Kilogram starog krompira i luka prodaje se sada na pijacama za više od stotinu dinara. Ko je posejao prošle godine, sada će dobro zaraditi, mada povrtari kažu da je takvih malo jer je lanjska godina bila sušna pa su prinosi, a i kvalitet, bili slabi.Setva novog krompira i luka je završena pre tri sedmice, a završava se i sejanje drugog povrća.

Još nema zvaničnih podataka o tome koliko će povrtarstvo površina zauzeti ove godine, ali proizvođači kažu da će svega biti manje u brazdama. Razlog nije uvoz povrća ili neodgovarajuće cene domaćeg roda spram troškova ulaganja, već nedostatak radne snage. Na to povrtari već duže ukazuju, žaleći se da su od nekog povrća odustali jer zahteva pojačanu brigu sezonskih radnika, kojih je sada na tržištu radne snage sve manje.

Najpre su u setvu krenuli povrtari u Begeču sa šargarepom – već u februaru. Doduše, ne u većem obimu već na svega desetak odsto površina, od oko 600 hektara koliko bi trebalo da ove godine zauzme to povrće.

- Od ferubara pa do jula šargarepa će se sejati u zavisnosti od toga u kojem periodu povrtari planiraju da je plasiraju na tržište, tokom jula ili u septembru, kaže direktor Zemljoradičke zadruge u Begeču Goran Zec, i navodi da je u proteklih 18 meseci šargarepa imala dobru inocenu: prva klasa je koštala od 30 do 40 evrocenti kilogram, pa je to razlog zašto će u Begeču pod šargarepom ove godine biti bezmalo stotinu hektara više nego u 2018.

Kao svake godine, svega pomalo posejao je povrtar iz Gospođinaca Dušan Petrović.

- Paprika će ići u izvoz, ali na inotržište će dospeti iz druge ruke, kaže Petrović. On neće ovog proleća sejati plavi patlidžan jer nema radne snage da ga neguje. Lane je, veli, cena kupusa bila solidna pa će ga posejati i ove godine. Koliko će čega posejati već zna pa će tako umesto patlidžana posejati više paprike jer ima unapred poznatog kupca.

Jedan od većih proizvođača krompira Branislav Zelenović iz Siriga kaže da je uvozno seme krompira ove godine skupo – 1,1 evro, pa je to razlog zašto će ove godine biti posejano manje krompira.

Krompir je posejan, ali malo s originalnim semenom već iz druge i treće reprodukcije, kaže Zelenović, i dodaje da je „krompirašima”, da bi sve bilo kako treba, potrebno 6.000 do 7.000 evra po hektaru.

U okolini Subotice posejano je dosta krompira jesenas pa će mladog uskoro biti dosta u veletržnicama, kaže naš sagovornik.

On se nada da će stići pre uvoznog i da će se proizvođačima trud isplatiti u pogledu cene.U Zemljoradničkoj zadrugi „Zlatno zrno” u Gložanu, koja okuplja 13 zadrugara i veliki broj kooperanata, posejani su industrijska paprika za poznatog kupca, luk i drugo povrće na 230 hektara, a kakvi će prinosi biti, zavisi od toga kakva će biti klima.

Prošla godina bila je godina luka, a kakav će on biti ove godine, znaćemo u avgustu kada ga budemo vadili; mi smo ga posejali na 20 hektara, rekla je direktorka Maja Žilai, nadodeći da krompir uopšte ne seju, premda razmišljaju i o toj setvi, ali tek dogodine.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/povrtari-krenuli-u-ovogodisnu-setvu-13-04-2019

U poslednje vreme voćarska proizvodnja u Srbiji beleži značajan rast. Na ovoj listi prednjače lešnik i orah, a tu su i jagode koje zbog brzog povrata novca predstavljaju zanimljivu investiciju. Ipak u ovakve investicije treba ulaziti sa oprezom, ukoliko niste imali iskustva, naročito sa ovom kulturom, jer je njena proizvodnja veoma intenzivna, a najosetljivija je u vreme sadnje i berbe. Kada je reč o sadnji, pre svega treba voditi računa o tome od koga kupujete sadni materijal, a zatim i kome ćete prodati vaše voće. Kada je reč o sadnom materijalu raspitajte se među proizvođačima kakva su njihova iskustva i da li mogu da vam preporuče nekog proizvođača, bilo da ste se odlučili da sadnice kupite iz nekog proizvodnog zasada, ili je reč o sertifikovanom sadnom materijalu. Mada ćete u
svakoj literaturi pronaći informaciju da ne treba kupovati sadnice iz zasada, mi se sa tim u potpunosti ne možemo složiti. Prevaranti ili mešetari nalaze se svuda pa i među „renomiranim kućama“. Neki se čak ne stide ni svog univerzitetskog obrazovanja i zvanja, pa su i u stanju da vam se kunu u decu uprkos činjenici da prodaju loš sadni materijal. O takvim naravima naših „biznismena“ neka se bave neki drugi, a mi smo tu da vam ukažemo na realne probleme.

