Danas je teško zamisliti bilo kakvo slavlje bez šampanjca. To očaravajuće penušavo vino čiji mehurići „udaraju u nos“ više nije rezervisano samo za kraljevske dvorove. Doduše, i danas postoji šampanjac koji je toliko skup da sebi mogu da ga priušte samo izuzetno bogati ljudi, ali i ima i onih koji su pristupačni običnim ljudima. Šampanjac je oduvek bio simbol luksuza, pa se služi u posebnim, izduženim čašama sa tankim nožicama kako bi se bolje osetio ukus ovog vina. Iako je šampanjac dobio ime po francuskoj vinskoj oblasti Šampanji, ovo vino su prvi verovali ili ne pravili Rusi. Ostalo je ubeleženo u istorijskim spisima da su u 17. veku Kozaci pored Dona pravili penušava vina koje je po mestu Cimljansku i dobilo ime cimljansko vino. Ovo je bilo omiljeno piće vojskovođe Platova, koji je sa sobom i u bojeve nosio po nekoliko flaša. I čuveni ruski vojskovođa Mihail Ilarionovič Kutuzov pobedu nad Napoleonom proslavio je
uz čašu cimljanskog penušavog vina.
Pa kako je onda šampanjac dospeo do Francuza koji su ga proslavili širom sveta? Legenda kaže da su Francuzi šampanjac prvi put videli i probali u Rusiji tokom Krimskog rata sredinom 19. veka. Toliko su se oduševili ovim penušavim vinom da su Rusima „ukrali recept“ po kojem se pravilo ovo vino. Kako bi sprečili da se sazna za ovu „krađu“ Francuzi su namerno sekli plemenite čokote vinograda na Krimu, uništavali opremu, kao i dokumentaciju o klimatskim i tehnološkim podacima o proizvodnji penušavog vina.
Nije prošlo mnogo, a Francuzi su počeli i sami da eksperimentišu sa grožđem i vinom i vrlo brzo su shvatili da je oblast Šampanje po klimatskim uslovima i zemlji vrlo slična Krimu i tu su počeli da sade grožđe za proizvodnju šampanjca. Bili su lukaviji od Rusa, pa su svoju tehnologiju zaštitili,
a sam proces pravljenja penušavog vina pripisali su monahu Dom Perinjonu. Naravno, u celu priču su se umešali i Englezi koji su pak tvrdili da šampanjac izmislio Kristofer Meret trideset godina pre Perinjona. Meret je bio naučnik, lekar i metalurg i prva osoba koja je dokumentovala kako uz pomoć šećera „stvoriti mehuriće u vinu“.
Šta je šampanjac?
Šampanjac je penušavo vino koje se proizvodi dvostrukom fermentacijom isključivo od grožđa uzgajanog u regiji Šampanj na severu Francuske. Svako drugo penušavo vino sa drugačijim geografskim poreklom naziva se jednostavno - penušavo vino. Za proizvodnju šampanjca koriste se isključivo tri vrste grožđa: Pino noara, Pino menije i Šardone. Metoda stvaranja mehurića u vinu naziva se šampanjizacija. Prvobitno šampanjac je „vrio“ u buradima, a Francuzi nikako nisu uspevali da smisle kako da taj proces ubrzaju.
Naravno, u celu priču su se opet umešali Rusi koji su osmislili da vino pod konstantnim pritiskom „teče“ istom brzinom kroz sedam ili osam spojenih velikih metalnih rezervoara. Ovaj proces ne samo da je doveo do brže proizvodnje i niže cene, već je omogućio bolji kvalitet penušavog vina. Licencu je 1975. kupila čuvena francuska kuća „Moet“, a ovu sovjetsku tehnologiju praktično i danas koriste.
Postoji više razloga zašto je šampanjac skup. Naime, fermentacija dugo traje pa vino mora da sazreva najmanje 15 meseci a nekad i 36 meseci. Pored uobičajenog šampanjca zlatno žute boje, poslednjih godina je izuzetno popularan i ružičasti. Nastao je mešanjem belog i crnog vina, jačeg je ukusa u odnosu na običan šampanjac zahvaljujući crvenom vinu.
Proizvođači ružičastog šampanjca uglavnom dodaju 15 procenata crvenog vina za proizvodnju ovog divnog penušavog ružičastog šampanjca.

Najskuplji na svetu

Ali, bez obzira na svoju boju šampanjac je bio i ostao sinonim za luksuz. Ljubitelji ovog pića, pa ako još imaju i dublji džep, često daju pravo bogatstvo za samo jednu flašu. Tako recimo za „Kristal Brut“ treba izdvojiti 17.625 dolara. Među skuplje spada i „Dom Perignon White Gold Jeroboam“ koji košta
40.000 dolara po boci, dok je najskuplji Shipwrecked 1907 Heidseick i košta, verovali ili ne, fantastičnih 275.000 dolara po flaši! U pitanju je šampanjac koji je u sanduku u kome se transportovao slučajno pao sa broda i na dnu okeana je bio sve do 1997. godine kada je otkriven i iznet na površinu.
Prodaje se isključivo na aukcijama, a malo ko se može pohvaliti da je okusio ukus ovog šampanjca. Mnogi su pokušavali da odgonetnu tajnu uspeha ovog pića
koje je, može se slobodno reći, promenilo svet. Stručnjaci smatraju da je tajna u činjenici da je šampanjac nekada bio dostupan isključivo aristokratiji, te da i danas pruža osećaj čistog luksuza za onoga ko ga ispija. A nema čoveka na planeti koji nije poželeo tako da se oseća bar u posebnim prilikama. Zato šampanjac i jeste piće za slavlje, jer zapravo slavi sam život.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Japan su tri najveća izvozna tržišta industrije šampanjca, čija je prodaja u 2017. godini pomogla ostvarenju ukupno 4,9 milijardi evra prometa, objavilo je udruženje proizvođača.

"Ovaj učinak je rezultat povećanja izvoza" na "2,8 milijardi evra, što je 6,6 odsto više u odnosu na 2016. godinu", objavio je Odbor za šampanjac.

Vino "Šampanjac", zaštićeno kontrolisanom etiketom porekla, nosi naziv po regionu na severoistoku Francuske.

"U poređenju sa 2016. godinom, gde je rast prometa bio podstaknut diversifikacijom ponude, to je jak napredak na tržištima gde se šampanjac najbolje prodaje, što objašnjava novi rekord iz 2017. godine", ocenio je Odbor.

Sjedinjene Države zadržavaju "prvo mesto kao dragoceno izvozno tržište", a prodaja koja je prošle godine dostigla 586 miliona evra, ispred Velike Britanije koja "i dalje pati od negativnog uticaja Bregzita, uz pad količine od 11 odsto", precizirala je organizacija.

Jak rast je i na japanskom tržištu i po vrednosti (+21,3 odsto) i po količini (+17,6 odsto).

"Kina, Hong Kong i Tajvan" su nova jaka uporišta za vinare Šampanje, dok su "rezultati Južne Koreje takođe izuzetni (+39,5 odsto vrednosti) uz kupovinu koja prvi put prelazi milion boca", naglasio je šampanjski odbor.

U 2017. godini ukupna prodaja iznosila je 307,3 miliona boca, što je povećanje od 0,4 odsto u odnosu na 2016. godinu.

Performanse van Evropske unije su u suprotnosti s rezultatima na francuskom tržištu, gde je došlo do pada obima prodaje od 2,5 odsto, sa 153,6 miliona boca.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31