Pored naučno - istraživačkog rada, već nekoliko decenija, Institut za voćarstvou Čačku bavi se i rasadničkom proizvodnjom kao dopunskom delatnošću. Oduvek se zna da je sadni materijal iz Instituta najkvalitetniji, a iz ove ustanove izašlo je 46 oplemenjenih sorti raznog voća, a najpoznatije su svakako sorte šljive.

Možda niko kao Srbi u narodnim pesmama nisu tako opevali jabuku, dunju, a posebno šljivu. Kažu da su domaćini pravili kuću na mestu gde je poraslo najbolje stablo šljive. I nije to nikakvo čudo, jer se radi o voćki koja se može koristiti kao sveža, sušena, a posebno u tečnom obliku. A roditeljski dom čačanske lepotice i još 46 voćnih vrsta je upravo ovde u Institutu za voćarstvo, gde su prvi put ugledale svetlost davna i odakle su otišle u voćnjake širom Srbije i sveta.

„U toku je postupak vađenja sadnica šljive spremnih za sadnju, kao što su čačansa lepotica, čačanska rodna, ali i nove sorte poput timočanke i svih sorti koje čine šljivarsku proizvodnju naše zemlje. Imamo oko 50 hiljada sadnica šljive svih sorti i svakog dcana proizvođači kupuju sve sorte i naravno, što je svima poznato, da je jesenja sadnja neprikosnovena”, kaže dr Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Ovogodišnji novitet je svakako dostava sadnog materijala na kućnu adresu i plaćanje pouzećem. To je veoma praktično za ljude iz udaljenih mesta, kao i za one koji tražće manje količine. Sadnice se mogu naručiti i preko telefona ili preko sajta.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/166515/Cacnska-lepotica-sada-stize-na-kucnu-adresu-pocelo-vadene-sadnica/

Poslednjom odlukom Evropske komisije Srbija je uz Izrael, SAD i Novi Zeland dobila dozvolu da izvozi sadnice i sadni materijal na tržište EU, rekli su Tanjugu u Ministarstvo poljoprivrede.
"Reč je o važnoj i ekskluzivnoj odluci što potvrđuje činjenica da nijedna druga zemlja na svetu van Evropske unije nema tu mogućnost", navode u Ministarstvu.

Razlog za donošenje takve odluke je vrhunski kvalitet sadnica voća koje se proizvode u Srbiji, dokazana spremnost srpskih institucija da održe visok nivo kvaliteta proizvedenog sadnog materijala, kao i napornog rada Ministarstva tokom pandemije korone jer je pretila opasnost od nemogućnosti prodaje.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/politika/905872/dobra-vest-evropske-komisije-srbija-medju-prvima-dobila-pravo-izvozi-sadnice

Srpske sadnice iz Kule su među najtraženijima na svetskom tržištu, a to potvrđuje izvoz od sedam miliona sadnica godišnje u zemlje širom sveta, što ih svrstava u sam vrh proizvođača sadnog materijala u Evropi. Uzgajaju se na plantažama kompanije Seveplant iz Kule, koja posluje u okviru holandske kompanije Verbek.

Konstantna ulaganja u proizvodnju sadnog materijala i proširenje kapaciteta po strogim uslovima proizvodnje sertifikovanih sadnica odobrenih od instituta iz Holandije sa kojim sarađuju, svrstalo je kompaniju Seveplant iz Kule među tri najkvalitetnija rasadnika u Evropi. Oni su najveći izvoznici iz Srbije visokokvalitetnih sorti jabuka, krušaka, šljiva i trešanja sa plasmanom od preko sedam miliona sadnica godišnje.

- Krenuli smo sa proizvodnjom od 350.000 sadnica da bi došli do bi došli do brojke između sedam i osam miliona sadnica godišnje. Oko 40% sadnica izvozimo u Evropsku uniju, a 40 u Rusiju, dok oko 20% ostaje za domaće tržište. Naši planovi se ne menjaju, oni ostaju kao što su bili prethodnih šest godina, a proizvodnju povećavamo - rekao je Nenad Purić, zamenik direktora Seveplant Kula.

Rasadnik se zakupom zemlje godinama širio. Sadnice se čuvaju u hladnjači, gde se sortiraju i kaleme.

