova metoda je najtačnija ali i najsporija.

Grožđe namenjeno proizvodnji vina bere se u fazi tehnološke zrelosti. Pod tim se podrazumeva onaj vid zrelosti grožđa koji za dati tip vina ima najbolji odnos šećera i ukupnih kiselina. Berba vinskog grožđa obavlja se u jednom navratu, pri čemu se svaka sorta bere posebno. Radi se po lepom i suvom vremenu. Berba vinski sorti vtši se na temperaturama do 25 stepeni da ne bi došlo do pregrevanja grožđa što se odražava na kvalitet vina. Po vlažnom vremenu i rosi takođe ne treba brati grožđe jer može doći do razvoja plesni. Po mrazu grožđe ne treba brati, sem ako se ono namerno ostavlja da ga zahvati mraz, da bi došlo do povećanja koncentracije šećera. U ubranom grožđu prisustvo lišća i drugih nečistoća treba da je svedeno na minimum. Prilikom berbe izbegava se trulo grožđe, jer će to uticati na pogoršanje kvaliteta vina. Beru se svi grozdovi, osim u situacijama kada se radi o proizvodnji specijalnih vina, tada se obavlja probirna berba. U ubranom grožđu prisustvo lišća i drugih nečistoća treba da je svedeno na minimum. Prilikom berbe izbegava se trulo grožđe, jer će to uticati na pogoršanje kvaliteta vina. Vinske sorte grožđa možemo brati i mehanizovano. Od momenta berbe do početka prerade grožđa treba da protekne što manje vremena.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/09/17/vinogradarstvo/kada-je-pravi-momenat-za-berbu-grozdja/

U uzgoju paradajza, bio on na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru, često se javljaju različita fiziološka oštećenja ploda, tokom njegovog razvića, a koji nisu posledica bolesti već su nastali usled promena u samom razvoju biljke. Te promene su često temperaturnog karaktera, ali uzrok je i vodni stres.

Za paradajz, kao i za većinu plodonosnog povrća, najćešći problem je trulež vrha ploda, ali pažnju treba obratiti i na pucanje plodova, pege koje se javljaju na njegovoj površini, šupljikovost ploda, kao i na poremećaje u njegovom rastu, savetuju u PSSRS.Trulež plodova paradajza uzrokuje trajno oštećenje pa iz tog razloga, takvo povrće gubi tržišnu vrednost. Simptomi su slični kao i kod pojave plamenjače, s tom razlikom što što se trulež pojavljuje isključivo od vrha ploda, a plamenjača zahvata i deo oko peteljke. Do promena dolazi jer je onemogućeno usvajanje hraniva, pre svega kalcijuma (Ca). Ovaj element neophodan je za pravilan razvoj korena, ali i nadzemnog dela useva. Samim tim, utiče na kvalitet plodova, a indirektno i na veću otpornost biljke na manjak vode. Kritičan period javljanja oboljenja je faza intenzivnog porasta. Tada može dosta faktora da utiče na ograničeno usvajanje Ca.

U cilju preventivnog delovanja, važno je obezbediti dobro snabdevanje vodom, đubrenje kalcijum hranivima i kontrolisati azot u zemljištu kako bi se izbegla preterana bujnost zelene mase.

Pre pripreme zemljišta za sadnju, obavezno je odraditi hemijsku analizu, kako bi se utvrdio njegov pH. Ako se zaključi da je ono kiselo, potrebno je odraditi kalcifikaciju, kao meru popravke osobina zemljišta. Preporuke stručnjaka su da se od faze cvetanja pa do kraja plodonošenja, primenjuju kristaloni sa povećanim sadržajem kalijuma dok bi se svako drugo navodnjavanje obavljalo paralelno sa đubrenjem kalcijumom. Primena hraniva trebalo bi da bude folijarnim putem jer ako bi se upotrebila fertigacija, navedeni elementi gradili bi nerastvorljivo jedinjenje, a samim tim i nepristupačno za usvajanje od strane useva. Ukoliko je snabdevanje vodom neravnomerno, dolazi do drugog značajnog poremećaja na paradajzu, a to je pucanje plodova, što takođe smanjuje njegovu upotrebnu vrednost.

Ako se nakon izrazito sušnog perioda biljke previše natapaju, dolazi do radijalnog pucanja plodova, a ako dođe do pojave zadržavanja vode na površini paradajza i istovremeno njihovog izlaganja direktnom suncu, javiće se koncentrično pucanje. Jedna od mera zaštite je upotreba otpornih sorti i vođenje računa da vlažnost bude ujednačena. Kada se na površini pojavi beličasti deo, takozvane sunčane pege, znači da je to povrće neprekidno izloženo intenzivnom osunčavanju (insolaciji) na temperaturi od 30 do 35°C. Ovo dovodi do sprečavanja stvaranja crvenog pigmenta.

