Kroz program INTERREG – IPA CBC Mađarska – Srbija, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, krajem 2018. godine odobren je projekat pod nazivom ''Creation and Positioning of Danube Wine Route as a Touristic and Cultural Brand In the Cross – Border Region'' (“Kreiranje i pozicioniranje Dunavske vinske rute kao turističkog i kulturnog brenda u prekograničnoj regiji”), skraćeno: Dunavski put vina (Danube Wine Route)Projekat je sproveden u partnerstvu sa opštinom Sremski Karlovci i Udruženjem Fruškogorski klaster vinogradara i vinara "Alma Mons", Sremski Karlovci, kao i sa partnerima iz Mađarske, Većem Županije Bač–Kiškun.Osnovni cilj projekta bio je kreiranje zajedničkog, održivog turističkog i kulturnog proizvoda nastalog kombinovanjem vinskog i kulturnog turizma kroz brendiranje, marketing i promociju proizvođača vina iz regije Bač–Kiškun, kao i proizvođača vina sa teritorije Vojvodine (Fruška gora sa tokom Dunava i okolinom).

Ukupna odobrena vrednost projekta je 377.040 evra, a on je sproveden u periodu od 20 meseci, 2019. i 2020. godine.

Centralni deo projekta bio je izrada i stavljanje u funkciju broda za koji je zadužena Opština Sremski Karlovci. To je specijalizovan brod na kome će biti održana većina kulturnih i promotivnih programa čiji je cilj da, uz promociju vinskih puteva Vojvodine i Županije Bač–Kiškun, promovišu i kulturne kapacitete, kulturni turizam, revitalizaciju kulturnog nasleđa, podsticanje interkulturalnog dijaloga i međuregionalne saradnje, decentralizaciju kulture i reintegraciju AP Vojvodine u evropski kulturni prostor. Nakon završetka projekta brod ostaje u trajnom vlasništvu Opštine Sremski Karlovci, a po potrebi će ga koristiti i Pokrajinska vlada.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, u okviru projekta, vodio je brigu o brendiranju projekta, dizajnu, pripremi i štampi promotivnih materijala, izradi i mapiranju vinske rute i drugih kulturnih sadržaja sa prikupljanjem izložbenog materijala, izradi i postavljanju info znakova, promociji projekta u okviru sajamskih manifestacija i blagovremenom odabiru i organizaciji programa kulture (izložbi, koncerata, nastupa folklornih ansambala, kao i promocija).

Udruženje Fruškogorski klaster vinogradara i vinara "Alma Mons" bilo je zaduženo za istraživački deo o vinskom turizmu u Bačkoj i Sremu, kao i organizaciju stručnih skupova o toj temi.

Partneri iz Mađarske bili su zaduženi za promotivni film, internet stranicu, materijale sa vinskih degustacija, kao i za zajedničku razvojnu i marketinšku strategiju.

Sam projekat ima veliki uticaj na razvoj vinogradarstva, vinarstva, turističke ponude, očuvanje kulturnog nasleđa kroz različite manifestacije i razvoj partnerskih mreža u okviru projektnog partnerstava između Republike Mađarske i Republike Srbije.

Rezultati projekta, ključni za razvoj vinarstva, vinogradarstva, turizma i kulturne ponude, kao sastavni deo regionalnog razvoja kroz pomenute sektore su:

KREIRANA VINSKA RUTA (MAPA). Mapa je u elektronskom obliku na sajtu projekta na adresi www.danubewineroute.com Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

ODRŽANE RADIONICE ZA VINARE (Stručne radionice, predavanja i degustacije), Zajednička marketing strategija – Klaster vinara i vinogradara "Alma Mons", Sremski Karlovci.

IZGRAĐEN BROD (koji bi trebalo da bude u funkciji Opštine Sremski Karlovci, za promociju vinskih puteva, promociju vinara i vinogradara, dunavskog turizma i unapređenje regionalnog razvoja i održivosti DUNAVSKOG REGIONA.

Sekretarijat za kulturu, javno informisanje je kao najlepši deo projektnih aktivnosti za sam kraj organizovao koncerte – muzičke performanse, među njima: tamburaški orkestar, rok bendove, savremenu muziku, folklornu trupu i najstariji dečji hor u Novom Sadu "Zvončići".

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/dunavska-vinska-ruta-kao-turisticki-i-kulturni-brend_1140372.html

Dvogodišnji prekogranični program razvoja agrobiznisa u pograničnom regionu Srbije i Mađarske upravo završavaju Fondacija „Pro Sciencia Naturae” iz Sente i Visoka tehnička škola strukovnih studija iz Subotice udruženi u konzorcijum sa vodećim partnerom „T. G. Strukovnom cvećarskom i tehničkom srednjom školom i kolegijumom” iz mađarskog grada Kecela.

