Uprkos lošem vremenu tokom vegetacije, berba graška u Banatu dobro napreduje. Prosečan prinos je četiri do pet i po tona po hektaru, a gde ima sistema za zalivanje – i sedam tona. Graškom je ove godine u Srbiji zasejano sedam hiljada hektara, i uz dobar rod ratari računaju da će na izvozu zaraditi i više od uobičajenih 8 mil USD.

Zbog dugotrajne suše, proizvođači su morali četri puta da zalivaju njive sa po 20 litara vode po kvadratnom metru, i kažu, ove godine su dobro naučili koliko se isplati uložiti u zalivni sistem.

- Mogu da kažem da je ovo bila izuzetno teška naporna proizvodna godina, ali eto, uz našu uspešnu saradnju, uz korišćenje dosta zalivnih sistema i savremene tehnologije i tehnike uspeli smo da ostvarimo visoke i zavidne prinose - rekao je Zoran Drobnjaković, upravnik ratarske proizvodnje Mihajlovo.

Grašak sa njiva odmah ide u fabriku na preradu kako zrno ne bi gubilo na kvalitetu, ali pre isporuke, prva analiza.

- Zadovoljni smo sa kvalitetom i tenderom, tender je u stvari količina suve materije u grašku i momentalno je stotinu četrdeset, što obećava. Znači da ćemo imati dobar prinos i kvalitet graška - ističe agronom Zorica Jurišić.

Sama berba graška radi se uz pomoć najsavremenije tehnologije i najnovijih kombajna. Jedan savremeni kombajn košta i oko pola miliona evra. Radi se u tri smene i kako se očekuje, kompletna berba graška mogla bi da bude završena u narednih desetak dana.

Grašak je jedini povrtarski proizvod koji je u jednom periodu vanrednog stanja nedosatajao na našem trzištu, ali to se neće ponoviti, obećavaju proizvođači.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2929680/grasak-proizvod-koji-nam-je-nedostajao-tokom-vanrednog-stanja-a-sada-moze

Vađenje mladog krompira na maloj površini obavljamo motikom i plugom, a pri većoj proizvodnji vadilicom i kombajnom, koji može biti samopogonski ili vučen traktorom. Neposredno nakon vađenja probiranjem se odvajaju stare, oštećene, bolesne i nagnječene krtole. Krompir se čuva u podrumima, ostavama i specijalnim podnim skladištima sa boksovima na optimalnoj temperaturi skladištenja.

Tokom skladištenja potrebna je stalna kontrola krtola i provetravanje spoljnim toplim vazduhom na 12-18 °C, uz visoku relativnu vlagu vazduha 85-95 %. Zbog mogućnosti širenja bolesti, nije preporučljivo dizati temperaturu iznad 22 °C. Postupak «lečenja» krtola izvodi se celo vreme tokom punjenja skladišta, koje obično traje 2-3 nedelje. Nakon ‘lečenja’, krompir bi trebalo ohladiti na temperaturu čuvanja i to prema nameni krompira. Temperaturu spuštamo postepeno 1 do 2 °C na dan. Semenski krompir se ohladi i čuva na 2-4 °C, industrijski na 7-10 °C, stoni krompir do tri meseca na 5-7 °C, a do šest meseci skladištenja na 3-4 °C. Idealni uslovi za dugo čuvanje stolnog (konzumnog) krompira su temperatura 4-5 °C i relativna vlažnost vazduha od 92-95 %. Ako se dogodi da se temperatura jestivog krompira zbog loše izolacije skladišta spusti na 2-3 °C, krompir će postati sladak. Nastalog, nepoželjnog šećera u krtolama možemo se rešiti grejanjem i držanjem na temperaturi 15-20 °C tokom 14 dana. Krtole će intenzivnim disanjem potrošiti šećer i krompir će opet biti dobar za jelo. Čuvanjem krompir gubi masu, naročito na početku, u periodu zarašćivanja rana. Prvi mesec zrele uskladištene krtole izgube 1-3 %, a nedozrele krtole 3-5 % od svoje mase. Osim spomenutog gubitka, masa se smanjuje isparavanjem vode kao i pojačanim disanjem krompira. Proklijale krtole imaju i gubitak mase klica kao i gubitke uzrokovane bolestima, a to na kraju perioda čuvanja može iznositi od 7-10 % od ukupne uskladištene količine krompira.