Sadni materijal kupite od nekoga sa kim su drugi proizvođači imali pozitivna iskustva i dobro pogledajte svaku isporučenu kutiju, gajbicu i slično. Promašaji, naročito tokom letnje sadnje, teško se mogu nadoknaditi, a očekivani rod biće značajno manji. Što se tiče izbora sorte, nemojte uzeti onu koja se vama dopada, već onu koju možete da prodate na tržištu. Ako vam traže krupnu jagodu izaberite Albu, Džoli ili Roksanu, a ukoliko želite da imate ranu jagodu, nešto sitniju, ali izuzetno ukusnu, posadite Kleri. Kompromis između ova dva može biti Kvineliza. U pogledu nege jagoda obratite pažnju
na navodnjavanje. Ukoliko imate zasad koji je na foliji odmah posle sadnje svakog reda uključite sistem za navodnjavanje. Na vodi nemojte štedeti, naročito ako je letnja sadnja u pitanju. Obezbedite vašim jagodama i navodnjavanje iz vazduha odnosno, rasprskivačima. To će jagodi obezbediti mnogo pogodnije uslove za prijem, a samim tim kasnije ćete imati veći uspeh u proizvodnji. Nedelju dana nakon sadnje počnite sa prvom prihranom i to sa đubrivima koja imaju više fosfora a kasnije primenite i azotna đubriva, kako folijarno tako i kroz sistem za navodnjavanje. Pred kraj sezone
kroz sistem za navodnjavanje primenjuju se kalijumova đubriva, uz istovremenu upotrebu akaricida i insekticida. Jedna od zabluda kada je u pitanju proizvodnja jagoda, jeste i to da se sprovodi veliki
broj prskanja i prekomerna upotreba hemijskih sredstava. U poređenju sa drugim kulturama uz pravilnu agrotehniku i primenu savremenih metoda borbe protiv bolesti i štetočina, proizvodnju jagode
prati svega tri do četri osnovna tretmana zaštite.
Berba jagode je posao koji treba da radite sa iskusnim ljudima bez kompromisa, tako što ćete razvrstavati jagode u skladu sa klasom kojoj pripadaju. Zrela jagoda treba da je čvrsta, zdrava, potpuno ili 99% obojena, a u odnosu na kvalitet razlikujemo tri klase: ekstra kvalitet smatra se da imaju krupni, lepo obojeni i ujednačeni plodovi, sortno čisti, sa peteljkom, ručno obranom. Maksimalno je dozvoljeno da u ovakvim pakovanjima bude 5% prve klase. Što se tiče prve klase one trebaju da su sličnih osobina, s tim što se dozvoljava da bude 10% plodova koji odgovaraju drugoj klasi. Razlika između prve i druge klase je u tome što druga klasa ima neujednačene plodove u pogledu oblika ali i dalje plodovi moraju biti čisti, zreli i u ovoj klasi kvaliteta dozvoljava se da bude 20% prezrelih plodova. Važno pravilo je da jagodu ne treba brati odmah posle kiše jer je tada velika vlažnost i plod brzo truli. Pune gajbice odmah sklanjati u hladovinu ili rashlađenu prostoriju. Za jedan hektar intenzivnog zasada jagode berbu može da izvede 10 do 15 radnika, od kojih jedan treba da se bavi isključivo organizacijom rada berača i kontrolom kvaliteta rada. Pakovanja koja se koriste treba da budu higijenski čista i što atraktivnijeg izgleda. Ukoliko je jagoda namenjena za maloprodaju na domaćem tržištu poželjnije je pakovati u manje pakovanje. U zavisnosti od vremenskih prilika berba jagode u Srbiji počinje oko prvog maja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Lukovice su grupa najatraktivnijih i najrazličitijih biljaka u našoj bašti. Gotovo je nemoguće opisati svu raznolikost u veličini, boji, mirisu, ili obliku njihovog cveta. Spadaju u vrste koje je lako uzgajati, lako se prilagođavaju novoj sredini, a kad ih jednom posadimo pojavljivaće se iznova, godinama bez posebne nege. Mesta na kojima se sade lukovice u bašti nisu ograničena. One mogu rasti u saksijama, lejama sa sezonskim cvećem, ili sa perenama, ispod drveća, ili na travnjacima stvarajući "divlji" efekat bašte. Većini lukovica odgovaraju sunčane pozicije i dobro drenirano zemljište. Vrste niskog rasta najbolje je saditi po ivicama leja, ili u „kamenim“ baštama, dok je za visoke vrste namenjena sredina, ili zadnji deo leje. Ipak, pošto pravila postoje da bi se ponekad kršila, tako se i lukovice uspešno gaje i kombinuju na više mesta, u skladu sa željama.

