Zima je vreme kada nema radova na njivama i kad mehanizacija miruje. Većina traktora u Srbiji stara je po dve i više decenija, a svaki poljoprivrednik će vam reći koliko je teško odvojiti novac za novu mehanizaciju ili priključne mašine koje su izuzetno skupe. Zato je neophodno voditi računa, posebno preko zime, kad mehanizacija miruje i obavezno je zaštiti od kiše, snega i vetra i ostalih vremenskih nepogoda.
Kada je u pitanju zaštita i čuvanje poljoprivredne mehanizacije tokom zime, svaki savet dobro dođe. Kvarovi koji nastaju zbog neodgovornog ponašanja mogu
predstavljati veći trošak nego što je izgradnja adekvatnog objekta kao što su garaže, šupe, hangari, ili bar nadstrešnice, kako se traktori sačuvali od direktnog uticaja snega i kiše. Kako savetuju stručnjaci za mehanizaciju, nakon završetka svih poslova na njivi treba otkloniti nedostatke koji su primećeni u toku rada i zameniti pohabane i istrošene delove. Potrebno je mašinu ili priključne mašine dobro oprati od prljavštine, nakupljene masti, ulja, zemlje i žetvenih ostataka. Pri pranju i čišćenju, treba voditi računa da se ne probiju gumeni semerinzi oko osovina i da se vodom ne napune ležajevi. Posle detaljnog pranja,
mašine osušiti kompresorima ili duvalicama za lišće. Treba biti oprezan jer nestručno rukovanje komprimovanim vazduhom može dovesti do oštećenja. Detaljno čišćenje i otklanjanje svih prljavština neophodno je jer pojedini delovi od polimera i plastike postaju kruti i pucaju, boja vremenom bledi i menja svoju strukturu, dok gume brže propadaju ukoliko ostane nakupljena zemlja na njima preko zime.
Posebno su osetljivi metalni delovi koji usled vode od kiše i snega u kombinaciji sa prljavštinom brže izazivaju koroziju. Pre zimskog odmora neophodno je i dobro podmazivanje onih delova koji su za to predviđeni. Ukoliko nemate pri ruci mazalice može da vam posluži veći špric i deblja igla kako biste lakše došli do onih manje pristupačnih delova mehanizacije.
Kada je u pitanju čišćenje motora, preporuka je da to uradi stručno lice, mada se većina starijih poljoprivrednika dobro izveštila i znaju kako da pravilno očiste motor. Pa ako nemate u blizini majstora može vam pomoći stariji komšija poljoprivrednik koji sigurno zna da dobro i pravilno očisti traktorski motor. Osim detaljnog čišćenja samog motora treba očistiti i sistem za hlađenje, proveriti tačku mržnjenja rashladne tečnosti, pregledati u kakvom je stanju pumpa rashladne tečnosti i nabaviti novu ili remontovati postojeću pumpu ukoliko je to potrebno. Posebno obratite pažnju na gumene cevi i creva koje mogu ispucati od sunca i nakupljene prljavštine, te ih zamenite ukoliko je to potrebno. Hidraulične tečnosti se dosipaju do zimskog maksimuma da bi se smanjila
količina vazduha, a samim tim i kondenzacija vode usled promena temperature.
Rezervoar iz istih razloga treba da je pun, a treba namazati i gumu na poklopcu rezervoara ili je zameniti, ako je oštećena. Gume na traktorima i prikolicama
treba da su temeljno oprane i napumpane na odgovarajući pritisak, a neophodno je proveriti i stanje ulja i filtera. Na sličan način se održavaju i kombajni kod kojih posebno treba proveriti da se negde slučajno nije zadržalo seme ili slama. Nivo tečnosti u akumulatoru je takođe jedan od važnih faktora koji treba proveriti pre zimskog mirovanja mehanizacije kako na proleće ne biste imali problem sa paljenjem. Stručnjaci za mehanizaciju preporučuju da nivo tečnosti
u akumulatoru bude pet mm iznad ćelija, i na svakih pet do šest nedelja tečnost treba dopuniti. Plugovi i slične mašine koje su za vreme rada nezaštićene od
korozije treba detaljno oprati, a zatim i namazati mašću radne delove kako bi se sprečila korozija tokom zimskog mirovanja a usled povećane vlažnosti, čak i