 

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/19/povrtarstvo/kako-vaditi-mlad-krompir/

Pre nego što se pristupi izgradnji namenskog objekta za uzgoj stoke, neophodna je procena terena i odabir pogodne lokacije. Zato je za farmere najuputnije da se pridržavaju utvrđenih pravila, koja se pre svega zasnivaju na izboru podloga sa suvim i lako propusnim zemljištem, gde se podzemna voda nalazi na dubini većoj od 2 metra.

U vezi sa pomenutim treba izbegavati vlažne i močvarne terene, kao i mesta gde obližnja izvorišta mogu da ugrozavaju podlogu. Ukoliko nije moguće da se izbegnu takvi uslovi, terene treba najpre drenirati, što znači potpuno osušiti, a po potrebi nasuti odgovarajućim materijalom.

Poželjno je da izabrano zemljište bude krupno – zrnaste forme, ali nikako čisti pesak, a treba izbegavati i šljunak ukoliko je podloga isključivo od ovog materijala. Šumska zemljišta, kao i ona u kotlinama i blizinama reka takođe treba izbegavati, jer su nepovoljna za izgradnju staja. Prema standardima odabrana lokacija za podizanje staja trebalo bi da bude uzdignuta iznad okoline, sa blagim nagibom terena od 4%. Ovakvim izborom se izbegava mogućnost plavljenja i vlaženja staja, ukoliko postoji opasnost iz okoline. Zidovi staja podignutih na uzdignutom terenu su suvlji, a funkcionisanje kanalizacije znatno olakšano. Jedan od bitnih uslova je svakako i blizina vode za potrebe uzgojnih životinja, koja mora biti hemijski i bakteriološki ispravna. Mora se raspolagati dovoljnim količinama vode za napajanje životinja, kao i za proizvodne i higijenske potrebe, naročito kada su u pitanju objekti za muzne krave. Pored izbora mesta, za stvaranje povoljnih mikroklimatskih uslova u stajama od velikog značaja je pravac njenog postavljanja, odnosno pravac frontalne duže osovine staje ili pročelja. Staja treba da bude postavljena tako da se što manje nekontrolisano rashlađuje, odnosno njeni duži zidovi treba da budu što manje izloženi stalnim vetrovima. Položaj staje mora da bude takav da omogući u što većoj meri delovanje direktnih sunčevih zraka. Jedno od bitnih načela prilikom izgradnje staje je duža osovina bude postavljena paralelno sa pravcem vetrova karakterističnih za dato klimatsko područje.

U našim uslovima treba težiti da objekti imaju severoistočni – jugozapadni smer.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/18/stocarstvo/ovo-trebate-znati-pre-nego-sto-krenete-sa-izgradnjom/

S obzirom na to da je višnja neklimakterična voćna vrsta, koja nema mogućnost dozrevanja nakon berbe, određivanje pravog momenta za izvođenje ovog postupka je još od većeg značaja. Višnja kao i drugog voća prolazi kroz dva stepena zrelosti, fiziološka (botanička) i puna zrelost (konzumna). Vreme izvođenja berbe mnogo zavisi od namene ploda. S obzirom da su plodovi namenjeni preradi odnosno zamrzavanju onda berbu treba vršiti u periodu pune zrelosti, kada plod postigne intenzivno crvenu boju, i prepoznatljivu aromu i ukus, svojstvenu datoj sorti. Njega određuju stručnjaci na terenu u saradnji sa tehnolozima iz hladnjača. Plod ne sme da prezri i omekša kada curi i gubi na kvalitetu i opada pre same berbe, a ne sme da bude ni zelen, jer gubi na masi i u sadržaju suvih materija.

 Berba treba da se obavi u roku od sedam dana. Ukoliko se radi o većim plantažama berbu treba početi nešto ranije.

Berba se vrši po oblačnom vremenu, a ako su dani sunčani sa visokim temperaturama berbu treba prekinuti od 13-15 časova zbog omekšavanja plodova i velikog iscrpljivanja i biljke i berača. Ne sme se brati po kiši ili kada je velika rosa da plodovi ne bi bili mokri i tako brzo trulili dok stignu do hladnjača. Plodovi se pakuju u takozvane “dvanaestice”, 12/1, sa ivicama visine 12 cm. One se ne smeju prepunjavati, a njihovo odlaganje se vrši stavljanjem u red između stabala višnje pri čemu se plodovi skrivaju od Sunca I prekomernog zagrevanja. U letvaricama ne sme biti trulih i nedovoljno zrelih plodova, kao ni peteljki.

