Zakoračili smo u septembar, u kom nestaju i letnje vrućine, a nadamo se da će prijatne temperature omogućiti brojne radove u bašti. Stoga valja zasukati rukave jer nas čeka puno posla. Došlo je vreme berbe, skladištenja i pripreme zimnice, a ovo je mesec u kom se seju i sade neke vrste povrća.Međutim, pre setve novih vrsta treba pobrati ono što je u bašti još ostalo i pripremiti zimnicu koja će nas okrepiti tokom hladnih meseci. Tako na red za vađenje dolazi krompir, šargarepa i peršun koje treba dobro očistiti, prosušiti i odvojiti one trule, oštećene pa lošijeg kvaliteta sa mogućim simptomima bolesti.

Traje intenzivna berba paradajza od kojih se priprema sos i druga zimnica, kao i paprike i patlidžani za ajvar, pa i krastavci koji se kisele. Takođe, možemo brati i blitvu, celer, cveklu, praziluk, kupus i slično. Bundeve i tikve, ostavljaju se da potpuno sazru kako bi se jednom ubrane što duže održale tokom zime. Ako želimo da produžimo vreme berbe nekih povrtnih kultura možemo da ih prekrijemo agrotekstilom ili da formiramo male plastenike.Što se tiče berbe voća sazrevaju jesenje sorte jabuke, kruške, zatim lešnici, orasi. Voće je najbolje ubrati i čuvati u drvenim gajbicama i sličnim sanducima na tamnom i hladnom mestu.Od njega možemo pripremiti i razne pekmeze, džemove, kompote, sirupe i slično.Za neke vrste povrća opet je vreme za setvu. Tako u bašte dolaze kulture koje se beru u kasnu jesen, ali i tokom zime i iduće proleće. Na gredice se u septembru seju matovilac, salata, blitva, a sade se crni i beli luk.Na jesen se ponovno mogu posejati i rotkvice, crna rotkva, rukola i spanać jer oni tokom leta ne podnose vrućine i brzo 'odu' u seme.Septembar je mesec šarenila jer mnogo cveće nakon letnih žega i vrućina raskošno cveta. Ali, nažalost ne zadugo jer će ih niske temperature i mraz pokolebati.

Što se tiče ukrasnog dela bašte ima dosta posla. Sakupite semenke cveća koje želite da sačuvate, osim toga, možete prikupiti i seme povrća, lekovitog i začinskog bilja. Vodite računa o tome da je seme prenosilac bolesti pa ga uzmite samo sa zdravih biljaka.Cvetove i dalje treba održavati, uklanjati precvetale pogotovo višegodišnjih biljaka, naročito ruža jer stvaranje plodova i semenki nepotrebno iscrpljuje biljku.Letno cveće će cvetati i biti lepo sve do pojave prvih mrazeva, zato ga prihranjujte, jer što je ono duže posađeno, to će više hraniva potrošiti. Ipak, to nemojte da činite sa ukrasnim drvećem, živicom, ružama jer bi mogli da puste mlade izbojke koje bi mraz mogao da uništi.

Do sredine oktobra letno cveće treba počupati i prekopati vrt pa ga pripremiti za sadnju novog cveća u jesen ili na proleće. Ako vam mraz uništi letnje cveće, na njegovo mesto možete da posadite, na primer, ljubičice ili spomenak.Krajem septembra možete da posadite i vazdazeleno drveće i grmlje, a vreme je i za sadnju lukovičastog i krtolastog cveća koje je otporno na hladnoću poput visibaka, zumbula i narcisa. Takođe, mogu se razmnožavati i presađivati mnoge trajnice i jagode, ali i ruže i grmovi poput kupina i malina.Posude u kojima je bilo cveće treba isprazniti, očistiti i sterilizovati kako bi bile spremne za jesenju ili prolećnu sadnju. Možete ih odmah i iskoristiti tako da u njih posejete začinske biljke koje ćete imati u kući i koristiti preko zime za pripremu jela i čajeva.

Izvor:https://www.agroklub.rs/agro-hobi/radovi-u-septembru-berba-skladistenje-priprema-zimnice-a-ceka-nas-i-setva/62699/

Jagoda se sadi u julu i avgustu iz više razloga i to: u prvoj godini posle sađenja dobijaju se visoki prinosi od 7.000-10.000 kg/ha gajenjem jagode kao jednogodišnje kulture sprečava se širenje virusnih obolenja.

Ali sađenje u ovom periodu zahteva obezbeđivanje živića i navodnjavanje. Za sadnju najčešće se koriste frigo sadnice. Pri sađenju se trebamo držati pravila: ranije posađeni živići daju veće prinose od kasnije posađenih.

Živići posađeni početkom jula daju za 75% veće prinose od živića posađenih krajem avgusta. Što se tiče njivskog gajenja jagode, sadnja se može obaviti u prostim redovima, u pantljikama, u redovima kao i bez redova.

Sadnja u prostim redovima je najpogodnija za veće površine jer omogućuje primenu mehanizacije i olakšava berbu plodova. Razmak sadnje se kreće red od reda 75-105 cm a u redu 20-45 cm.

Sadnja u pantljikama je pogodna u uslovima navodnjavanja i kada se u programu zaštite od korova koriste herbicidi. Pantljike se sastoje od dva ili tri prosta reda. Razmak između pantljika kreće se od 75-105 cm, a odstojanje između redova u pantljici od 20-45 cm, razmak između biljaka u redu takođe je 20-45 cm.