ako ih čuvate u zatvorenom prostoru. Temeljno očišćena i za zimu pripremljena mehanizacija i priključne mašine parkiraju se na suve daske ili palete. Lanci za
pogon se mogu zaštiti specijalnim sprejevima ili ih jednostavno rastavite i potopite u ulje. Svi hidraulični klipovi treba da su uvučeni, kako ne bi zarđali. Ne zaboravite i prikolice koje je takođe potrebno dobro očistiti posebno između spojeva i stranica u koje se često zavuku žetveni ostaci. Jednom godišnje, najbolje pred zimu, treba skinuti točkove sa prikolice, pregledati da li ima oštećenja i podmazati ležajeve.
Stručnjaci upozoravaju da su na zimske uslove čuvanja mehanizacije posebno osetljivi rasipači mineralnih đubriva, jer brzo i lako podležu koroziji. Zato je neophodno dobro oprati i namazati sve delove koji nisu zaštićeni bojom. Ukoliko ima oštećenja boje takvo mesto treba očistiti, pa ponovo prebojiti. Ne treba zaboraviti da moderne prskalice kad se operu i potpuno isprazne u svom sistemu creva mogu zadržati manju količinu tečnosti.
Ukoliko se tečnost smrze led može potpuno oštetiti crevo. Zato se preporučuje da se posle pranja i ispiranja čistom vodom ili specijalnim sredstvima u rezervoar sipa koncentrat antifriza i pusti da cirkuliše po čitavom sistemu. Na taj način će se umesto vode u crevima eventualno zadržati antifriz koji je najčešće otporan na mraz i temperaturu do – 25 stepeni.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pčelarstvo je već duži niz godina u usponu, a na to ima uticaj niz faktora, pre svega priroda koja omogućava bavljenje ovim poslom, a sa druge strane država koja kroz subvencije daje podsticaje. Savez pčelarskih organizacija Srbije, je jedna od retkih organizacija koja svojim članovima i aktivnostima obezbeđuje napredak struke.
Ali da se vratimo na početak. Šta pčelar treba da ima kada započinje svoju karijeru. Pored alata, košnica i naravno pčelinjeg društva, obavezno sebi
priuštite jednu lepu svesku koja će vam poslužiti kao pčelarski dnevnik, odnosno podsetnik šta ste uradili, videli ili planirali da uradite. Možda će u početku biti lako, kada imate dve ili tri košnice, ali ako ste pravi pčelar, vrlo brzo če te imati barem dvadeset društava, a to već predstavlja ozbiljan izazov i za najinteligentnije. Zato smo ovoj priči i dali naslov „pametan piše a glup pamti“. Neki pčelari vole da sebi ostave poruke na košnicama, papirićima,
ali to je na duge staze pogrešno, jer poruke na košnicama blede i brišu se, papirići se gube, a sveska koju ćete koristiti na kraju će uvek biti lepa uspomena na dan kad ste postali pčelar.
Svaki pregled košnice treba da ima neki svoj razlog. Recimo, prvi se radi što ranije kada temperature budu oko 15 °C. Sa sobom poneti sve što je potrebno od
opreme i dimilicom najpre kroz donje leto ubaciti nekoliko mlazeva dima. Zatim, kada podignemo poklopnu dasku, takođe uduvati dim, pa početi pregled. Prvi
pregled treba da je letimičan i kratkotrajan, proveriti da li društvo ima maticu, koliko ima meda i opšte stanje. Društvo koje ima maticu, prema iskustvu pčelara, odmah zabruji po otvaranju poklopca i brzo se smiri dok ono koje nema maticu  bruji i dalje. Takođe, ako izvadite okvir iz ovakve košnice možete videti kako pčele podrhtavaju sa krilima. Ukoliko nedostaje hrane treba dodati rezervni okvir sa medom, a ako ga nemate uzmite iz neke druge košnice koja je jača i prihranite sa jednim litrom toplog sirupa. Kod malog pregleda proverite i da li ima plesnivog saća i odmah ga odstranite, očistite leto i u
dnevnik obavezno unesite zapažanja.
Nakon malog pregleda obično za sedam do deset dana radi se veliki pregled. Ovim pregledom ponavljamo sve iz malog pregleda ali detaljno proveravamo maticu koja ako je leglo dobro imamo pravilno raspoređene krugove. U slučaju da je nema ili loše zalaže jaja bez odlaganja treba pristupiti popravci ili likvidaciji. Obično se savetuje pripajanje društvima srednje jačine. Ukoliko se primeti da društvo ima dosta pčela, dobru maticu a malo meda,