Glavni cilj projekta bio je uspostavljanje i održavanje sveobuhvatnog prekograničnog sistema razvoja agrobiznisa koji podstiče razvoj kompetencija poljoprivrednika u oblastima primene savremenih tehnologija u poljoprivredi. To se pre svega odnosi na porodična poljoprivredna gazdinstva i preduzetnike, primenu informacionih tehnologija i održivog poslovanja, pri čemu je ovaj projekat u okviru Interreg-IPA programa prekogranične saradnje vredan 335.649 evra sufinansiran od strane EU sa 285.302 evra.

Visoka tehnička škola strukovnih studija iz Subotice učestvovala je u projektu kao partner sa specifičnim zaduženjima da analizira postojeće stanje u oblasti agrobiznisa, razvija obrazovni program, stvara multimedijalno okruženje bazirano na razvijenim obrazovnim programima, kao i teoretskim i praktičnim treninzima za farmere.

Direktor Visoke tehničke škole Igor Firstner i profesor Robert Šanta napominju da se ova obrazovna ustanova ne bavi poljoprivredom, međutim, imaju dugogodišnju tradiciju izučavanja u studijskim programima obnovljivih izvora energije, pa su zbog toga i pozvani da učestvuju kao partneri u projektu, pošto se preostala dva partnera bave poljoprivredom. - Mi smo sebe našli u oblasti obnovljivih izvora energije , koji su nedovoljno ili vrlo malo iskorišćeni, a fukusirali smo se na potrebe malih poljoprivrednih gazdinstava - ukazuje Igor Firstner. - U ovoj regiji Vojvodine relativno dobro može se iskoristiti energija sunca, geotermalna energija, pri čemu se ne mora ići na duboke bušotine nego je dovoljan zahvat vode sa stotinak metara da bude toliko topla da se deo njene energije iskoristi u poljoprivrendoj proizvodnji. Isto tako moguće je koristiti energiju vetra i biomase, što se takođe malo koristi. Napravili smo istraživanje da vidimo koji od ovih izvora energije bi bili interesantni i na koji način primenjivi u unapređenju i razvoju poljoprivrednih gazdinstava.

Na osnovu studije o potencijalima obnovljivih izvora energije saradnici iz Visoke tehničke škole su se potrudili da sačine edukativni materijal u ovoj oblasti, a Igor Firstner ukazuje da su ciljna grupa bila manja poljoprivredna gazdinstva ili porodična gazdinstva, koja nemaju toliku tehničku osnovu da na akademskom nivou vrše proračune i donose odluke. Jer, s druge strane kada se pogledaju katalozi proizvođača neke opreme, ona je puna hvale, ali u praksi baš i nije tako.

- Sačinili smo prezentacije iz ove četiri oblasti mogućeg korišćenja obnovljivih izvora energije koje daju osnovne tehničke karakteristike, na osnovu kojih čovek može da odluči da li uopšte da ulazi ili ne u takva ulaganja. Uz to održali smo niz treninga, ali zbog toga što su planirani za kraj projekta zbog pandemije koronavirusa napravili smo ih onlajn, po četiri na srpskom i mađarskom jeziku. Pokazali smo da se i sa relativno skromnijim ulaganjima može unapređivati i razvijati gazdinstvo. Cilj nam je i bio da se pokaže da se mogu razvijati manja gazdinstva, pri čemu investicije i ti zahvati ne moraju biti veliki, nego skromnijim sredstvima - ukazuje Igor Firstner.Vlasnička struktura obradivog zemljišta je tradicionalno nepovoljna, jer postoji veliki broj malih gazdinstava koje karakteriše niska radna produktivnost i neefikasno korišćenje raspoloživih resursa. Fondacija „Pro Sciencia Naturae” iz Sente prvenstveno se bavi organizacijom fakultetskog obrazovanja za Univerzitet „Sent Ištvan” iz Gedelea (Mađarska) za osnovne i master studije, takođe i obrazovanjem poljoprivrednika i usavršavanjem kadrova agrarnih udruženja, kao i poljoprivrednike koji koriste sredstva za unapređenje svojih gazdinstava iz Fondacije „Prosperitati” što u Vojvodini finansira Vlada Mađarske.

Vodeći partner na projektu „Prekogranični program razvoja agrobiznisa” škola iz Kecela pružila je najsavremenija dostignuća u agrarnoj informatici, namenjena poljoprivrednicima, a prema rečima upravitelja Fondacije „Pro Sciencia Naturae” dr Lasla Lenđela oni su se angažovali na temu preduzetništva, odnosno onih gazdinstava koja hoće da se posvete obradi i preradi svojih osnovnih proizvoda, pa im je neophodno praktično upućivanje u oblast agrarnog preduzetništva, kako da ostvare te ambicije.