Mehanizovana berba traži manje radne snage, znatno je efikasnija, i čak do dva puta rentabilnija, što je vrlo značajno ako se uzme u obzir da troškovi ručne berbe u nekim slučajevima iznose i do 50 % ukupnih troškova proizvodnje.

Da bi se mehanizovana berba obavila uspešno, potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi. Odgovarajući razmaci sadnje, 4 x 3 m, dovoljno visoka debla, barem 80 cm, kao i da su plodovi ujednačene zrelosti. Ovakva berba se vrši uz pomoć različitih tipova tresača. Učinak se kreće od 60 – 120 stabala po času, u zavisnosti od modela i veštine izvođača radova. Dnevni učinak u periodu od 10 h, iznosi 600 – 1200 stabala, odnosno 0,72 – 1,5 ha. Mašinu opslužuje 2 radnika, vozač traktora I radnik koji uklanja gajbice.

Radi efikasnije i uspešnije mehanizovane berbe potrebno je obaviti tretiranje hormonskim preparatom Etrel (Ethrel). Aktivna materija ovog preparata je ( 2 – hloretil – fosforasta kiselina) odnosno Etefon.Preparat utiče na ubrzano dozrevanje plodova i smanjenje sile odvajanja ploda od peteljke.

Koncentracija primene Etrel-a kod višnje se se kreće od 500 – 700 ppm tj. 0,05 do 0,07 %, odnosno 0,5 do 0,7 l na 1000 l vode / ha. Na većim površinama jednu polovinu zasada tretirati 14 dana pre planirane berbe, a drugu polovinu 7 dana pre planirane berbe. Karenca je 7 dana. Efekti zavise od vremena primene i temperature u vreme i tri dana nakon primene. Na previše niskim temperaturama ispod 15 °C slabije je dejstvo i treba pojačati koncentraciju, dok na temepraturama preko 30 °C efekat jači i može opasti puno plodova i pre same berbe. Prilikom mehanizovane berbe plodovi se pakuju u ambalaže u koje staje 20 kg plodova. Sloj plodova ne sme da bude viši od 30 cm da se ne bi previše gnječili i bespotrebno curio sok.

Ubrane plodove višnje treba što pre transportovati do objekta za preradu, najbolje u roku od 2 -4 h nakon berbe. Transport ubranih plodova od višnjika do sabirnog mesta treba obavljati pažljivo, bez mnogo trešenja i drmanja. Prevoz se obavlja najčešće traktorskim prikolicama ili kamionima, što je bolje. Pri pakovanju gajbica u kamion obratiti pažnju da su pravilno složene kako ne bi upadale jedna u drugu i pri tome gnječile plodove.

Pri manipulaciji (utovar, istovar) treba pažljivo raditi. Nije dozvoljivo bacanje i trešenje gajbica. Transport višnje po mogućstvu vršiti kamion – hladnjačama, ili pak noću zbog nižih temperatura. Transport do udaljenih hladnjača danju,s obzirom da je to period visokih temperatura, može biti katastrofalan po kvalitet višnje.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/04/vocarstvo/kada-je-pravi-momenat-za-branje-visnje/

Selidba je jedan od najtežih, najrizičnijih i najodgovornijih poslova na pčelinjaku i može izazvati veliki stres kod pčela. Ona podrazumeva dobru organizaciju za pripremu, utovar, transport, istovar i postavljanje košnica na novo mesto.Mnogi će pčelari sa zadovoljstvom držati svoje košnice na jednom mestu tokom cele godine, no savremeno pčelarstvo okrenuto ekonomičnosti i produktivnosti kojem većina proizvođača meda i teži, ne može se ni zamisliti bez selidbe pčela na više paša.

No, preseljenje je jedan od najtežih, najrizičnijih i najodgovornijih poslova na pčelinjaku i može izazvati veliki stres kod pčela. Ona podrazumeva dobru organizaciju za pripremu, utovar, transport, istovar i postavljanje košnica na novo mesto, a naravno, pre svega najbitnije je pronaći dobru i odgovarajuću lokaciju.Selidba u krugu manjem od tri kilometra može predstavljati problem budući da pčele skupljačice poznaju krajolik u kom se nalaze i vraća će se direktno nazad na prvobitno mesto svoje košnice gde će se skupiti u klupko na tlu jer nisu mogle pronaći svoju košnicu. Selidba na veću udaljenost, na primer, na novo mesto koje se nalazi izvan njihovog uobičajenog područja paše, pčele neće prepoznati i bez poteškoća će se same orijentisati.Dan pre premeštanja potrebno je pregledati sve košnice da nemaju kakve pukotine ili otvore kroz koje bi pčele mogle da izađu.