Sadnja u lejama se primenjuje na manjim površinama i na okućnici. Leje treba da su široke 75 – 105 cm a biljke u redu sade se 50 x 30 cm (bujne sorte) ili 40 x 20 cm (slabo bujne sorte).

Sadnja jagode bez reda može se preporučiti za uslove gde preti opasnost od zimskih mrazeva. Živići se sade u prostim redovima s razmakom red od reda 90 – 135 cm, a u redu 45 – 50 cm.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/31/vocarstvo/zasto-je-dobra-letnja-sadnja-jagoda/

Statistika kaže da se godišnje površine umanjuju od dva do osam odsto, premda se potrošnja ne menja: godišnje se po glavi stanovnika pojede oko 100 kilograma krompira. Lane smo ga imali na oko 28.000 hektara i dobili oko pola miliona tona, dok je pre dve i po decenije u našoj zemlji pod krompirom bilo čak 110.000 hektara. U proseku se na hektaru može dobiti od 20 pa do čak 80 tona, u zavisnosti od toga kakvi su godina, kvalitet semena i agrotehnika, s tim što to povrće zahteva navodnjavanje, pa se u setvu ne vredi upuštati ukoliko površine nisu pod zalivnim sistemima.

Povrtari ove zime očekuju solidnu zaradu, lanjska godina bila je dobra, i trenutna cena na veliko im odgovara – kreće se od 34 do 38 dinara kilogram – dok je na pijacama kilogram krompira od 65 do 70 dinara, a u velikim marketima deset do 15 dinara jeftiniji.

Međutim, prilike na tržištu nisu svake godine iste, kao što i prinosi variraju od godine do godine, što povrtari znaju pa to nije razlog zašto se ne seje više krompira.

Predsednik Udruženja povrtara Vojvodine prof. dr Žarko Ilin kaže da povrtare od krompira odvraćaju skupa proizvodnja i nedostatak državnih podsticaja.

Naš i evropski krompir isti
Proizvođač iz Siriga Zelenović kaže da domaći krompir ide u korak s evropskim kvalitetom.

– Ne postoje razlike koje bi naš krompir izdvajale od onoga iz EU pa ga zato bez problema ovde prodajemo stranim trgovinskim lancima i ujedno uspevamo da ispunimo njihove visoke zahteve u pogledu setve, čuvanja i transporta povrća – objašnjava Zelenović.

– Za hektar krompira potrebno je između 4.000 i 5.500 evra pa bi podsticaji bili prava mera da se krompir vrati na naše njive – naglašava prof. dr Žarko Ilin. – U tom pogledu naša država bi trebala samo da se ugleda na razvijene zemlje EU, gde za krompir povrtari dobijaju između 270 i 370 evra po hektaru. U odnosu na to koliko je setva skupa, ti podsticaji nisu veliki, ali su opet nešto u odnosu na 4.000 dinara, koliko država daje domaćim poljoprivrednicima kao podsticaj za biljnu proizvodnju.

Jedan od većih proizvođača Vladimir Zelenović iz Siriga navodi da su potrebni podsticaji za izgradnju hladnjača kakve su dobili voćari.

– Trenutno malo toplije vreme za ovo doba godine ne godi krompiru jer oni koji nemaju odgovarajuće skladište strepe da će proklijati – navodi Zelenović. – Zato bi nam dobrodošli podsticaji za hladnjače namenjene porodičnim gazdinstvima zapremine između 1.500 do 2.000 tona.

On kaže da malobrojni proizvođači uspevaju da pokriju potrebe domaćeg tržišta sve do pred kraj zime, kada nastupaju domaći uvoznici, koji krompirom trguju mesec-dva, dok ne stigne mladi rod.

Nekoliko proizvođača na području Despotova i Pivnica, okuljenih oko Zemljoradničke zadruge „Despotvo–Pivnice”, krompir izvozi kad god se za to ukaže prilika i ujedno pokriva i potrebe ovdašnjeg tršišta.

– Već godinama krompir se seje na 75 hektara – kaže direktor Zemljoradničke zadruge Duško Mijić. – Krompir nije biljka za dve-tri godine, već onaj ko krene da se bavi setvom, zbog skupe proizvodnje mora da planira na duže, desetak i više godina unapred. Proizvodnja je izuzetno skupa, pogotovo uvozno seme i specijalne priključne mašine. Trebaju nam podsticaji za kombajn za sakupljanje krompira, precizne sejalice, jaki traktori, prikolice... Pojedini proizvođači dobijali su subvencije na republičkim i pokrajinskim konkursima za kupovine boks-paleta, ali to nije dovoljno. Potrebni su konkursi namenjeni isključivo povrtarima koji seju krompir, da bi se površine pod tim povrćem uvećale i proizvođači motivisali jer imamo podneblje pogodno da i krompir bude jedan od izvoznih proizvoda.

