Novembar mesec je idealan vremenski period kada treba u vrtu ili na terasi da zasadite bar jednu drvenastu biljku koja produkuje bobice jarkih boja. Pored toga što će osvežiti ambijent, privući će gladne ptičice kojima će tokom zimskih meseci biti ukusna i dragocena hrana.

Kako se približava zima, tako se bašta sve više ogoljava i gubi svoje šarebno ruho, polako se pretvarajući u opusteli ambijent koji če zaobilaziti čak i ptičice. Postoje, međutim, boljke koje baš u jesen nude zrele bobice privlačnih boja, idealnu hranu pticama i sjajan ukras sumornom vrtu. Mnoge od njih tokom proleća i leta produkuju prelepo mirisno cveće koje s jeseni zamenjuju bobice raznovrsnih boja. Ovi plodovi ponekad ostaju na biljci tokom cele zime ne hajući za hladnoću, neki su jestivi, dok su drugi otrovni, ali su njihov šarm i dragocena uloga u bašti - zaista neosporni.

Biljke koje imaju atraktivne bobice su:

Maginja - drvenasta biljka srednje veličine. Zimi izbacuje bele cvetove u obliku grozda, koji na jesen sazrevaju u jestive bobice.

Mahonija - ružičasta zimzelena biljka, koja dostiže visinu i širini od oko 3 m. Pred kraj zime, cveta veoma mirisnim zvezdastim zlatnožutim cvetom, grupisanim u grozdove. Slede jestivi tamnoljubičasti plodovi koji izgledaju kako male masline.

Japanska jabuka KAKI - Drvo poreklom iz Japana, dostiže visinu i do 12 m. Uzgaja se pre svega zbog jednostavnog održavanja, kao i zbog svojih ukusnih bobica, koje su veoma slatke i bogate proteinima i vitaminima, a pojavljuju se u periodu od oktobra do novembra meseca.

Japanska DUNJA - ovo drvo je cenjeno zbog svog ranog cvata. Raste do 2 m visine i produkuje male jestive jabučice (koje, da bi se konzumirale, moraju da se obare).

Ardisia - poreklom je iz Kine. Drvenasta biljka sa cvastima u obliku klipa, koje se kasnije pretvaraju u bobice živih boja. Cvetovi i plodovi mogu da se nađu istovremeno na biljci.

Izvor: Agrobiznis magazin i Magazin cveće i voće

Jagoda se sadi u julu i avgustu iz više razloga i to: u prvoj godini posle sađenja dobijaju se visoki prinosi od 7.000-10.000 kg/ha gajenjem jagode kao jednogodišnje kulture sprečava se širenje virusnih obolenja.

Ali sađenje u ovom periodu zahteva obezbeđivanje živića i navodnjavanje. Za sadnju najčešće se koriste frigo sadnice. Pri sađenju se trebamo držati pravila: ranije posađeni živići daju veće prinose od kasnije posađenih.

Živići posađeni početkom jula daju za 75% veće prinose od živića posađenih krajem avgusta. Što se tiče njivskog gajenja jagode, sadnja se može obaviti u prostim redovima, u pantljikama, u redovima kao i bez redova.

Sadnja u prostim redovima je najpogodnija za veće površine jer omogućuje primenu mehanizacije i olakšava berbu plodova. Razmak sadnje se kreće red od reda 75-105 cm a u redu 20-45 cm.

Sadnja u pantljikama je pogodna u uslovima navodnjavanja i kada se u programu zaštite od korova koriste herbicidi. Pantljike se sastoje od dva ili tri prosta reda. Razmak između pantljika kreće se od 75-105 cm, a odstojanje između redova u pantljici od 20-45 cm, razmak između biljaka u redu takođe je 20-45 cm.

Sadnja u lejama se primenjuje na manjim površinama i na okućnici. Leje treba da su široke 75 – 105 cm a biljke u redu sade se 50 x 30 cm (bujne sorte) ili 40 x 20 cm (slabo bujne sorte).