- Bitno nam je da u ovom vidu edukacije poljoprivrednika koji ulaze u sferu preduzetništva ukažemo na bitne stvari, da kod odluka ne bi pravili greške. Proučavali smo kakve su mogućnosti i sve što su naši naučni saradnici radili i došli do zaključaka preneli smo zainteresovanim na predavanjima u učionicama, a gradivo smo obradili u digitalnoj formi. Sagledavali smo među učesnicima i koji metod obuke im je bio prihvatljiviji, jer nas je interesovalo koliko poljoprivrednici mogu da prate najsavremenije informatične tehnologije. Zaključili smo da oni koji se bave poljoprivredom i raspolažu praktičnim znanjem i iskustvom, jako efikasno mogu da se prilagode i uče preko elektornskih formi.Sve ono što poljoprivrednik vidi preko video prikaza i animacija, odmah u praksi može efikasno da primeni.

- Preko digitalnih sadržaja im se nude rešenja za primenu preko kojih može da odmah sagleda da li donosi pravu odluku, odnosno da li je izabrao najbolji put. Znamo koliko se poljoprivreda menja, primenjuje se nova genetika, novi hemijski preparati i uopšte agrotehnika se razvija ubrzanim tempom, tako da na ovaj način nastojimo da ljude uputimo da koriste najsavremenije tehnologije, jer od toga sve više zavisi i uspeh u poljoprivrednoj proizvodnji - naglašava dr Laslo Lenđel.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/agrobiznis-se-unapreduje-u-prekogranicnoj-saradni-s-madarskom-27-06-2020