Z. Delić

www.dnevnik.rs 

Kalendarski, vreme je za jesenju sadnju voća, iako se po vremenskim prilikama ne bi tako reklo. Ipak, temperature iznad proseka za ovo doba godine, i sušni period koji još uvek traje, ne moraju da odlože ove radove. Savete smo potražili od stručnjaka – inžinjera poljoprivrede za voćarstvo i vinogradarstvo zaposlenih u Poljoprivrednoj školi, koja ima i svoje zasade voća.
Ekonomija vršačke Poljoprivredne škole poseduje oko 100 hektara obradivog zemljišta gde je zastupljena ratarska i voćarska proizvodnja, a školski voćnjak i vinograd obuhvataju oko 2 hektara. Zbog produženog miholjskog leta nisu još sprovedene ni sve uobičajene agrotehničke mere, kao što je npr rezidba, jer se čeka mraz da bi biljke počele da odbacuju lišće i uđu u zimsko mirovanje."Faktički, biljke su u stanju kao da je kraj septembra – početak oktobra, lišće je tek počelo da gubi hlorofil i da žuti, i još nije opalo, a rezidbu možemo da vršimo sve do kretanja vegetacije, s tim što moramo da je prekinemo kada temperature padnu na -7 / -8, a posle toga možemo da je nastavimo. Za rezidbu, znači, još nije nikakav problem i imamo dosta vremena, a sadnja bi kalendarski već mogla da se vrši, međutim temperature su takve da mi jednostavno ne možemo još to da radimo", objašnjava profesor Ivan Stanić, diplomirani inženjer poljoprivrede za voćarstvo i vinogradarstvo.

S obzirom na sušni period koji još uvek traje, potrebno je dobro pripremiti i zemljište, ali ako su ti poslovi već obavljeni, a spremne su i sadnice, može se bez problema početi sa sadnjom jabučastog i koštičavog voća.

"Može se saditi ako su pripremljene i sadnice, što podrazumeva da je izvršena defolijacija nekim preparatima na bazi bakra, tako da je list otpao. U tom slučaju biljke su ušle u taj neki period biološkog zimskog mirovanja, i može početi sadnja", navodi direktor škole Srđan Kliska, takođe diplomirani inženjer poljoprivrede za voćarstvo i vinogradarstvo.

Mraz bi ipak trebalo sačekati ukoliko se planira sadnja jezgrastog voća – lešnika, oraha i slično.

"Ako se mora – može da se počne, a ako ljudi imaju vremena i mogu da se organizuju, onda mogu slobodno još malo da sačekaju, jer, kažem, ovo ipak nije baš potpuno normalno vreme za novembar mesec, da su ovako visoke temperature", dodaje Kliska.

U svakom slučaju, buduće višegodišnje zasade bolje je podizati u jesenjem nego u prolećnom roku, a proleće bi možda trebalo da sačekaju oni koji planiraju velike zasade, zbog drugačije pripreme zemljišta.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/da-li-je-vreme-za-jesenju-sadnju-voca_1068331.html

Malina se sadi zrelim izdancima u toku zimskog mirovanja (od novembra do aprila), a popuna zasada može da se obavi zelenim izdancima u drugoj polovini maja ili u junu mesecu i to po oblačnom vremenu. Čim sa sadnica maline otpadne lišće u jesen može se obaviti sadnja.

Jesenja sadnja daje najbolje rezultate, jer posađene sadnice obično ne oskudevaju u vlazi, a koren se razvija u toku toplih zimskih dana. Jesenja sadnja daleko bolja od prolećne, kao i da sadnja maline u kasno proleće može biti nepovoljna jer se uvećavaju pupoljci na korenu, iz kojih će izbiti izdanci, pa prilikom sadnje dolazi do njihovog brojnijeg očenjavanja.

Jesenja sadnja se obavlja nakon stajanja vegetacije, i nije tačno određen datum, već početak jesenje sadnje zavisi od lokaliteta, nadmorske visine, klimatskih uslova date godine… U jesen se vrši sadnja maline zrelim izdancima (sadnice golih žila). Sadnice moraju barem 30 cm da odrvene.

Temperatura prilikom sadnje maline ne treba da bude veća od 7 stepeni, a temperatura zemljišta ne bude ispod tačke mržnjenja. Zbog toga malinjaci posađeni u jesen mnogo dobro kreću u rast i razvoj, te ako se radi o jednogodišnjim sortama daju dobre prinose, ili pak ako se sadi dvogodišnji tip maline daju dobre priraste koji će sledeće godine dati veoma visoke prinose.

Pored toga, sve manje vlage u zemljištu i kasni prolećni topli vetrovi, koji isušuju žilice, mogu biti najčešći uzroci lošeg prijema sadnica. Sadnja u suviše vlažno zemljište dovodi do toga da se zemljište oko sadnice stvrdne u jaku pokoricu, koja ne dozvoljava da se izdanci iz podzemnog pupoljka probiju na površinu. A sadnica maline se primi tek kada izbiju izdanci iz podzemnih pupoljaka.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/10/07/vocarstvo/15688/

 

 

Jagode se mogu gajiti kako na otvorenom tako i u zaštićenom prostoru. Mogu se saditi kao čista kultura ili kao uzrodnica. U našim uslovima jagoda se može gajiti kao višegodišnja kultura (4. godine), ali su jednogodišnji zasadi mnogo bolji od višegodišnjih jer se dobija veći prinos, krupniji plodovi i olakšana je borba protiv korova i bolesti.