Uveče, kada pčele prestanu da izleću, košnicu je potrebno dobro nadimiti kako bi se one nasisale meda i bile mirne prilikom utovara i transporta. Na leta košnice potrebno je staviti mrežu, papir na kom se probuše rupe ili mokar sunđer kako bi dobijale vazduha, a opet da ne bi mogle da pobegnu iz nje, piše Bee informed.Iako se selidba većinom obavlja nešto pre mraka i u noći zbog nešto nižih temperatura, ako ih iz nekog razloga premeštate danju, držite ih zatvorene prethodne noći i ne otvarajte košnicu dok ih potpuno ne preselite. Za vreme vrućeg dana, osigurajte im puno vode prskajući ih kroz gazu u redovnim razmacima.Prenos košnice na novu lokaciju ili utovar na prevozno sredstvo je osetljiv deo i potrebno ga je obaviti uz što manje uznemiravanja pčela. Dobro je da taj posao obave bar dve osobe, a pomoć kod transporta zavisi od samog terena i može biti u vidu transportnih kolica, bilo onih specijalizovanih za premeštaj košnica ili običnih.

Otvoreni kombi ili manji kamion idealan je za selidbu, jer se košnice tako lako provetravaju, a moguće ih je staviti i veći broj. Zbog mogućeg jačeg vetra, potrebno ih zavezati i na njih staviti kakav teži predmet (ciglu).Istovar na željenu lokaciju takođe treba da se obavi sa što manje stresa za pčele, a kako navodi David A. Kušman, pre istovara ih je potrebno ostaviti barem pola sata da se smire kako ne bi došlo do naglog izleta, gubitka orijentacije i slično.

Mala napomena, uvek je potrebno kod pripreme za selidbu i samog transporta nositi zaštitno pčelarsko odelo!

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/kako-pripremiti-kosnice-za-selidbu-i-transport/60494/