treba ga prihraniti. Ukoliko nemamo med u saću do samog legla sa obe strane staviti okvir ispunjen gustim šećernim sirupom.
Kad spoljašnja temperatura poraste, pčele prihranjivati šećernim sirupom koji treba sipati u hranilicu. Ukoliko ipak bude hladnijih dana prihranjivanje nastaviti
šećernim pogačama.Kod ocenjivanja jačine društva treba imati u vidu i broj ulica saća koje pčele zaposedaju. Kod slabog društva one zauzimaju četiri do pet ulica, šest do sedam u srednje jakom društvu, a ako ih ima preko sedam tada kažemo da je društvo jako.
Kvalitet saća takođe ukazuje na kvalitet pčelinjeg gnezda. Saće treba da bude od radiličkih ćelija i da nije previše staro, da nije polomljeno, iskrivljeno i buđavo. Treba imati u vidu i činjenicu da se nekada dogodi da pčele same zamenjuju iscrpljene i stare matice, ali imajući u vidu
da te matice uglavnom stradaju jer je vreme loše i ima malo trutova, ovakvom društvu treba pomoći dodavanjem dva okvira legla sa pčelama i maticama. Matica treba da bude zatvorena u žičani kavez koji se prekriva novinskim papirom. Dok pčele budu progrizle papir i pustile maticu doći će i do prihvatanja matice. Ako je došlo do pojave ušećerenog meda u saću, takvo saće otklopiti i ostaviti u mlakoj vodi najmanje tri sata, izvaditi i dobro
ocediti i predveče staviti u košnice. Za dan ili dva pčele će preraditi i ponovo ćemo imati tečni med.
O zdravlju legla možemo steći utisak na osnovu boje legla. Ako je boja promenjena ili crvići ne zauzimaju pravilan položa, poklopčići su ugnuti, probušeni ili pegavi, budite sigurni da je leglo bolesno. Ako imate ovakvu situaciju hitno započnite lečenje ili likvidaciju društva. Pronalaženje matice je izuzetno važan
posao i ponekad iziskuje dosta vremena. Da bi se pronašla brzo, kroz donje leto ubacite nekoliko malzeva dima i ona će krenuti naviše. Dakle, odmah po nadimljavanju sa donje strane otvorite košnicu i izvadite krajnji okvir. Po vađenju okvira, razmaći okvire da bi se izbeglo gnječenje.
Prema iskustvu matica do podne obično bude u sredini legla a drugom delu dana na krajnjim okvirima ili okvirima sa medom. Važan deo posla velikog pregleda čini i čišćenje podnjača od mrtvih pčela. Ovaj posao je lak kod košnica koje imaju pokretnu podnjaču jednostavnom zamenom sa rezervnom i tako redom dok ne očistite sve. Ako su podnjače nepokretne koristimo rezervnu košnicu sa kakvim inače pčelarimo. Košnicu dobro opaliti
novinskim papirom a potom u nju prebaciti jedno društvo, zatim tu košnicu očistiti pa nju koristiti i tako redom dok ne očistimo sve košnice. Prilikom velikog pregleda sav vosak i propolis koji stoji tamo gde ne treba ukloniti a ostrugani vosak prvom prilikom pretopiti. Da bi izbegli situaciju da pčele po košnici izgrađuju saće ili lepe propolisom premažite takva mesta vazelinom ili rastopljenim parafinom.
Radi uvećanja prolećne nosivosti potrebno je pregraditi maticu pomoću pregradne daske sa leglom na pet do šest okvira. Sa početkom sezone odnosno paše, pčelama treba obezbediti vodu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Dobri povrtari znaju koliko je bitna smena povrća u baštama i na njivi. Povrće koristi iz zemljišta različite hranjive materije u skladu sa svojim potrebama. Za rast nekih povrtrskih kultura potrebna je veća količina hraniva, a za druge manja. Zbog toga je važno poznavanje plodoreda, smene povrća, kao i mešovite setve i sadnje. Pri planiranju voditi računa o tome da paradajz, paprika, kupusnjače, krastavci, tikvice, praziluk, traže puno hrane ; šargarepa, crni i beli luk, cvekla, rotkvice, rotkve, keleraba, spanać osrednju količinu, a pasulj, grašak, peršun, salate, začinaske biljke i boranija najmanju količinu.