Srpski voćari decenijama važe za izuzetne proizvođače. Nekada rod beleži rekord a nekada i podbaci, što ne zavisi uvek od samih poljoprivrednika.. Na terenu sve čeće uviđamo da kvalitet srpskom voću ne manjka. Ipak,tržište biva specifično, te se dešava da izvoznici od države do države imaju potpuno različite zahteve po pitanju potražnje sočnih plodova. U jednom se slažu svi, da nam ni najbolji ni najeftiniji proizvod ne znače ništa ako nemamo siguran otkup. Braća Pantelić iz Ratine kod Kraljeva zasnovali su svoje plantaže jagode, sagradili hladnjaču i ,,vezali,, svoje kooperante ugovorima. Kako smo saznali svima je u ovoj priči dobro jer ih vezuje interes.
Prvi problem je bio stići maksimum neke proizvodnje. Sto tona jabuka po hektaru nije nepoznanica. Trideset tona maline ili jagode, moguće je takođe dostići. Međutim da bi imali maksimum trebaju nam dva dovoljno dobra razloga da nemilice ulažemu u budući profit.- tržište i stabilna cena. Srbija nikako da izađe iz tranzicije, oscilacija, neukih voćara i učenih prevaranata. Ekonomija od njive do novčanika vodi najčešće preko hladnjača i kooperativa. Da ne mogu jedni bez drugih shvatili su braća Pantelić koja u sklopu svog gazdinstva i kompanije poseduju i hladnjaču.
Ovo je šesta sezona prijema raznolikog voća. Dipl.inž Dejan Bošković, sručni saradnik Hladnjače Pantelić zadužen za logistiku kooperanata na terenu,kaže da
su pronašli interes i zajednički jezik na najednostavniji način.
,, Ovo je šesta godina kako radimo. Iz godine u godinu se širila mreža kooperanata. Naše nije samo prijem gajbica. Kako je interes voćara da imaju viši kvalitet i bolji rod i namja je interes da dobijemo plod koji lako plasiramo na tržište. Mi nismo velika hladnjača, ali smo već uspeli upravo kvalitetom i u lošijoj godini da stvorimo poverenje i prema kupcima i dobavljačima.Otkupljujemo jagodu malinu, borovnicu, višnju… Naša baza je kraljevački okrug, ali smo ušli i na tržište otkupa u Aleksandrovcu, Trsteniku, Jošaničkoj banji koja sve više širi plantaže bobičastog voća. Imamo nešto preko hiljaduvdestitine kooperanata. To je broj koji se iz sezone u sezonu uvečava- ističe sagovornik.
Hladnjača je osposobljena za duboko zamrzavanje i čuvanje voća, povrća i mesa, kapaciteta 3000 tona. u 4 komore. Odavde se klasirano voće distribuira na lep spisak adresa u inostranstvu, ali da bi stigli do tamo bilo je neophodno steći poverenje preko hiljadu i dvestotine kooperanata, to znači siguran otkup i dogovorena akontna cena.
- Broj kooperanta sa kojima radimo jasno govori da zaista želimo da zadržimo ali I proširimo ovu priču. Od početka izgradnje hladnjače nismo kao menadžment imali cilj samo našu dobit. Nama je interes visok kvalitet I količina, jer na taj način kalkulišemo naš profit. Sa otkupom nismo
imali problema ni u prethodnim godinama. Krenemo sa akontnoc cenom. Voće isplaćijemo na sedmičnom nivou. Na kraju sezone vršimo doplatu. To je poslovna politika od koje nismo odustajali. Naša cena u otkupu uglavnom bude nešto više od ostalih ponuđača- kaže Bošković.
Jedan od glavnih izazova u prehrambenoj industriji su efikasna kontrola, eliminisanje bakterija i bilo kavih nus pojava. Setrifikati su samo delić u celoj priči.
Zapravo sve počinje na proizvodno oglednim parcelama kod Pantelića. Plantaže su savršene, očekivani rod ako posluži vreme premašiće sva očekivanja, kod njih ali kod kooperanata, jer je i godina na ruku proizvodnji jagode, izuzimajući poslednjih desetak dana u maju. U ovoj hladnjači rade mahom mladi ljudi, donedavni akademci, željni novih znaja ali prenošenja onog što su savladali. U vreme koronavirusa, ovi mladići su špartali do plnataža svoji kooperanata. Ovo nam ptvrđuje dipl.inž. Stefan Miljaković, stručni saradnik zadužen za logistiku na terenu.
- Od početka marta smo na terenu. Malo smo bili skeptični zbog izizetno blage zime i kasnog martovsko-aprilskog snega. Međutim sve to nije ostavilo nikakve
posledice po jagodu, koja nam je prva stigla u hladnjaču. U vreme koronavirusa gotovo svakodnevno smo pratili stanje na terenu. Da bi uspeli što bolje da odgovorimo stručnom zadatku, visoke standarde i sve neophpdne mere i nove tehnologije smo prvenstveno ogledom odradili na našim plnatažama u okviru hladjnjače na 10 hektara. Smatram da su I naši kkoperanti odgovorni, jer je I njima interes da stvorimo prinos I kvalitet koji će u punoj kondiciji odgovoriti svim problemima, pa čak i ovoj kiši koja nije popularna u berbi.,,Sigurno će Stefan .Miloš Petrašinović iz Vrnjačke banje, ugostiteljstvo je zamenio proizvodnjom jagoda. Prvo poljoprivredno iskustvo, prva godina rada, prvi otkup. Osmeh otkriva da nije pogrešio, kada je kraljici turizma rekao zbogom.
– Znate kako, nije bilo jednostavno… Prvo malo sam se umorio od visokih aršina i niske zarade u turizmu. Drugoova dedovina više nije mogla da podnese
troškove održavanja. Čuo sam za ekipu iz ,,Pantelića,, seo sa njima, dogovorio se i nisam se pokajao. Malo je bilo frke da li ću uspeti, nisam ni saksiju u životu žalio. Ma ovo je potpuno novo ali nadam se odlično iskustvo. Umeo sam i deset puta da pozovem ako mi se nešto na bankovima n učini sumnjivo. Odlilana su ekipa, stvore se kada god treba. Poštujem savete i vidite kako izgleda, odlično je! Radujem se kao malo dete… Mislim da ću narednu sezonu dočekati sa još 50 ari, težim ka hektaru pod jagodom. Ima i nešto maline gore više ka Goču, videćemo ako sve stigne do roda. Ovde je najveća opasnost grad… Da stavrno sam zadovoljan.Što se tiče repromaterijala i cene takođe sam zadovoljan.,, -kategoričan je ovaj mlad i vrlo interesantan momak.
I ovde se ne završava priča. Sve ovo me podsetilo na neka ne tako davna vremena postojanja PKB kada je uz kooperante stvarao imperiju. Oni su kao glavni
stub nosily sve prodaju, uvoz, izvoz, savet struku, nabvku reprometerijala i sve to kroz robu…
Struka je u ovoj priči sveto slovo.Milošu i njegovim kolegama naročito početnicima svi imputi proizvodnje su priličan trošak, tako da su u saradnji sa takođe mladom apotekom Zemljak napravili dalju kooperantsku priču dipl.inž.Bojan Miletić,kaže da je i njima kao takođe mladoj firmi značajno da imaju sigurnu luku i dobru plovidbu.
- Mi smo se u ovu priču uključili pre tri godine. Naše je da za hladnjaču ,,Pantelić,, i njohove kooperante obezbedimo svu potrebnu logistiku u repromaterijalu i punoj agrotehnici. Cene nismo uvećavali, čak za neke preparate znam da su jeftiniji kod nas. Sve što je neophodno isporučujemo im na početku sezone, ili tokom sezone, kako im šta bude neophodno u zaštiti a voćari kasnije kroz rod, odnosno isporuku ,otplaćuju svoja zaduženja. To je potpuno korektna priča, jer većina voćara ulaze u ovaj posao sa minimalnim finasijskim rezervama tako da je naša usluga takođe značajna. Sa druge strane i nama odgovara kontinuitet u nabaci i isporuci. Smatram da je ovo dobra priča koja ima realnu budućnost..- pojašnjava Miletić
Ova priča zavređuje svačiju pažnje, jer smo poslednjih godina i te kako suočeni sa problem otkupa, cene, plasmana. Ovi ljudi su našli zajednički jezik. Svi poštuju jedni druge. Da li će neko zaraditi dinar manje ili više nije presudno. Na kraju, ozbiljnost ovog posla od koga u lancu proizvodnje svi zavise, obavezuje na zajednički pristup svemu. Oni kuću grade na najbolji mogući način, jer su temelje postavili na dobrim osnovama koji u svetu poslovanja znače samo jedno…ekonomija koja svima donosi dobit ima dugoročno rešenje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Timovi ministarstva poljoprivrede obišli su zasade malina u opštinama Arilje i Ivanjici.Ovo je bila praksa i prošle godine, kada se na licu mesta procenjuje u kakvom je stanju malina i da li se poljoprivredni proizvođači ispoštovali dogovor i preporuku struke i da li se pridržavaju agrotehničkih mera.
„Stanje je šaroliko. Svi ono što je bilo loše u zasadima prošle godine, nažalost je i ove. Većina nije ispoštovala, a oni koji su tražili savet od Poljoprivrednih stručnih službi imaju mnogo bolje zasade i očekuju veći prihod. Ako imate pomoć države u najbitnijoj stvari, odnosno savetu struke, zašto to ne iskoristite. Oni koji su uzimali sertifikovani sadni materijal i primenjivali agrotehničke mere imaju dobre zasade. Mi moramo sve da uradimo što je do nas, kako kvalitet malina, kao naš strateški proizvod, ne bi dolazio u pitanje. Treba da se uradi priručnik od prvog koraka do poslednjeg, odnosno preporuka struke, kako i šta treba da se radi, da onaj koji krene u tu priču zna, a ne da je krči posle dve godine. Šta su norme hladnjačara, šta je posao države”, rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević.On nije mogao da govori o ceni maline, jer ona zavisi od tržišta, odnosno ponude i potražnje. Inače, prošle godine izvoz maline je bio 200 miliona evra.