Izbor lukovica

Prilikom kupovine obratite pažnju na izbor. Lukovice ne smeju da budu oštećene, ili proklijale. Trebalo bi da budu čvrste i sočne. Ukoliko ne sadite istog dana kada ste ih kupili, obavezno ih ostavite na tamnom, provetrenom i hladnom mestu bez mraza, jer vlaga može izazvati gljivična oboljenja.

Veoma je važan dobar odabir sorti i vrsta. Obično je na ambalaži označeno vreme cvetanja (rane i kasne sorte). Kod lala je ovo veoma važno, jer se može desiti da neke precvetaju dok druge tek pokazuju pupoljke. To odaje sliku neuredne leje. 

Krokusi uglavnom cvetaju veoma rano, čim se povuku poslednji ostaci snega. Malo posle njih pojaviće se i muskari sa prelepim plavim cvetovima. Lale i narcisi “pratiće” ove cvetove samo ako je reč o ranim sortama. Što se tiče zumbula oni se veoma dobro kombinuju sa kasnim sortama lala i duplih narcisa.

Zemljište za sadnju lukovica, tako što će te ga prekopati na dubinu ašova, zatim rasturite humusno đubrivo, zemljište isitnite i izgrabuljajte. Na ovako pripremljenom zemljištu kopaju se rupe za sadnju. Velike lukovice se sade pojedinačno, a to je najlakše uraditi pomoću specijalne sadiljke za lukovice koja ima obeleženu skalu za dubinu sadnje. Više manjih lukovica najbolje je posaditi u specijalnu korpu. Stavite je u iskopanu rupu i napunite je zemljom do potrebne visine. Zatim poređajte lukovice i zatrpajte preostalom zemljom. Na dnu iskopane rupe obavezno stavite sloj peska, rizle, ili sitnog šljunka. Lukovice treba pokriti lišćem, ili slamom da bi se zaštitile od izmrzavanja.

Lukovice koje cvetaju u proleće sade se u jesen. Septembar je idealno vreme za sađenje: ljiljana, visibabe, carske krune… Tokom septembra i oktobra možete saditi: krokus, lale, zumbul, narcis, preslicu, mrazovac, iksiju... Posadite lukovice na dubinu koja je dva puta veća od njenog prečnika. Osim veličine lukovice, i tip zemljišta utiče na dubinu sadnje. U peskovitom sade se dublje, a u glinovitom pliće. Preporučena dubina sadnje za: krokuse i preslicu je od 5 do 7 cm, iksiju 7 cm, lale koje rastu nisko 10 cm, a visoke 15 cm, za zumbule od 10 do 15 cm, narcise od 10 do 20 cm, ljiljane od 15 do 25 cm, visibabe od 4 do 8 cm, carsku krunu 25 cm. Idealno rastojanje između dve biljke odgovara polovini njihove visine, znači od 3 do 5 cm za male i od 30 do 50 cm za velike vrste.

Nove sorte

Božur lale (miks nekoliko sorti Tulip Abigail, T. Angelique, T. Miranda). Visine su od 45 do 55 cm. Predlažemo paletu boja od jarko crvene i ljubičaste do šarmantno roze.