Izbor lokacije i priprema zemljišta

Veoma bitna stavka u proizvodnji jagode je izbor lokacije i kvalitetna priprema zemljišta. Prilikom izbora lokacije za podizanje zasada treba voditi računa o ekspoziciji i nagibu terena, kao i o tipu zemljišta na kojima se podiže. Najbolji lokaliteti jesu oni koji su na ravnom terenu, ili sa blagim nagibom, koji su na osunčanim stranama na lakšim strukturnim i dreniranim zemljištima. Nakon izbora lokacije pristupa se pripremi zemljišta. Ako je zemljište zakorovljeno višegodišnjim korovskim biljkama kao što su pirevina, palamida i druge treba ih uništiti pa tek onda saditi jagode. Najefikasniji način za uništavanje korova je unakrasno oranje i primena herbicida. Pre oranja treba rasturiti stajnjak, fosforna i kalijumova đubriva u zavisnosti od hemijske analize zemljišta i samog stanja zemljišta ta količina stajnjaka se kreće od 20-40 t/ha i 200-400 kg/ha mineralnog đubriva. Nakon toga se vrši površinska priprema zemljišta kako bi se ono dovelo u stanje optimalno za sadnju. Kako jagoda ima plitak korenov sistem, zemljište se u površinskom sloju prvo iscrpi i njega treba dovesti u optimalno stanje plodnosti pre sadnje. Jagoda je osetljiva na mnoge bolesti i štetočine tako da se mora voditi računa o predkulturi. Najbolje predkulture su leguminoze, a najnepovoljnije su krompir i paradajz.

Najzastupljeniji vid sadnje danas je na bankovima sa dvorednom ili jednorednom folijom ispod koje se nalazi traka koja služi za navodnjavanje. Folije se postavljaju na unapred utvrđenim redovima. Bankovi su obično široki od 80-100 cm, a unutar njih na foliji se nalaze perforirane rupe na razmacima 20-40 cm. U plastenicima je najčešće dvoredna folija zbog ekonomskih aspekata. Prednosti gajenja jagode u plastenicima su skraćeno vreme sazrevanja plodova i ostvarivanje veće ekonomske koristi kao  i olakšana zaštita. Dimenzije plastenika se kreću od 4-5 m širine, 15-20 m dužine i 1,5-2 m visine.

Sistem gajenja na bankovima

S obzirom na porast tražnje za svežim plodovima jagode tokom cele godine i sve štetnijim uticajem klimatskih faktora (velike količine padavina, pozni prolećni mrazevi i jako sunčevo zračenje), raste i interes proizvođača za pronalažanje uspešnih sistema uzgoja jagode u zaštićenom prostoru

Nega zasada nakon sadnje

Nakon sadnje jagoda nega se sastoji u regulaciji rodnosti, sprečavanju pojave korova, navodnjavanju, ishrani i zaštiti od bolesti i štetočina. Rodnost jagoda se reguliše skidanjem cvetova u prvoj godini i uklanjaju se stolon sa živićima. Ova mera se vrši u više navrata i dokazano je da jagode bez stolona i živića daju veći prinos za 50 %. Sprečavanje pojave korova se vrši primenom herbicida rano u proleće korišćenjem totalnih herbicida između podignutih bankova, uz vođenje računa da ne dođe do zanošenja herbicida na biljku. Kasnije u toku vegetacije se vrši mehaničko uklanjanje korova, plevljenjem.

U plastenicima je ograničena upotreba herbicida, pa se tako koristi samo mehaničko uklanjanje. Intezivna proizvodnja u novije vreme je nezamisliva bez navodnjavanja. Jagoda ima velike zahteve prema vodi, naročito pri velikim prinosima. Ono se vrši preko sistema za zalivanje koji su postavljenji pre sadnje zajedno sa folijom. Ako je izvršeno kvalitetno osnovno đubrenje pre sadnje onda se ishrana svodi na prihranivanje azotnim, fosfornim i kalijumovim đubrivima i to putem fertirigacije – kroz sistem za navodnjavanje i folijarno. Da bi se biljka pravilno razvijala, potrebno je precizno doziranje vode i hraniva u skladu sa fenofazama biljke i sa proizvodnim karakteristikama.

Folijarna prihrana - koja se izvodi preko lista pogona je zato što se može primeniti zajedno sa sredstvima za zaštitu. Ovakva ishrana pomaže brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata i povoljna je zbog brzog dejstva kada pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode.

Pri definisanju orijentacionog programa đubrenja treba prvenstveno imati u vidu potrebe jagode za pojedinim mineralnim elementima u različitim fazama razvoja. Neposredno posle sadnje ili na početku vegetacije treba upotrebljavati đubriva sa naglašenim fosforom zbog stimulisanja ukorenjavanja i obnavljanja aktivnosti korenovog sistema. Preporučuje se primena do 2 puta na 7-10 dana u količini od 1 gr po biljci vodotopivog đubriva.

 

U fazi intenzivnog porasta (formiranje novih listova i pojave cvetnih pupoljaka) u redovnoj ishrani jagode treba koristiti kompleksna mineralna đubriva sa nešto većim sadržajem azota, kao stimulans vegetativnog prirasta. Orijentacioni broj primene đubriva je 2-3 puta u intervalima od 5-7 dana u količini od 1,5 gr po biljci.

 

 

U fenofazi cvetanja, zametanja plodova i intenzivnog rasta plodova povećana je potreba za kalijumom, koji doprinosi boljem kvalitetu plodova u smislu povećanog sadržaja suve materije i šećera ali i intenzivnije obojenosti ploda. U ovoj fenofazi potrebno je koristiti đubrivo sa naglašenim kalijumom koje utiče na ravnomerno nalivanje i zrenje plodova.