Pri planiranju ili samo razmišljanju o osnivanju lepe okućnice, svako želi travnjak, pa makar bila to i sasvim mala travnata površina. Evo zbog toga nekih korisnih saveta. Za dobar travnjak je potreban sloj od oko 20 cm kvalitetne zemlje. Ukoliko u svom budućem lepom prostoru nemate kvaliteto zemljište, preporučujemmo vam da malo bolje pripremite teren za sadnju trave, tako da na očišćen teren nasipate novu kvalitetnu zemlju, mrvičaste strukture, pogodne za uzgoj trave. Kasnije će vam se taj trud i investicija višestruko isplatiti, jer osim što ćete imati lepu, gustu, kvalitetnu i otpornu travu ima ćete i poravnat teren i lep travnjak. Najbolje bi bilo da teren očistite grubo već u jesen, pre pojave prvih mrazeva. Bilo bi dobro da celu površinu travnjaka preorete ili ako se radi o manjoj površini da je dobro izriljate. Nakon toga, najbolje je da tako izoranu parcelu ostavite tokom zime da izmrzne, a na proleće poravnjajte grabuljama. Kada se trava seje? Na tako pripremljeno zemljište u proleće tokom marta i aprila možete da posejete travu. Kasnija setva se ne preporučuje, jer tada dolazi sušni period, pa bi vam se desilo da vam posejana trava uopšte i ne nikne. U prodavnicama (poljoprivrednim apotekama) možete nabaviti pojedine vrste trava ili travnu smesu, mešavinu više vrsta trava. Danas na tržištu možete pronaći više vrsta travnih smeša pod jasnim nazivima. Parkovska trava, trava za sportske terene, a postoje trave za hladnu klimu, trave za toplu klimu, niske i visoke trave, gotova trava, kao i trave za priobaljska područja. Preporuka je da pogledate da u smesi ima i nešto deteline. Ona je dobra za poboljšanje strukture, ali detelina je važna i zbog toga što obogaćuje zemljište azotom. Nakon setve grabuljama bi trebalo promešati zemlju sa semenom, a posejanu površinu bi trebalo povaljati (baštenskim valjkom), ali u tu svrhu se možete poslužiti i priručnim sredstvima tako da bi obično bure bilo odličan izbor. Vodite računa da seme ne bude previše ukopano u zemljište, već da ono bude na površini od 1 do 1,5 cm. Ukoliko je dublje, prosto neće moći da iznikne. Na kraju posejanu travu treba lagano zaliti, tako da će ona da nikne za 8 do 10 dana. Korov koji će svakako niknuti uz travu trebalo bi odmah obavezno počupati. Kod odabira vrste trave trebalo bi obratiti pažnju na ulogu buduće travnate površine, odnosno da li će se površine često upotrebljavati, gaziti ili će biti samo ukrasni delovi dvorišta. To je jako važno, jer postoje vrste trava koje izuzetno dobro podnose učestalo košenje i korišćenje tj. gaženje. Nega travnjaka Lep, dobar i kvalitetan travnjak mora da se neguje. Ako želite da uživate u vlastitom travnjaku potrebno je stalno održanje i oko njega mora ozbiljno da se radi. Trava najbolje uspeva na zemljištu koje je rastresito i bogato kiseonikom. Na većini travnjaka događa se upravo problem zagušenosti, jer se vremenom u zemljištu natalože odumrle i pokošene travke koje zagušuju zemljište i onemogućavaju kvalitetan dotok vode, hranljivih materija i vazduha. U slučaju kada se desi zagušenost travnjaka, tada počinje širenje mahovine i korova, pa je potrebno travnjak i koren trave prozračiti i osigurati mu povoljne uslove. Đubrenje travnjaka Osim prozračivanja travnjak je potrebno i đubriti jednom ili dva puta godišnje. To se postiže dodavanjem mineralnih đubriva, ali i sredstavima za suzbijanje mahovine. Đubrenje travnjaka najbolje je obaviti u rano proleće pre kiše, pri čemu ne treba preterivati s đubrivom. Održavanje travnjaka Najbitnija stavka održavanja i nege travnjaka jeste košenje. Preporuka je da se za tek osnovane travnjake nikako ne koriste kosilice. NJihov curkularni nož često može da jednostavno iščupa još uvek nedovoljno ukorenjene mlade biljčice, pa je zbog toga važno da se bar prva dva „šišanja“ obave košenjem. Travnjak se kosi u zavisnosti od vrste trave i godišnjeg doba. Kućni travnjak, dobro je kositi dva-tri puta mesečno i to od proleća do jeseni u zavisnosti od vremenskih uslova. Ukrasni travnjaci kose se i dva puta nedeljno. Travnjak je najbolje kositi kada trava dostigne visinu od 6 do 10 cm, tako da nećete pogrešiti ukoliko ćete travnjak kositi jedanput nedeljno. Čestim košenjem trava stvara čvršću i otporniju stabljiku i podstiče jačanje busena i stvaranje travnatog tepiha. U slučaju suše ne preporučuje se košenje, već zalivanje. Najveći deo vode i mineralnih materija trava vuče iz podloge, pa je važno da travnjak dobija i adekvatne količine vode, pa je zbog toga preporuka da navodnjavate vaš travnjak posebno u uslovima suše i izrazito visokih temperatura. Nabavite raspršivače koji će stvarati vodenu izmaglicu i koji će pokrivati celu površinu. Travnjak zalivajte u večernjim satima zbog temperature tla i što manjeg naglog isparavanja. Ukoliko se pridržavate ovih saveta sigurni smo da ćete uspeti da oformite lep travnjak u kome ćete zaista uživati.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Jedan od najvećih proizvođača povrća iz Kolovrata kod Prijepolja, NJegoš Stojadinović,i pored aktuelne situacije neće smanjiti ovogodišnju porodičnu proizvodnju paprike, kupusa, krompira, jer, kako kaže, za povrćem dobrog kvaliteta uvek ima tražnje.

Gotovo tri hiljade sadnica paprika više nego prošle godine , odlučio je NJegoš da posadi ovih dana; hibridne sorte superior, koju već deceniju plasira u okolne gradove, ali i na sever Crne Gore i u Nemačku.

NJegoš Stojadinović otkriva da ima sistem za navodnjavanje, traktor sa 12 priključaka, freze, plugova, prikolice, brazdače, vadilice, sadilice i da sve to utiče na prvoklasan rod povrća.

Da bi stigao da posadi papriku na hektar i po, odmah potom i kupus za koji sam sprema rasad, krompir, obrao maline, sve na oko 4 hektara zemlje pod zakupom, ne može bez pomoći sezonskih radnika i naravno brata i roditelja, koji su, kaže majka, do pre desetak godina imali vrt samo za sopstvene potrebe.