Prve godine prostor za gajenje povrća kojem je potrebno puno hranljivih materija obilno nađubriti kompostom,stajnjakom (ako je proizvod biološkog gajenja stoke) ili glistenjakom. Druge godine saditi povrće koje osrednjo troši hranljive sastojke i crpi zemljište, a treće godine ono povrće koje traži najmanje hraniva. Na četvrtom delu gajiti višegodišnje biljke ili zasejati travu. Na taj način omogućeno je optimalno snabdevanje povrća hranljivim materijama,trogodišnjom izmanom sadnje.

Plodored je važan i sa stanovišta očuvanja zdravlja zemljišta, jer smenom kultura onemogućavamo štetočinama da se razmnože i opstanu na istoj parceli tokom dužeg vremenskog perioda.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/01/10/organska-proizvodnja/najbolji-plodored-za-organsku-proizvodnju/

Sve veći broj farmi koza u našim krajevima i vaše interesovanje za savete stručnjaka, inspirisali su nas da vam damo nekoliko korisnih saveta u vezi sa mužom koza. Razmatraćemo situaciju u kojoj proizvođač ima oko dvesta koza. Posao muže treba da se obavi za sat i po i taj posao radi jedan čovek. U skladu sa ovim potrebama postoje različiti tipovi izmuzišta: izmuzište ukoso-riblja kost, paralel izmuzište, rotaciono i tunel izmuzište. Svaki od ovih sistema ima svoje mane i vrline.
Izmuzište tipa riblja kost
Kod ovakvog tipa izmuzišta ulaz i izlaz koza je dosta lak, broj koza može da varira, sistem nije skup, ali nema ishrane u izmuzištu. Da bismo postigli mužu za dvesta koza, potrebno je da imamo 14 do 16 mesta, ili najbolje ako postoji mogućnost da ih bude 20. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 25 do 30 cm, širina 90 do 100 cm po kozi a razmak jasala, odnosno udaljenost oko 60 cm.
Paralel izmuzište
Ovakvo izmuzište ima tačno određen broj mesta, jer se ovde primenjuju jasle sa uklještivačem. Zbog ovog sistema je otežana manipulacija sa životinjama i sporije kretanje koza. Mana je što je neophodan prekid muže radi isključivanja i raspodele hrane između pojedinih grupa, tako da se gubi vreme, a prednost ovog sistema je što imamo dobru preglednost vimena. Da bismo postigli mužu dvesta koza na sat, potrebno je da imamo 30 mesta u ovakvom
izmuzištu. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 30 do 35 cm, širina 120 do 130 cm po kozi, a razmak jasala odnosno udaljenost oko 90 cm.
Rotaciono izmuzište
Ovakav tip izmuzišta je skup za nabavku ali i održavanje. Ima dobar komfor za rad, odličnu preglednost vimena, ali je kretanje koza sporo. Ovo izmuzište najčešće ima 12 mesta i manje, i za sat vremena se ne može postići muža. Čak i sa 24 mesta odgajivači treba da budu oprezni.
Tunel izmuzište
Ovakav tip muže karakteriše ga dosta lak i brz hod koza, nema ishrane u izmuzištu, a vreme čekanja na mužu je veoma dugo. Ovakav tip muže ne može biti korišćen za preko dvesta koza. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 80 cm, širina 30 do 40 cm po kozi.
Za koji god sistem da se odlučite, ili koji god sistem odgovara vašim potrebama, pre izbora dobro razmislite da li taj sistem pruža kozama pravilan način hoda, jer značajni nagibi i kretanje koza uz čestu ili naglu promenu smera mogu izazvati posle nekog vremenskog perioda deformitete zglobova. Da bi prolaz ili hodnik bio dobar, treba da bude širok jedan do dva i po metra i vrata za ulazak i izlazak u bokseve se prilagođavaju širini hodnika. Kada je u
pitanju prostor, gde koze čekaju za mužu treba da imamo u vidu da on omogućava brz pristup kozi na mužu. U ovom prostoru svaka koza treba da ima 0,25 metara kvadratnih prostora, odnosno broj koza na čekanju treba da bude dve do tri po dužnom metru. Najbolje je kada su po dve koze, jer se tako brzo menjaju na plaformi za mužu. Svakako treba imati u vidu i potiskujuće pregrade kojih imamo dva tipa: „električni pas“ u sklopu koje imamo
i signal za upozorenje životinja, ili ona sa daljinskim upravljanjem koja se kotrlja po zemlji.Kanal za mužu treba da je najmanje širine 1,9 metara. Potrebna je i ivica da bude visine 5 cm, zbog klizanja životinje. Koze treba da stoje tako, da je vime u visini između lakta i ramena muzača.
Važno je da izmuzište obezbedi kozama prirodan položaj na podijumu, da vime bude dobro vidljivo i što bliže muzaču. Na osnovu iskustva i saveta stručnjaka, riblja kost i tunel su najčešće preporučljivi. Imajući u vidu da nakon upotrebe izmuzište treba oprati, to nam donosi određene količine otpadnih voda. Njihova količina zavisi od zaprljanosti i od korišćenih sredstava za čišćenje. Za kvalitetnu mužu bilo bi poželjno da se kozama obezbedi prirodno osvetljenje,
preko ugrađenih prozora, a veštačko odnosno, dodatno osvetljenje se obezbeđuje muzaču kako bi dobro video vime koza. Važno je i da mlekara bude u blizini
izmuzišta. Za ovakvu namenu potreban nam je prostor, barem 10 metara površine u prostoriji. Nagib poda treba da bude 2% sa sifonom na površini, radi uklanjanja vode nakon pranja. Radi lakšeg održavanja higijene u mlekari zidovi treba da su glatki, svetle boje i od vodootpornog materijala.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Neophodan uslov za prihvatljive principe rezidbe kod višnje jeste poznavanje vegetativnog rasta i tipa grančica na kojima pretežno rađaju pojedine sorte.
Sorte višanja, koje pretežno rađaju na jednogodišnjim dugim letorastima, zavisno od dužine letorasta obrazuju sa strane generativne ili vegetativne pupoljke, a na samom vrhu vegetativni pupoljak. Duže grančice od 50 cm nose lateralno i vegetativne i generativne pupoljke, koji su retko raspoređeni. Letorasti manji od 30 cm nose sa strane samo cvetne, a umereno razvijeni letorasti, dužine 30-50 cm nose sa strane generativne pupoljke, koji su nešto gušće raspoređeni, dok im je na vrhu vegetativni pupoljak.

Najkvalitetniji rod imaju umereno bujni letorasti ( sorte sa ovakvim rodnim grančicama su na pr. reksele; severna i lotova višnja; hajmanova konzervna; hajmanov rubin; maraska visećih grana i slično).
Detaljno orezivanje višanja u praksi ( kao što je kod jabuke, kruške, breskve, šljive itd) je vrlo retko. Uglavnom se izbacuju polomljene, suve, oštećene grane, ali u savremenijim, komercijalnim zasadima, za postizanje visokih prinosa neophodna je redovna intenzivna rezidba. Realan problem kod sorata, koje rađaju na vitim rodnim grančicama, ukoliko se stabla duže ne orezuju, dolazi do brzog ogoljavanja grana i premeštanja rodnosti na periferiju krune. Zato bi trebalo obezbediti svake godine dovoljno umereno bujnih letorasta i sprečavanje izmeštanja roda na periferiju krune.