Kako bi biljka dostigla pun prinos i rast potrebni su joj makroelementi kao što su kalcijum (Ca) i magnezijum (Mg). U savremenoj proizvodnji gde se vrši intenzivna fertigacija đubrivima treba primenjivati prirodni biostimulator koji sadrži huminske kiseline. Obično su ova sredstva oplemenjivač zemljišta, koji povećava sadržaj humusa, obezbeđuje da blokirani hranljivi elementi iz zemljišta postanu dostupni biljkama, stimulišu razvoj mikroorganizama u zemljištu i pozitivno utiču na razvoj korena. Najbolje je da se primeni jednom do dva puta tokom sezone, prvi put pre ili zajedno sa prvom fertigacijom, a drugi put oko fenofaze promene boje prvih plodova.

 

U narednom broju detaljnije o bolestima jagode.

Izvor: Agrobiznis magazin, pretplata 0692211049, cena za 12 izdanja (godinu dana 1800 dinara). Postarina je ukljucena u cenu!

Rubrika: Voćarstvo

Autor: dipl. inž master Nedeljko Racić

 

 

Kilogram starog krompira i luka prodaje se sada na pijacama za više od stotinu dinara. Ko je posejao prošle godine, sada će dobro zaraditi, mada povrtari kažu da je takvih malo jer je lanjska godina bila sušna pa su prinosi, a i kvalitet, bili slabi.Setva novog krompira i luka je završena pre tri sedmice, a završava se i sejanje drugog povrća.

Još nema zvaničnih podataka o tome koliko će povrtarstvo površina zauzeti ove godine, ali proizvođači kažu da će svega biti manje u brazdama. Razlog nije uvoz povrća ili neodgovarajuće cene domaćeg roda spram troškova ulaganja, već nedostatak radne snage. Na to povrtari već duže ukazuju, žaleći se da su od nekog povrća odustali jer zahteva pojačanu brigu sezonskih radnika, kojih je sada na tržištu radne snage sve manje.

Najpre su u setvu krenuli povrtari u Begeču sa šargarepom – već u februaru. Doduše, ne u većem obimu već na svega desetak odsto površina, od oko 600 hektara koliko bi trebalo da ove godine zauzme to povrće.

- Od ferubara pa do jula šargarepa će se sejati u zavisnosti od toga u kojem periodu povrtari planiraju da je plasiraju na tržište, tokom jula ili u septembru, kaže direktor Zemljoradičke zadruge u Begeču Goran Zec, i navodi da je u proteklih 18 meseci šargarepa imala dobru inocenu: prva klasa je koštala od 30 do 40 evrocenti kilogram, pa je to razlog zašto će u Begeču pod šargarepom ove godine biti bezmalo stotinu hektara više nego u 2018.

Kao svake godine, svega pomalo posejao je povrtar iz Gospođinaca Dušan Petrović.

- Paprika će ići u izvoz, ali na inotržište će dospeti iz druge ruke, kaže Petrović. On neće ovog proleća sejati plavi patlidžan jer nema radne snage da ga neguje. Lane je, veli, cena kupusa bila solidna pa će ga posejati i ove godine. Koliko će čega posejati već zna pa će tako umesto patlidžana posejati više paprike jer ima unapred poznatog kupca.

Jedan od većih proizvođača krompira Branislav Zelenović iz Siriga kaže da je uvozno seme krompira ove godine skupo – 1,1 evro, pa je to razlog zašto će ove godine biti posejano manje krompira.

Krompir je posejan, ali malo s originalnim semenom već iz druge i treće reprodukcije, kaže Zelenović, i dodaje da je „krompirašima”, da bi sve bilo kako treba, potrebno 6.000 do 7.000 evra po hektaru.

U okolini Subotice posejano je dosta krompira jesenas pa će mladog uskoro biti dosta u veletržnicama, kaže naš sagovornik.

On se nada da će stići pre uvoznog i da će se proizvođačima trud isplatiti u pogledu cene.U Zemljoradničkoj zadrugi „Zlatno zrno” u Gložanu, koja okuplja 13 zadrugara i veliki broj kooperanata, posejani su industrijska paprika za poznatog kupca, luk i drugo povrće na 230 hektara, a kakvi će prinosi biti, zavisi od toga kakva će biti klima.

Prošla godina bila je godina luka, a kakav će on biti ove godine, znaćemo u avgustu kada ga budemo vadili; mi smo ga posejali na 20 hektara, rekla je direktorka Maja Žilai, nadodeći da krompir uopšte ne seju, premda razmišljaju i o toj setvi, ali tek dogodine.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/povrtari-krenuli-u-ovogodisnu-setvu-13-04-2019

U poslednje vreme voćarska proizvodnja u Srbiji beleži značajan rast. Na ovoj listi prednjače lešnik i orah, a tu su i jagode koje zbog brzog povrata novca predstavljaju zanimljivu investiciju. Ipak u ovakve investicije treba ulaziti sa oprezom, ukoliko niste imali iskustva, naročito sa ovom kulturom, jer je njena proizvodnja veoma intenzivna, a najosetljivija je u vreme sadnje i berbe. Kada je reč o sadnji, pre svega treba voditi računa o tome od koga kupujete sadni materijal, a zatim i kome ćete prodati vaše voće. Kada je reč o sadnom materijalu raspitajte se među proizvođačima kakva su njihova iskustva i da li mogu da vam preporuče nekog proizvođača, bilo da ste se odlučili da sadnice kupite iz nekog proizvodnog zasada, ili je reč o sertifikovanom sadnom materijalu. Mada ćete u
svakoj literaturi pronaći informaciju da ne treba kupovati sadnice iz zasada, mi se sa tim u potpunosti ne možemo složiti. Prevaranti ili mešetari nalaze se svuda pa i među „renomiranim kućama“. Neki se čak ne stide ni svog univerzitetskog obrazovanja i zvanja, pa su i u stanju da vam se kunu u decu uprkos činjenici da prodaju loš sadni materijal. O takvim naravima naših „biznismena“ neka se bave neki drugi, a mi smo tu da vam ukažemo na realne probleme.