Lala “monsela” visine je 30 cm. Raskošni cvet ove žute, duple, rane lale privukao je pažnju poznatih svetskih baštovana.

Lala “Carousell” belih latica i iskrzanih ivica spada u red visokih lala. Visine je do 65 cm.

Lala “Double beauty of Apeldoorn“ poraste do 55 cm, dok je lala „Candy Corner“ za deset cm kraća. Latice su boje kajsije sa širokim crvenim obodom. Cveta do početka leta.

Lala “Lasting Love“ najelegantnija je među ljiljan lalama. Rubin crveni cvetovi izdvajaju je i čine je “kraljicom maja”. Visine je od 45 do 60 cm.

Izvor: www.novosti.rs

 

Najlepše vrste jesenjeg drveća

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3157-najlepse-vrste-jesenjeg-drveca

 

Gajenje vinove loze i proizvodnja vina u našoj zemlji imaju veoma dugu tradiciju. Osamdesetih godina Srbija je imala oko 100.000 hektara pod vinogradima i izvozila je vina u vrednosti od preko 50 miliona dolara. Međutim tokom devedesetih godina, kada smo kao zemlja bili izloženi atipičnim procesima i vinogradarstvo je kao i druge oblasti doživelo krah. Poslednjih godina, možemo reći da se vinogradarstvo vraća na staze uspeha, i to pre svega zahvaljujući snažnoj kampanji ministarstva poljoprivrede koje podstiče investicije u ovu oblast. Ta podrška ogleda se pre svega u subvencijama i to za lozne kalemove u iznosu 100 %, a za opremu u vinogradarstvu u iznosu od 50%. Takođe vina sa geografskim poreklom sada su zaštićena izdavanjem evidencionih markica. Naravno da troškovi podizanja vinograda nisu mali, jer po jednom hektaru potrebno je izdvojiti između 17.000 i 20.000 evra. Uz činjenicu da se prvi rod dobija tek u trećoj godini potrebno je i strpljenje, ali se nakon toga višestruko isplati. A šta je potrebno znati da bi se podigao vinograd? Pri podizanju vinograda faktori koji imaju odlučujući uticaj na vinovu lozu su svakako klima i zemljište. Klimu određenog područja čine: temperatura, vlaga, vetar i broj sunčanih dana tokom godine. Za uspešnu proizvodnju grožđa najpovoljniji su rejoni sa umerenom klimom. Temperatura je važan činilac za rast i razvoj vinove loze. Ali potrebna količina temperature zavisi od fenofaze u kojoj se loza nalazi. . Pri pupljenju optimalna temperatura je između 10 i 20 OC. Za intenzivan razvoj vinove loze i razvoj okaca potrebna je između 25 i 30 oC. Temperatura niža od +15 oC izaziva usporen rast odnosno cvetanje. Najpovoljnija temperatura za razvoj i sazrevanje bobica grožđa je između 28 i 32 oC, a pri vrednosti ispod 14 oC sazrevanje se usporava. Vlaga je značajna za vinovu lozu jer se pomoću nje transportuju neorganske materije od korena do lišća. Na normalan razvoj veliki uticaj ima i vlaga koja se nalazi u vazduhu u vidu vodene pare. Najpovoljnija vlažnost vazduha je od 70%-80%. Za vegetaciju vinove loze bitna je i količina padavina i kako su one raspoređene tokom godine. U našim uslovima optimalna količina padavina je od 600-800 mm godišnje. Vetar može delovati povoljno ili nepovoljno na razvoj i porast vinove loze. Laki i blagi vetrovi omogućavaju mešanje vazduha kao i lakše i brže sušenje lišća posle kiše, umanjujući time opasnost od gljivičnih oboljenja. S druge strane jaki vetrovi su štetni, jer lome mlade lastare, naglo rashlađuju vazduh, izazivaju hladne kiše, isušuju zemljište, pojačavaju sušu, i povređuju lozu. Svetlost. Vinova loza je izrazito heliofilna biljka, (heliofilan-onaj koji voli svetlost). Ona koristi dve vrste svetlosti, i to direktnu sunčevu svetlost i rasutu, odnosno difuznu. Difuzna svetlost je ona koja se odbija od zemlje ili drugih predmeta. Da bi se obezbedili povoljni uslovi za životne procese vinove loze neophodno je 1200-2000 sati Sunčevog sjaja godišnje. Zemljište utiče na vinovu lovu pre svega svojim mehaničkim i hemijskim sastavom. Veći prosečni prinosi se postižu na dubljim i plodnim zemljištima, ali je procenat šećera u grožđu niži. Na lakšim, propusnim i krečnim zemljištima ostvaruje se manji prinos, ali je kvalitet grožđa i vina daleko bolji. Na zemljištu određenom za sadnju vinove loze mora se pre sađenja izvršiti niz agrotehničkih i meliorativnih mera. Tu se pre svega misli na: krčenje, rigolovanje, odvodnjavinje i navodnjavanje, nivelisanje i đubrenje. Kao najbolji položaj za vinovu lizu smatra se blaga kosina sa južnom i jugozapadnom ekspozicijom i nadmorskom visinom od 100 do 400 m. Sadnja i nega vinove loze Sama sadnja znači odabir željenog sortimenta, utvrđivanje optimalnog vremena i dubine sadnje i razmaka između loznih kalemova. Što se tiče vremena sadnje ona se vrši u proleće i jesen. Mada je kod nas zastupljenija prolećna koja traje od polovine marta do druge polovine aprila. Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, na težim, lozni kalemovi se sade na dubini od 30 do 40 cm, a na lakim, propusnim zemljištima na dubini 60-80 cm. Razmak između loznih kalemova je 1-1,5 m u redu i 2-3 m između redova, što znači da je po hektaru potrebno između 2500 i 3500 sadnica. Naravno lozu je nemoguće gajiti bez naslona jer se tad slabo razvija i napadaju je razne bolesti. Naslon najčešće čini splet stubova povezanih žicom. Čokoti vinove loze u prve 3 godine nalaze se u fazi intenzivnog razvoja korenovog sistema i formiranja uzgojnog oblika. Zato je u ovom periodu neophodna stalna nega. Radovi u prvoj godini – Pošto se u proleće prilikom sađenja loze zemlja u vinogradu prilično ugazi, ona se mora prekopati. Ako se to ne učini, zemlja će se osušiti i na površini se stvara kora koja će ubrzo ispucati. Kao direktna posledica pucanja kore javlja se naglo gubljenje zemljišne vlage što u sušnom periodu može vrlo negativno da utiče na prijem loze. U toku vegetacije iz mladog čokota izbiće zeleni lastar. Obično izbija više lastara, ali se ostavljaju samo 2-3 najjača, koji se vezuju uz naslon dok se slabiji uklanjaju. Radovi u drugoj godini – Čim se zemlja u vinogradu dovoljno ocedi i prosuši od zimske vlage, vinograd se odgrće. Čokoti se odgrću od spojnog mesta. U drugoj godini neophodna je i primena hemijskih sredstava radi zaštite od bolesti i štetočina Radovi u trećoj godini– U trećoj godini se obavljaju sve agrotehničke mere kao i u prethodne dve, s tim što se u trećoj godini javlja i prvi ozbljniji rod pa je u jesen potrebno organizovati berbu. Još jedna važna mera, a koja se stalno obavlja u vinogradu jeste rezidba. U našim krajevima najčešće se primenjuju zimska (za vreme zimskog mirovanja) i rana prolećna (za vreme suzenja loze).