Ukoliko je ipak loša osvetljenost, a temperature ekstremne, javiće se šupljikavost plodova koja takođe može biti i posledica nepravilne upotrebe hormonskih sredstava za oplodnju.

Još jedan čest problem u proizvodnji jeste deformisanje plodova i ova promena je fiziološke prirode, nakon koje paradajz nema više tržišnu vrednost. Najčešće do nje dolazi kada su dnevne temperature u fazi cvetanja niske (15-18°C), ali i pri niskim noćnim (10-15°C). Njegovim uzgojem u zaštićenom prostoru i kontrolisanjem temperatura u kritičnim fazama razvoja, značajno se utiče na smanjenje mogućnosti pojave ovog fiziološkog poremećaja. Takođe, poželjno je birati sorte otporne na navedeni poremećaj.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/sprecite-poremecaje-na-paradajzu-jednostavnim-delovanjem/62954/

Iako se mnogi stočari odlučuju za smeštaj telića u pojedinačne staje, istraživanje sprovedeno u Kanadi otkrilo je prednosti držanja u parovima. Docent sa Univerziteta Dalhouzi dr Rebeka Miger i njene kolege ispitivale su uticaj smeštaja na razvoj teladi, dobrobit i dugoročnu produktivnost. Tačnije, istraživači su želeli da vide utiče li povećana društvenost na njihovu sposobnost da istražuju svoj sredinu i uče jedni od drugih, piše dairyglobal. "Mnogo životinja od toga profitira jer se u grupama osećaju sigurnije i mogu da uče jedni od drugih", rekla je Miger. Iako su sva bila sposobna za učenje, fleksibilnost je upitna.

"Ako su se stvari promenile u njihovom okruženju, ona koja su smeštena individualno, nisu se dobro prilagodila", dodala je tvrdeći da bi to moglo da predstavlja problem na farmama na kojima su životinje izložene promenama.Istraživanje je takođe pokazalo da se telad koja se uzgaja u složenijim socijalnim sredinama manje boji noviteta. Ona koja su odrasla u društvu počela su da jedu čvrstu hranu pre nego ona smeštena pojedinačno. To se pripisuje povećanom nivou udobnosti i istraživanja socijalnog kontakta. Na primer, telići koji su dobili socijalnog partnera, ali nakon šest nedelja starosti, jeli su manje čvrste hrane od onih koji su ranije dobili društvo.Dalje, studije pokazuju da će ženska telad koja brže raste u mladosti verovatno proizvoditi više mleka u prvoj laktaciji. Iako istraživači ne znaju kada je tačno najbolje upariti mladunčad, dr Miger smatra da je to važno napraviti pre šeste nedelje starosti.Međutim, ona upozorava da prerano spajanje može predstavljati i rizik, jer je mladunčad osetljiva na bolesti. Stoga je njena preporuka okupljanje telića u vreme kada počnu da jedu čvrstu hranu, negde oko tri do četiri nedelje starosti.

I dr Mihael Šmauzer iz Freising-Pulinga je za agrarheute otkrio da je s držanjem ove mlade stoke u parovima imao samo pozitivna iskustva.

"Farma na kojoj sam odrastao već 35 godina bavi se uzgojem i drži telad u parovima. Tako držane životinje su aktivnije od onih pojedinačno smeštenih. I više piju, jer ako pije jedno i drugo će hteti", kazao je.Studije pokazuju da telići koji se drže u parovima od trećeg dana života jedu bolje i imaju veći dnevni prirast te da brže uče.

"Čim uđu u grupu, možete da vidite da se bolje slažu s drugima i novim stvarima, poput automatske hranilice, a to znači manje stresa", napominje veterinar Šmauzer .

Budući da u prostoru imate dve životinje, ne znate koliko je svaki od njih popio. Stoga im je potrebno intenzivno hranjenje. To znači da treba po dva puta dnevno da prime najviše sedam do osam litara zakišeljenog punomasnog mleka ili mlečne dohrane.

"Počnite sa dva do tri litre i čim je ispraznilo kantu, treba dobiti još 0,5 litre više. Ukupno bi ih trebalo hraniti punim kapacitetom šest do osam nedelja, a zatim ga polako smanjivati", savetuje dr Šmauzer.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/zasto-je-dobro-drzati-telad-u-parovima/62921/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30