I tokom zime voćari imaju pune ruke posla. Njihove brige oko sadnica ne prestaju ni onda kada pada sneg već se povećavaju. Umesto da sede kući oni obilaze zasade i bore se zečevima i glodarima koji nanose štete mladim sadnicama. Postoji niz repelenata za odbijanje zečeva, neki od njih su kućne izrade kao na primer mešavina krvi i belog luka sa čime se tope krpe i omotavaju oko sadnice ili pak mažu
sadnice, ili na primer krečenje stabala.

Ovog puta ćemo vam predstaviti malo drugačiji sistem zaštite koji se na terenu pokazao dobar. Razviti rolnu mrežice, makazama iseći traku širine oko 20 cm zavisno od debljine sadnice, izrezanu traku staviti oko sadnice uzduž i heftalicom spojiti rubove mrežice.

Izvor: Agrobiznis magazin

U okviru realizacije Programa raspodele i korišćenja podsticajnih sredstava Kancelarije za KiM za razvoj poljoprivrede na području Kosova i Metohije, zamenik direktora Kacelarije i predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Dušan Kozarev i Zoran Todić podelili su u Leposaviću nešto više od 95 hiljada sadnica voća i začinskog bilja. Uslove konkursa ispunilo je 92 poljoprivredna gazdinstva čija će imanja biti bogatija za kvalitetne sadnice šljiva, jabuka, krušaka, borovnica, lešnika, višanja, oraha, dunja, malina, kupina i origana, a čija vrednost iznosi 18.646.485,00 dinara.

- Ovo je put na kojem nas predvodi predsednik Republike i Vlada Srbije, a koji ima za cilj da država Srbija institucionalno, finansijski i organizaciono bude sve prisutnija u svakoj pori života našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Dela i rezultati koje postižemo pokazuju da to nije samo priča, ideja i lepa namera, već realnost – rekao je zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev.

On je dodao da je ovo samo prvi vid pomoći koji se deli poljoprivrednicima na Kosovu i Metohiji i najavio da će vrlo brzo biti podeljena i poljoprivredna oprema i mehanizacija, zašta je samo za opštinu Leposavić izdvojeno oko 22 miliona dinara.

- Cilj nam je da po najsavremenijim evropskim i svetskim standardima, ovde podno Kopaonika, pretvorimo potencijal ovog kraja u nešto čime ćemo se ponositi. Zato je i formirana radna grupa, sastavljena od eminentnih stručnjaka iz oblasti poljoprivrede i voćarstva koji će u svakom momentu biti na usluzi našim poljoprivrednicima – rekao je Kozarev i dodao:

- Na taj način ćemo, na simboličan način, sve one koji zveckaju oružjem, prete sukobima i represijom pobediti radom, trudom, jedinstvom, slogom i vrednoćom - zaključio je Dušan Kozarev.

Prvi čovek opštine Leposavić Zoran Todić zahvalio je svima onima koji su prepoznali potrebu da pomognu stanovništvu ove najsevernije opštine u pokrajini.

- Opština će i u narednom periodu pomagati naše poljoprivredne proizvođače, jer potencijala za razvoj voćarastva na ovim prostorima ima. To će se ogledati i u obezbeđivanju sredstava za gradnju otkupnih stanica, hladnjača i sušara kako bi proizvođači imali gde da plasiraju svoje proizvode – rekao je Todić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:759290-Vocarima-u-Leposavicu-podeljeno-vise-od-95000-sadnica

Priprema zemljišta za sađenje voćnih sadnica obuhvata niz mera, gde se na prvom mestu nalazi čišćenje od kamenja, panjeva, žila, šumskog drveća ili starih voćaka. Vađenje panjeva se može obaviti ručno ili uz pomoć mehanizacije.

Nakon toga, nadovezuje se ravnjanje, odnosno nivelisanje određene površine. Kako bi se ublažila erozija, na površinama oštrijeg reljefa, prave se kanali za oticanje vode. Kisela zemljišta podležu procesu kalcifikacije. Na zemljištima sa visokom podzemnom vodom, treba pristupiti drenaži.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

DUNJA - malo traži, a puno daje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3112-dunja-malo-trazi-a-puno-daje

 

U Institutu za voćarstvo u Čačku, počela je prodaja sadnica kategorije jabučastih, koštičavih, jezgrastih, kao i jagodastih vrsta voćaka.

U ponudi će se naći sertifikovane i standardne sadnice, od čega oko 100.000 drvenastih i oko 250.000 jagodastih vrsta voćaka.

Cene sadnog materijala su na prošlogodišnjem nivou: jabuke 230 dinara, kruške 270, dunje, šljive, kajsije, trešnje i višnje 300 dinara, breskve i nektarine 250, orah 1.800, leska jednogodišnje sadnice 200, dvogodišnje 300 dinara, kupine 120 i maline 50 dinara. 

U Institutu za voćarstvo kažu da će pri kupovini sadnog materijala, kupci dobiti informacije za adekvatnu pripremu zemljišta, pravilnu sadnju, rastojanje, kao i sve ostale neophodne mere za uspešno gajenje voćaka. 