Sadni materijal kupite od nekoga sa kim su drugi proizvođači imali pozitivna iskustva i dobro pogledajte svaku isporučenu kutiju, gajbicu i slično. Promašaji, naročito tokom letnje sadnje, teško se mogu nadoknaditi, a očekivani rod biće značajno manji. Što se tiče izbora sorte, nemojte uzeti onu koja se vama dopada, već onu koju možete da prodate na tržištu. Ako vam traže krupnu jagodu izaberite Albu, Džoli ili Roksanu, a ukoliko želite da imate ranu jagodu, nešto sitniju, ali izuzetno ukusnu, posadite Kleri. Kompromis između ova dva može biti Kvineliza. U pogledu nege jagoda obratite pažnju
na navodnjavanje. Ukoliko imate zasad koji je na foliji odmah posle sadnje svakog reda uključite sistem za navodnjavanje. Na vodi nemojte štedeti, naročito ako je letnja sadnja u pitanju. Obezbedite vašim jagodama i navodnjavanje iz vazduha odnosno, rasprskivačima. To će jagodi obezbediti mnogo pogodnije uslove za prijem, a samim tim kasnije ćete imati veći uspeh u proizvodnji. Nedelju dana nakon sadnje počnite sa prvom prihranom i to sa đubrivima koja imaju više fosfora a kasnije primenite i azotna đubriva, kako folijarno tako i kroz sistem za navodnjavanje. Pred kraj sezone
kroz sistem za navodnjavanje primenjuju se kalijumova đubriva, uz istovremenu upotrebu akaricida i insekticida. Jedna od zabluda kada je u pitanju proizvodnja jagoda, jeste i to da se sprovodi veliki
broj prskanja i prekomerna upotreba hemijskih sredstava. U poređenju sa drugim kulturama uz pravilnu agrotehniku i primenu savremenih metoda borbe protiv bolesti i štetočina, proizvodnju jagode
prati svega tri do četri osnovna tretmana zaštite.
Berba jagode je posao koji treba da radite sa iskusnim ljudima bez kompromisa, tako što ćete razvrstavati jagode u skladu sa klasom kojoj pripadaju. Zrela jagoda treba da je čvrsta, zdrava, potpuno ili 99% obojena, a u odnosu na kvalitet razlikujemo tri klase: ekstra kvalitet smatra se da imaju krupni, lepo obojeni i ujednačeni plodovi, sortno čisti, sa peteljkom, ručno obranom. Maksimalno je dozvoljeno da u ovakvim pakovanjima bude 5% prve klase. Što se tiče prve klase one trebaju da su sličnih osobina, s tim što se dozvoljava da bude 10% plodova koji odgovaraju drugoj klasi. Razlika između prve i druge klase je u tome što druga klasa ima neujednačene plodove u pogledu oblika ali i dalje plodovi moraju biti čisti, zreli i u ovoj klasi kvaliteta dozvoljava se da bude 20% prezrelih plodova. Važno pravilo je da jagodu ne treba brati odmah posle kiše jer je tada velika vlažnost i plod brzo truli. Pune gajbice odmah sklanjati u hladovinu ili rashlađenu prostoriju. Za jedan hektar intenzivnog zasada jagode berbu može da izvede 10 do 15 radnika, od kojih jedan treba da se bavi isključivo organizacijom rada berača i kontrolom kvaliteta rada. Pakovanja koja se koriste treba da budu higijenski čista i što atraktivnijeg izgleda. Ukoliko je jagoda namenjena za maloprodaju na domaćem tržištu poželjnije je pakovati u manje pakovanje. U zavisnosti od vremenskih prilika berba jagode u Srbiji počinje oko prvog maja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Lukovice su grupa najatraktivnijih i najrazličitijih biljaka u našoj bašti. Gotovo je nemoguće opisati svu raznolikost u veličini, boji, mirisu, ili obliku njihovog cveta. Spadaju u vrste koje je lako uzgajati, lako se prilagođavaju novoj sredini, a kad ih jednom posadimo pojavljivaće se iznova, godinama bez posebne nege. Mesta na kojima se sade lukovice u bašti nisu ograničena. One mogu rasti u saksijama, lejama sa sezonskim cvećem, ili sa perenama, ispod drveća, ili na travnjacima stvarajući "divlji" efekat bašte. Većini lukovica odgovaraju sunčane pozicije i dobro drenirano zemljište. Vrste niskog rasta najbolje je saditi po ivicama leja, ili u „kamenim“ baštama, dok je za visoke vrste namenjena sredina, ili zadnji deo leje. Ipak, pošto pravila postoje da bi se ponekad kršila, tako se i lukovice uspešno gaje i kombinuju na više mesta, u skladu sa željama.