- Mi smo primenili metode proizvodnje koje se primenjuju u matičnoj firmi u Holandiji. Ono što je provereno to se pokazalo ovde još bolje. Srbija je zemlja koja je idealna za proizvodnju sadnog materijala. Imamo malo duži vegetativni period nego Holandija, a to nam daje mogućnost da proizvodimo za nijansu bolje sadnice nego Holandija - dodao je Purić.

Od početka godine zabeležili su trostruko uvećanje izvoza sadnog materijala, kažu u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

- Ove godine zabeležen je izvoz sadnog materijala sa uvećanjem od čak 355%, a kompanija iz Kule je reprezentativan primer, što je ove godine i te kako primetno - rekao je Zoran Bulatović, direktor Regionalne privredne komore Sombor.

Seveplant je izvozno orijentisan, a njihove sadnice nalaze na plantažama širom sveta. Od mera koje su date privredi kao pomoć tokom pandemije, iskoristili su mogućnost od 30.000 dinara po zaposlenom, a ranije su koristili i državne subvencije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2887729/sadnice-voca-iz-kule-medju-najtrazenijima-u-evropi

U okviru aktivnosti Kancelarije za poljoprivredu, u Gornjem Milanovcu održana je prezentacija poljoprivrednih stručnjaka srpsko-turske firme Misbell koja se bavi uvozom i distribucijom laterarnih sorti sadnica oraha. Zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogli su da čuju koje su to prednosti gajenja ovih sorti oraha, kao i pogodnosti i uslove pod kojima sadni materijal mogu nabaviti.

Milanovačkim poljoprivrednicima agronomi firme Misbell pojasnili su prednosti gajenja laterarnih sorti oraha, odnosno sorti koje imaju veću rodnost od tradicionalnih. Voćarima ova firma nudi kompletnu pomoć pri podizanju zasada, kao i njegovo praćenje do berbe.

„Laterarne sorte su one gde je sklop gust, pa tako na jedan hektar zasada dolazi oko 300 sadnica oraha“ To je orah koji mnogo brže ulazi u rodnost, već od 4. ili 5. godine može očekivati rod. Reč je o intenzivnim zasadima gde je neophodan sistem za zalivanje. Mi poslednjih meseci obilazimo opštine, vršimo predavanja i savetujemo svakom ko ima neko parče zemlje da ga zasadi orahom jer je to voćna vrsta koja ne zahteva previše posla i ne čeka se previše na povraćaj uloženog novca. I najvažnije, mi kao firma, kupcima naših sadnica, kasnije nudimo mogućnost otkupa plodova oraha“, izjavila je dipl. ing. poljoprivrede Jelena Gogić, predstavnik i predavač firme Misbell D.O.O. iz Beograda.

Iz Misbella kažu da svaki voćar koji sadni materijal nabavi u ovoj firmi, može računati na stručnu pomoć njihovih agronoma. Takođe, prisutni su i turski stručnjaci koji zajedno sa beogradskim kolegama učestvuju u edukaciji voćara. Što se turskog sadnog materijala tiče iz Misbell-a tvrde da je on u potpunosti odgovarajući za naše klimatsko podneblje, pod uslovom da se primene predložene agrotehničke mere.

„Sadni materijal nastaje na drugačijem klimatskom području iz tog razloga je Turska zemlja koja proizvodi najviše ovih sadnica. Da bi sadni materijal nastao potrebna je blaža mediteranska klima. Što se tiče kasnijih zasada voćnjaka, ovaj orah može da se gaji bilo gde u svetu. Veliki zasadi pod „Čendlerom“ već postoje u Ukrajini, Rusiji, Bugarskoj. Prema tome priča da ovaj orah klimatski ne može da opstane u Srbiji, apsolutno je daleko od istine“, objasnila je Jelena Gogić

Današnje predavanje deo je redovnih aktivnosti Kancelarije za poljoprivredu koja u zimskom periodu organizuje brojne tribine, savetovanja i prezentacije koje poljoprivrednicima mogu biti od koristi. Ukoliko se odluče za kupovinu sadnica oraha, milanovački voćari mogu računati na bespovratna sredstva lokalne samouprave.

„Danas imamo prezentaciju u okviru voćarske proizvodnje i gajenja oraha. Opština Gornji Milanovac je u budžetu za poljoprivredu koji u 2020. iznosi 55 miliona dinara izdvojiti sredstva za subvenvcionisanje svih grana poljoprivredne proizvodnje. Voćari mogu da računaju na subvencije u iznosu do 60 odsto vrednosti nabavljenog sadnog materijala. Pored toga, subvencionisaćemo voćare koji podižu protivgradne mreže u iznosu od 50 odsto investicije. U istom procentu ćemo subvencionisati i sisteme za navodnjavanje“, izjavila je Milka Nedeljković, iz Kancelarije za poljoprivredu opštine Gornji Milanovac.