Sadnja jagode bez reda može se preporučiti za uslove gde preti opasnost od zimskih mrazeva. Živići se sade u prostim redovima s razmakom red od reda 90 – 135 cm, a u redu 45 – 50 cm.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/31/vocarstvo/zasto-je-dobra-letnja-sadnja-jagoda/

Statistika kaže da se godišnje površine umanjuju od dva do osam odsto, premda se potrošnja ne menja: godišnje se po glavi stanovnika pojede oko 100 kilograma krompira. Lane smo ga imali na oko 28.000 hektara i dobili oko pola miliona tona, dok je pre dve i po decenije u našoj zemlji pod krompirom bilo čak 110.000 hektara. U proseku se na hektaru može dobiti od 20 pa do čak 80 tona, u zavisnosti od toga kakvi su godina, kvalitet semena i agrotehnika, s tim što to povrće zahteva navodnjavanje, pa se u setvu ne vredi upuštati ukoliko površine nisu pod zalivnim sistemima.

Povrtari ove zime očekuju solidnu zaradu, lanjska godina bila je dobra, i trenutna cena na veliko im odgovara – kreće se od 34 do 38 dinara kilogram – dok je na pijacama kilogram krompira od 65 do 70 dinara, a u velikim marketima deset do 15 dinara jeftiniji.

Međutim, prilike na tržištu nisu svake godine iste, kao što i prinosi variraju od godine do godine, što povrtari znaju pa to nije razlog zašto se ne seje više krompira.

Predsednik Udruženja povrtara Vojvodine prof. dr Žarko Ilin kaže da povrtare od krompira odvraćaju skupa proizvodnja i nedostatak državnih podsticaja.

Naš i evropski krompir isti
Proizvođač iz Siriga Zelenović kaže da domaći krompir ide u korak s evropskim kvalitetom.

– Ne postoje razlike koje bi naš krompir izdvajale od onoga iz EU pa ga zato bez problema ovde prodajemo stranim trgovinskim lancima i ujedno uspevamo da ispunimo njihove visoke zahteve u pogledu setve, čuvanja i transporta povrća – objašnjava Zelenović.

– Za hektar krompira potrebno je između 4.000 i 5.500 evra pa bi podsticaji bili prava mera da se krompir vrati na naše njive – naglašava prof. dr Žarko Ilin. – U tom pogledu naša država bi trebala samo da se ugleda na razvijene zemlje EU, gde za krompir povrtari dobijaju između 270 i 370 evra po hektaru. U odnosu na to koliko je setva skupa, ti podsticaji nisu veliki, ali su opet nešto u odnosu na 4.000 dinara, koliko država daje domaćim poljoprivrednicima kao podsticaj za biljnu proizvodnju.

Jedan od većih proizvođača Vladimir Zelenović iz Siriga navodi da su potrebni podsticaji za izgradnju hladnjača kakve su dobili voćari.

– Trenutno malo toplije vreme za ovo doba godine ne godi krompiru jer oni koji nemaju odgovarajuće skladište strepe da će proklijati – navodi Zelenović. – Zato bi nam dobrodošli podsticaji za hladnjače namenjene porodičnim gazdinstvima zapremine između 1.500 do 2.000 tona.

On kaže da malobrojni proizvođači uspevaju da pokriju potrebe domaćeg tržišta sve do pred kraj zime, kada nastupaju domaći uvoznici, koji krompirom trguju mesec-dva, dok ne stigne mladi rod.

Nekoliko proizvođača na području Despotova i Pivnica, okuljenih oko Zemljoradničke zadruge „Despotvo–Pivnice”, krompir izvozi kad god se za to ukaže prilika i ujedno pokriva i potrebe ovdašnjeg tršišta.

– Već godinama krompir se seje na 75 hektara – kaže direktor Zemljoradničke zadruge Duško Mijić. – Krompir nije biljka za dve-tri godine, već onaj ko krene da se bavi setvom, zbog skupe proizvodnje mora da planira na duže, desetak i više godina unapred. Proizvodnja je izuzetno skupa, pogotovo uvozno seme i specijalne priključne mašine. Trebaju nam podsticaji za kombajn za sakupljanje krompira, precizne sejalice, jaki traktori, prikolice... Pojedini proizvođači dobijali su subvencije na republičkim i pokrajinskim konkursima za kupovine boks-paleta, ali to nije dovoljno. Potrebni su konkursi namenjeni isključivo povrtarima koji seju krompir, da bi se površine pod tim povrćem uvećale i proizvođači motivisali jer imamo podneblje pogodno da i krompir bude jedan od izvoznih proizvoda.