„Država je tu da pomaže sa merama i subvencijama, i to radi za bilo koju granu poljoprivrede. Inače, nikada nije bila bolja saradnja između miinstarstva i lokalnih samouprava jer radimo zajedno i dopunjavamo se”, kaže Bogićević.

Ministarstvo poljoprivredne i zaštite životne sredine pokrenulo je projekat rejoizacije voćarske proizvodnje, koji treba da bude gotov do kraja godine.

„Što se tiče maline, po rečima stručnjaka, ona uspeva na većim visinama. To se vidi i sada obilaskom terena, sve što je niže i bliže rekama zasadi su lošiji i više je bolesti napada. Kada se rejonizacija završi znaće se šta i gde se gaji i po toj osnovi će se raditi mere i subvencije.Tako će i poljoprivrednim proizvođačima biti lakše da se opredele šta da sade”, navodi Bogićević.

Podrška Ministarstva poljoprivrede opštini Ivanjica od nemerljivog je značaja i ona nije izostala ni u vanrednom stanju, kada je poljoprivrednim proizvođačima pomoć bila najneophodnija, rekao je predsednik opštine Ivanjica Zoran Lazović.

„Podsticaje resornog Ministarstva iskoristilo je 129 poljoprivrednika ivanjičke opštine kojima su podeljeni novi traktori uz subvencije od 65 posto, podeljeno je 740 tona veštačkog đubriva KAN 27 posto, 30 tona goriva, 200 tona merkantilnog kukuruza za razvoj stočarstva. Kroz projekte podsticaja poljoprivrednika za razvoj stočarstva, opština Ivanjica podelila je 1.400 grla jagnjadi starosti do sedam meseci, 220 košnica za razvoj pčelarstva, 50 hiljada sadnica maline sorte vilamet. U prethodne tri godine kao i ove obezbeđena su sredstva za podelu priključaka (atomizeri, prskalice, kosačice). Budžetom opštine opredeljivaće se sredstva za poljoprivrednike i u narednom periodu”, rekao je Lazović i dodao da opština Ivanjica trenutno raspolaže sa 258 protivgradnih raketa i da je spremna za borbu protiv gradonosnih oblaka.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest964492.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović potpisao je danas 12. marta 2020. godine sa ambasadorkom Izraela Alonom Fišer Kam protokol o saradnji u oblasti agrara i primeni najsavremenijih tehnologija i rešenja.