Izbor lukovica

Prilikom kupovine obratite pažnju na izbor. Lukovice ne smeju da budu oštećene, ili proklijale. Trebalo bi da budu čvrste i sočne. Ukoliko ne sadite istog dana kada ste ih kupili, obavezno ih ostavite na tamnom, provetrenom i hladnom mestu bez mraza, jer vlaga može izazvati gljivična oboljenja.

Veoma je važan dobar odabir sorti i vrsta. Obično je na ambalaži označeno vreme cvetanja (rane i kasne sorte). Kod lala je ovo veoma važno, jer se može desiti da neke precvetaju dok druge tek pokazuju pupoljke. To odaje sliku neuredne leje. 

Krokusi uglavnom cvetaju veoma rano, čim se povuku poslednji ostaci snega. Malo posle njih pojaviće se i muskari sa prelepim plavim cvetovima. Lale i narcisi “pratiće” ove cvetove samo ako je reč o ranim sortama. Što se tiče zumbula oni se veoma dobro kombinuju sa kasnim sortama lala i duplih narcisa.

Zemljište za sadnju lukovica, tako što će te ga prekopati na dubinu ašova, zatim rasturite humusno đubrivo, zemljište isitnite i izgrabuljajte. Na ovako pripremljenom zemljištu kopaju se rupe za sadnju. Velike lukovice se sade pojedinačno, a to je najlakše uraditi pomoću specijalne sadiljke za lukovice koja ima obeleženu skalu za dubinu sadnje. Više manjih lukovica najbolje je posaditi u specijalnu korpu. Stavite je u iskopanu rupu i napunite je zemljom do potrebne visine. Zatim poređajte lukovice i zatrpajte preostalom zemljom. Na dnu iskopane rupe obavezno stavite sloj peska, rizle, ili sitnog šljunka. Lukovice treba pokriti lišćem, ili slamom da bi se zaštitile od izmrzavanja.

Lukovice koje cvetaju u proleće sade se u jesen. Septembar je idealno vreme za sađenje: ljiljana, visibabe, carske krune… Tokom septembra i oktobra možete saditi: krokus, lale, zumbul, narcis, preslicu, mrazovac, iksiju... Posadite lukovice na dubinu koja je dva puta veća od njenog prečnika. Osim veličine lukovice, i tip zemljišta utiče na dubinu sadnje. U peskovitom sade se dublje, a u glinovitom pliće. Preporučena dubina sadnje za: krokuse i preslicu je od 5 do 7 cm, iksiju 7 cm, lale koje rastu nisko 10 cm, a visoke 15 cm, za zumbule od 10 do 15 cm, narcise od 10 do 20 cm, ljiljane od 15 do 25 cm, visibabe od 4 do 8 cm, carsku krunu 25 cm. Idealno rastojanje između dve biljke odgovara polovini njihove visine, znači od 3 do 5 cm za male i od 30 do 50 cm za velike vrste.

Nove sorte

Božur lale (miks nekoliko sorti Tulip Abigail, T. Angelique, T. Miranda). Visine su od 45 do 55 cm. Predlažemo paletu boja od jarko crvene i ljubičaste do šarmantno roze.

Lala “monsela” visine je 30 cm. Raskošni cvet ove žute, duple, rane lale privukao je pažnju poznatih svetskih baštovana.

Lala “Carousell” belih latica i iskrzanih ivica spada u red visokih lala. Visine je do 65 cm.

Lala “Double beauty of Apeldoorn“ poraste do 55 cm, dok je lala „Candy Corner“ za deset cm kraća. Latice su boje kajsije sa širokim crvenim obodom. Cveta do početka leta.

Lala “Lasting Love“ najelegantnija je među ljiljan lalama. Rubin crveni cvetovi izdvajaju je i čine je “kraljicom maja”. Visine je od 45 do 60 cm.

Izvor: www.novosti.rs

 

Najlepše vrste jesenjeg drveća

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3157-najlepse-vrste-jesenjeg-drveca

 