Z. Delić

www.dnevnik.rs 

Kalendarski, vreme je za jesenju sadnju voća, iako se po vremenskim prilikama ne bi tako reklo. Ipak, temperature iznad proseka za ovo doba godine, i sušni period koji još uvek traje, ne moraju da odlože ove radove. Savete smo potražili od stručnjaka – inžinjera poljoprivrede za voćarstvo i vinogradarstvo zaposlenih u Poljoprivrednoj školi, koja ima i svoje zasade voća.
Ekonomija vršačke Poljoprivredne škole poseduje oko 100 hektara obradivog zemljišta gde je zastupljena ratarska i voćarska proizvodnja, a školski voćnjak i vinograd obuhvataju oko 2 hektara. Zbog produženog miholjskog leta nisu još sprovedene ni sve uobičajene agrotehničke mere, kao što je npr rezidba, jer se čeka mraz da bi biljke počele da odbacuju lišće i uđu u zimsko mirovanje."Faktički, biljke su u stanju kao da je kraj septembra – početak oktobra, lišće je tek počelo da gubi hlorofil i da žuti, i još nije opalo, a rezidbu možemo da vršimo sve do kretanja vegetacije, s tim što moramo da je prekinemo kada temperature padnu na -7 / -8, a posle toga možemo da je nastavimo. Za rezidbu, znači, još nije nikakav problem i imamo dosta vremena, a sadnja bi kalendarski već mogla da se vrši, međutim temperature su takve da mi jednostavno ne možemo još to da radimo", objašnjava profesor Ivan Stanić, diplomirani inženjer poljoprivrede za voćarstvo i vinogradarstvo.

S obzirom na sušni period koji još uvek traje, potrebno je dobro pripremiti i zemljište, ali ako su ti poslovi već obavljeni, a spremne su i sadnice, može se bez problema početi sa sadnjom jabučastog i koštičavog voća.

"Može se saditi ako su pripremljene i sadnice, što podrazumeva da je izvršena defolijacija nekim preparatima na bazi bakra, tako da je list otpao. U tom slučaju biljke su ušle u taj neki period biološkog zimskog mirovanja, i može početi sadnja", navodi direktor škole Srđan Kliska, takođe diplomirani inženjer poljoprivrede za voćarstvo i vinogradarstvo.

Mraz bi ipak trebalo sačekati ukoliko se planira sadnja jezgrastog voća – lešnika, oraha i slično.

"Ako se mora – može da se počne, a ako ljudi imaju vremena i mogu da se organizuju, onda mogu slobodno još malo da sačekaju, jer, kažem, ovo ipak nije baš potpuno normalno vreme za novembar mesec, da su ovako visoke temperature", dodaje Kliska.

U svakom slučaju, buduće višegodišnje zasade bolje je podizati u jesenjem nego u prolećnom roku, a proleće bi možda trebalo da sačekaju oni koji planiraju velike zasade, zbog drugačije pripreme zemljišta.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/da-li-je-vreme-za-jesenju-sadnju-voca_1068331.html

Malina se sadi zrelim izdancima u toku zimskog mirovanja (od novembra do aprila), a popuna zasada može da se obavi zelenim izdancima u drugoj polovini maja ili u junu mesecu i to po oblačnom vremenu. Čim sa sadnica maline otpadne lišće u jesen može se obaviti sadnja.

Jesenja sadnja daje najbolje rezultate, jer posađene sadnice obično ne oskudevaju u vlazi, a koren se razvija u toku toplih zimskih dana. Jesenja sadnja daleko bolja od prolećne, kao i da sadnja maline u kasno proleće može biti nepovoljna jer se uvećavaju pupoljci na korenu, iz kojih će izbiti izdanci, pa prilikom sadnje dolazi do njihovog brojnijeg očenjavanja.

Jesenja sadnja se obavlja nakon stajanja vegetacije, i nije tačno određen datum, već početak jesenje sadnje zavisi od lokaliteta, nadmorske visine, klimatskih uslova date godine… U jesen se vrši sadnja maline zrelim izdancima (sadnice golih žila). Sadnice moraju barem 30 cm da odrvene.