Orah se u svetu gaji na oko 80.000 hektara, dok je u našoj zemlji ova grana voćarske proizvodnje manje zastupljena, ali postoje primeri da su u poslednjih nekolidina u Moravičkom okrugu podignuti značajni zasadi pod orahom. Firma Misbell poljoprivrednicima sadnice oraha nudi po ceni od 13 evra po komadu.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest691265.html

Fitosanitarni inspektori će na graničnim prelazima od 25. januara posebno morati da obrate pažnju i pregledaju uvoz sadnica i semena paradajza i paprike kako bi se sprečilo da u Srbiju uđe virus "Smeđe naboranosti ploda paradajza" (Tomato brown rugose fruit virus - ToBRFV), navodi se u Naredbi koju je potpisao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Naredbom se nalaže sprovođenje posebnih fitosanitarnih pregleda kao i mere koje moraju da se preduzmu kako bi se sprečilo unošenja, širenja i suzbijanja tog štetnog organizma.

Ova naredba stupa na snagu za pet dana i važiće do 31. marta 2022. godine, navodi se u Službenom glasniku.

U naredbi koju je potpisao Nedimović, zabranjuje se unos zaraženih sadnica i semena, a prilikom uvoza u Srbiju sve pošiljke ovog bilja za sadnju podležu posebnom fitosanitarnom pregledu i mora ih pratiti fitosanitarni sertifikat.

Ovaj "smeđi" virus koji napada paradajz i papriku, a neka istraživanja pokazuju da se pojavio i na plavom patlidžanu, kako piše Američka asocijacija za trgovinu semenom, prvi put je otkriven u Izraelu 2014 godine, a zatim i na paradajzu u Jordanu, godinu kasnije.

Epidemija se zatim proširila na Meksiko, Italiju, Tursku, Kinu, Veliku Britaniju i druge zemlje, a od novembra 2019. godine, Komisija Evropske unije je uspostavila hitne mere za sprečavanje ulaska i širenje ovog virusa unutar teritorije EU.

U Nemačkoj i SAD-u (Kalifornija) otkriveni su na nekoliko izolovanih mesta tokom 2018. godine u staklenicima u kojima se gajio paradajz, dok je godinu dana kasnije i u Grčkoj i Holandiji, Španiji, Turskoj...

Krajem novembra prošle godine, Služba za zdravstvenu zaštitu životinja i biljaka Američkog ministartva poljoprivrede saopštila je da preduzima mere za sprečavanje unošenja virusa paradajza u SAD.

Virus nije opasan za ljude ali može, kažu, izazvati 30-70 odsto gubitka prinosa paradajza što može ozbiljno uticati na ovu industriju Americi.

Na paradajzu, na primer, pojavljuju se žute ili braon mrlje, a plodovi mogu biti deformisani i nepravilno sazrevaju.

U slučaju pojave ovog štetnog organizma na mestu proizvodnje bilja za sadnju, sve biljke moraju da se spale, a kako se virus prenosi i kontaktom, nužno je korišćenje jednokratne opreme, poput rukavica, kao i dezinfekcija opreme, pribora i alata...

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pojacana-kontrola-sadnica-pri-uvozu-zbog-virusa-20-01-2020

I tokom zime voćari imaju pune ruke posla. Njihove brige oko sadnica ne prestaju ni onda kada pada sneg već se povećavaju. Umesto da sede kući oni obilaze zasade i bore se zečevima i glodarima koji nanose štete mladim sadnicama. Postoji niz repelenata za odbijanje zečeva, neki od njih su kućne izrade kao na primer mešavina krvi i belog luka sa čime se tope krpe i omotavaju oko sadnice ili pak mažu
sadnice, ili na primer krečenje stabala.

Ovog puta ćemo vam predstaviti malo drugačiji sistem zaštite koji se na terenu pokazao dobar. Razviti rolnu mrežice, makazama iseći traku širine oko 20 cm zavisno od debljine sadnice, izrezanu traku staviti oko sadnice uzduž i heftalicom spojiti rubove mrežice.