U donjem delu krune vrši se skraćivanje primarnih grana na nižu, umereno bujnu granu, ili rodni letorast, dok izrođene, bujnije grane i slabije bujni letorasti se izbacuju iz osnove. Na ostavljenim grančicama obrazuje se po nekoliko mladara, odnosno rodnih grana za sledeću godinu. One grančice, koje su dale rod se skraćuju na jedan ili dva umereno bujna letorasta, koji će biti nosioci rodnosti za tu godinu.

Kod sorti višanja uspravnih grana ( primer ričmorensi; montmorensi, maraska, majska i dr.) rod je pretežno na majskim kiticama. Kod ovih zasada svake godine ostavlja se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za formiranje kratkih rodnih grančica tokom godine, a sledeće vegetacije one će biti nosioci roda, dok ostavljen i jedan letorast poslužiće za formiranje novog rodnog drveta. Rezidbom kod ovih sorata obezbeđuje se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za rast kratkih rodnih grančica.

 

Sorte, veoma rodne, kao na primer oblačinska; keleris-16, neki tipovi maraske i dr., rađaju kako na jednogodišnjem rodnom drvetu, i na kratkom rodnom drvetu. Bez rezidbe plodovi su jako sitni, a krune preguste i slabo osvetljene i neprovetrene. Zato se rezidbom smanjuje preterana rodnost, ostavlja što veći broj umereno bujnih letorasta, koji daju najkrupnije plodove, ali ne bi trebalo zanemariti ni kratko rodno drvo za veći prinos. U slučaju da se ovakva stabla duže ne orezuju, plodovi postaju jako sitni, kruna veoma zasenjena i pregusta, a cele voćke vrlo brzo se iscrpljuju preteranom rodnošću.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/12/28/vocarstvo/orezite-ovako-visnju-i-nema-greske/

Rezidbu jabuke u rodu trebalo bi obavljati na osnovu morfoloških osobina rodnih grančica, intenziteta vegetativnog porasta, ali i prema količini i stanja rodnih pupoljaka. Generalno, važno je da se poštuju pojedini principi, a svaka sorta posebno orezuje.

Jačina rezidbe ponajviše zavisi od starosti voćke. Po pravilu mlade voćke su i veće bujnosti pa se takva stabla i manje orezuju nego slabo bujna i zakržljala. Dakle, trebalo bi poštovati princip- duga rezidba na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba podstiče bujnost i usporava rodnost. Odnosno kod intenzivnog porasta trebalo bi stabla više opteretiti rodnim pupoljcima.

Tehnikom rezidbe reguliše se razvoj određenog broja letorasta na kojima će se obrazovati cvetni pupoljci i rodne grančice. Rodne grančice na rodnim granama propadaju sa starošću grana. Osim toga, i rodnost se smanjuje. Rodnu granu sa rodnim grančicama trebalo bi svake četvrte do svake šeste godine obnoviti, što se , upravo, postiže rezidbom. Trebalo bi nastojati da se svake godine s jednog razvijenog drveta obnovi jedna četvrtina do jedna šestina rodnih grančica. Na taj način ovako primenjena rezidba omogućava da se kruna održava u pravilnoj biološkoj ravnoteži i to maksimalno opterećenje rodom uz odgovarajući vegetativni prirast. Pravilnom rezidbom, uz primenu ostalih agrotehničkih mera isključuje se pojava alternativnosti rađanja jabuke.

Principi rezidbe važe, uglavnom, za sve sisteme uzgoja, ali postoje i neke specifičnosti u načinu izvođenja ove operacije. Tako, na primer, rezidba na rodnost kod palmete sa kosim granama je nešto durkčija, jer se veliki broj letorasta savija radi ubrzanja obrazovanja cvetnih pupoljaka.

Zbog toga se dešava da na jednom stablu obrazuje se više cvetnih pupoljaka odnosno cvetova, iz kojih se obrazuju plodovi koji se ne mogu lepo razviti, jer korenov sistem nije u mogućnosti da primi odgovarajuću količinu hranljivih materija. Na takvim stablima nameće se rezidba radi proređivanja rodnih grana i smanjivanja broja rodnih grančica, a na kraju i smanjivanju broja plodova. U suštini u današnjem voćarstvu težnja je u “dugoj” rezidbi, uz obavezno kasnije proređivanje plodova.

Intenzitet takve rezidbe zavisi od toga da li su predviđena obilnija đubrenja uz navodnjavanje i druge agrotehničke mere.

I na savijenim grančicama, posle izvesnog vremena ( 5 do 6 godina) počinju da se proređuju rodne grančice , o čemu se pri izvođenju rezidbe mora voditi računa. Ove rodne grane se nakon 4 do 6 godina rezidbom uklanjaju do osnove, da bi se pospešio razvoj spavajućih pupoljaka u letoraste, koji se tokom vegetacije savijaju, i u narednoj vegetaciji na njima se diferenciraju cvetni pupoljci. U trećoj godini na takvom letorastu se razvijaju plodovi.