Izvor: www.b92.net

Šta se od voća isplati gajiti? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3226-sta-se-od-voca-isplati-gajiti

 

Voće se sadi u jesen i u proleće. Jesenja sadnja je mnogo bolja od prolećne. Sadnjom u jesen se izbegavaju mnogi radovi koji se moraju izvesti da bi se sadnice sačuvale u zdravstveno ispravnom stanju do proleća. Ako se sadnja obavi u jesen, skraćuje se manipulacija izvađenim sadnicama, od vađenja do sađenja, izbegava trapljenje i čuvanje do proleća, nema štete u trapu od štetnih glodara, izbegava se sušenje korena, smanjuju troškovi manipulacije. Mali broj proizvođača pravilno postupa sa sadnicama od vađenja do sađenja, tako da se dešava da se zdrava i ispravna sadnica, često, upropasti, a najosetljivije je jagodasto voće. Ako se sadnice pravilno ne pripreme za transport, može doći do njihovog isušivanja i obavezno je da se posle dužeg transporta sadnice navlaže vodom, bilo da se sadnice sade ili trape. Sadnice se ne smeju ostavljati van trapa na vetru, mrazu ili suncu jer će se na taj način upropastiti i najkvalitetnija i najzdravija sadnica. Takvim sadnim materijalom se ne preporučuje podizanje zasada, jer će prijem biti loš, pa ćemo morati raditi dosađivanje. Jesenjom sadnjom se ovi problemi izbegavaju pa je procenat prijema veoma visok i uglavnom nije potrebno zalivati posađene biljke, sem ove koja je ekstremno suva godina, jer dobiju dovoljno vode tokom zimskog perioda. Voćne sadnice posađene u jesen se tokom zimskih meseci 'uhvate' za zemljište i koren sa prvim lepim danima u proleće, šalje hranu u nadzemni deo biljke i biljka bolje i brže napreduje. Prolećnom sadnjom se sadnice mnogo iscrpljuju, jer koren u trapu koristi dosta rezervne hrane iz debla za zarašćivanje rana koje su nastale vađenjem iz rastila i obnavljanje žilica korena koji je neminovno pokidan prilikom vađenja. Takođe, prilikom vađenja sadnica iz trapa, sadnice dolaze u kontakt sa prolećnim suncem i može doći do isušivanja korena. Posle prolećne sadnje, koren sadnice mora prvo da stvori tanke žilice – sisaljke i da se učvrsti za zemlju, pa je momenat kretanja dosta kasniji nego kod jesenje sadnje. Iz svega gore pomenutog se vidi da je jesenja sadnja daleko bolja i isplativija. Savetujemo proizvođače voća, da uvek kad je to moguće i kad vremenski uslovi dozvoljavaju, svoje nove zasade podižu u jesen, i da ako je godina suva kao ova, zaliju svaku posađenu sadnicu sa bar 10 l. vode. Sadnja voća u jesen se može izvoditi sve dok se temperatura vazduha ne spusti ispod nule i zemljište zamrzne.

Pre samog obeležavanja mesta gde sadnica treba da se zasadi, mora prethoditi razmeravanje površine. To je posao koji pri većim površinama treba poveriti geometru, koji će pomoću svojih instrumenata razmeriti površinu, izvršiti parcelaciju, i utvrditi mesta za prvi red voćaka. Ukoliko su u pitanju manje površine, razmeravanje se može vršiti pomoću krsta za viziranje; pantljikom ili kanapom sa obeleženim mestima. Vizir motke se koristi pomoću okvira koji će biti u obliku kvadrata, trougla ili pravougaonika. Dva ili više radnika rukuju okvirom i na uglovima zabadaju kočiće radi obeležavanja mesta za sadnicu. Sadnice ne treba saditi uz samu ogradu, već ostaviti prostor dužine polovine međurednog rastojanja ili veće, ukoliko je potreban prolaz mašine.

Razmeravanje se vrši u dva pravca: sever – jug, koji omogućava najbolje osvetljavanje stabala i pravac koji je pod pravim uglom u odnosu na prvi. Za određivanje prvog pravca koristi se kompas.

 

Obeležavanje mesta za sadnju vrši se pomoću malih kočića, trakom, letvicama ili sličnim materijalom koji treba da traje dok se sađenje ne završi. Mogu se koristiti i pritke, gde se posađene sadnice vezuju za iste.

Jedan od glavnih uslova za uspešan odabir rasporeda sadnica jeste njihov pravilan izbor i njihovom međusobnom rasporedu prema međusobnim odnosima oplođenja. Pri tome će se jedna, dve ili više sorti primenjivati za proizvodnju plodova a ostale kao oprašivači. Sorte oprašivači moraju biti dobro prilagođene sredini, da budu polno podudarne sa glavnim sortama, da imaju dobru klijavost polena, da im plodovi imaju što bolji kvalitet i da im se dugovečnost, što  više podudara sa glavnim sortama.

Ako se sorte koje se gaje kao glavne dobro međusobno oplođuju, mogu se smenjivati sa po čeriri ili šest  redova, dok u slučaju gajenja sorti oprašivača, pojedine sorte nisu dovoljno dobri oprašivači, tada se ne gaje u više od dva reda zajedno.

Neparan broj redova jedne sorte može zbog eventualne diferencirane agrotehnike da poveća troškove proizvodnje, a ima uticaj i na produktivnost rada. Treba izbegavati više različitih sorti u jednom redu jer bi to kvarilo izgled i doprinelo niz drugih nepovoljnih posledica u organizaciji rada i prilikom izvođenja agrotehničkih mera.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28