Temperatura prilikom sadnje maline ne treba da bude veća od 7 stepeni, a temperatura zemljišta ne bude ispod tačke mržnjenja. Zbog toga malinjaci posađeni u jesen mnogo dobro kreću u rast i razvoj, te ako se radi o jednogodišnjim sortama daju dobre prinose, ili pak ako se sadi dvogodišnji tip maline daju dobre priraste koji će sledeće godine dati veoma visoke prinose.

Pored toga, sve manje vlage u zemljištu i kasni prolećni topli vetrovi, koji isušuju žilice, mogu biti najčešći uzroci lošeg prijema sadnica. Sadnja u suviše vlažno zemljište dovodi do toga da se zemljište oko sadnice stvrdne u jaku pokoricu, koja ne dozvoljava da se izdanci iz podzemnog pupoljka probiju na površinu. A sadnica maline se primi tek kada izbiju izdanci iz podzemnih pupoljaka.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/10/07/vocarstvo/15688/

 

 

Jagode se mogu gajiti kako na otvorenom tako i u zaštićenom prostoru. Mogu se saditi kao čista kultura ili kao uzrodnica. U našim uslovima jagoda se može gajiti kao višegodišnja kultura (4. godine), ali su jednogodišnji zasadi mnogo bolji od višegodišnjih jer se dobija veći prinos, krupniji plodovi i olakšana je borba protiv korova i bolesti.

Izbor lokacije i priprema zemljišta

Veoma bitna stavka u proizvodnji jagode je izbor lokacije i kvalitetna priprema zemljišta. Prilikom izbora lokacije za podizanje zasada treba voditi računa o ekspoziciji i nagibu terena, kao i o tipu zemljišta na kojima se podiže. Najbolji lokaliteti jesu oni koji su na ravnom terenu, ili sa blagim nagibom, koji su na osunčanim stranama na lakšim strukturnim i dreniranim zemljištima. Nakon izbora lokacije pristupa se pripremi zemljišta. Ako je zemljište zakorovljeno višegodišnjim korovskim biljkama kao što su pirevina, palamida i druge treba ih uništiti pa tek onda saditi jagode. Najefikasniji način za uništavanje korova je unakrasno oranje i primena herbicida. Pre oranja treba rasturiti stajnjak, fosforna i kalijumova đubriva u zavisnosti od hemijske analize zemljišta i samog stanja zemljišta ta količina stajnjaka se kreće od 20-40 t/ha i 200-400 kg/ha mineralnog đubriva. Nakon toga se vrši površinska priprema zemljišta kako bi se ono dovelo u stanje optimalno za sadnju. Kako jagoda ima plitak korenov sistem, zemljište se u površinskom sloju prvo iscrpi i njega treba dovesti u optimalno stanje plodnosti pre sadnje. Jagoda je osetljiva na mnoge bolesti i štetočine tako da se mora voditi računa o predkulturi. Najbolje predkulture su leguminoze, a najnepovoljnije su krompir i paradajz.

Najzastupljeniji vid sadnje danas je na bankovima sa dvorednom ili jednorednom folijom ispod koje se nalazi traka koja služi za navodnjavanje. Folije se postavljaju na unapred utvrđenim redovima. Bankovi su obično široki od 80-100 cm, a unutar njih na foliji se nalaze perforirane rupe na razmacima 20-40 cm. U plastenicima je najčešće dvoredna folija zbog ekonomskih aspekata. Prednosti gajenja jagode u plastenicima su skraćeno vreme sazrevanja plodova i ostvarivanje veće ekonomske koristi kao  i olakšana zaštita. Dimenzije plastenika se kreću od 4-5 m širine, 15-20 m dužine i 1,5-2 m visine.

Sistem gajenja na bankovima

S obzirom na porast tražnje za svežim plodovima jagode tokom cele godine i sve štetnijim uticajem klimatskih faktora (velike količine padavina, pozni prolećni mrazevi i jako sunčevo zračenje), raste i interes proizvođača za pronalažanje uspešnih sistema uzgoja jagode u zaštićenom prostoru

Nega zasada nakon sadnje

Nakon sadnje jagoda nega se sastoji u regulaciji rodnosti, sprečavanju pojave korova, navodnjavanju, ishrani i zaštiti od bolesti i štetočina. Rodnost jagoda se reguliše skidanjem cvetova u prvoj godini i uklanjaju se stolon sa živićima. Ova mera se vrši u više navrata i dokazano je da jagode bez stolona i živića daju veći prinos za 50 %. Sprečavanje pojave korova se vrši primenom herbicida rano u proleće korišćenjem totalnih herbicida između podignutih bankova, uz vođenje računa da ne dođe do zanošenja herbicida na biljku. Kasnije u toku vegetacije se vrši mehaničko uklanjanje korova, plevljenjem.