Na jednom odraslom stablu palmete sa kosim granama trebalo bi da se nalaze tek razvijeni letorasti koji se savijaju ili povijaju radi obrazovanja cvetnih pupoljaka. Takođe i savijeni letorasti u prethodnoj vegetaciji, na kojima se u tekućoj godini obrazuju cvetni pupoljci, letorasti koji prvi put donose rod, zatim serija rodnih grana koje nose rodne grančice s plodovima druge, treće, četvrte, pete i šeste godine. U toku leta letorasti se proređuju. Narednih godina postupak je sličan.

Takođe pri rezidbi starijih stabala u punoj rodnosti paziti da se u kruni ne formira isuviše izrođenog drveta, koje bi trebalo redovno izbacivati ili skraćivati, a ostavljati kratke rodne grančice na dvogodišnjim i trogodišnjim granama.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/12/28/vocarstvo/korisni-principi-u-rezidbi-jabuke/

Za uspešno bavljenje pčelarstvom neophodno je znanje i velika ljubav prema pčelama. Zato ne čudi što se košnice i pčelarsko iskustvo najčešće prenose s kolena na koleno, pa nije neobično da sin nasledi oca, i da pčelarstvo postane porodični biznis.
Kupovina pčela
Kada se započinje sa pčelarenjem mnogi neiskusno smatraju da je bolje početi sa što manjim brojem košnica. Međutim, svaki iskusan pčelar će vam reći da je skuplje kupiti jednu košnicu nego deset. Uz dobru maticu leglo će se brzo umnožiti, pčele brže i bolje raditi, a novo saće lakše se ugreje nego staro. Prilikom kupovine pčela gotovo svaki pčelar ima neko svoje pravilo i dosta sujeverja. Postoji verovanje da je potrebno ostaviti novčić u pčelinjaku iz kog se kupuju pčele, da bi i novo leglo bilo bogato. Neki za kupovinu pčela koriste isključivo novac dobijen od kupovine sitnog kukuruza, a onaj koji prodaje pčele
ima običaj da dune u prodatu košnicu, kako ne bi uz pčele prodao i svoju sreću.
Ne savetuje se kupovina pčela iz komšiluka, jer kad radilice izlete iz košnice i odu da skupljaju med, mogu po navici da se vrate na staro mesto umesto kod novog vlasnika. Proleće je najbolje vreme za kupovinu pčela, može i u jesen, ali tada treba voditi računa da u košnici ima dovoljno meda i voska zbog predstojeće zime. Stručnjaci kažu da je najbolje izabrati jednogodišnje rojeve, ili one do maksimalno tri godine starosti. Starost se određuje na osnovu boje voska. Naime, mlade pčele imaju beo vosak, kod srednjih je žut, a kod veoma starih je crn i po ovome se može odrediti starost košnice i samih pčela.
Prilikom selidbe pčela u novi dom treba voditi računa na njihov raniji položaj i namestiti ih onako kako su navikle kod prethodnog pčelara. Ukoliko kupujete pčele sa košnicama, birajte one srednje veličine koje su dobro snabdevene voskom, medom i pčelama.
Razmnožavanje pčela
Za razmnožavanje pčela najvažnija je kvalitetna matica. Cena dobre matice često ide i do 1.200 dinara što se može učiniti skupo. Ali iskusni pčelari savetuju da nikada ne štedite na kupovini matice. Ako je matica zdrava dobićete dobar roj i vredne pčele radilice koje će doneti dosta meda. Matica obično postaje plodna šest nedelja nakon rođenja i može se prepoznati po ponašanju samih pčela u košnici. Kada dođe vreme za razmnožavanje, pčele nose
cvetni prah brižljivo na nogama, mogu da budu zle i pakosne, sklone da ubodu jer čuvaju jaja. Umeju lenjo da polegaju po saću ili pažljivo zamazuju pukotine u košnici, kada se pojava jaja u novom saću… Sa trutom matica se pari u vazduhu, a kada se završi period parenja pčele ga izbacuju iz košnice, jer
im više ne treba i da ne bi džabe jeo med.
Kada mlade pčele ojačaju stvaraju se novi rojevi. Roj je deo pčelinjeg društva koje izlazi iz stare košnice predvođen maticom tražeći novo stanište. Postoje prirodni i veštački rojevi. Veštački nastaju kada iskusan pčelar izvede iz stare košnice pčele i preseli ih u novu, ali to umeju samo majstori pčelarstva, pa ako niste dovoljno iskusni bolje je to ne raditi, jer možete da upropastite i stari i novi pčelinjak. Kada su u pitanju prirodni rojevi oni mogu biti četvorostruki: glavni ili prvenci, drugenci, rani i devičanski. Glavni ili prvenac je onaj koji se prvi rađa i sa njima će skoro uvek izaći i stara matica.Ne dozvoljavaju mladoj matici da izađe, već je hrane i čuvaju, a kad roj napusti košnicu mladoj matici prepušta carstvo.
Posle roja prvenca posle dve nedelje izlazi roj drugenac. Ako je vreme dobro posle sedmog dana izlazi sledeći roj. U drugencima često ima više od jedne matice i tada ceo roj bude razdeljen, što stresira pčele, pa su rojevi drugenci često neuredni. Kada se u košnici pred veče čuje čudan zvuk sličan glasu zelene žabe, to je znak da u košnici ima više matica. U takvim situacija svaki roj ima želju da napusti košnicu, jer svaka matica želi da bude jedina
kraljica u svom carstvu. Rani roj je onaj koji iz košnice izlazi još u aprilu, a matica umire tokom zime, ili je pčele same ubijaju. Tako košnica ostaje bezmatična, pa se same pčele trude da proizvedu novu maticu. Vreme izlaska rojeva je od početka maja do kraja juna.
Formiranje novih rojeva zavisi od vremenski uslova, ali i ispaše pčela. Zanimljivo je da se po hladnom i kišovitom danu pčele ne roje, već čekaju tople dane,
kako bi se razdvojile i započele samostalan život. Svako rojenje ima svoju pripremu koju pčelar može primetiti i pripremiti novu košnicu za leglo.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Igor Stanković, iz Mladenovca, inače apsolvent Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, pčelarstvom je krenuo da se bavi 2005. godine.