Zimi ,kad se odmaraju od povrća, Stojadinovići skupljaju brezove grančice za metle, ne razmišljajući o plasteničkoj proizvodnji. Tajna je u velikom strujanju vazduha,pa je paprika, na primer, svežija i mesnatija ali istog kvaliteta kao ona iz plastenika koja je ,ipak, tanja.Zato se u tom kraju ljudi većinom opredeljuju za uzgoj na otvorenom.

Očekuje da će u septembru ubrati,kao i ranijih godina, oko 30 tona paprike za već ugovorene kupce.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/229710/Gde-raste-deblja-a-gde-tanja-paprika-iskustvo-jednog-povrtara-iz-Prijepolja/

Dok komisije procenjuju konačnu štetu od poslednjeg nevremena koje je zadesilo pojedine krajeve Srbije, već sada je jasno da je za jedan deo poljoprivrednika ovogodišnja berba već sada završena.

Kako prenose lokalni mediji, grad veličine oraha uništio je povrće, maline, kupine, šljive... Najviše su stradali područja Sjenice, Peštera, Raške, Kruševca, Aleksandrovac, Trstenika, okolina Kraljeva i Kosovsko Pomoravlje.

Na nadoknadu štete moći će da računaju samo oni poljoprivrednici s polisom osiguranja. A to je i dalje mali broj njih u odnosu na prosek EU od 50 procenata.

Profesor Nebojša Žarković, stručnjak u oblasti osiguranja, kaže za „Politiku” da je, prema poslednjim podacima, osigurano svega 12 odsto ukupnih poljoprivrednih površina koje se obrađuju. Ova informacija potvrđena nam je i u Udruženju osiguravača Srbije.

„To je malo, trebalo bi da bude više od 50 procenata jer bi u tom slučaju, uz veću obuhvaćenost, i premije mogle da budu niže”, smatra on. Država je prošle godine podigla podsticaje, to jest učešće u osiguranju u poljoprivredi u najugroženijim krajevima sa 40 i 45 odsto na 70 procenata. Ova mera dala je neke, ali još ne i značajnije rezultate. Većina opština iz lokalnih budžeta takođe dodatno podstiče poljoprivrednike da se osiguraju. Otpor proizvođača i dalje postoji iako je trošak osiguranja, prema analizi stručnjaka, minimalan – od 1,5 do tri odsto od ukupnih troškova koje proizvođači imaju.

„Taj trošak je zaista beznačajan u odnosu na ono šta se gubi ako dođe do grada ili oluje. Trošak je srazmerno mali”, ističe Žarković.

Niz je opravdanja koje poljoprivrednici navode kada govore zbog čega ne žele da plaćaju osiguranje. Neki su imali loše iskustvo sa osiguravajućim kućama, ali je činjenica da u našem agraru preovlađuju mala gazdinstva sa posedima do dva hektara. Kao takva, navode stručnjaci, ona su teško održiva i ne mogu da budu konkurentna sa cenama, što utiče i na njihove prihode. To ima i direktan uticaj na manju tražnju za ovim vidom osiguranja. Šta su osnovni razlozi?

„Najpre je to neznanje, jer mnogi ne znaju šta se iz osiguranja može dobiti. Neki od početka imaju odbojan stav prema osiguranju. Ima i dosta nezadovoljnih poljoprivrednika kada se rešavaju štete. Ali tu ne treba kriviti samo društva za osiguranje, jer često poljoprivrednici zaključe polisu, a ne znaju pod kojim uslovima”, smatra Žarković i dodaje da je treći važan razlog to što se državni podsticaji za osiguranje daju samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.

„Mnogi ljudi, uz svoj posao, proizvode i hranu, a da nisu prijavljeni. Zašto se i njima ne da pomoć. To bi sigurno povećalo nivo zaštite”, smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, godinama se u Srbiji iznose predlozi za uvođenje obaveznog poljoprivrednog osiguranja, ali ne za male proizvođače, već one koji imaju prijavljena gazdinstva i koji rade na veliko i dobijaju pomoć od države. Ako ti država pomaže, ističe, onda se moraš osigurati. Ovo pitanje je šaroliko rešeno u EU, ali u našem okruženju ima zemalja gde osiguranje jeste uslov za dobijanje subvencija. Različita su rešenja, a u Srbiji bi, prema njegovom mišljenju, moglo da bude uvedeno neko poluobavezno osiguranje.