U plastenicima je ograničena upotreba herbicida, pa se tako koristi samo mehaničko uklanjanje. Intezivna proizvodnja u novije vreme je nezamisliva bez navodnjavanja. Jagoda ima velike zahteve prema vodi, naročito pri velikim prinosima. Ono se vrši preko sistema za zalivanje koji su postavljenji pre sadnje zajedno sa folijom. Ako je izvršeno kvalitetno osnovno đubrenje pre sadnje onda se ishrana svodi na prihranivanje azotnim, fosfornim i kalijumovim đubrivima i to putem fertirigacije – kroz sistem za navodnjavanje i folijarno. Da bi se biljka pravilno razvijala, potrebno je precizno doziranje vode i hraniva u skladu sa fenofazama biljke i sa proizvodnim karakteristikama.

Folijarna prihrana - koja se izvodi preko lista pogona je zato što se može primeniti zajedno sa sredstvima za zaštitu. Ovakva ishrana pomaže brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata i povoljna je zbog brzog dejstva kada pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode.

Pri definisanju orijentacionog programa đubrenja treba prvenstveno imati u vidu potrebe jagode za pojedinim mineralnim elementima u različitim fazama razvoja. Neposredno posle sadnje ili na početku vegetacije treba upotrebljavati đubriva sa naglašenim fosforom zbog stimulisanja ukorenjavanja i obnavljanja aktivnosti korenovog sistema. Preporučuje se primena do 2 puta na 7-10 dana u količini od 1 gr po biljci vodotopivog đubriva.

 

U fazi intenzivnog porasta (formiranje novih listova i pojave cvetnih pupoljaka) u redovnoj ishrani jagode treba koristiti kompleksna mineralna đubriva sa nešto većim sadržajem azota, kao stimulans vegetativnog prirasta. Orijentacioni broj primene đubriva je 2-3 puta u intervalima od 5-7 dana u količini od 1,5 gr po biljci.

 

 

U fenofazi cvetanja, zametanja plodova i intenzivnog rasta plodova povećana je potreba za kalijumom, koji doprinosi boljem kvalitetu plodova u smislu povećanog sadržaja suve materije i šećera ali i intenzivnije obojenosti ploda. U ovoj fenofazi potrebno je koristiti đubrivo sa naglašenim kalijumom koje utiče na ravnomerno nalivanje i zrenje plodova.

Kako bi biljka dostigla pun prinos i rast potrebni su joj makroelementi kao što su kalcijum (Ca) i magnezijum (Mg). U savremenoj proizvodnji gde se vrši intenzivna fertigacija đubrivima treba primenjivati prirodni biostimulator koji sadrži huminske kiseline. Obično su ova sredstva oplemenjivač zemljišta, koji povećava sadržaj humusa, obezbeđuje da blokirani hranljivi elementi iz zemljišta postanu dostupni biljkama, stimulišu razvoj mikroorganizama u zemljištu i pozitivno utiču na razvoj korena. Najbolje je da se primeni jednom do dva puta tokom sezone, prvi put pre ili zajedno sa prvom fertigacijom, a drugi put oko fenofaze promene boje prvih plodova.

 

U narednom broju detaljnije o bolestima jagode.

Izvor: Agrobiznis magazin, pretplata 0692211049, cena za 12 izdanja (godinu dana 1800 dinara). Postarina je ukljucena u cenu!

Rubrika: Voćarstvo

Autor: dipl. inž master Nedeljko Racić

 

 

Kilogram starog krompira i luka prodaje se sada na pijacama za više od stotinu dinara. Ko je posejao prošle godine, sada će dobro zaraditi, mada povrtari kažu da je takvih malo jer je lanjska godina bila sušna pa su prinosi, a i kvalitet, bili slabi.Setva novog krompira i luka je završena pre tri sedmice, a završava se i sejanje drugog povrća.