Ministar Nedimović je nakon potpisivanja Protokola sa Izraelskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (MASHAV) istakao važnost saradnje koja je veoma važna za otvaranje prostora za investicije izraelskih kompanija u prerađivačkom sektoru, sistemima za navodnjavanje i primeni najsavremenijih tehnologija.

„Izraelske kompanije su u vrhu izrade i primena novih tehnologija. Za Srbiju će biti jako važan ulazak ovih kompanija u sektor agrara, jer tu možemo da transferišemo najbolja znanja“, rekao je ministar Nedimović i dodao da ima smisla učiti od nekog ko je najbolji u ovim oblastima a to izraelske kompanije svakako jesu i to od start-ap do velikih preduzeća koja su spremna da prenesu znanja, novac i kapital na prostor Srbije.

Ambasadorska Izraela Alona Fišer Kam rekla je da je veoma počastvovana potpisivanjem današnjeg protokola o saradnji i naglasila da je jačanje saradnje u ovim oblastima veoma važno kao i da se time otvaraju vrata za dalju saradnju i jačanje veza dve zemlje.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/navodnjavanje-i-preradjivacki-sektor-prioritet-srbije-i-izraela/?script=lat

Srbija će izvoziti žitarice i mehanizaciju na tržište Angole, što će označiti tešnju saradnju sa afričkim tržištem, što u prethodnih 30 godina nije bio slučaj.

To je zaključak današnjeg sastanka u Institutu Biosens delegacije Angole, ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i predstavnika Biosensa."Poslednjih 20, 30 godina sradnja sa afričkim zemljama bila je, neopravdano, zanemarena, a prostora saradnju je mnogo. Pre svega, kada je reč o izvozu naših žitarica i mehanizacije, jer konkretno Angola je zemlja bogata naftom, ali im nedostaje kvalitetna hrana. Tu vidimo mogućnost za saradnju", rekao je Nedimović.

Predstavnici delegacije Angole kažu da su više nego zadovoljni onim što je danas dogovoreno, te da "iz Novog Sada kreću sigurni da će biti realizovana bliska saradnja sa Srbijom u oblasti poljoprivrede"."Poljoprivreda je razvijena, pogotovo kada je u pitanju mehanizacija, koja je u Srbiji izuzetno kvalitetna. Siguran sam da ćemo u tim smislu ostvariti saradnju", rekao je predsednik Skupštine Angole Fernand da Piedade Diaš duš Santuš.

Profesor i osnivač Instituta Biosens Vladimir Crnojević upoznao je delegaciju Angole sa onim šta radi Biosens u oblasti digitalne transformacije poljoprivrede.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/saradnja-s-africkim-trzistem-srbija-ce-izvoziti-zitarice-i-mehanizaciju-u-angolu/82t3e5l

Srbija će biti zemlja partner narednog međunarodnog poljoprivredno-prehrambenog sajma "Agra" u Gornjoj Radgoni u Sloveniji, a koji predstavlja jednu od najznačajnijih manifestacija te vrste u ovom delu Evrope.To je dogovoreno na današnjem sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića i državnog sekretara Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i hrane Slovenije Damjana Stanonika.

Sajam "Agra" održava se od 22. do 27. avgusta 2020. i biće prilika da izlagači sklope međunarodne poslovne kontakte i predstave svoje proizvode potencijalnim kupcima iz više zemalja.

Na sastanku održanom u okviru zajedničke sednice vlada Srbije i Slovenije u Novom Sadu takođe je bilo reči o formiranju zajedničke radne grupe za digitalizaciju u poljoprivredi.

Potpisan je i Memorandum o tehničkoj saradnji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja kojim je dogovorena saradnja u oblastima u kojima je slovenačka tehnička i stručna pomoć dobrodošla, a to su evropske integracije, sa fokusom na izgradnju institucija, uvođenje pravnih tekovina EU i uspostavljanje srpske agencije za plaćanja i drugih nadležnih institucija za sprovođenje mera Zajedničke poljoprivredne politike EU iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/srbija-zemla-partner-poloprivrednog-sajma-u-sloveniji-17-12-2019

U okviru redovnih aktivnosti, a u cilju jačanja saradnje lokalnih samouprava, poljoprivrednih stručnih službi i poljoprivrednika, pomoćnik ministra Aleksandar Bogićević danas je posetio Vršac. Pre obilaska PSS Agrozavod i radnog sastanka u Gradskoj kući, Bopgićević je posetio poljoprivredno gazdinstvo Nikolin u Uljmi.