Voće se sadi u jesen i u proleće. Jesenja sadnja je mnogo bolja od prolećne. Sadnjom u jesen se izbegavaju mnogi radovi koji se moraju izvesti da bi se sadnice sačuvale u zdravstveno ispravnom stanju do proleća. Ako se sadnja obavi u jesen, skraćuje se manipulacija izvađenim sadnicama, od vađenja do sađenja, izbegava trapljenje i čuvanje do proleća, nema štete u trapu od štetnih glodara, izbegava se sušenje korena, smanjuju troškovi manipulacije. Mali broj proizvođača pravilno postupa sa sadnicama od vađenja do sađenja, tako da se dešava da se zdrava i ispravna sadnica, često, upropasti, a najosetljivije je jagodasto voće. Ako se sadnice pravilno ne pripreme za transport, može doći do njihovog isušivanja i obavezno je da se posle dužeg transporta sadnice navlaže vodom, bilo da se sadnice sade ili trape. Sadnice se ne smeju ostavljati van trapa na vetru, mrazu ili suncu jer će se na taj način upropastiti i najkvalitetnija i najzdravija sadnica. Takvim sadnim materijalom se ne preporučuje podizanje zasada, jer će prijem biti loš, pa ćemo morati raditi dosađivanje. Jesenjom sadnjom se ovi problemi izbegavaju pa je procenat prijema veoma visok i uglavnom nije potrebno zalivati posađene biljke, sem ove koja je ekstremno suva godina, jer dobiju dovoljno vode tokom zimskog perioda. Voćne sadnice posađene u jesen se tokom zimskih meseci 'uhvate' za zemljište i koren sa prvim lepim danima u proleće, šalje hranu u nadzemni deo biljke i biljka bolje i brže napreduje. Prolećnom sadnjom se sadnice mnogo iscrpljuju, jer koren u trapu koristi dosta rezervne hrane iz debla za zarašćivanje rana koje su nastale vađenjem iz rastila i obnavljanje žilica korena koji je neminovno pokidan prilikom vađenja. Takođe, prilikom vađenja sadnica iz trapa, sadnice dolaze u kontakt sa prolećnim suncem i može doći do isušivanja korena. Posle prolećne sadnje, koren sadnice mora prvo da stvori tanke žilice – sisaljke i da se učvrsti za zemlju, pa je momenat kretanja dosta kasniji nego kod jesenje sadnje. Iz svega gore pomenutog se vidi da je jesenja sadnja daleko bolja i isplativija. Savetujemo proizvođače voća, da uvek kad je to moguće i kad vremenski uslovi dozvoljavaju, svoje nove zasade podižu u jesen, i da ako je godina suva kao ova, zaliju svaku posađenu sadnicu sa bar 10 l. vode. Sadnja voća u jesen se može izvoditi sve dok se temperatura vazduha ne spusti ispod nule i zemljište zamrzne.

Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške.

Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina.

Za uzgajanje dunje, od velikog su značaja dubina i struktura zemljišta. S obzirom na to, da dunja ima dobru razvijenu korenovu mrežu, pogodno je da zemljište ima što dublji sloj.

Zemljište sa visokom podzemnom vodom (višom od 120 do 150 cm), nepovoljnim toplotnim i vazdušnim režimom, nije podesno za gajenje dunje. Zemljište treba da bude rastresito i propustljivo.

 

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina za mesec septembar, koji će biti u prodaji od 15. septembra. 

 

Stručnjaci savetuju kako da odaberete pravu sortu:

 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2906-strucnjaci-savetuju-kako-da-odaberete-pravu-sortu

 

Pre samog obeležavanja mesta, gde sadnica treba da se zasadi, mora prethoditi razmeravanje površine. To je posao, koji pri većim površinama treba poveriti geometru, koji će pomoću svojih instrumenata razmeriti površinu, izvršiti parcelaciju i utvrditi mesta za prvi red voćaka. Ukoliko su u pitanju manje površine, razmeravanje se može vršiti pomoću krsta za viziranje, pantljikom ili kanapom sa obeleženim mestima.

Vizir motke se koristi pomoću okvira, koji će biti u obliku kvadrata, trougla ili pravougaonika. Dva ili više radnika rukuju okvirom i na uglovima zabadaju kočiće, radi obeležavanja mesta za sadnicu. Sadnice ne treba saditi uz samu ogradu, već ostaviti prostor dužine polovine međurednog rastojanja ili veće, ukoliko je potreban prolaz mašine.

Razmeravanje se vrši u dva pravca: sever – jug, koji omogućava najbolje osvetljavanje stabala i pravac, koji je pod pravim uglom u odnosu na prvi. Za određivanje prvog pravca, koristi se kompas. Obeležavanje mesta za sadnju, vrši se pomoću malih kočića, trakom, letvicama ili sličnim materijalom, koji treba da traje, dok se sađenje ne završi. Mogu se koristiti i pritke, gde se posađene sadnice vezuju za njih.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust.

Da li je proizvodnja borovnica šansa ili zabluda? Kolika je vrednost izvoza borovnice? Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2716-borovnica-sansa-ili-zabluda

Gde može da se gaji borovnica? Da li se može gajiti i u saksiji? Pogledajte školski primer iz prakse! Plantaža visoko-žbunaste borovnice, u Brestoviku nadomak Beograda, na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2705-gde-moze-da-se-gaji-borovnica

 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30