Još nema zvaničnih podataka o tome koliko će povrtarstvo površina zauzeti ove godine, ali proizvođači kažu da će svega biti manje u brazdama. Razlog nije uvoz povrća ili neodgovarajuće cene domaćeg roda spram troškova ulaganja, već nedostatak radne snage. Na to povrtari već duže ukazuju, žaleći se da su od nekog povrća odustali jer zahteva pojačanu brigu sezonskih radnika, kojih je sada na tržištu radne snage sve manje.

Najpre su u setvu krenuli povrtari u Begeču sa šargarepom – već u februaru. Doduše, ne u većem obimu već na svega desetak odsto površina, od oko 600 hektara koliko bi trebalo da ove godine zauzme to povrće.

- Od ferubara pa do jula šargarepa će se sejati u zavisnosti od toga u kojem periodu povrtari planiraju da je plasiraju na tržište, tokom jula ili u septembru, kaže direktor Zemljoradičke zadruge u Begeču Goran Zec, i navodi da je u proteklih 18 meseci šargarepa imala dobru inocenu: prva klasa je koštala od 30 do 40 evrocenti kilogram, pa je to razlog zašto će u Begeču pod šargarepom ove godine biti bezmalo stotinu hektara više nego u 2018.

Kao svake godine, svega pomalo posejao je povrtar iz Gospođinaca Dušan Petrović.

- Paprika će ići u izvoz, ali na inotržište će dospeti iz druge ruke, kaže Petrović. On neće ovog proleća sejati plavi patlidžan jer nema radne snage da ga neguje. Lane je, veli, cena kupusa bila solidna pa će ga posejati i ove godine. Koliko će čega posejati već zna pa će tako umesto patlidžana posejati više paprike jer ima unapred poznatog kupca.

Jedan od većih proizvođača krompira Branislav Zelenović iz Siriga kaže da je uvozno seme krompira ove godine skupo – 1,1 evro, pa je to razlog zašto će ove godine biti posejano manje krompira.

Krompir je posejan, ali malo s originalnim semenom već iz druge i treće reprodukcije, kaže Zelenović, i dodaje da je „krompirašima”, da bi sve bilo kako treba, potrebno 6.000 do 7.000 evra po hektaru.

U okolini Subotice posejano je dosta krompira jesenas pa će mladog uskoro biti dosta u veletržnicama, kaže naš sagovornik.

On se nada da će stići pre uvoznog i da će se proizvođačima trud isplatiti u pogledu cene.U Zemljoradničkoj zadrugi „Zlatno zrno” u Gložanu, koja okuplja 13 zadrugara i veliki broj kooperanata, posejani su industrijska paprika za poznatog kupca, luk i drugo povrće na 230 hektara, a kakvi će prinosi biti, zavisi od toga kakva će biti klima.

Prošla godina bila je godina luka, a kakav će on biti ove godine, znaćemo u avgustu kada ga budemo vadili; mi smo ga posejali na 20 hektara, rekla je direktorka Maja Žilai, nadodeći da krompir uopšte ne seju, premda razmišljaju i o toj setvi, ali tek dogodine.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/povrtari-krenuli-u-ovogodisnu-setvu-13-04-2019

U poslednje vreme voćarska proizvodnja u Srbiji beleži značajan rast. Na ovoj listi prednjače lešnik i orah, a tu su i jagode koje zbog brzog povrata novca predstavljaju zanimljivu investiciju. Ipak u ovakve investicije treba ulaziti sa oprezom, ukoliko niste imali iskustva, naročito sa ovom kulturom, jer je njena proizvodnja veoma intenzivna, a najosetljivija je u vreme sadnje i berbe. Kada je reč o sadnji, pre svega treba voditi računa o tome od koga kupujete sadni materijal, a zatim i kome ćete prodati vaše voće. Kada je reč o sadnom materijalu raspitajte se među proizvođačima kakva su njihova iskustva i da li mogu da vam preporuče nekog proizvođača, bilo da ste se odlučili da sadnice kupite iz nekog proizvodnog zasada, ili je reč o sertifikovanom sadnom materijalu. Mada ćete u
svakoj literaturi pronaći informaciju da ne treba kupovati sadnice iz zasada, mi se sa tim u potpunosti ne možemo složiti. Prevaranti ili mešetari nalaze se svuda pa i među „renomiranim kućama“. Neki se čak ne stide ni svog univerzitetskog obrazovanja i zvanja, pa su i u stanju da vam se kunu u decu uprkos činjenici da prodaju loš sadni materijal. O takvim naravima naših „biznismena“ neka se bave neki drugi, a mi smo tu da vam ukažemo na realne probleme.