Gajenje vinove loze i proizvodnja vina u našoj zemlji imaju veoma dugu tradiciju. Osamdesetih godina Srbija je imala oko 100.000 hektara pod vinogradima i izvozila je vina u vrednosti od preko 50 miliona dolara. Međutim tokom devedesetih godina, kada smo kao zemlja bili izloženi atipičnim procesima i vinogradarstvo je kao i druge oblasti doživelo krah. Poslednjih godina, možemo reći da se vinogradarstvo vraća na staze uspeha, i to pre svega zahvaljujući snažnoj kampanji ministarstva poljoprivrede koje podstiče investicije u ovu oblast. Ta podrška ogleda se pre svega u subvencijama i to za lozne kalemove u iznosu 100 %, a za opremu u vinogradarstvu u iznosu od 50%. Takođe vina sa geografskim poreklom sada su zaštićena izdavanjem evidencionih markica. Naravno da troškovi podizanja vinograda nisu mali, jer po jednom hektaru potrebno je izdvojiti između 17.000 i 20.000 evra. Uz činjenicu da se prvi rod dobija tek u trećoj godini potrebno je i strpljenje, ali se nakon toga višestruko isplati. A šta je potrebno znati da bi se podigao vinograd? Pri podizanju vinograda faktori koji imaju odlučujući uticaj na vinovu lozu su svakako klima i zemljište. Klimu određenog područja čine: temperatura, vlaga, vetar i broj sunčanih dana tokom godine. Za uspešnu proizvodnju grožđa najpovoljniji su rejoni sa umerenom klimom. Temperatura je važan činilac za rast i razvoj vinove loze. Ali potrebna količina temperature zavisi od fenofaze u kojoj se loza nalazi. . Pri pupljenju optimalna temperatura je između 10 i 20 OC. Za intenzivan razvoj vinove loze i razvoj okaca potrebna je između 25 i 30 oC. Temperatura niža od +15 oC izaziva usporen rast odnosno cvetanje. Najpovoljnija temperatura za razvoj i sazrevanje bobica grožđa je između 28 i 32 oC, a pri vrednosti ispod 14 oC sazrevanje se usporava. Vlaga je značajna za vinovu lozu jer se pomoću nje transportuju neorganske materije od korena do lišća. Na normalan razvoj veliki uticaj ima i vlaga koja se nalazi u vazduhu u vidu vodene pare. Najpovoljnija vlažnost vazduha je od 70%-80%. Za vegetaciju vinove loze bitna je i količina padavina i kako su one raspoređene tokom godine. U našim uslovima optimalna količina padavina je od 600-800 mm godišnje. Vetar može delovati povoljno ili nepovoljno na razvoj i porast vinove loze. Laki i blagi vetrovi omogućavaju mešanje vazduha kao i lakše i brže sušenje lišća posle kiše, umanjujući time opasnost od gljivičnih oboljenja. S druge strane jaki vetrovi su štetni, jer lome mlade lastare, naglo rashlađuju vazduh, izazivaju hladne kiše, isušuju zemljište, pojačavaju sušu, i povređuju lozu. Svetlost. Vinova loza je izrazito heliofilna biljka, (heliofilan-onaj koji voli svetlost). Ona koristi dve vrste svetlosti, i to direktnu sunčevu svetlost i rasutu, odnosno difuznu. Difuzna svetlost je ona koja se odbija od zemlje ili drugih predmeta. Da bi se obezbedili povoljni uslovi za životne procese vinove loze neophodno je 1200-2000 sati Sunčevog sjaja godišnje. Zemljište utiče na vinovu lovu pre svega svojim mehaničkim i hemijskim sastavom. Veći prosečni prinosi se postižu na dubljim i plodnim zemljištima, ali je procenat šećera u grožđu niži. Na lakšim, propusnim i krečnim zemljištima ostvaruje se manji prinos, ali je kvalitet grožđa i vina daleko bolji. Na zemljištu određenom za sadnju vinove loze mora se pre sađenja izvršiti niz agrotehničkih i meliorativnih mera. Tu se pre svega misli na: krčenje, rigolovanje, odvodnjavinje i navodnjavanje, nivelisanje i đubrenje. Kao najbolji položaj za vinovu lizu smatra se blaga kosina sa južnom i jugozapadnom ekspozicijom i nadmorskom visinom od 100 do 400 m. Sadnja i nega vinove loze Sama sadnja znači odabir željenog sortimenta, utvrđivanje optimalnog vremena i dubine sadnje i razmaka između loznih kalemova. Što se tiče vremena sadnje ona se vrši u proleće i jesen. Mada je kod nas zastupljenija prolećna koja traje od polovine marta do druge polovine aprila. Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, na težim, lozni kalemovi se sade na dubini od 30 do 40 cm, a na lakim, propusnim zemljištima na dubini 60-80 cm. Razmak između loznih kalemova je 1-1,5 m u redu i 2-3 m između redova, što znači da je po hektaru potrebno između 2500 i 3500 sadnica. Naravno lozu je nemoguće gajiti bez naslona jer se tad slabo razvija i napadaju je razne bolesti. Naslon najčešće čini splet stubova povezanih žicom. Čokoti vinove loze u prve 3 godine nalaze se u fazi intenzivnog razvoja korenovog sistema i formiranja uzgojnog oblika. Zato je u ovom periodu neophodna stalna nega. Radovi u prvoj godini – Pošto se u proleće prilikom sađenja loze zemlja u vinogradu prilično ugazi, ona se mora prekopati. Ako se to ne učini, zemlja će se osušiti i na površini se stvara kora koja će ubrzo ispucati. Kao direktna posledica pucanja kore javlja se naglo gubljenje zemljišne vlage što u sušnom periodu može vrlo negativno da utiče na prijem loze. U toku vegetacije iz mladog čokota izbiće zeleni lastar. Obično izbija više lastara, ali se ostavljaju samo 2-3 najjača, koji se vezuju uz naslon dok se slabiji uklanjaju. Radovi u drugoj godini – Čim se zemlja u vinogradu dovoljno ocedi i prosuši od zimske vlage, vinograd se odgrće. Čokoti se odgrću od spojnog mesta. U drugoj godini neophodna je i primena hemijskih sredstava radi zaštite od bolesti i štetočina Radovi u trećoj godini– U trećoj godini se obavljaju sve agrotehničke mere kao i u prethodne dve, s tim što se u trećoj godini javlja i prvi ozbljniji rod pa je u jesen potrebno organizovati berbu. Još jedna važna mera, a koja se stalno obavlja u vinogradu jeste rezidba. U našim krajevima najčešće se primenjuju zimska (za vreme zimskog mirovanja) i rana prolećna (za vreme suzenja loze).

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30