U osiguravajućim kućama koje posluju u Srbiji poljoprivrednici imaju mogućnost da osiguraju praktično svaku vrstu proizvodnje i to od gotovo svih najčešćih rizika. Gubitak prinosa može biti osiguran od više različitih rizika. Osnovnim se smatraju – požar, udar groma i grad i za ovu vrstu osiguranja odlučuje oko 95 odsto proizvođača. Poplave, jesenji i prolećni mraz ili oluja su dopunski rizici i za to se odlučuje minimalan broj poljoprivrednika jer uvećavaju krajnji iznos premija. Visina premija zavisi od biljne vrste, lokacije zasada, odabranog pokrića, prinosa i cene roda. Poljoprivrednici ipak često ističu da osiguravači ne daju dovoljno paketa osiguranja.

Profesor Nebojša Žarković, međutim, kaže da su osiguravajuće kuće poslednjih godina dale neke novine. Recimo, ponuđeno je i osiguranje od suše. Prema njegovoj oceni, ponuda je u Srbiji dosta dobra.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/454662/Poljoprivrednici-i-dalje-izbegavaju-da-placaju-osiguranje

 

Zbog pandemije virusa korona koja je zatekla ceo svet i prodaja traktora beleži pad. Prema poslednjim podacima, u Srbiji je zabeležen rast broja traktora, pa ih je u 2018. godini bilo 451.985, što je rast od 10 odsto u odnosu na 2012. Međutim, čak 83 odsto njih starije je od dve decenije.Iako zbog ekonomske krize koja nas očekuje, poljoprivrednici strahuju od ulaganja u nove mašine, neki su primorani da kupuju nove traktore jer su oni osnovna sredstva za proizvodnju.

Danas tržište poljoprivredne mehanizacije kupcima pruža velike mogućnosti izbora. Odabir "pravog" traktora je posao koji zahteva mnogo istraživanja i razmatranja. Pre nego što se odlučite za kupovinu i potrošite veću svotu novca, važno je da znate odgovore na neka pitanja i utvrdite šta vam je tačno potrebno.Važno je odabrati traktor prema potrebama. Trebalo bi da odlučite za koje namene vam je potreban. Da li su to poljoprivredeni ili građevinski radovi ili je u pitanju prevoz?

Iako imaju mogućnost obavljanja više vrsta poslova, ako kupujete mašinu za višestruku upotrebu, važno je odlučiti koji zadatak je na listi prioriteta, piše myfarmlife. Izaberite onaj sa pogonom na sva četiri točka ili sa zadnjom vučom, u zavisnosti od potreba.

Njihova osnovna namena određivaće tehnološke i agrotehničke zahteve koje mora da ispunjava, jer određeni poslovi zahtevaju specifične priključke i snagu. Tako su karakteristike koje bi trebalo da ima traktor namenjen za oranje drugačije u odnosu na onaj namenjen za transport ili na one specijalnih namena (koji imaju gume većih dimenzija i mogućnost odvajanja točkova).

Ako se traktor koristi za setvu i međurednu kultivaciju, mora da ima uske gume i mogućnost podešavanja točkova. Kod onih koji su namenjeni za rad u voćnjacima i vinogradima, koji se nalaze na nagibima, zahteva se nisko težište i mali razmak između točkova zbog smanjenja rizika od prevrtanja i prolaska ispod krošnji.Traktori namenjeni za rad u povrtarstvu moraju da imaju veći broj stepena prenosa sa malim brzinama kretanja. Oni koji se intenzivno koriste u zaštiti bilja trebalo bi da su opremljeni kabinama kako bi se vozač zaštitio od hemijskih sredstava koja se primenjuju.Važna je veličina i konfiguracija zemljišta za koje vam je potreban traktor. Trebalo bi da razmislite o broju hektara koje obrađujete, nagibu terena, ali i o potrebama u budućnosti. Takođe je važno uzeti u obzir i svotu novca koju ste spremni da izdvojite za kupovinu. Traktor nije jeftin i to je jednokratna investicija. Ukoliko nemate dovoljno novca, prvo bi trebalo da popravite finansijsku situaciju, jer se isplati uložiti više u nešto što će vam stalno koristiti.

Često se ljudi dvoume da li da kupe novi ili polovan traktor i to najviše zavisi od finansijske situacije. Kako piše tractorjunction, ako kupujete traktor prvi put, najbolje je kupiti polovan.