Borivoje Nikolin, 30-ogodišnji poljoprivrednik iz Uljme, bavi se ratarstvom, i to je, kako kaže, porodični posao. Obrađuje više od 850 ha, na kojima gaji kukuruz, pšenicu, suncokret i uljanu repicu, a za unapređenje proizvodnje do sada je koristio različite podsticaje.

“Sada ću konkurisati za sredstva IPARD-a, to bi mi značilo jer olakšava nabavku dodatne mehanizacije, koja nam je neophodna da bismo obrađivali svu ovu zemlju”, objašnjava Borivoje, i dodaje da, zbog niskih cena proizvoda, mora mnogo da se ulaže, da bi se trud isplatio.

Pomoćnik resornog ministra, Aleksandar Bogićević, izrazio je zadovoljstvo onime što je čuo i video obilazeći ovo gazdinstvo, posebno zbog činjenice da ga vodi mlad čovek koji ima odličnu saradnju i sa poljoprivrednom stručnom službom.

“Problema ima, kao i svuda, to smo čuli u razgovoru maločas, ali mislim da ovako udruženi, ljudi koji prate i koriste programe ministarstva, pokrajine, evo i IPARD program, razmišljaju o svojoj budućnosti, i na ovakav način, uz dobru saradnju, postižu i dobre prinose, kao što je i naš domaćin rekao”, poručuje Bogićević.

S druge strane, saradnja stručnih službi i lokalnih samouprava mora biti bolja, zaključeno je nakon radnog sastanka u gradskoj kući u Vršcu. Agrozavod pokriva teritorije Vršca, Plandišta, Bele Crkve i Kovina, i sa njima je do sada imao dobru saradnju.“Mislim da smo jedan dogovor napravili da ta saradnja u idućoj godini bude i mnogo bolja, i da poljoprivrednici to i osete”, kaže Bogićević.

Ono što bi mogao biti problem je mali broj savetodavaca, koji brinu o 155 hiljada ha obradivih površina:

“Četvoro ljudi za četiri opštine, sa preko 16.000 registrovanih poljoprivednih gazdinstava i tolikom obradivom površinom zemljišta, je stvarno mali broj. Nadam se da ćemo ga povećati, i da će i pokrajiski sekretarijat i ministarstvo stati iza nas da tako nešto i uradimo”, navodi direktorka Agrozavoda, Snežana Kremić.

Radna poseta završena je razgovorima u poljoprivrednoj stručnoj službi.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/poboljsati-saradnju-sa-poljoprivrednim-strucnim-sluzbama_1065057.html

U Beogradu se održava "Agrobiznis forum republike Srbije i Ruske Federacije", koji treba da unapredi odnose dve države. I poljoprivreda spaja Srbiju i Rusku Federaciju. Dve države, odnosno privrednici, će o ovoj temi razgovarati na "Agrobiznis forumu", koji se u srpskoj prestonici održava danas i sutra. Zamenik stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Republici Srbiji Anas Karman, u razgovoru za "Novosti", naglašava da je rusko tržište uz EU jedno od najznačajnijih za našu državu.- Poljoprivreda je nesporno veoma bitan sektor privrede Srbije. Skoro polovina stanovništva živi u ruralnim oblastima, značajan procenat radne snage angažovan je upravo u poljoprivredi, a ukupna spoljnotrgovinska razmena u ovom sektoru dostigla je brojku od 4,6 milijardi evra u 2018. godini, što je za zemlju poput Srbije svakako značajno. Poljoprivredni izvoz čini četvrtinu ukupnog izvoza zemlje i ujedno je ovaj sektor jedini segment ukupne spoljnotrgovinske razmene sa konstantnim suficitom.

Karman kaže da se, s druge strane, sektor poljoprivrede i dalje suočava sa problemima poput usitnjenosti poseda, nedovoljnih investicija u tehnološki napredne proizvodne procese, radne snage koja nije adekvatno kvalifikovana, nedovoljno razvijene infrastrukture u ruralnim područjima, niskog nivoa ulaganja u prerađivačku industriju, usklađivanja proizvodnih procesa sa međunarodnim standardima kvaliteta kako bi se omogućio pristup novim tržištima.Naš sagovornik tvrdi da je, pored investicija u rast produktivnosti sa ciljem podizanja prinosa u praktično svim sektorima poljoprivrede, potrebno fokusirati se na ulaganja u dodatu vrednost proizvoda. Karman "gađa" na primenu nauke i tehnoloških rešenja iz oblasti "pametne" poljoprivrede, koja bi trebalo da podstakne razvoj tržišno orijentisane poljoprivrede:

- Potrebno je iskoristiti sve mogućnosti koje pruža bescarinski režim koji Srbija ima sa mnogim zemljama i ekonomskim zajednicama poput RF, Turske, EU i drugih koje čine tržište od 800 miliona potrošača. Tržište Srbije od svega sedam miliona potrošača je malo za potencijal koji sektor domaće poljoprivrede sa sobom nosi pa je u tom smislu izvoz jedini put napred.Na pitanje o sporazumima o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, zemljama CEFTA, EFTA i Belorusijom i tome koliko su se oni do sada povoljno odrazili na plasman poljoprivrednih proizvoda, Karman kaže:

- Ukoliko pogledamo izvoz koji poljoprivredno-prehrambeni sektor ostvaruje u poslednjih nekoliko godina, može se zaključiti da pojedini srpski izvoznici ostvaruju značajne poslovne aranžmane, pre svega u trgovini sa EU i sa druge strane RF. Usled trgovinskih barijera koje postoje u razmeni između EU i Rusije, srpski izvoznici, u prvom redu izvoznici svežeg voća, uspeli su da pronađu tržište za svoje proizvode u RF i da proteklih nekoliko godina ostvare znatne vrednosti izvoza. Ipak, bitno je napomenuti da izvoz u RF čini svega 7% ukupnog poljoprivrednog izvoza Srbije i da prostora za rast ima i dalje.

Karman kaže da je u okviru projekta One stop shop predstavljena e-platforma buyserbian.com, koju je uz podršku UNDP razvila Privredna komora Srbije:

- Ideja platforme je da pomogne izvoznicima, prvenstveno onima koji izvoze u RF, ali je ovaj koncept primenljiv i na druga tržišta. Postavljanjem svoje ponude na platformu, srpski izvoznici postaju dostupni ruskim partnerima, koji će imati mogućnost pretrage sve robe koja se nalaze na sajtu.KROZ projekat "Pomoć trgovini - Podrška jačanju proizvođačkih kapaciteta u agroindustrijskom sektoru u Republici Srbiji", koji zajedno sprovode Vlada RF i UNDP, pomogli smo kompanijama u agrobiznis sektoru da poboljšaju poslovanje i obezbede pristup novim tržištima, posebno tržištu RF i ZND. U saradnji sa nacionalnim partnerom, Ministarstvom poljoprivrede, sprovodili smo tri grupe mera kako bismo pomogli korisnicima projekta. To su: učešće na velikim međunarodnim sajmovima hrane i pića, podrška za unapređenje poslovanja malih i srednjih agrobiznis preduzeća i njihovog boljeg pozicioniranja na lokalnom i regionalnom tržištu i podrška individualnim proizvođačima kroz edukaciju, nalaženje tržišta za njihove proizvode i povezivanje sa većim učesnicima u tržišnom lancu.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:825822-Duga-lista-problema-koci-Srbiju-na-putu-ka-trzistu-od-800-miliona-ljudi

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović sastao se danas sa zamenikom guvernera Narodne vlade kineske provincije Henan He Đinpingom, izrazivši zadovoljstvo što je učinjen prvi korak ka povezivanju i uspostavljanju saradnje AP Vojvodine sa ovom kineskom provincijom."Sagovornici su ocenili da je saradnja u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije u obostranom interesu. Posebno je iskazan interes za povezivanje kompanija u oblasti savremenih tehnologija, za kulturnu razmenu i saradnju u oblasti turizma", navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Mirović je kazao da Srbiju i Kinu veže veliko i iskreno prijateljtvo, te da je jedan od strateških ciljeva unapređenje privredne saradnje.

On je dodao da Pokrajinska vlada nastoji da kroz intenziviranje poseta i razmenu iskustava sa kineskim provincijama, saradnju koja je definisana na državnom nivou - sprovede u što konkretniju formu.

Đinping, koji predvodi delegaciju te provincije u poseti Srbiji, naglasio je da Henan "prepoznaje privredne i infrastrukturne potencijale Vojvodine".

Prema njegovim rečima, Henan se ekonomski razvija veoma brzo, a sa razvijenom transportnom mrežom može biti privlačna destinacija za srpske kompanije i privrednike.

Đinping je pozvao predsednika vojvođanske vlade Igora Mirovića da poseti Henan i sajam investicija koji se održava u aprilu, zaključuje se u saopštenju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/mirovic-prvi-korak-u-povezivanu-vojvodine-i-kineskog-henana-09-09-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31