,, Pčelarstvom smo počeli da se bavimo iz čistog hobija i ljubavi prema pčelama. Kako je vreme odmicalo shvatili smo da smo se našli u ovom poslu i da je naš mali hobi poprilično napredovao, ističe naš sagovornik i dodaje:

,, Zajedno sa našim pčelama delili smo sve i dobro i loše. Bilo je dobrih trenutaka, ali i neuspeha i loših godina u kojima nismo mogli da podmirimo ni rashode na pčelinjaku. Međutim nismo odustajali svesni da nas sreća čeka možda već sutra”.

Krenuo je od jednog roja, koji je uhvatio na drvetu u blizini kuće, a danas ima 400 košnica. Ima tri pčelinjaka, od toga dva koja se nalaze u Kovačevcu, i jedan u naselju Banja Selters. Ima nameru da proširi i da napravi i četvrti pčelinjak.

Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara” –ističe Igor i dodaje: Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana.

,, Put do pčelarskog uspeha nije ni malo kratak, ali je zato sladak. Svako ko se odluči da postane pčelar treba imati na umu, da je pčelarstvo poljoprivredna grana. Pa, kao što je uspeh bilo koje poljoprivredne grane na prvom mestu uslovljen prirodnim prilikama i neprilikama, tako je tim istim prilikama i neprilikama podvrgnuto i pčelarstvo, rekao nam je Igor.,, U svom radu veliku podršku pružaju mi članovi porodice, koji dosta vremena provode na pčelinjaku. U pčelarstvu sam video spas od nekog potencijalnog kancelarijskog posla. Boravak u prirodi, dinamičan posao u kome nikada nije dosadno jer svaka košnica ima neku svoju priču. I još jedna veoma važna stvar je da volim to što radim i to što radim, radim sa lakoćom , kaže nam Igor.

,, Pčele su me opredelile za povratak na staro dedino imanje. Staru dedinu kuću koja je već bila za rušenje sam uz mnogo truda i sa velikim entuzijazmom obnovio, vratio je u prvobitno stanje i udahnuo joj nov život. Na pčelinjaku koristim ekološke proizvode u zaštiti pčela kako bi moji proizvodi bili zdravi, ukusni kako za mene tako i za potrošače mojih proizvoda”.

Bez obzira na loše pčelarske godine, kao što su bile 2014. i 2016. Uspeo je da održi pčelinjak i da ga proširi.Igor osim meda, proizvodi i pergu, polen, propolis, vosak, pčelinji otrov, kvalitetne matice, rojeve…

Konzumiranje meda nije samo užitak.on nam daje radost, krepi snagu, sastavan je deo novogodišnje i božićne trpeze. Med upotrebljavamo pri pravljenju dzemova, zasladjivanju napitaka ,pravljenju raznih kolača i poslastica sa medom kao i mnogim drugim slučajevima.

,, Naša misija je da sa pčelama učestvujemo u proizvodnji ukusnih, kvalitetnih proizvoda, stalno se usavršavajući u poslu uz poštovanje tradicije i prakse.

U veku veštačke hrane mali slatki zdravi ukusi iz prirode treba da nas vrate u zagrljaj sa prirodom iz koje smo se otrgli žureći za poslom i uspehom, ističe naš sagovornik na kraju.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/11/08/pcelarstvo/iskustva-i-saveti-uspesnog-pcelara/

Kada kupujete pesticide trudite se da uzmete samo onu količinu koja vam je potrebna za tretman vaših površina u dozama koje su propisane. Korisno je i nabaviti pesticide u različitim veličinama ambalaže, tako da precizno možete odmeriti i iskoristiti količine potrebnog pesticida. Kako biste bili sigurni da ste ispraznili bocu i da ta boca neće negativno uticati na životnu sredinu, i na osobe koje dolaze u kontakt sa ambalažom, treba primeniti jednu od dve metode za ispiranje ambalaže.