Sa druge strane, treba biti vrlo oprezan pri kupovini polovnih traktora, posebno preko interneta. Vrlo često, o čemu pišemo i na Agroklubu, dogode se razne prevare u kojima poljoprivrednicima iz džepa bude 'uzeto' i više stotina hiljada dinara. Zato je najvažniji savet, ne plaćati nepoznatima ništa unapred! Isto važi za pravna i fizička lica. Poslujte sa firmama koje mogu da se provere i koje imaju dobre recenzije ranijih kupaca. Koristite tuđa iskustva, pitajte za preporuku. Ni ona nije apsolutna garancija, ali će pomoći u mnogim situacijama.Važno je prilikom kupovine proveriti dizajn, kapacitet goriva, kilometražu, tip upravljača i slične karakteristike, kao i to da li ispunjavaju vaše potrebe. Odlučite da li su vam potrebni grejanje ili klima. Kabine povećavaju troškove, ali takođe omogućavaju duži rad u bilo kojoj sezoni, uz naravno, više udobnosti.Što više opreme traktor ima, cena će mu biti veća, a na tržištu postoji mnogo marki. Ako se odlučite za traktor koji ste detaljno proučili i pogledali, trebalo bi obaviti i probnu vožnju.

Za kraj, trebalo bi naglasiti da kupljen traktor koji se ne koristi predstavlja samo teret poslovanja. Istovremeno, onaj koji nema dovoljno opreme neće biti efikasan. Stoga je važno uzeti dovoljno vremena za odluku kao i ranije navedene činjenice.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/kako-da-izaberete-pravi-traktor/60042/

Papriku, nakon rasađivanja na stalno mesto, u toku ukorenjavanja treba prihraniti vodotopivim đubrivima koja imaju odnos NPK 1:4:1. Kada se biljke prime, pa sve do cvetanja i formiranja prvih plodova koristi se đubriva u kojima je odnos NPK 1:1:3, kada je potrebno dodati i bor, navodi Radojka Nikolić, stručnjak za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Kruševac.

Paprika dobro reaguje na đubrenje posle svake berbe, a tada treba koristiti đubriva u kojima je odnos NPK 2:1:4, a biljke imaju potrebu i za kalcijumom u vreme plodonošenja. Pred kraj berbe treba smanjiti upotrebu fosfora i kalijuma.Paradajz je potrebno u prvih 15 dana posle rasađivanja, dok traje faza ukorenjavanja, prihraniti vodotopivim đubrivima u kojima je odnos azota, fosfora, i kalijuma 1:4:1, odnosno upotrebiti formulacije NPK 10:40:10. Od cvetanja, pa do formiranja prvih plodova treba upotrebiti đubriva NPK sa odnosom 20:20:20, kada je neophodno uneti i bor, ističe kruševački stručnjak.Kako smo ranije pisali, na primer, nedostatak fosfora manifestuje se ljubičastom bojom listova. Ovo je veoma česta pojava kada je mladim usevima hladno i zbog toga nisu u mogućnosti da ga usvajaju. Međutim, postoje sorte paradajza koje prirodno imaju jače izraženu ljubičastu nijansu listova i na to treba obratiti pažnju.Kada plodovi počnu intenzivno da rastu i da se otvara peta cvetna grana, formulacija se menja. Tada treba koristiti đubriva koja imaju jednak odnos azota i kalijuma, i upola manji sadržaj fosfora (20:10:20). U ovoj fazi razvoja paradajzu je neophodan i kalcijum. Čim plodovi počnu da menjaju boju, pa sve do početka berbe, trebalo bi koristiti đubriva u kojima je odnos azota, fosfora i kalijuma 2:1:4. Tokom intenzivnijeg sazrevanja i svakodnevnih berbi azot treba smanjiti i koristiti đubriva sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma.Podsetimo, svaka povrtarska vrsta tokom svog rasta i razvoja, u zavisnosti od fenofaze u kojoj se nalazi, ima određene potrebe za hranjivim makro (N, P, K, Ca, Mg) i mikro (Fe, B, Cu, Mn) elementima. Ove količine ne mogu da se obezbede prilikom osnovnog đubrenja zemljišta, pa se iz tog razloga moraju dodavati tokom vegetacionog perioda, fertigacijom i folijarnom ishranom.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koji-su-elementi-vazni-za-prihranu-paprike-a-koji-za-paradajz/59869/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31