Sadni materijal kupite od nekoga sa kim su drugi proizvođači imali pozitivna iskustva i dobro pogledajte svaku isporučenu kutiju, gajbicu i slično. Promašaji, naročito tokom letnje sadnje, teško se mogu nadoknaditi, a očekivani rod biće značajno manji. Što se tiče izbora sorte, nemojte uzeti onu koja se vama dopada, već onu koju možete da prodate na tržištu. Ako vam traže krupnu jagodu izaberite Albu, Džoli ili Roksanu, a ukoliko želite da imate ranu jagodu, nešto sitniju, ali izuzetno ukusnu, posadite Kleri. Kompromis između ova dva može biti Kvineliza. U pogledu nege jagoda obratite pažnju
na navodnjavanje. Ukoliko imate zasad koji je na foliji odmah posle sadnje svakog reda uključite sistem za navodnjavanje. Na vodi nemojte štedeti, naročito ako je letnja sadnja u pitanju. Obezbedite vašim jagodama i navodnjavanje iz vazduha odnosno, rasprskivačima. To će jagodi obezbediti mnogo pogodnije uslove za prijem, a samim tim kasnije ćete imati veći uspeh u proizvodnji. Nedelju dana nakon sadnje počnite sa prvom prihranom i to sa đubrivima koja imaju više fosfora a kasnije primenite i azotna đubriva, kako folijarno tako i kroz sistem za navodnjavanje. Pred kraj sezone
kroz sistem za navodnjavanje primenjuju se kalijumova đubriva, uz istovremenu upotrebu akaricida i insekticida. Jedna od zabluda kada je u pitanju proizvodnja jagoda, jeste i to da se sprovodi veliki
broj prskanja i prekomerna upotreba hemijskih sredstava. U poređenju sa drugim kulturama uz pravilnu agrotehniku i primenu savremenih metoda borbe protiv bolesti i štetočina, proizvodnju jagode
prati svega tri do četri osnovna tretmana zaštite.
Berba jagode je posao koji treba da radite sa iskusnim ljudima bez kompromisa, tako što ćete razvrstavati jagode u skladu sa klasom kojoj pripadaju. Zrela jagoda treba da je čvrsta, zdrava, potpuno ili 99% obojena, a u odnosu na kvalitet razlikujemo tri klase: ekstra kvalitet smatra se da imaju krupni, lepo obojeni i ujednačeni plodovi, sortno čisti, sa peteljkom, ručno obranom. Maksimalno je dozvoljeno da u ovakvim pakovanjima bude 5% prve klase. Što se tiče prve klase one trebaju da su sličnih osobina, s tim što se dozvoljava da bude 10% plodova koji odgovaraju drugoj klasi. Razlika između prve i druge klase je u tome što druga klasa ima neujednačene plodove u pogledu oblika ali i dalje plodovi moraju biti čisti, zreli i u ovoj klasi kvaliteta dozvoljava se da bude 20% prezrelih plodova. Važno pravilo je da jagodu ne treba brati odmah posle kiše jer je tada velika vlažnost i plod brzo truli. Pune gajbice odmah sklanjati u hladovinu ili rashlađenu prostoriju. Za jedan hektar intenzivnog zasada jagode berbu može da izvede 10 do 15 radnika, od kojih jedan treba da se bavi isključivo organizacijom rada berača i kontrolom kvaliteta rada. Pakovanja koja se koriste treba da budu higijenski čista i što atraktivnijeg izgleda. Ukoliko je jagoda namenjena za maloprodaju na domaćem tržištu poželjnije je pakovati u manje pakovanje. U zavisnosti od vremenskih prilika berba jagode u Srbiji počinje oko prvog maja.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31