Izvor: Agrobiznis magazin

U okviru realizacije Programa raspodele i korišćenja podsticajnih sredstava Kancelarije za KiM za razvoj poljoprivrede na području Kosova i Metohije, zamenik direktora Kacelarije i predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Dušan Kozarev i Zoran Todić podelili su u Leposaviću nešto više od 95 hiljada sadnica voća i začinskog bilja. Uslove konkursa ispunilo je 92 poljoprivredna gazdinstva čija će imanja biti bogatija za kvalitetne sadnice šljiva, jabuka, krušaka, borovnica, lešnika, višanja, oraha, dunja, malina, kupina i origana, a čija vrednost iznosi 18.646.485,00 dinara.

- Ovo je put na kojem nas predvodi predsednik Republike i Vlada Srbije, a koji ima za cilj da država Srbija institucionalno, finansijski i organizaciono bude sve prisutnija u svakoj pori života našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Dela i rezultati koje postižemo pokazuju da to nije samo priča, ideja i lepa namera, već realnost – rekao je zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev.

On je dodao da je ovo samo prvi vid pomoći koji se deli poljoprivrednicima na Kosovu i Metohiji i najavio da će vrlo brzo biti podeljena i poljoprivredna oprema i mehanizacija, zašta je samo za opštinu Leposavić izdvojeno oko 22 miliona dinara.

- Cilj nam je da po najsavremenijim evropskim i svetskim standardima, ovde podno Kopaonika, pretvorimo potencijal ovog kraja u nešto čime ćemo se ponositi. Zato je i formirana radna grupa, sastavljena od eminentnih stručnjaka iz oblasti poljoprivrede i voćarstva koji će u svakom momentu biti na usluzi našim poljoprivrednicima – rekao je Kozarev i dodao:

- Na taj način ćemo, na simboličan način, sve one koji zveckaju oružjem, prete sukobima i represijom pobediti radom, trudom, jedinstvom, slogom i vrednoćom - zaključio je Dušan Kozarev.

Prvi čovek opštine Leposavić Zoran Todić zahvalio je svima onima koji su prepoznali potrebu da pomognu stanovništvu ove najsevernije opštine u pokrajini.

- Opština će i u narednom periodu pomagati naše poljoprivredne proizvođače, jer potencijala za razvoj voćarastva na ovim prostorima ima. To će se ogledati i u obezbeđivanju sredstava za gradnju otkupnih stanica, hladnjača i sušara kako bi proizvođači imali gde da plasiraju svoje proizvode – rekao je Todić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:759290-Vocarima-u-Leposavicu-podeljeno-vise-od-95000-sadnica

Priprema zemljišta za sađenje voćnih sadnica obuhvata niz mera, gde se na prvom mestu nalazi čišćenje od kamenja, panjeva, žila, šumskog drveća ili starih voćaka. Vađenje panjeva se može obaviti ručno ili uz pomoć mehanizacije.

Nakon toga, nadovezuje se ravnjanje, odnosno nivelisanje određene površine. Kako bi se ublažila erozija, na površinama oštrijeg reljefa, prave se kanali za oticanje vode. Kisela zemljišta podležu procesu kalcifikacije. Na zemljištima sa visokom podzemnom vodom, treba pristupiti drenaži.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

DUNJA - malo traži, a puno daje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3112-dunja-malo-trazi-a-puno-daje

 

U Institutu za voćarstvo u Čačku, počela je prodaja sadnica kategorije jabučastih, koštičavih, jezgrastih, kao i jagodastih vrsta voćaka.

U ponudi će se naći sertifikovane i standardne sadnice, od čega oko 100.000 drvenastih i oko 250.000 jagodastih vrsta voćaka.

Cene sadnog materijala su na prošlogodišnjem nivou: jabuke 230 dinara, kruške 270, dunje, šljive, kajsije, trešnje i višnje 300 dinara, breskve i nektarine 250, orah 1.800, leska jednogodišnje sadnice 200, dvogodišnje 300 dinara, kupine 120 i maline 50 dinara. 

U Institutu za voćarstvo kažu da će pri kupovini sadnog materijala, kupci dobiti informacije za adekvatnu pripremu zemljišta, pravilnu sadnju, rastojanje, kao i sve ostale neophodne mere za uspešno gajenje voćaka. 

Izvor: www.b92.net

Šta se od voća isplati gajiti? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3226-sta-se-od-voca-isplati-gajiti

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31