Najbolji i najefikasniji metod jeste da bocu koju ste sipali u uređaj probušite na njenom dnu, kroz otvor stavite diznu od rasprskivača i kroz nju propustite vodu pod pritiskom na trideset sekundi. Na ovaj način u potpunosti ćete iskoristiti sredstvo koje ste kupili, a sa druge strane ambalaža više neće predstavljati opasnost za životnu sredinu do njenog uništenja.

Ukoliko niste u mogućnosti da primenite ovaj metod, lošija opcija, ali svakako bolja od toga, da ambalažu ne isperete, je da izvršite takozvano trostruko ispiranje. Ovaj postupak se izvodi na sledeći način: ispraznite sadržaj boce pesticida u rezervoar i ostavite da se cedi trideset sekundi, zatim dospete do jedne trećine boce vodu, zatvorite i promućkate. Nakon toga otvorite i izručite u rezervoar prskalice i ostavite dodatnih trideset sekundi da se ocede. Zatim sve ovo ponovite još dva puta. Važno je znati da uvek za ova ispiranja koristite čistu vodu.

Prema podacima do kojih su došli stručnjaci u pakovanju od dvadeset litara, odmah nakon pražnjenja ostane 14,2 grama pesticida. Posle prvog ispiranja 0,2 grama, posle drugog 0,03 grama, a nakon trećeg 0,00005 grama. Uprkos ovoj činjenici da se značajno smanjuje koncentracija pesticida u boci ispiranje sa vodom pod pritiskom je trista puta efikasnije. Ipak, svaka ambalaža u kojoj je bio pesticid kako god da je isperete imaće ostatke pesticida. Da biste sprečili dalju upotrebu od ovakvih boca najbolje je da je nakon ispiranja probušite na tri mesta, i na taj način sprečite njihovo dalje korišćenje.

Podsećamo vas i da je u Srbiji zabranjeno spaljivanje bilo kakvog otpada pa i iskorišćene ambalaže od pesticida, sem ako se to radi u za to određenim postrojenjima. Postoji i mogućnost reciklaže ovakvih boca, najčešće to možete pročitati na uputstvu proizvođača, a od nje se može napraviti boca, ili neki drugi proizvod.

Najvažnije je da znate da je ambalažu neophodno isprati odmah nakon sipanja u rezervoar na bilo koji od navedenih načina, jer ukoliko to ne učinite ona postaje još veća opasnost za životnu sredinu i članove domaćinstva poljoprivrednog proizvođača.

Šta sa viškom pesticida iz prskalice?

Ukoliko se desilo da niste dobro proračunali potrebnu količinu rastvora za tretman njive, postoji nekoliko pametnih rešenja kako da iskoristite pesticid, a da ne napravite štetu. Jedan od načina je da tretirate drugu njivu koja ima iste simptome, odnosno potrebe za korišćenjem pesticida koji ste pripremili u rastvoru. Ukoliko je reč o manjoj količini, tretirajte ivice njive koju ste prskali, ili u rezervoar dodajte vodu tako da ravnomerno nanesete pesticid na vašu njivu, ali tako da vodite računa da ne upotrebite veću dozu koja je propisana u uputstvu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/10/10/zastita-bilja/saveti-kako-koristiti-pesticide/

Malina se sadi zrelim izdancima u toku zimskog mirovanja (od novembra do aprila), a popuna zasada može da se obavi zelenim izdancima u drugoj polovini maja ili u junu mesecu i to po oblačnom vremenu. Čim sa sadnica maline otpadne lišće u jesen može se obaviti sadnja.

Jesenja sadnja daje najbolje rezultate, jer posađene sadnice obično ne oskudevaju u vlazi, a koren se razvija u toku toplih zimskih dana. Jesenja sadnja daleko bolja od prolećne, kao i da sadnja maline u kasno proleće može biti nepovoljna jer se uvećavaju pupoljci na korenu, iz kojih će izbiti izdanci, pa prilikom sadnje dolazi do njihovog brojnijeg očenjavanja.

Jesenja sadnja se obavlja nakon stajanja vegetacije, i nije tačno određen datum, već početak jesenje sadnje zavisi od lokaliteta, nadmorske visine, klimatskih uslova date godine… U jesen se vrši sadnja maline zrelim izdancima (sadnice golih žila). Sadnice moraju barem 30 cm da odrvene.

Temperatura prilikom sadnje maline ne treba da bude veća od 7 stepeni, a temperatura zemljišta ne bude ispod tačke mržnjenja. Zbog toga malinjaci posađeni u jesen mnogo dobro kreću u rast i razvoj, te ako se radi o jednogodišnjim sortama daju dobre prinose, ili pak ako se sadi dvogodišnji tip maline daju dobre priraste koji će sledeće godine dati veoma visoke prinose.

Pored toga, sve manje vlage u zemljištu i kasni prolećni topli vetrovi, koji isušuju žilice, mogu biti najčešći uzroci lošeg prijema sadnica. Sadnja u suviše vlažno zemljište dovodi do toga da se zemljište oko sadnice stvrdne u jaku pokoricu, koja ne dozvoljava da se izdanci iz podzemnog pupoljka probiju na površinu. A sadnica maline se primi tek kada izbiju izdanci iz podzemnih pupoljaka.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/10/07/vocarstvo/15688/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29